Prvo prolećno seme prvog dana proleća

Nekada je ovaj deo grada bio predivan – kuće, ispred kuća travnjaci, cveće, poneka klupa. U svakom dvorištu drvo ili dva, često i kokoške ako ne i nešto na četiri noge. Kad smo se doselili pre 15 godina, komšija u ulici iza nas je čak imao i svinjac, zbog kog se šalimo da je doneta gradska uredba o zabrani držanja domaćih životinja.

Danas sve izgleda mnogo drugačije. Ranije je prva prodavnica bila par kilometara dalje, sada ih imam pet na istoj udaljenosti. Bulevari, autobusi i zgrade, zgrade, zgrade, buka i đubre.

Nikada nijedan gradski urbanista ili arhitekta neće shvatiti koliko je štete napravio, na primerima iz moje okoline bi mogli studenti slobodno da se uče šta znači „stihijska gradnja“.

E, iz tog nekog lepog vremena nam je ostala želja i navika za sadnjom koječega. Prvih godina u bašti je bilo samo cveće, kasnije smo postali i praktični pa smo sadili maline, paradajz, krastavce, začinsko bilje .. Ma svašta ako smo samo pomislili da bi moglo da raste!

Seme kupujemo u Mađarskoj u Cori, ili kako se sad već zove, košta baš nešto sitno. „Budapesti Kertimag“ ima predivan izbor svega, posebno paradajza i to cherry varijeteta, od žbunastog balkonskog, do žutog krškolikog (koji ima divan ukus u kombinaciji sa crvenim cherry-jem) i bukvalno živimo na njima od juna do novembra, kada usled mrazeva oberemo zelene plodove i napravimo turšiju od njih. Win-win situacija, zar ne?

I tako je Pile dobio svoje prvo seme u ruke na prvi dan proleća. Bio je baš uzbuđen zbog sadnje, iako mu krajnji produkt nije bio baš najjasniji.

Kratko smo porazgovarali o smeni doba, spominjući samo ovlaš karakteristike svakog od njih, najviše pažnje posvećujući upravo proleću i šta će se desiti narednih meseci, od biljaka, buba i ptica, preko vremena do sledećeg godišnjeg doba.

Da bi bolje razumeo, napravila sam poređenje sa Balavcem – da bi bata rastao, treba mu hrana, voda i da se preko dana igra a noću da spava. Tako i biljkama trebaju hrana, voda, san i svetlost da bi rasle. Biljke se hrane zemljom, piju vodu, a on i ja ćemo ih u početku držati iznad akvarijuma gde im je toplo i gde imaju dovoljno svetla.

Da bih osigurala da će njegova prva sadnja da prođe uspešno, seme nismo sadili u saksije ili direktno u zemlju, nego prvo u plastičnu kutiju koja ima poklopac i zatvarajući ga napraviće se odlična mikro-klima za rast. Objasnila sam zašto bušimo rupe na dnu i zašto stavljamo juteni džak preko rupa. Kakva je to zemlja koju sipamo i zašto ne smemo da je pritisnemo svom snagom.

DSC_8174

Moram vam priznati, pažljivo je pratio, što je za njega skoro neverovatno, inače mu je raspon pažnje kao kod ošamućenog komarca. Sam je sipao zemlju, utisnuo je i uredno stavljao jedno po jedno seme pored markera koje sam zabadala, zajedno smo zalili rad pomoću raspršivača i – za dalje je izgubio interesovanje. Ostao je još toliko da poubacuje kvadrate od jute u male plastične rasade, i odjurio da prekopava bašticu i prska zemlju iz svoje male kantice.

Sadnju preostalih paradajzića i Salvije sam sama obavila (nisam se mnogo žalila). Za koji dan ću mu pokazati šta se dešava.

U međuvremenu, Balavac radi ono što je i Pile radio – preuređuje mi kuhinju i vadi krpice iz kutije koje smo izvadili opet samo zbog njega. Već neko vreme pravi po tri-četiri-pet samostalnih koraka, ali je to daleko od hodanja. Gegavo teturanje da, ali ne baš hodanje. Međutim, to mu ne smeta da pokušava da se popne na svaku površinu na koju zamisli. Mušičav je i pokušava da nas vorta, ali na njegovu „nesreću“ lako ga je zasmejati pa onda znamo da nas samo muva jer nije po njegovom. Uporniji je od Pileta, tako da ne odustaje lako kad je nešto naumio, ali se ni ne ljuti ako mu ne uspe odmah. Samo nastavi da pokušava.

