Jesenje avanture – pokreni se!

Ehhh, ovo je bilo planirano za prvi dan jeseni, ali pošto sam u fazi da ne znam koji je danas datum pa da znam koliko sam zakasnila – neću da se sekiram.

Napravila sam nam i jesenji spisak avantura. Naravno da ga možete preuzeti, odlično će izgledati na svakom frižideru pogotovo ako ima dečijim rukama napravljene magnete sa motivom jeseni.

Decija jesen - spisak

Decija jesen – spisak

Koje ideje vi imate za jesenje avanture?

divider

Advertisements

Ima ko će meni da popravlja stvari – fina motorika na delu

Moj mali majstor – ama  uopšte ne bih žalila da se odluči za stolariju, ta ja bi mu bila prvi šegrt!

Za ovu aktivnost vam treba:
stiropor ili stirodur;
šrafciger i/ili čekić;
drvene tiple, šrafovi, ekseri;i naravno priručni alat kao što je lenjir, metar, olovka…
Postupak vam ne moram pojašnjavati, mislim da, do sada,  ništa lakše nije išlo.

Obožava šrafciger („šapiger“) i baš brzo je naučio kako da ga koristi. Čekić tu i tamo .. Još uvek ne razume zašto ne može samo da opali po ekseru.

DSC_6118

U bezbednijoj varijanti dobio bi drvene tiple umesto eksera, ali pošto ga poznajem, verovala sam da nećemo imati problema.

I nismo.

DSC_6130

Tražili smo od tate da nam napravi ovu tablu sa lancima, katancima, ključaonicama i sličnim zezalicama, ali tata valjda misli da ima mnooogo vremena pre nego što on poraste za to. Ipak, uz minimalno truda (čekić -hat! ekseri-hat-hat!! parče izolacije – hat-hat-hat!!!) čak je mama napravila nešto sjajno!

Mislim da je odlično za razvoj motorike, posebno šrafciger, ali i vežba i pažnju i to naročito dok koristi čekić, ali i ako zanemarimo tu stranu – mislim da će vam dete biti preokupirano bar 15 minuta, sasvim dovoljno za popiti kafu.

divider

Dečije leto – naš spisak avantura

1. Otići na vašar

Vašar je, ovaj put, seoska slava u Čereviću. Moj muž me „vodi“ tamo od kad smo se upoznali (wooohoooo! provod!!). Tamo su mu tetka i baka, a oni seosku slavu slave kao svoju pa odemo i na ručak i obavezno donesemo liciderska srca kući. Ove godine Pile je prvi put jeo šećernu vunu (kakav je to vašar bez šećerne vune?!!), vozio se na karuselu i skakao na trambolini.

2. Provozati se vozom

Ako mu iko sada spomene avanturu, on pita „Idemo da se vozimo vozom?“. Toliko ga je držalo uzbuđenje da se uveče izduvao kao balon i pao za slobodu mnogo pre svog vremena za spavanje.

Nismo mu rekli gde idemo i šta radimo, samo da „idemo u Avanturu!“
Spakovali smo sve što nam je potrebno u auto i tatu i batu poslali autom put Karlovaca a mi smo uskočili u jedini voz koji je stajao u stanici. Nažalost bili smo knap s vremenom pa nije video kad voz ulazi u stanicu, ali to ćemo da ostavimo za drugi put. Karta je koliko i jedan sladoled na štapiću tako da se do Sremskih Karlovaca ne isplati putovati drugačije. Prvo je bio ushićen kolonom vozila koja čekaju na početku mosta da mi prođemo, pa rampom, pa Dunavom, pa mostom, pa opet rampom.. Voz se nije čestito ni zahuktao kad je stao, a ja sam stvarno imala utisak da će Pile da se rasplače.
A onda je voz ubrzao. Jao bre … Onda je došao kondukter, Pile mu je dao kartu (jedva! morala sam da obećam da će mu je vratiti) i na moje ne malo razočarenje – pečatirao je! Pečatirao!! Nema više buškanja! Kondukter se nasmešio pošto je iz prve „pročitao“ moju facu, te je pojasnio da su se modernizovali a Pile je presedeo ostatak puta sa dragocenom kartom u rukama.
Po silasku ispratili smo voz, mahali mu, pregledali šine i pozdravili se s otpravnikom pa otišli na zaslužen sokić.

DSC_5788

3. Posmatrati gradilište u radu

Gradilišta su mu omiljena. Voli kamione, buldožere, cisterne, mešalice i ostalu mašineriju. Baka mu je čak za rođendan kupila čitav set građevinskih vozila koja arči kao da sutra ne postoji.
Nažalost, naš deo grada se menja i kuće se svakodnevno ruše a zgrade niču skoro preko noći i to niču toliko gusto zbijene da ove godine skoro i da nemamo cveća u dvorištu – zgrade su ukrale sunce. Sada su i naše komšije došle na red, pa sad ta vozila može da posmatra iz prvog reda – nakratko makar će neko da se ovajdi iz ovog urbanističkog haosa.

