Busy bag na delu – era „Dosadno mi je!“ počinje

Eto! Dočekah i ovo!

Kakav je, nadala sam se da se to neće desiti, ali ipak je to izgovorio. A ja se pokunjila. Tek mnogo kasnije mi je palo na pamet da je željan društva svog uzrasta a ne da ne ume da se zabavi.

Tako je.

Opet smo(su) bolesni. Od danas imamo i zvaničan naziv, ali nije bitno, nije neka egzotična bolest. Jedina egzotika je koliko mama i tata mogu da izdrže dok ne prošetaju kroz zid, pošto je bolesno 5 od 8 duša pod ovim krovom.

I slobodno me etiketirajte kao nemajku, ali juče sam ušla u kupatilo i zatvorila vrata, vrlo, vrlo, vrlo tiho dok je s druge strane dvoglas uvežbavao najnoviji nastup „neću ni kako ja hoću“. Pustila sam ih da se njare dok nisam bila sigurna da sam dobro ukotvila živce, jer je malo falilo da umesto vrata od kupatila otvorim vrata od kuće, izađem i samo nastavim da hodam. Nakupilo se svega a još nisam našla finansijsko-zdravstveno prihvatljiv način da se otarasim pritiska.

Razmišljam o trčanju. Nije mi primamljivo, ali mogla bih da probam – milioni to rade, valjda prija.

Elemkakoonobeše, iz zmajeve pećine (stari sekreter gde skladištim ulov sa Najlona, prim. prev.) izvukoh plastičnu torbicu i napunih je sa:
1. Panovom frulom;
2. Drvenom balans poluloptom;
3. Slagalicom;
4. Kartonskom 3d slagalicom;
5. Bojankom;
6. Bojicama.

Sve u mini-izdanju. Moglo je tu još štošta da stane, ali bar za moje dete važi deviza „manje je više“.

Običnu slagalicu nije ni iz kese izvadio, ali zato je onu 3d urnisao do neprepoznatljivosti. Taktično sam izabrala motor, takve slagalice dolaze po 3 ili 5 u pakovanju i ima ih kod kineza. Tematika je prilično šarenolika, iako se svodi na automobile, motore i dinosauruse.

Bojanka je bila propast, ali stvarno nisam od nje nista ni očekivala. Frulica je, naravno, bila pun pogodak. Pogađate, sad smo u fazi glasnog i vikanja i tandrkanja i svega ostalog od čega poželim nov set ušiju.

Sve u svemu – pola sata sam dobila, taman za neke sitne kućanske poslove, ali sledeći put je vadim dok budem pila kafu.

Pa i mame imaju dušu.

Mix&Match – zabava, matematika i koračić u Svet oko mene

Ovo su bile vrlo lenje dve nedelje.
Lenje zato što nisam uspela da obavim ono što sam htela, iako sam obavila sve ono što sam morala.

Doktor ⊕
Zubar ⊕
Poreska ⊕
Nabavka ⊕
Piletova doktorica ⊕
Tribina o Pozitivnom Vaspitanju ⊕
Kućni podsetnici (zbog jer imam žabokrečinu od pamćenja) ⊕
…. bilo je još nešto … kakobilo, obavila sam. Toliko znam.

Ali post nije bio spreman za nedelju kako JESAM isplanirala, pa se sve malo ispomeralo.

Elem, bilo je tu svega. Svo troje smo poluludi od dvomesečnog op-stop druženja, ali smo sad naučili da se ne svađamo nego da se raspravljamo.
Budibogsnama, više volim svađe. Makar imaju kraj. Raspravljati se sa Piletom je kao puniti bunar uz pomoć šuplje kante. Definitivno nam treba jedan veeeeliki Time Out.

Da vidimo .. Počeli smo da radimo na samostalnosti. Dobijam tikove od njegovog „Jaaaaa toooo neeeeeeemooooguuuuuu!!“ pa sam rešila da mu izbijem taj adut iz ruke, i da pokušam da mu pokažem da može on svašta ako se potrudi. A ako i ne uspe, opet je u redu, samo njakanje bez pokušaja ne dolazi u obzir.
Pa je dobio da postavi sto za obrok – vrlo je pažljiv prema tanjirima iako mu ne skrećem pažnju na to.
Pa je dobio da sam sebi pripravi večeru – sipao je pahuljice u činiju, odvrnuo čep od jogurta, sipao jogurt i pojeo sve što je sipao (čep nije vratio ali nećemo sitničariti. Za sad.)
Pa je pomagao oko raspremanja sudova – kako mu je ladla sa escajgom nedostupna, pribor je sortirao po činijama.