DSC_8205

Brata obožava. Obožava!! Svet prestane da postoji kad se veliki bata igra sa njim iako te igre nisu ni nežne ni pažljive. Ipak, kako raste baš brzo, ne sumnjam da će mu sve vratiti sa kamatom, i to uskoro.

Edit … pet dana kasnije.

Posledni lep dan ove nedelje. Iznela sam mu rasad na terasu da ga dočeka kad dođe iz vrtića – i naravno da se raspametio! Igrom slučaja, u gostima nam je bio i čika-Rade, vinogradar i dedin prijatelj iz mladićkih dana (recimo ovako, kad su počeli da se druže zvoncare još nisu ušle u modu) koji je bio glavni „krivac“ što smo mi uvek imali lepe ruže. Tako je čika-Rade bio prva publika za njegovu radost: „Čika-Rade, čika-Rade!!! Dođi da vidiš šta sam ja uradio!!“

DSC_8265

I itekako je uradio! Od čika-Radeta je dobio ohrabrujući klimoglav i poziv da dođe u vinograd da ga nauči kako se orezuje loza (čini mi se da je ustvari mislio na vino, ali sačekaću da vidim koliko grešim).

Mislim da je lepo ukačio da je stvorio nešto – ovako jasan ponos nisam kod njega do sada videla. Zadovoljstvo da, ali ovo je bio čist, neprskan ponos! A na njega ponosnog, ponosna i ja :)

divider

 

 

Advertisements

Prolećna to do lista

Danas je prvi dan proleća!

Očekujemo visibabe i narcise (mmmm, narcisi..), radujemo se Uskrsu i zeki, a napravili smo listu šta bi još mogli ovog proleća da uradimo i gde da budemo.

Listu možete odštampati i redovno štiklirati urađeno jer ovog proleća sve je must kad su avanture u pitanju!

Decije prolece - spisak22

Decije prolece download

Zima, zima e pa šta je! – hitići koji su nam obeležili zimu

1. Tajni Deda-Mraz

Mislim da smo opet dorasli zadatku – u duhu Nove godine obradovali smo drugare. Neveni vilinsko selo a Dušanu 5u1 iznenađenca!

2. Prvo kićenje jelke

Prvo kojeg će zaista da se seća – iako sam htela prste da si pojedem, on je uredno otvarao sve kutije i kutijice, kačio kukice na ukrase i male figurice na jelku.
Ove godine je i Balavac dobio svoj prvi novogodišnji ukras – Pile je svake godine od kada se rodio dobio po jedan, pa tu tradiciju nastavljamo i sa batom. Na poleđini su zapisani datumi, i sanjarim da će jednog dana hteti da ih odnesu u svoj dom i da će im ceo novogodišnji doživljaj tako biti još svečaniji i draži.

3. Prvi kućni bioskop

I kokice pride! Pa kakav je to bioskop bez kokica (da vas ne izneverim, džedžala sam mu pored glave i mrko ih gledala da slučajno nekoj ne padne na pamet da krene da ga davi… osedeću dok ne odraste!)

Nažalost, bioskop je bio usko vezan za našu omiljenu zimsku aktivnost (bar ove zime)…

4. Brzohodajuću Nabavku lekova i lekovitih sredstava

Stvarno mi je došlo da ih pitam da mi otvore „crtu“ kad već pola plate ostavljamo tamo. Ove zime nema šta nismo „popasli“, što mi što nama bližnji i dosta je više. Mislim da se nikad nisam toliko radovala proleću kao sada.

5. Iskoristiti svaki momenat za zabavu

Mislim da će nam uskoro trebati novi kauč.

I na kraju, ali ne i manje bitno –

6. Budi potpuno očaran svetom oko sebe

Prva predstava u pozorištu, sa punom scenografijom, svetlosnim efektima i potpuno posvećenim glumicama-lutkarkama.

Untitled-1

Mislim da je skoro prestao da diše! Smejao se, plašio, uživao, grickao prste od nestrpljenja.. Ma ful paket!
Ama skoz preporučujemo, Pozorište Mladih – predstava „Palčica“ (koja mu se, btw, nije svidela jer se Palčica razdvojila od mame, ali je željan opet da ide u pozorište da gleda nešto drugo).

Nestrpljivo čekamo proleće – tako divne stvari imam na umu!

Pile sad ozbiljno pokušava da radi stvari koje možda i ne bi trebalo – valjda se vodi onim „Nisam znao da ne mogu da uradim, niko mi nije rekao!“

Voli da mu se čita, i iako ne pokazuje znake da bi voleo da nauči slova, brojkama je već zaintrigiran.

