Kobajagi „prodanica“


Generalno, sve manje vremena imam za realizaciju planova, ali kako je noć duga (a balavac se drži ideje da nam ne da da spavamo) ništa me ne sprečava da planiram.
Jedino što ako, od mog planiranja do konačne realizacije, prođe isuviše vremena, počnem da naginjem ka megalomaniji .. Doduše, to mi se desi i ako se zaukam. Ne smatram to za lošu naviku, samo za izuzetno otežavajuću. Tako sam prostu igru prodavnice otežala, jer – a šta ćeš da radiš sa tim što si kupio?

Neko vreme me privlači paper mache ali nikad nisam ozbilno počela time da se zanimam. Imam ideje (o da, megalomanske – neko vreme obično znači da je dosta vetrova prohujalo i mnogo vode proteklo Dunavom) ali je sve ostalo u začetku i u obliku par glodarskih glavica. A kako mi od skora iskaču na stolu kad god se okrenem, valjda je jedna stvar vodila drugoj.

Papiromanija presenta!!!

DSC_7929

Pile voli prodanicu, odnosno prodavnicu. Fasciniran je što tamo ima svega i svi mu se ljubazno smeju i mislim da se oseća bitan kad uzme korpu i stavlja u nju ono što treba ili bar misli da treba. I tako sam rešila da mu napravim prodavnicu. Knjige su se preselile na druge knjige i tri police su bile sasvim dovoljne za sve što treba jednom domaćinstvu.

Korist je višestruka – polako ćemo učiti o novcu, još polaganije o matematici, nastavljamo sa radom na „svet oko mene“ jer mu treba predstaviti odakle dolaze te namirnice i na kraju šta se radi sa njima, a i dalje ću se truditi da fino balansiram sa predstavom o muško-ženskim poslovima.
Da podsetim – njih je trojica a ja se nikad nisam osećala kao Pepeljuga, pa bar ne ona romantična verzija. Poslovi su se uvek delili na „ko može“ a ne na „ko nosi suknju“, pošto je skoro nikad ne nosim i tu bi neko proplivao.

Sve je počelo od onog paper mache-a i šljiva.

Reciklirajte one JYSK-ove kataloge tako što ćete papiru grubo dati oblik, zatim papirnom trakom ga izlepiti ka malo konačnijem obliku da bi lepilom kao za tapete (ili čuveni Modge Podge koga nema kod nas, a i onako je preskup) i maramicama ili papirnim ručnicima lepo oblikovali šljive, kruške, kupus ili bananu.
Jedino je zelena salata šivena, po sredini, sa dva tri boda rukom. Ipak sam htela da ima slobodne listove ali ne i da ti listovi dobiju previše slobode i krenu da šetaju po kući.

 

Prvi je na redu za bojenje bio hleb. Iako je umetnički dojam 0, niko ga nije do sada zamenio za, recimo – bananu.

 

 

 

Ah, banana. I narandže, šljive i kruška. Listove lepo isecite od filca i zalepite pri vrhu.

 

 

 

 

 

Kelj mi je, lično, bilo najzanimljivije da radim. Tu sam se već opustila pa više uživala (i gledala „Bornov identitet“ po n-ti put) nego što sam se jedila što ne liči na pravi.

 

 

 

DSC_7948

Krompir, zelena salata, kupus, beli luk (koji povremeno nestaje sa lica zemlje i iskače kad mu se najmanje nadaš!), patlidžan, ljuta paprika „za Dedu“ i praziluk – zelena pijaca je baš zelenjava. Praziluk se pravi od papirnih ručnika koji se do pola oboje zeleno, a onda lepo urolaju i zalepe selotepom. Na kraj vežite malo rafije ili vunice, da dočarate korenčiće.

DSC_7943

 

 

Ko nema vremena, može i da kupi – „Bašta“ ima plastično-papirni program koji božanstveno izgleda. Otprilike 100 dinara po artiklu, ali prednost je što se ne kvari i balava deca ne mogu da ih žvaću i na kraju završe sa bojom na licu.
Ovo je vrlo sitno povrće na gomili, Tetkini štekovi za pitajboga zašto.

 

 

Piletina je, naravno, na meniju. Kost napravite od srolanog belog papira, a oko njega umotate gužvani braon papir.

DSC_7942

Ostaju vam još industrijski proizvodi. Neko vreme sakupljajte kojekakvu ambalažu od proizvoda koje koristite, uposlite malo i bake i komšije i eto. Ja sam ih još napunila plutenim čepovima koje je ujak skupljao, tako da imaju malu težinu i da se ne prevrću, ali bi i gužvani papir ili kese iz prodavnice uradile posao. Zalepite kutije i OBAVEZNO objasnite detetu da unutra NIJE plazma keks, iako vas neće poslušati nijednom i x puta će otvarati kutije.

DSC_7950

U kinder jaja možete staviti falš jaja (biće reči o ovome u drugom delu) ako vaše dete zna da ih otvori, ako ne – nikom ništa. Sladoled sam napravila od tankog sunđera koji ima da se kupi na metre, u koji sam zalepila štapić i obojila ga u braon flomasterom.

I eto. Prodavnica. Dva dana je stojala kod bake pa smo tamo imali i malu vagu sa tegovima, ali tamo nismo imali Balavca koji pokušava da njome mazi mačku – i vaga i tegovi su sad na sigurnom, a Piletu ću napraviti ovo:

90e5ea77b5ba717b7979f2f82d00d268

Fotografija preuzeta sa filthwizardry.com

Taman za papir-laku kategoriju.

Šargarepu sam potpuno zaboravila da napravim, ali to je divota posla – neki dobar, već gledan film, malo papira i lepka i vaša prodavnica ima mogućnost za rast i raznovrsnost.

Edit:

vaga

Napravila! Nažalost, nije tačna ali to bi stvaaarno bilo previše za noćne radove. Pripremila sam mu i novčanice, samo treba da se odštampaju i idemo u šoping!

 

nastaviće se…

divider

Advertisements

5 mišljenja na „Kobajagi „prodanica“

  1. Povratni ping: Povrće i voće od papira | Mama iz magareće klupe

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s