Kad god stignem, insistiram da se sam svuče/obuče/obuje. Da skloni iza sebe, da vrati na mesto. Ovih dana ću ubaciti i nameštanje kreveta.

Da li mu je mnogo? Ne verujem, ne cepa atom.

Da li je premali? Možda. Ne opterećuje ga i uživa u izazovu, onda je sve u redu.

Za to vreme …

 

 

 

Balavac otkriva mekano/grubo/hapavo/i da mama zna da imitira mnogo životinja.

 

 

 

 

Da se u lopticama možeš i kupati.

 

 

 

 

 

I najtežu od svih – da je Maca uvek raspoložena za igru, ali da se ne sme čupati.

 

 

Podneli smo račune za povraćaj PDV-a i prošlo je kako je prošlo, nekih dogodovština i iznenađenja nema osim što „rešenje stiže na kućnu adresu za „… hmm … 3-4 meseca, pa 15 dana posle i novac leže na račun“.

Možda nisam informisana kako treba, meni beše u glavi 45 dana za rešenje ali šta ja znam .. ipak imam žabokrečinu, a i navikli smo na čekanje.

A tribina .. Eh, tribina…
Knjigu već imam pa mi je tematika poznata, ali utisak je da je zec mnogo trčao oko rupe, i pošto meni misli počnu da lutaju kad neko mnogo okoliša, postadoh upoznata sa izlazima Pozorišta Mladih i osvetljenjem koje imaju.
Mislim da je sve bilo podređeno reklami za kurs (za koji verujem da ga treba pohađati).
Da ne grešim dušu, pedagoškinja (Bože, rogobatne li reči) Sanja Rista Popić koja je bila četvrti drug-član tribine je dala itekako primenjive i konkretne primere (što po naglom uspravljanju roditelja u stolicama je značilo da je zec upao u rupu) i nekako mi je njeno izlaganje bilo najkraće a najzanimljivije.
Ovde je njihov sajt, ako želite da se upoznate principima Pozitivnog vaspitanja.

Dugo već merkam štapiće sa čičak-trakom pa sam ih ovaj put napravila. Ovo bi moglo da ide u brzopotezne zanimacije, ali mi je ipak trebalo malo više od 10 minuta da ih napravim.
Čičak-traku isečete na komadiće i zalepite silikonskim lepkom na svaki kraj štapića za grlo. I odatle stvarno nema granica. Pile je pravio kvadrat, pravugaonik, romb, trougao i zvezdu na moju inicijativu, a na svoju čiča-glišu, avione i kuće. Meni je sjajna varijanta što mogu da ih spakujem maltene u džep i da ponesem gde god nas put nanese a treba se zanimati.

E sad – poklon od mene. Nema specijalnog razloga, eto samo tako zato što bi mogao takav dan da bude.
Kalendari, odnosno podsetnici, odnosno kad mozak ne radi onda neka nauči da piše. Pravila sam ih u tri varijante (He/She/It), da svi mogu da imaju svoje i da se žabokrečine ne mešaju. Kalendari nemaju datume, nego se upisuju datumi kad treba da idete kod zubara, ili doktora, ili da se javite savetniku – što ama baš uvek zaboravite.
Moj predlog je da se odštampa, urami i po staklu piše onim piši-briši markerima tako da vam kalendar duuugo traje, ali ni obično štampanje sa malo selotejpa neće pokvariti utisak.

d kalendar                              b kalendar                                  G kalendar

Nadam se da će vam koristiti.

2 minuta strke – 10 minuta zabave ili KAKO ZABAVITI TROGODIŠNJAKA

Vidim da će ovaj post biti o brzopoteznim kratkovremenskim zanimacijama. Neplanirano, ali često su najbolje stvari upravo takve.
Zimski virusi su me naterali da naučim da brže radim no što razmišljam. I da uvažavam i poštujem Google i stvarno ću da mu dignem spomenik.

Decembarski virus + tapetarska traka = skuvan ručak.