Toliko energije ima (a popodne posle školice ja je nemam) da ozbiljno razmišljam o nekom sportiću, iako generalno nisam za njih kod dece njegovog uzrasta.

Odgovara na senzibilitet druge dece – suptilno! ali odgovara. Sa komšinicom je u stanju da pocepa svet, dok drugaricu Anđelu pita da li hoće da sedne ili da li hoće da se igra, bez da je vuče ili cima kao komšinicu.

Pokušava da nas izvede iz takta skoro svaki budan momenat i priznajem da mu neretko to i uspeva. Uvek sam imala sliku opipavanja granica kao nešto fino, kao što slepi opipavaju neki predstavljeni predmet. Način na koji to Pile radi je bliži gerilskom vodu koji je rad da pogine pre nego da odustane, a pritom da napravi najveću moguću štetu u obližnjoj prodavnici stakla. Osećam li se isceđeno? – ne. Moraćete smisliti novi termin za ovo.

Moju zimu je svašta obeležilo, ali jedino što ću pamtiti je odlazak još jedne osobe koja je činila ovaj svet malo podnošljivijim.

Slika preuzeta sa us.lspace.org

„Teri Pračet (Terry Prachett 1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti.“

Govorio je da će pisati dok ga ne zakucaju u mrtvački sanduk – koliko se zna, držao se toga.

Ne mogu da obećam da ćete razumeti. Mogu da vam obećam da će vam čitanje njegovih knjiga biti najbolja zabava koju sebi možete da priuštite.

divider

Još jedan share – kartice za vrtić

Sad malo matematike za osnovce.
Kod nas u grupi ima 35-oro dece (jadne vaspitačice, njih je samo tri, pa i ako ne dodje 20% dece, što je uobičajeno, opet je to mnogo dece na jednom mestu). Kad na jedno dete dodate dvoje roditelja, bar jednog deku i jednu baku sa jednom tetkom, recimo – dodjete do zapanjujućih 175 lica koje tri vaspitačice moraju da upamte i to bez da računamo decu od koje matematika polazi! Znam, uprava vrtića trazi pisanu dozvolu od roditelja da tetka sme da preuzme dete, ali ta dozvola se jednom odnese tamo a vaspitačici na dušu da upamti tetkino lice na tih pet sekundi što ova proviri u sobu.
I još bonus – gužve u gradu. Prisustvovali smo jednom muzičkom festivalu i užasnula sam se kad sam shvatila da je neopisivo lako izgubiti dete u toj gužvi. Kako trogodišnjak da objasni ko/šta/gde je?

I tako .. da potpuno preskočimo onaj grozan razlog za ove kartice (sećate se, „ne dao Bog da ti se desi što ti roditelj pomisli“) pa ćemo da olakšamo vaspitačicama, prolaznicima i detetu ako mu zatrebaju takve informacije.

Kartice možete prepraviti u nekom programu ako ste vični tome. Ako niste, odštampate ih takve kakve jesu pa rukom upišete broj telefona i zalepite fotografiju kome taj telefon pripada. Zatim izbušite rupe tamo gde je predviđeno, plastificirate pa opet izbušite rupe. Ovaj korak nemojte preskočiti, blesavo zvuči ali jeste potreban.
Onda ostaje samo da ih nanižete na prsten za ključeve ili traku/karabin i prikačite detetu za ranac.

Kartice-za-skolicu
Kartice-za-skolicu

Edit

Ovaj post je nastao pre više meseci. Hoću-neću i eto, ostao je u draft folderu da čeka svoj momenat.
Nažalost, dočekao je svojih pet minuta – ovih dana šokiraju nas vesti koje stižu iz naše okoline i kako se bar za nekog sve dobro završilo, nudim vam jednu alatku koja nam može pomoći da se bolje pripremimo i lakše dišemo.

Nažalost, jedna duša nije imala bogove na svojoj strani. Njoj mogu da ponudim samo svoje molitve.
Lepo spavaj malena.

Kobajagi kuhinjica

E, sad je ludilo u punom zamahu!

Ruku na srce, nije to neki posao, ali ja sam našla to da radim dok su bili bolesni a glava kuće je radila popodnevnu smenu! Tad me je uhvatilo i valjda bih svisnula da nisam to tada i obavila.

Papiromanija representa – a segunda parte!

