Jedna doktorka, dva uveta i skoro tri godine – uz mnogo (samo)spoznaje


Ukratko – dobio je loše karte.

I moj otac i ja smo imali problema sa čestim upalama ušiju, a kako je on rođen u posleratnom periodu a ja kad se takve stvari nisu čačkale dok ne „zazimi“ ispod guzice, naše upale su prošle kako su prošle. Možda baš zbog njegovih bolnih sećanja na taj period ja pamtim da sam od njega imala bezuslovnu podršku i razmevanje, i najviše se sećam koliko se trudio da mi olakša i pomogne.
Takođe se sećam da sam mrzela tu mesinganu pepeljaru koju mi je grejao na ringli da bih utopljavala uši, mrzela sam je da jedno vreme nisam htela da je dotaknem. Ali kako su se upale nizale jedna za drugom, neki delić mene je shvatio da mi ona olakšava i da bez nje boli mnogo više i jače, i onda – šta ću – sama sam tražila da je ugreje kad predosetim šta me čeka narednih dana.

I tako je Prdavo Pile došlo na red. Prva upala se javila malo pre drugog rođendana i kod pete uzastopne imali smo ludu sreću da naša doktorka ne radi, pa nas je dežurna automatski liferovala kod specijaliste. Isprobali smo sve antibiotike predviđene za našu boljku i uzrast, redovnim merenjem timpanometrije utvrdili smo da nema poboljšanja i kao krajnju opciju doktorka je predložila vađenje trećeg krajnika, koji je kod nas u stvari i problem. Dodatno, iza bubne opne se zadržava tečnost koja se ne drenira kako treba, pa se tu namnože bakterije itd, itd, itd…

Operacija je prošla sjajno. Post-operativni tok takođe. On je generalno dobro izgledao, ako zanemarite izmučen izraz lica, krvavu posteljinu i tragove suza na licu. Sve dobro, sve sjajno, svi dobro – svi sjajno.
To što sam ja htela da istovremeno izgrlim doktorku i ubijem Boga u njoj je nešto drugo.
Da me ne razumete pogrešno, bila sam presrećna što se operacija dobro završila, što više neće biti antibiotika i što neće više biti trzanja svaki put kad „onako“ nagne glavu, ali trebali su mi sati da samu sebe ubedim da moje dete NE izgleda polomljeno na tom bolničkom krevetu i da mu NIKO nije učinio ništa nažao.

Tako dakle.

Mama Zmaj je u stvari za senku dlake daleko od Mame Drhturave Lopte U Ćošku Sobe.

Znam da su okolnosti bile neuobičajene, ali nisam sigurna da mi je prijala spoznaja koliko moje dete može da bude povređeno a da ja ne mogu da ga zaštitim, koliko sam u stvari i sama bespomoćna. Surovo podsećanje da nisam svemoguća i da je on, tako mali, vrlo krhak. Često to zaboravim, posebno sad kad je tu još jedno mlađe dete.

E sad (da se vratimo na celu poentu priče, a i dalje mi ne prija da mislim o tom danu) pošto je doktorka Lemajić-Komazec stvarno bila sjajna (preporuke za roditelje, ako vam zapadne dete kod nje nemate zašta da se brinete) rešili smo da je obradujemo, i to nečim što bi joj podiglo malo raspoloženje kad ima grozan dan, a ako operišeš decu tu ima groznih dana, groznih roditelja (kah-kah) i uopšteno kad radiš s ljudima nije baš sve cveće i proleće. Naša ideja je bila da joj spakujemo malo energy-boostera, čokolade koja usrećuje, kafu za opuštanje, bombonice, kesicu sa suvim voćem za kad nema vremena, Piletovu čestitku i šarene kape za operacije.

dr komazec

Kesica za suvo voće i kape su šivene (by moja malenkost), a sve ostalo ima da se nabavi. Kroj za kapu imate na netu, a kesica mora da se zamisli i sašije. I ranije sam je pravila kao deo paketa-podrške poznanicinoj sestri koja je počinjala sa hemoterapijom.
Naime, grupa sjajnih žena se okupila i rešile su da naprave paket koji će jednoj od nas prvenstveno dati snagu i ohrabrenje, tako da je, posle mnogo googlanja i dogovaranja paket činio lepu torbu, mekanu kapu, kesice sa hranjivim suvim voćem, knjigu, ešarpu, crveni karmin, brošuricu za ishranu onkoloških pacijenata, šolje za čaj i čaj, film, muzički cd, kreme, puzzle, labelo, mentol-bombone… ma sve što smo mislile da bi ona volela i što bi joj možda zatrebalo posle takvog iskustva kao što je hemoterapija.

Za kraj, možda ono najlepše – na šoljama za čaj odštampano je bilo i srce u više formi – kao spisak imena, kao figure žena koje čine srce i u srcu pesmu koja je srž svega.

Svaki udah, korak i misao
Proživi svesno i hrabro,
Oči neka ti budu, duše ogledalo
Vera, Ljubav i Nada u krilatom srcu.
I bićes jaka kao drvo stoljetno
Jer sjaj taj, koji sa sobom nosiš,
Obasjava i obasjaće ceo svet

by Ženetina

Nadam se da će vas ovo zamisliti i inspirisati. Nekada je zaista vrlo malo potrebno da se neko, kome je to potrebno, oseti voljen i poseban.

Advertisements

5 mišljenja na „Jedna doktorka, dva uveta i skoro tri godine – uz mnogo (samo)spoznaje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s