Sad malo matematike za osnovce.
Kod nas u grupi ima 35-oro dece (jadne vaspitačice, njih je samo tri, pa i ako ne dodje 20% dece, što je uobičajeno, opet je to mnogo dece na jednom mestu). Kad na jedno dete dodate dvoje roditelja, bar jednog deku i jednu baku sa jednom tetkom, recimo – dodjete do zapanjujućih 175 lica koje tri vaspitačice moraju da upamte i to bez da računamo decu od koje matematika polazi! Znam, uprava vrtića trazi pisanu dozvolu od roditelja da tetka sme da preuzme dete, ali ta dozvola se jednom odnese tamo a vaspitačici na dušu da upamti tetkino lice na tih pet sekundi što ova proviri u sobu.
I još bonus – gužve u gradu. Prisustvovali smo jednom muzičkom festivalu i užasnula sam se kad sam shvatila da je neopisivo lako izgubiti dete u toj gužvi. Kako trogodišnjak da objasni ko/šta/gde je?
I tako .. da potpuno preskočimo onaj grozan razlog za ove kartice (sećate se, „ne dao Bog da ti se desi što ti roditelj pomisli“) pa ćemo da olakšamo vaspitačicama, prolaznicima i detetu ako mu zatrebaju takve informacije.
Kartice možete prepraviti u nekom programu ako ste vični tome. Ako niste, odštampate ih takve kakve jesu pa rukom upišete broj telefona i zalepite fotografiju kome taj telefon pripada. Zatim izbušite rupe tamo gde je predviđeno, plastificirate pa opet izbušite rupe. Ovaj korak nemojte preskočiti, blesavo zvuči ali jeste potreban.
Onda ostaje samo da ih nanižete na prsten za ključeve ili traku/karabin i prikačite detetu za ranac.
Edit
Ovaj post je nastao pre više meseci. Hoću-neću i eto, ostao je u draft folderu da čeka svoj momenat.
Nažalost, dočekao je svojih pet minuta – ovih dana šokiraju nas vesti koje stižu iz naše okoline i kako se bar za nekog sve dobro završilo, nudim vam jednu alatku koja nam može pomoći da se bolje pripremimo i lakše dišemo.
Nažalost, jedna duša nije imala bogove na svojoj strani. Njoj mogu da ponudim samo svoje molitve.
Lepo spavaj malena.
Kriminal Koka 