Moram priznati, lepo se uklopila. Nisam od volje birala delove jer sam imala ograničena sredstva za rad, ali zaista se lepo uklopila u taj ćošak. Desno je sudoper, na koji je tata drugi dan od nastanka ove fotografije za reprezentativno kratko vreme montirao pravu slavinu. U sredini je frižider koji iznutra ima jednu policu, što sasvim podmiruje naše potrebe.

Levi deo je moj prvi stolić za kafu, koji iako stoji, vremenom je počeo pijano da se naginje pa ga koristimo da zauzima prostor uza zid. Kartonom sam podelila policu na pola, napravila vrata od rerne i umesto stakla zalepila foliju od fascikle. Vrlo je funkcionalna (naravno ako zanemarimo što ne radi).
Na gornju ploču sam zalepila krugove od folije umesto ringli i čepove od flaša umesto prekidača. Polica je nastala samo zbog seta za čaj, jer je isti trebalo skloniti negde dalje od Balavca a opet da je pri ruci.

DSC_7969

Držač za olovke sada služi kao držač za varjače i kašike, a Pile je još tražio i kecelju i kuvarsku kapu. Sramim se, ali to još nisam napravila.

Da bi ugođaj bio potpun, morala sam napraviti još hrane (pitate li se da li moja banatska strana progovara?)

Sve, sem hleba, je pravljeno od deko-gume. Ima je i kod kineza i po hobi prodavnicama ali i u Univerzalu. Salatu, paradajz i slaninu podcrtavate, odnosno uzmete gumu najsvetlije nijanse koja vam treba pa na nju docrtavate delove koji su tamniji.

Jaje nastaje tako što na belu gumu zalepite narandžasto žumance. Napravite ih više, pa možete ih smotati i staviti u kinder-jaje ili plastična jaja koja se otvaraju, tako da dete može da ih „razbije“ i ispeče.
Hleb je onaj isti sunđer koji sam upotrebila da napravim sladoled – ivice mu samo potamnite, radi efekta kore. Bilo bi super kad bi tu bio pravi sunđer, sa rupicama, pa u tu svrhu možete koristiti i ovakav sunđer za sudove, ako vam ne smeta da gulite onaj zeleni deo – radite s onim šta imate. Ovo ne treba da bude ni skupo ni opterećujuće. Si, volela bih da ima kuhinjicu iz Pottery Barn-a, ali i ovom je bio i više nego zadovoljan – još uvek jeste! Svaki dan nam kuva kafu i najviše voli kad tata dođe da pojede ručak koji mu Pile skuva.

DSC_7984

Busted!

 

I naravno, mala mirođija jedva čeka da se dohvati ama baš svega – veliki bata se buni, ali ne baš mnogo jako, tako da Balavac koristi svaku priliku da šmugne u njegovu sobu i da otvara i zatvara rernu. Naša sreća je što još nije otkrio frižider.

Sledeća stavka bi bila da se svi „uređaji“ prelepe belom ili sivom folijom pa da dobiju onaj „pravi“ šmek. Nadam se da ću to stići da uradim dok im kuhinja ne dosadi, ali verujem da je njima estetika poslednja rupa na svirali-bar dok je kafe i sendviča za ručak.

divider

Kobajagi „prodanica“

Generalno, sve manje vremena imam za realizaciju planova, ali kako je noć duga (a balavac se drži ideje da nam ne da da spavamo) ništa me ne sprečava da planiram.
Jedino što ako, od mog planiranja do konačne realizacije, prođe isuviše vremena, počnem da naginjem ka megalomaniji .. Doduše, to mi se desi i ako se zaukam. Ne smatram to za lošu naviku, samo za izuzetno otežavajuću. Tako sam prostu igru prodavnice otežala, jer – a šta ćeš da radiš sa tim što si kupio?

Neko vreme me privlači paper mache ali nikad nisam ozbilno počela time da se zanimam. Imam ideje (o da, megalomanske – neko vreme obično znači da je dosta vetrova prohujalo i mnogo vode proteklo Dunavom) ali je sve ostalo u začetku i u obliku par glodarskih glavica. A kako mi od skora iskaču na stolu kad god se okrenem, valjda je jedna stvar vodila drugoj.

Papiromanija presenta!!!

DSC_7929

Pile voli prodanicu, odnosno prodavnicu. Fasciniran je što tamo ima svega i svi mu se ljubazno smeju i mislim da se oseća bitan kad uzme korpu i stavlja u nju ono što treba ili bar misli da treba. I tako sam rešila da mu napravim prodavnicu. Knjige su se preselile na druge knjige i tri police su bile sasvim dovoljne za sve što treba jednom domaćinstvu.

