Žuta dvo-nedelja

Kako nas je tokom Žute nedelje zakačio onaj čuveni „prozor“ u kom se očekuje reakcija na MMR, jedna nedelja Žutog se pretvorila u dve. Iako je reakcija bila blaga temperatura u trajanju od jednog dana, ja sam provela jos četiri posle toga očekujući eksploziju – koja nije došla. Njemu izgleda nije smetalo, i dalje se raduje senzornoj kutiji (koja se sad pretvorila u dve kutije, pa mogu unapred da spremam) i vidim da jedva čeka posebna iznenađenja.

Što se tiče njega samog – i dalje ne govori, mada sad već mislim da je lenj. „Mamu“ je majmun, „Niiiiiii“ je konj a „papapa“ je papagaj, i to smo izvukli samo uz pomoć knjige i 4x na dan upiranja prstićem u životinju koju mama mora da oponaša. Kad je već toliko zapeo za životinje – e, onda neka se spremi. Na Najlonu i Limundu sam kupila toliko plastično/gumenih životinjica da sad svaka grupacija ima svoju kesu – domaće životinje (ok, tu malo oskudevamo, bitno da imam 4 kokoške), insekti, vodene životinje, dinosaurusi, životinje savane i prašume. Sad, pošto je plava sledeća, možda bih mogla da uklopim vodene životinje i plavu boju u sledeću nedelju … Hmmmm …

Žuta nedelja je počela sa malim iznenađencetom – u obliku žutih vodenih perlica (Basta doo). Male su, pomalo ljigave i fantastične za prenošenje i presipanje. Mana im je sto moram noć pre da ih potopim u vodu. Sa njima je bio i neki mali žuti zglavkar, a kako ga je Pile uporno ignorisalo nema ga ni na fotkama.
Kako je  dan bio izuzetno topao, perlice su došle kao super osveženje!

ImageImage

Na kraju ih je bilo posvuda – nezgodno je što se razmljeckaju kad staneš na njih pa ih je malo teže pokupiti, ali jedan veeeliki čaršav rešava problem. Opet.

Na prvom poslužavniku su ga dočekale žute pufnice od vunice, ali fotografija neeeema … I to sam tek sada shvatila. Elem, same po sebi ga nešto ne interesuju, ali igrao se njima taman toliko da ih dobacuje mački koja je dobila blag moždani udar od duple sreće – em se neko igra sa njom (jesam pomenula da je Sijamska mačka u pitanju? Da je jako zahtevna, mazna i da voli ljude? A glasna? A zahtevna?) em je dobila novu igračku! Sad moram da sklanjam pufnice od nje pošto mu ‘ladno ukrade i pobegne.

Senzorna kutija ga je opet oduševila. Ovaj put je to bila mešavina pšenice i nekuvane testenine i voli obe teksture ali zasebno, ovako mu valjda smetaju dodiru – veliki komadi testenine budu kao kamenčić u cipeli među svom onom pšenicom. Cvece, žito, suncokreti, nosorog, čamac, trake, jabuka, kokoška, patka, jež, limun, kartice sa patkom i piletom i štipaljke sa lalom i leptirom ga nisu mnogo dojmili. Osim žute ping-pong loptice. Nju je danima vijao po kući, uživajući i u zvuku koji pravi na pločicama i u skakutanju. senzorna

Predpostavljam da će mi dete biti zahvalno za igračke, kartonska kutija i ping-pong loptica će biti sasvim ok za njega. Naravno, to ćemo shvatiti tek posle potrošene godišnje plate na igračke. Tako nas je i mačka za…vrnula, na kraju smo shvatili da kupovne igračkice ne ferma ali da uživa u zgužvanim maramicama. Sad imamo odbačene miševe, loptice i perje i hroničan nedostatak maramica.

senzorna u igri

Druga tacna je sadržavala Slime, odnosno Ljiga kako ga ja zovem. To je burence male ljigave smese koja se ne lepi za ruke i površine ali se lepi – tj ne ostavlja trag iako je hladno i vlažno u ruci. Fantastično se tegli, sipa, presipa, mesi, baca, mrda, ljulja … ma strava i užas! Čak imam i fine fotke na kojima mu faca ide od blagog ushićenja do potpunog užasa i to u sekundama! Mislim da je imao želju da se smeje i da vrišti istovremeno – ne voli da isprlja ruke osim ako to ne radi SAMO on. Sem teksturalne, nema nikakvu drugu edukativnu vrednost, ali mislim da dete treba da upozna i takve osećaje.