Proizvoljno pravite krivine i trake, ja sam u dva minuta uspela samo ovo da uradim.

Januarski virus + karton + marker + štapić za grlo = porodično kreveljenje.

 

Tata + Bata + zubi = spavanje

Iako Balavac ima 8 ipo meseci i nijedan zub, to ga ne sprečava da nam vec mesecima najavljuje njihov dolazak, s tim da znamo da je baš-baš gadno kada kidiše na prvu stvar koju vidi i počne da trlja desni kao da pere zube! Jadničak, ne mogu da zamislim koliko to boli.

I tako nas dvoje odraslih često ne spavamo noću – Balavac još nema svoj prostor tako da hoćeš-nećeš oboje dežuramo. Priznajem da ja još i uspem da zaspim (ili se onesvestim, nisam sigurna) pa tata drži stražu, ali ovaj put Balavac je odlučio da nas počasti popodnevnim spavanjem – što je retko – pa mu se i tata pridružio. A Pile i ja smo izvadili ostatke šarene folije, rešeni da Baki ulepšamo tmuran dan.

Reciklirali smo karton od Dušanove Activity kocke, zalepili foliju direktno na njega i poigrali se sa šarenišom.

Raspust još traje = kućni badminton

Treba vam par špatulica za grlo, lepljiva traka, par papirnih tanjira i bar osam balona ako ih kupujete kod kineza. Ili puknu od sopstvene senke ili su u startu bušni, pa da se ne bi deprimirali odmah na početku, nabavite ih i za rezervu rezerve – igranjac je trajao preko pola sata, što je samo po sebi pravo malo čudo!

Pošto smo čuli da nam je komšinica Lena bolesna, napravili smo i njoj jedan set i ukrasili ga leptirima i čudovištima (ne pitajte, još jedna faza :/ ). Moraćemo ovih dana otići po utiske.

Hmmm… mala temperatura + treći dan osip =… ‘ajde neka ostane kod kuće do kraja radne nedelje iliti Kućni BIOSKOP

Prvi dugometražni crtani film, naravno uz kokice  – „Hotel Transilvania“. Nije se najeo kokica, ali da je bio gušt-bio je, iako je film izgubio kredibilitet negde oko poslednje trećine. Pile se setio kako ga je kokica „istukla“ pa je pametno odlučio da čuva glavu dok smo ih kokali, iako sam ovaj put zadržala poklopac na šerpi.
Ko se jednom opeče, i u jogurt duva!

Priznajem, vrlo loš izbor crtanog i samo ja sam kriva, ali na brzinu sam samo to našla na kompu. Od onda sam u potrazi za crtaćima sa hrvatskom sinhronizacijom, jer oni to prosto vrhunski rade! Ako znate odakle mogu da ih download-ujem, udelite informaciju. Čak i Baka će biti zahvalna, obožava te crtane!

::: dva dana kasnije :::

Sumnjiv mi je taj temperaturni osip i zašto ta temperatura ne prolazi i ne menja se, večito stoji na 38. I onda hladan tuš – šarlah. Znam da se ne umire od toga (bar ne više) ali znam da nije bezazlen i znam da je zarazan a kako smo se družili samo sa vrtićkom decom .. Uredno sam, prvi sledeći radni dan, prijavila vaspitačici da dete ima zaraznu bolest, pa da se dalje obaveste roditelji, da bih dobila povratnu informaciju da se baš danas pojavio drugar sa potvrdom od lekara da više nije zarazan!

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.

I tako sam ja ispisala još koju stotinu biranih reči upućenih roditeljima koji ne misle dalje od kućnog praga. I obrisala. Odbijam da ovo bude takav blog. Sad ste roditelji, snađite se, mućnite glavom ili zamislite šta sam htela. Ili slegnite ramenima, kad je to već omiljena aktivnost ove decenije. Mi ćemo nastaviti sa prvobitnom idejom.

Ovaj post je trebao da „ode“ još u januaru, ali bojim se da halucinacije pod temperaturom nisu uključile i blogovanje u šemu. Međutim, sad sam puna antibiotika pa sam valjda otporna neko vreme (dr kaže da ne računam na to, al’ ludo se nadam da sam ispunila kvotu ove godine).

Sarkazam ću, ipak, zadržati.