Pusti mama, ja ću!


Sve češće se kroz kuću čuje ova rečenica. Skoro za sve je „Pusti mama! Neka mama! Ja ću, nemoj ti!“ čak i za stvari koje ga se nikako ne tiču (cenim entuzijazam, ipak), i iako ga podstičemo u osamostaljivanju, za moj ukus je još mali za neke stvari i suviše je „brz“ kad se radi. Vrlo je nestrpljiv i hoće sve odmahsadaodma, iako mu moja sestra i ja svako malo recitujemo mantru „Strpljenje je vrlina“ na koju on samo, za divno čudo, uspori. Mislim da ne razume šta to znači, ali pevljiv ton ga malo umiri i verovatno prevari.

Danas smo pravili mafine za večeru. Nisam baš toliko skrenula da svakodnevno pravim 4 različite večere, pa pokušavam ponekad da im podvalim moju vrstu ishrane (opušteni LCHF), iako mi se čini da ja tu izvučem deblji kraj. Pile nije ljubitelj hleba iako tu i tamo voli sendviče, a testo jede samo u vrtiću jer mu ga posluže, tako da mi se čini kako ću imati partnera u ishrani. Mafini su od jaja, sira, maslina, slanine i kuvanog karfiola, i ovo je jedan od valjda 3 brlj obroka koje sam napravila u mom dugom stažu kuvarice.

Ja to ne umem.  Ozbiljno. Ja baš, baš, baš volim recepte, i to one precizne. Izluđuju me mere kao „onako“ i „uprste“ što su sve moje tetke i bake zdušno koristile i sad ni pod tačku razno ne umem da repliciram krofne ili savijače (što mi je jaaako žao i strašno se bojim da moja deca to neće okusiti ili upamtiti – jeste da je totalno non LCHF i sigurno nisu ni primirisati listi 10000 zdravih namirnica, ali to jesu jela mog detinjstva i vredi ih poznavati).

Elem – da se vratim sa putovanja u prošlost – Pile je danas bio Chef. Usitnio je karfiol pomoću miksera (ruku na srce, pokušao je da od njega napravi kašu), mešao je smesu da se sjedini i sam je razlio smesu u kalupe.

Živci su mi se istanjili i verovatno ću morati da ljuštim karfiol sa plafona, ali mi smo svi zajedno večerali preukusne pljeske od dinosaurusa (predpostaviću da su Pepa i Džordž tu umešali prste, bio je kod tatka mu na brizi pre no što je kuvao samnom) – pa skoro svi, Balavac je jeo svoje žitarice. Ne oduševljeno, moram priznati.

Moram da ga pohvalim – nijednom mu ništa nije ispalo, ni kašika ni smesa sa kašike. Izgleda da su se isplatili svi oni sati presipanja pirinča.

divider

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s