4. Posetiti prirodnjački muzej

Uprkos informacijama koje smo mi imali da muzej ne radi samo ponedeljkom,  ne radi ni subotom, osim za organizovane posete. Ipak nas je čika-čuvar pustio, mislim da mu je čak i bilo drago da je neko došao.
S Piletove tačke gledišta – mislim da je zapanjen kako u stvari izgleda vuk, divlja svinja, orao, jelen .. Oni stvarno postoje, nije to samo u knjigama. Svakim minutom je bio sve užurbaniji i zadivljeniji i sa sve više pundravaca u dupetu.

DSC_6171

S moje tačke gledišta .. Slagaću vas ako kažem da jedan deo mene nije vrištao. Prvo preparirane životinje su mi samo drc iznad na skali užasa od životinja u kavezima. Živuljke u ovom muzeju su potpuno novi vid pakla – kad ste ih već preparirali bar ponekad obrišite prašinu!
I ne stavljajte čudne oči na žabe!!!

DSC_6194

Definitivno ne bih vodila starije dete, ovako malo još nije u stanju da vidi popucale šavove na srni (pametno maskirane granom bresta) i „Šta to orao radi zecu?“ i veveričije zube koji izgledaju kao vampirski .. Brrhhh..

5. Otići na piknik

DSC_6232

Opet smo put počeli sa „Idemo u Avanturu!“. On se samo široko nasmejao.
Sve što vam treba je ćebe (ogromno, sa vodonepropusnim materijalom sa donje strane a veličine tašne kad se sklopi, ima da se kupi u Idea prodavnicama), kod kuće već iseckano voće, kafa za roditelje i sok za dete.
Petrovaradinska tvrđava je idealna za ovakve stvari – povremeno piknikujemo tamo, pogotovu u delu oko i iza Akademije umetnosti gde nema toliko posetilaca i taman duva vetar da bi mogli ..

6. Puštati zmaja

.. što je doživljaj i dok postoji samo kao ideja! Potraga za zmajevima (ta-na-na-NAAAA! ovo stvarno traži fanfare!) se završila kod kineza preko puta Merkatora. A breeee tamo svašta ima .. Elem, ne kupujte one od 100 dinara pošto im nešto fali, ili imaju rupe viška zbog kojih zmaj uglavnom šeta po zemlji umesto da leti. Oni od 200 (ha-ha-ha) su super, veći su i življih boja i imaju najlon za puštanje i stvarno su sjajni!

Pile, naprotiv, nije delio naše oduševljenje. Takav mu je bio dan. Morao je da hoda kroz traaaaavu, a onda je zapeo o crtuuuuu i pao i čak se pomaljala „Neću“ faza i nismo mu dali da pojede kilu bananaaaaa i eto .. Nije da nije uživao, ali nije baš to hteo da podeli sa nama. A i hteo je da mazi zmaja i prokletinja nije htela sama da leti nego je on morao da ga vuče..
Rekoh, nije mu baš dan.
Ali je zato bacao frizbi kao veliki, i video Dunav i brodove i posle kad je prepričavao Dedi to ipak nije ispao tako loš dan.

DSC_6252DSC_6242

7. Otići na pijacu

Nedeljna kupovina sa tatom. Obavezno dobije „kiplju“ i vrati se sa šargarepom koju dobije na poklon.

8. Kampovati

Ovo je (zasluženo) već bilo u zasebnom postu. Moraćemo za sledeće leto da isplaniramo jedno ozbiljnije kampovanje, makar samo na vikend.

9. Gledati zvezde

Iako smo ovo radili u sklopu kampovanja, mi zvezde i mesec gledamo svako veče. Kada je vedro vidimo ih kroz krovni prozor, kada je oblačno imamo ih na desetine zalepljene po plafonu. Pevamo im i obožavamo ih.

fa4abd754f505668d83058c72e21c28d
What was that boy doing on the chair?
Making sure I have enough space to sleep in…
(Mr. Magorium’s Wonder Emporium)

10. Otići u auto-perionicu

Leto je bilo perionica, ma ne moram ni da vam pričam! Ipak, na početku leta smo ugrabili par dana kad je bilo suvo i prašnjavo i kad je baš mogao auto da se opere.
Kasnije smo prali i tricikl i guralicu, ali prvi je bio tatin veeeeliki auto!
Jeste da je voda bila hladna i da je pene bilo svuda po cveću, ali mislim da je bio dovoljno uzbuđen da je zaboravio da se prehladi, na moje veliko zadovoljstvo!