Ljiga

 ljiga2

Onda smo gnjavili testo. Sam je shvatio da modle daju oblike i da može sam da ih napravi. I bio je skroz oduševljen time. Oklagiju još nije pokopčao ali ima početnu i krajnju tačku, još mu samo malo fali pa da poveže sve, kako i ta naprava funkcioniše!

testo

Naravno, otac mu se mešao u posao. Stalno. Morala sam da obavim još jedan „Znaš za koga je sve to spremljeno?“ govor koji nije baš oduševljeno primljen ali mislim da je urodio plodom. Bar za neko vreme, al’ ću ipak da spremim i za njega neku aktivnost od nedelje :o)

Homeschooling 101

Čituckajući ponovo postove koje sam napisala sinulo mi je koliko sam ostala nedorečena, bar ljudima koji nisu proveli sate/dane/nedelje iščitavajući razne stranice o Tot školi. Ukratko, ja sam G-dina Kukuriku pridobila sa rečenicom „Hoću da mu (detetu) dam šansu da bude nesputan, da odmalena ZNA da ne postoje ograničenja u učenju“. Vama će to malo značiti pošto malo ili nimalo mene ne poznajete, moje školovanje ili proces učenja (priznajem, nekada je to moralo ići težim putem, volim da komplikujem).

Moje dete se NEĆE školovati kod kuće – to svakako kod nas i nije moguće, ali isto tako neću da prepustim onaj inicijalni deo učenja i spoznaje slučajnosti ili vaspitačicama – ja iz školice nosim sećanja na lutke koje su za gledanje a ne za igranje, bojice samo za 8. Mart i jedan set kocaka na Snežanu i 7 patuljaka. Danas to verovatno nije tako, ali ne volim da grešim ako ne moram i nije mi teško da svom detetu pružim još malo extra vremena. Zato sve ovo. Ne stremim da on bude Hirurg-Bog ili Advokat Bez Premca, ali hoću da zna da može ako želi. Mada bi mi sad najviše trebao kao Stolar.

Only Passionate Curiosity je napisala mama troje dece školovane kod kuće. Tu možete čitati i o počecima i o problemima sa kojima se susreće. Ali moja preporuka je da pročitate Meet the Teacher (That’s YOU) & Homeschooling Methods. Vrlo lepo objašnjava razne metode koje roditelji koriste kao i što će Vas približiti ideji kakvo je Vaše dete – tj. samo da imenuje kojem tipu Vaše dete pripada: vizuelnom, aktivnom, istraživačkom … Po meni ovo je bitno – tako nećete terati dete da sedi i crta ako mu je guzica voljna da trči po parku, ne? I to sve nevezano da li pratite neki Tot school program ili ne, smatram da će svako dete biti sretnije i zadovoljnije ako se prati njegov tempo i stil pre nego da mu se nametne Mamin, Tatin ili Tetkin.

Po netu imate svega i svačega, ova tri što imate pod tabom Blogs I Follow su mi nekako najupečatljivija. Nadam se da će se naći još neko skim bih mogla da razmenjujem utiske i ideje – iskreno, malo mojih prijatelja i zna za ovo, nekako se osećam kao freak.
Elem, sad odoh da ispratim tempo mog deteta. Vuče me za prst i mislim da mi poručuje ili da rodim još jedno dete ili da se izveštim u pravljenju brmmm-brmmm zvukova dok vozim autiće.

Zelena nedelja

Uprkos Nadi, Želji i Trudu – nisam uspela da se javim nedelju za nedelju. Prosto, previše sam sebi nabacala posla pa je nešto moralo da bude zakinuto. Zelena nedelja je išla odmah posle Crvene, a za njom Žuta. Znači kasnim sa pisanjem (malo) ali nadoknadiću, obećavam.