Korist je višestruka – polako ćemo učiti o novcu, još polaganije o matematici, nastavljamo sa radom na „svet oko mene“ jer mu treba predstaviti odakle dolaze te namirnice i na kraju šta se radi sa njima, a i dalje ću se truditi da fino balansiram sa predstavom o muško-ženskim poslovima.
Da podsetim – njih je trojica a ja se nikad nisam osećala kao Pepeljuga, pa bar ne ona romantična verzija. Poslovi su se uvek delili na „ko može“ a ne na „ko nosi suknju“, pošto je skoro nikad ne nosim i tu bi neko proplivao.

Sve je počelo od onog paper mache-a i šljiva.

Reciklirajte one JYSK-ove kataloge tako što ćete papiru grubo dati oblik, zatim papirnom trakom ga izlepiti ka malo konačnijem obliku da bi lepilom kao za tapete (ili čuveni Modge Podge koga nema kod nas, a i onako je preskup) i maramicama ili papirnim ručnicima lepo oblikovali šljive, kruške, kupus ili bananu.
Jedino je zelena salata šivena, po sredini, sa dva tri boda rukom. Ipak sam htela da ima slobodne listove ali ne i da ti listovi dobiju previše slobode i krenu da šetaju po kući.

 

Prvi je na redu za bojenje bio hleb. Iako je umetnički dojam 0, niko ga nije do sada zamenio za, recimo – bananu.

 

 

 

Ah, banana. I narandže, šljive i kruška. Listove lepo isecite od filca i zalepite pri vrhu.

 

 

 

 

 

Kelj mi je, lično, bilo najzanimljivije da radim. Tu sam se već opustila pa više uživala (i gledala „Bornov identitet“ po n-ti put) nego što sam se jedila što ne liči na pravi.

 

 

 

DSC_7948

Krompir, zelena salata, kupus, beli luk (koji povremeno nestaje sa lica zemlje i iskače kad mu se najmanje nadaš!), patlidžan, ljuta paprika „za Dedu“ i praziluk – zelena pijaca je baš zelenjava. Praziluk se pravi od papirnih ručnika koji se do pola oboje zeleno, a onda lepo urolaju i zalepe selotepom. Na kraj vežite malo rafije ili vunice, da dočarate korenčiće.

DSC_7943

 

 

Ko nema vremena, može i da kupi – „Bašta“ ima plastično-papirni program koji božanstveno izgleda. Otprilike 100 dinara po artiklu, ali prednost je što se ne kvari i balava deca ne mogu da ih žvaću i na kraju završe sa bojom na licu.
Ovo je vrlo sitno povrće na gomili, Tetkini štekovi za pitajboga zašto.

 

 

Piletina je, naravno, na meniju. Kost napravite od srolanog belog papira, a oko njega umotate gužvani braon papir.

DSC_7942

Ostaju vam još industrijski proizvodi. Neko vreme sakupljajte kojekakvu ambalažu od proizvoda koje koristite, uposlite malo i bake i komšije i eto. Ja sam ih još napunila plutenim čepovima koje je ujak skupljao, tako da imaju malu težinu i da se ne prevrću, ali bi i gužvani papir ili kese iz prodavnice uradile posao. Zalepite kutije i OBAVEZNO objasnite detetu da unutra NIJE plazma keks, iako vas neće poslušati nijednom i x puta će otvarati kutije.

DSC_7950

U kinder jaja možete staviti falš jaja (biće reči o ovome u drugom delu) ako vaše dete zna da ih otvori, ako ne – nikom ništa. Sladoled sam napravila od tankog sunđera koji ima da se kupi na metre, u koji sam zalepila štapić i obojila ga u braon flomasterom.

I eto. Prodavnica. Dva dana je stojala kod bake pa smo tamo imali i malu vagu sa tegovima, ali tamo nismo imali Balavca koji pokušava da njome mazi mačku – i vaga i tegovi su sad na sigurnom, a Piletu ću napraviti ovo:

90e5ea77b5ba717b7979f2f82d00d268

Fotografija preuzeta sa filthwizardry.com

Taman za papir-laku kategoriju.

Šargarepu sam potpuno zaboravila da napravim, ali to je divota posla – neki dobar, već gledan film, malo papira i lepka i vaša prodavnica ima mogućnost za rast i raznovrsnost.

Edit:

vaga

Napravila! Nažalost, nije tačna ali to bi stvaaarno bilo previše za noćne radove. Pripremila sam mu i novčanice, samo treba da se odštampaju i idemo u šoping!

 

nastaviće se…

divider