DSC_4430

 

Poslednja stavka bi, u stvari, trebala biti prva. Porodica nam se proširila za još jednog člana koji je s nama, ravnopravno, podelio sve letnje avanture! Sledi jesen i trudićemo se da je iskoristimo maksimalno, a novi spisak avantura će pomoći u tome – nekako mi se čini da je mnogo lakše organizovati odlazak ili izlazak ili obilazak ako već znam koje su mi opcije i samo treba da izaberem onu koja nam se tada čini prijatnom.

divider

Kućna apoteka kod nas control frikova

Eto, ja dete medicinske sestre pa nikad nismo imali poštenu kućnu apoteku. Ono, bilo je zavoja i zavoja, i poneka kremica i naravno zavoja. Lekovi su se kupovali po potrebi, što je uvek značilo da ako se neko razboli, mora bar jedna osoba da brine o njemu i ide u nabavku. Vremenom smo silne Palitrexe i Pentreksile zamenili Fluimucilom i Fervex-om (kao, ma sad ću ja to, s nogu da prešišam) ali ama baš nikad nismo imali tu prvu pomoć bez presabiranja po džepovima u potrazi za novcima ili po kojekakvim neseserima u lovu na zalutali Fervex, čak ni kad sam počela da živim sa sadašnjim mužem van roditeljske kuće.

A onda je došla beba i bilo mi je nezamislivo da u pola noći jurcam po gradu u potrazi za apotekom koja radi dok mi dete šiba temperatura. U stvari muž bi išao po lek dok bi ja imala slomživ kod kuće čekajući ga jer je i pet minuta čekanja – pet minuta previše. I – iskrena da budem, sklona sam opekotinskim nesrećama. Trenutno me krasi 10 cm ožiljka „Topli pozdravi od Pegle“. Ja uporno tvrdim da je to od samopregornog rada, ali u stvari pomalo sam smotana. I šta sad, cičati po kući od bolova i osujećenosti ili lepo napraviti spisak?

Napraviti spisak, naravno. I to kakav!

Mala napomena

Ovo je MOJ spisak, što bi značilo da ništa nije obavezno nego da je pravljeno po mom razumu. Većinu toga ne iskoristim, ali pošto nas je osmoro u kući, imali smo veliki spektar nezgoda pa su se ove stavke iskristalisale kao potrebne za živalj od 0 do 70 godina koji pritom vode vrlo aktivan život (a to uključuje biciklove, paru, cirkulare, stepenice, hemiju i neviđenu smotanost).

Šta bi trebalo imati u kućnoj apoteci?

 2 toplomera – živin i na baterije (za svaki slučaj, ako jedan „umre“)
Flavamed šumeće tablete – za odrasle za bolno grlo, i ovo zaista toplo preporučujem
Bactigras 5x5cm – antiseptične male gaze
Bactigras 10x10cm– antiseptične velike gaze
Sterilna gaza 5x5cm – 5 komada
Hanzaplast – u koturu
Hanzaplast za male rane – dečiji najbolje šaren, da budu oduševljeni
Mali zavoj
Veliki zavoj
Elastični zavoj
2 bočice za urin
1 bocica za urinokulturu
1 bočica za koprokulturu
Septolete
– za grlo
Eferalgan/Paracetamol – za skidanje temperature, posebno za decu a posebno za odrasle
Nurofen – za skidanje temperature kao ispomoć za Eferalganu
Orosal x 3 – za rehidrataciju kod povraćanja
Probiotik za dete – za obnavljanje crevne flore kod terapije antibioticima i kod proliva
Probiotik za odrasle – za obnavljanje crevne flore kod terapije antibioticima i kod proliva
Acidi borici/3% hidrogen – za spoljnu dezinfekciju
Octanisept – za spoljnu dezinfekciju i brže zarastanje rana
Panadol/Kafetin/Brufen/Rapten K – za bolove, glavobolju
Nystatin mast – za žvale i groznice
Sterilne rukavice
Špricevi i igle
u 3 velicine
Rupurut – za bolove u želucu
Šaljicev Melop G – za opekotine
Marisol – fiziološki za nos
Male makazice sa tupim vrhom
Gripostad c/Fervex/Tylol HOT – za stanja slična gripu
Rivanol – za dezinfekciju otvorene rane, vrlo blag
Fiziološki u ampulama x 3 – za ispiranje, a ako ste česti sa inhalacijama i veliku bocu fiziološkog, tu one igle i špricevi dobro dođu
Fluimucil – za iskašljavanje
Synopen/kamagel/hiperhamagel/aloe vera gel – za ujede i ubode insekata
Aerius – ublažava simptome alergijskog rinitisa, kao što su kijanje, curenje iz nosa, svrab nepca, suzenje očiju… koristi se i za ublažavanje promena nastalih na koži usled alergije (koprivnjača, svrab).
Pinceta – svašta nešto može da se iščeprka

Šta dalje sa tim?