Kako sad već imam tri nedelje iskustva sa ovim (wow. strava.) počela sam da primećujem stvari koje sad već ne mogu biti slučajnosti – meni najdraža je sto Prdavo Pile prepoznaje kadicu koju koristim za senzornu kutiju i baš je uzbuđen kad je vidi. Tapka nogicama iza mene i brblja kroz dudu u ustima sve dok ja ne raširim čaršav i spustim je kod njega. Onda brzo sedne i polako razgleda šta ima unutra – čitavih 15 sekundi, a za dete od 19 meseci to je čitava večnost!! Onda krene vađenje, presipanje, sipanje i sveopšte rasulo. I dalje mu je omiljena zabava da presipa i sipa, da li je to voda, perlice ili pirinač – sasvim nebitno. Mislim da ću malo bolje da se pozabavim ovim, ako je to već ono što on želi.

Zelena nedelja je počela sa plastičnim kamenčićima („Bašta“ d.o.o. 100,00 i neki dinar) i posudom za led. Posuda za led ga ne interesuje mnogo, ali kamenčići su obožavani! Sa njima smo brojali, ubacivali ih u svakakve posude, presipali ih i sakrivali u Ruske lutkice (poklon od bake, on prosto mora da ih pootvara). Na tacni su ga još dočekale pufnice od vunice (sama sam ih pravila dok sam gledala film uz pomoć viljuške i napravila po 12 komada u 5 različitih boja – brzo to ide), i Žaba lutka za ruku (i to sam sama šila, zato ima jedan krak naopačke).

Image

Žabu ne voli osim ako je njegov tata ne koristi da mu krade dude i ako može da je hrani (sa pufnicama)

Image

Isekla sam još i žabu od deko-gume i izbušila zumbom pa prezentovala sa sve ljubičastom pertlom, ali sem par prezrivih pogleda nije zadobila neku pažnju. Pa, šta sad da mu radim. Možda jednog dana .. Inače, ova žaba služi za razvoj fine motorike gde dete treba da provlači pertle kroz rupice, međutim on ne vidi svrhu u tome pošto pertle provlači jedino kroz patike (zaboga, što bi pertla išla kroz žabu??!)

Image

Na zelenu senzornu kutiju sam ponosna – još više zato što me je on danima posle vukao ka njoj. Pirinač mu se dopada, obojila sam ga tako što sam razmutila dosta zelene prehrambene boje u vrlo malo vode i nasula pirinač u to. Promešala malo i ostavila na novinama da se osuši preko noći. Kasnije sam našla recept za bojenje gde se u kesicu sipa pirinač i boja i sve se mulja, bez vode i bude isto tako lepo. Mada, intezitet boje zavisi i od vrste boje, a pošto je ovo Majka Srbija … Znate i kakav je kvalitet. Sreća moja da mi dete nije cepidlaka, ne bi primetio i da ga nisam obojila.

Image

Daklem, zeleni pirinač, zelena trava od papira (uskršnja trava), plastični listovi od biljaka, jastučić u obliku deteline, žaba, kornjača, slike žabe i krokodila iz memo-igrice, drveni jež, štipaljke, konac i plastične jelke. I naravno mala kutlača (to je ono neidentifikovano belo) za presipanje pirinča. I ništa ga nije dugo interesovalo sem pirinča!
Kao bonus, uklonila sam sve autiće sem zelenih i ostavila samo zelene loptice u sobi. Ne vidim još da prepoznaje zelenu boju ali vidim da je shvatio da ima razlike i da sada malo pomnije posmatra predmet ako pitam za njega („Dodaj mi zelenu lopticu. Ne, to je crvena, treba mi zelena“ – onda zagleda obe loptice dok ne donese odluku koju da mi da.)

Nisam sigurna da nešto kao uči iz ovoga, ali definitivno se susreće sa predmetima, ukusima i rečima za koje ranije nije znao tako da svakako ima napretka. Ako progovori u sledećih mesec dana biće to da mi kaže „Mama, smaraš više sa tim bojama“. Sledeća je žuta, pa plava i mogli bi malo da promenimo i pređemo na životinje, ali još moram da promozgam o toj ideji.

Crveno – treći dan

Očekujem ovacije ako počnem post sa „Sve je išlo kako sam planirala“. Danas nije taj dan.

Da počnem od sinoć, kad sam valjda od previše uzbuđenja (malo crafting-a u sitne sate, koje ću vam tek posle sledećeg vikenda prepričati) i mnogo komšijske dreke (klinci slave nešto uz otvorene prozore i izlaske na terasu a psi laaaaajuuuuuu) ostala budna do posle 4 ujutru, pa naravno nisam mogla rano da ustanem. Ipak, kroz maglu sam čula dragog kako usmerava „Ne bacaj pirinač!“ pa znam da je pile opet dohvatio i kutiju (mislim da od danas dobija počasno ime – Kutija) i srca, pošto popodne se jedno samoubilo jer nisam uspela da ga nađem. Nadam se da ga mačka nije pojela, počinje da bude zainteresovana za sve što pile čačka jer ga tako natera da se igra sa njom. Svakako mu se aktivnosti sviđaju i nameravam to da iskoristim do maksimuma.

Za danas sam isplanirala Fingerpaintig na praznom papiru kao i bojadisanje nacrtane jabuke, višnje i bubamare pa je sve prebačeno napolje, na terasu. Znam ga, biće i čupavo i prljavo i lakše je ako mu rasprostrem najlon i prestanem da brinem. A i bilo je baš lepo vreme! Iako ni njemu nije bio neki dan, vidim da se trudio da to ostavi iza sebe i dok se aktivnost završila čak je bio i vrlo dobro raspoložen za vožnju biciklovima i sladoled kod Melinde.

Samu boju sam pravila po ovom receptu (žao mi je, ne znam čiji je):

3 šolje ključale vode umešaiti pola šolje gustina rastvorenog sa malo vode. Vratiti na šporet i, uz neprekidno mešanje, kuvati još minut-dva. U masu dodati malo izrendanog sapuna, podeliti masu u šolje i u svaku dodati malo prehrambene boje. Ostavite da se prohladi.
„Na radnu površinu zalepite veliki komad papira za pečenje, jer on manje upija boju, običan papir se raspada. Dodate fingerpaint, ili pustite dete da samo zahvata boju iz posuda, i pustite ga da luduje.“

Prvo naravoučenije – NE MIRIŠLJAVI SAPUN!
Ozbiljno. Ceo dan mi je muka od tog mirisa, a sad mi i nos curi što itekako povezujem sa mirisnom iziritiranosti.
Drugo naravoučenije – Gustin treba doooobro umutiti da ne ostanu grudvice. Ne, neće se kasnije rastopiti. Verujte, proverila sam obe teze.

Sve u svemu, probaćemo neki drugi recept, ovo je previše tanko i gusto. Prdavom piletu se ne sviđa da mu budu umazane ruke pa smo prešli na četkicu. Na kraju se i deda priključio pa su se raspravljali da li deda treba da ignoriše mamu i da mu malo vina.

DSC_0935DSC_0955  bojanje - crveno

 

 

 

 

 

Sutra … ah, poslednji dan crvenog. Baki je rođendan pa ćemo ceo dan da joj smetamo i kraduckamo kolače, ali ću ipak pokušati i da iskoristim dedu i lepo vreme i ono sklonjeno testo (aa-haa mali krojaču, ubio si tri!) i svo troje pošaljem na terasu da prave nered. U ponedeljak počinjemo sa prvom u nizu, po izboru G-dina Kukuriku – ZELENA!