To sve kod nas trenutno izgleda ovako:

kucna apoteka 2

Sve je spakovano u plastičnu kutiju od 10 litara koja ima kopče sa strane (bilo koja plastičara, koštaju oko 300 dinara), i iako sam planirala da je prebacim u veću kutiju jer bočice zauzimaju dosta mesta pa ne mogu da je zatvorim a to je prioritet kad imate malog istraživača, od toga se odustalo kad su me mama i sestra iznenadile sa metalnim First Aid kutijama sa Najlona. Deo medikamenata koji se ne koriste često ću ostaviti u toj kutiji i skloniti je na sigurno, a deo kao što su hanzaplasti, toplomer, melem za opekotine .. stvari koje redovno koristimo planiram da prebacim u tu metalnu kutiju i montiram negde u kuhinji, gde nam je svima pri ruci. Primetili ste buduće vreme u pasusu – e, čeka se Mister Majstor da kutiju dovede u red.
Ko čeka taj dočeka, samo da vam kažem.

Našla sam još dva rešenja koja su prosto genijalna:

Emily sa Abide With Me koristi pecarošku kutiju koja ima mnoštvo manjih pregradica u koje stavlja i esencijalna ulja, ako ste u toj priči.

pecaroska prva pomoc

Sarah with an H predlaže kutiju za alat – mala, kompaktna i vrlo uredna.

first

I džepna varijanta – pošto mi učimo na greškama a naša je bila pad na parkingu koji je bio posut kamenčićima i staklom – u kutijicu (metalnu od bombona, plastičnu od sapuna..) staviti hanzaplast, dezinfekcioni gel, alkoholne maramice, štapiće za uši u zip-lock kesici, mini Octanisept, fiziološki u ampulama, pincetu… a sve to nositi u tašni ili već sa ostalim dečijim stvarima. Tako nešto treba imati pri ruci, ili bar investirati u dobre patike u kojima ćete jurcati do najbliže apoteke. I ne zaboravite lizalicu! Male „bolesnike“ treba nagraditi što su bili hrabri.
Ovu kutijicu možete imati i u kolima, rancu, tašni, na poslu, u kolicima.. Mogućnosti, mogućnosti!

png sve tri

Jedan „za put“ za velike

Suprug nema samo jednu obavezu na poslu, nego radi šta i gde stigne, pa kući neretko donese i po koju posekotinu i opekotinu. Iako bi trebao, na poslu nema kutiju za prvu pomoć, a kako pritom ima loš odnos sa polenskim travama i rasejanost zbog koje donese opekotine i sutradan – dobio je i on svoju torbicu. Njegova sadrži maramice, kapi za oči, tablete za alergiju u mini kutijici, sprej za nos, Jekoderm, sterlinu gazu, 3% hidrogen, lizu (jer su, u stvari, oni samo velika deca) i malo više hanzaplasta nego dečija kutija.

davor

I šta dalje sa tim?!

Ništa. Zaista se nadam da vam neće trebati, ali ako vam je dete nasledilo recimo sklonost ka smotanosti, upalama ušiju i začepljenim sinusima, treba da vam je pri ruci pa kutiju nećete držati u kupatilu – toplota i para znaju da nepovoljno utiču na lekove. Nećete je držati ni na svetlu, pošto neki lekovi ne rade svoj posao posle sunčanja. Bilo bi dobro da na svakoj kutijici napišete za šta služi, i to po naški da ceo svet razume (a to uključuje i ostale članove porodice koji će možda morati nešto da iskoriste dok vas nema), kao i datum otvaranja i rok trajanja – neki lekovi imaju iznenađujuće kratak rok po otvaranju, a rok trajanja obično morate da „vijate“ na svih 6 strana kutijice.
Svaka 3 meseca pretresite kutiju – lekove sa isteklim rokom trajanja treba odneti u apoteke koje će ga uništiti u skladu s propisima. NEMOJTE lekove bacati u toalet ili u đubre, prvo zagađuje okolinu na nezamislive načine, a drugo dovodi u opasnost ljude koje ne poznajete.

I za kraj

Ja sam tipičan primer izreke „Ne dao Bog da ti se desi što ti roditelj pomisli!“. Imam bujnu maštu ali i deca su mi prirasla za srce pa volim da sam na sve spremna. Na kraju, takva organizacija mi štedi dosta vremena i živaca, recimo gorepomenuta nezgoda na parkingu je bila prva nezgoda koja nam se desila, prva pa krvava! On uplašen i plače jer je i uplašen i boli ga a ja umesto da ga smirim i budem tu za njega jurcam po ulicama tražeći apoteku da kupim hanzaplast i nešto da mu isperem staklo i ulje iz rane. Ovako smo uvek spremni pa makar nikad ne zatrebalo.

divider