Drugi dan Crvenog

Uobičajeno, ni ovaj dan nije počeo kao što sam planirala. Od kasnog ustajanja do odbijanja pola doručka. Na kraju ga je uzela moja mama dok ja pripremim ručak da mogu da se posvetim bez žurbe i njemu i Tot školi, i vratila ga sa dijagnozom opstipacije, te smo celo prepodne proveli mučeći se. Jadničak, stvarno mu nije bilo dobro, a kako to nije uobičajeno za njega nije znao kako da se nosi sa svime.
Elem, još jednom je uhvatio srculenca i kalup za led. Sam kalup ga manje interesuje ali ako mu uz srca dam plastičnu času zabavi nikad kraja. Potom je video Crvenu kutiju i posle rasprostrtog čaršava (lekcija naučena!) pustila sam ga da se igra sa bakom. Uz blage smernice počeo je da joj dodaje jabuku, ribu, narukvicu – sve sem lopatice pošto mu je i dalje No. 1 da presipa pirinač. Zabavu smo prebacili na crveno testo za igru kad je baka krenula da se nervira što podmladak razbacuje pirinač po sobi (ok, stvarno je preterao).
Testo je, kao i uvek, zabava bez premca. Tu sam iz prve ruke videla kako je kad se ne prati dete. Baka je pošto-poto htela da on vadi modlama oblike koje mu ona da na testu koje ona želi tako da sam morala da intervenišem. Malo je falilo da podelim testo na 2 gomile i svakom dam po jednu da se zabavljaju.

DSC_0903

Nije ga držalo dugo, ali za njegov uzrast 20 minuta je fantastično!

„I spy“ bočicu sam mu davala u više navrata – apsolutno ga ne interesuje, na moju žalost. Iako sam upozorena da se ovo može desiti, maličak mi je žao pošto po meni ta aktivnost pruža dobru i raznovrsnu zabavu. Sa edukativne strane – nisam kvalifikovana ali iskreno mislim da ima potencijala. Ova konkretno sadrži bubamaru, dugme, cvet i jabuku. Baš sam ljubomorna na stranjske „Dollar store“ gde možeš sasvim fino svim i svačim da se opskrbiš, ali eto .. moraće da nauči da živi sa crvenim dugmetom i bubamarom.

DSC_0912

Za kraj sam mu sklonila sve autiće i donela i one čuvene „Igračke – razno“ kutije ujakove CRVENE autiće. Odmah je shvatio da ove vidi prvi put, kao i da „Hmmm, ta formula je baš zgodna za rastavljanje“. 4 automobila su direkt išla u garažu, ovo je ono što sam nahvatala.

DSC_0911

Sve u svemu – pouke današnjeg dana su:

  • ustani ranije – oboje ste mnogo sretniji.
  • slušaj svoje dete – ne je ne i možes samo da mu zavidiš na načinu na koji se igra.
  • spremi jednu dodatnu aktivnost, u slučaju da prezire tvoju „I spy“ bočicu.

Za sutra treba negde da pronađem štampač i odštampam ta tri papira – nikako nisam mogla da se setim šta je još crveno sem jabuke, bubamare i cveta.

Sve prvo!

I baš kako naslov kaže – danas je bio Onaj dan. Prvi put majka se odvažila da Prvi put pokuša sa Prvim detetom Tot school, koja je još nepoznata na ovim prostorima. Ima na ovom području mama koje slede Montesori program i vidim da je ovo slično, ali vidim i da nije baš to-to.

Rešila sam da pokušam – ne radim (nemoj slučajno da me je neko izazvao da ispričam zašto, probušićete sebi bubne opne viljuškom samo da ne slušate žalopojke) pa kad već sedim kod kuće onda bar da to iskoristim najbolje što mogu, i za sebe i za dete. I nadam se najboljem. Naravno, kao totalni control-freak otupela sam od čitanja blogova, sajtova, predloga, gledanja slika po Pinterest-u, Indulgy, Facebook-u i kliktanja na „Save As“ opciju u kompu. Ako, nedajBože ovaj komp umre, mogu da se samoubijem pošto tu količinu materijala neću ponovo skupiti.

Pošto ne radim (da, da … imam viljuške da birate) sredstva su mi ograničena pa je veliki deo materijala sa neta, pribor izvađen iz prastarih kutija sa natpisom „Igračke – razno“ a nadam se skorijoj poseti novosadskom najlonu, koji je uvek uzbudljiv deo nedelje i fantastičan za ovakve stvari – elem Ivica je čika koji jednom u par meseci ide u Nemačku svojim kamionom i iz njihovih hangara donosi stvari onako đuture, pa mu se ne jednom desilo da ni ne zna šta ima (otvoriš lepu kutiju procenjenu na xxx dinara a unutra sapuni, oni „stojaći“ što se nalaze ili po ormanima ili ih baka čuva dobro sakrivene – tada Ivica automatski ponovo procenjuje „xxx + yyy za sapune“.) Ako na vreme odem i pažljivo izaberem, popuniću korpu sa nastavnim alatom dok si rek’o keks.

Tot school je u stvari škola za malu decu (Tot je toddler, deca uzrasta od 1 do 3 godine) s tim da to nije škola, pa bar ne onakva na kakvu smo mi navikli i uglavnom se rade stvari koje svakako mame i tate rade sa svojom decom, samo je ovo organizovanije – ovo se control freak u meni busa u grudi. Nekako sam to shvatila kao da znam čemu jaje služi ali ne i da postoji 888 načina da se spremi. E ovde imam i recepte i on-line pomoć za to.

Da ne dužim – dan nije počeo baš kao što sam planirala ali sa malim detetom to i nije moguće. Vidite, treniram ja control-freaka :o) . Rešili smo (da, i Gos’n Kukuriku ima pravo glasa) da počnemo sa bojama i da razvijamo pravce odatle. Prdavo Pile ne govori, bar ne srpski ali ima savršeno razvijenu motoriku za svojih nepunih 19 meseci i kako izgleda nema nameru da svoj Madjarsko-Korejski zameni domaćom verzijom „Mama daj vode“ danas sam jezik ostavila negde na patosu ponavljajući „Vidi, CRVENA jabuka!“. Pogađate, prva boja je crvena.
Napravila sam senzornu kutiju i napunila je pirinčem (oh, kakva greška!) i svom silom crvenih stvarčica – plastična riba, naizmenično nanizane perle, dugmad i privesci u obliku srca i stilizovane jabuke, tri gumene kocke, časa od Eva pene, traka za kosu, cveće, lopatica, loptica, štipaljka, plastična kopča za ranac, jabuka od stiropora i bubamara obeleživač stranica. Ova poslednja dva se pokazala kao potpuni hit! Znači sve stvari koje sam imala po kući. Na pola aktivnosti sam morala da ga udaljim da bi pospremila, pošto sam počela da hiperventiliram od pirinča koji je skakutao po podu. Trudim se ali i dalje me prosto užasava namerni nered. Zato – memo i sebi i drugim mamama: investirajte u veeeliki čaršav koji će stojati ispod deteta. Lako i za sakupljanje sitneži a i u slučaju bojenja neće biti ofarbanih tepiha ili podloga ili šta god vam lomi kičmu.

Crvena senzorna korpa 2 Crvena senzorna korpa jabucica

Drugi deo je činila tacna sa spremljenim kalupom za led i činijicom sa malim presvučenim stiropor srcima (DM, 99 din.). Skinula sam metalne čačkalice sa njih, stavila ih u činijicu i pustila ga da se igra. Ovo je igračka kojoj se ceo dan vraćao. Ostaviću je i narednih dana, dok je ne izgustira, pošto voli da sipa, prespa, ubacuje i izbacuje stvari – otud i „OBože, obože, obože“ uzdah kad je počeo sa pirinčem. Sad ga ima apsolutno svuda, iako sam dva puta usisala od podneva.

srca srca2

Za kraj, iscrpljena mama je poslužila (u duhu dana) domaće crvene maline – ne treba spominjati da ih voli.

Maline

Za sutra (ovo će trajati cele nedelje, odnosno dok ne budem sigurna da zna šta je crvena boja) mu spremam crveno testo za igru, kao i „I Spy“ bočicu, te će imati da bira između 4 aktivnosti. U subotu ćemo dodati i crveni flomaster i mnogo crvenih stvari za bojadisanje. Slobodno dodajte konstruktivne predloge, poslužiće. Sad odoh da se onesvestim.