Kulinarski Put Oko Sveta

Lenjost.

Čista, domaća, neprskana lenjost. Mogu do sjutra da se izvlačim na decu, kurs, kuću i temperature kao da je neko zaboravio da zatvori vrata pakla, ali u srži – posredi je samo lenjost. Skoro ništa nismo radili celo leto, a i ono što jesmo ili ono o čemu sam pisala na kraju je ostalo u draft folderu. Nekako nemam srca da vam psihu opterećujem time, bar ne još.

E, pa temperature su se unormalile, kurs završavam sutra, kuća je oribana do temelja a deca su deca. Izgovora više nema. Pa da zasučemo rukave!

Kulinarski pasoš je jedna od ideja koja već duže vreme čuči tu negde. Stvarno mislim da ne uzima mnogo vremena, ali smislila sam (a što jednostavno kad može komplikovano) da pripremu i konzumaciju treba da prati i „prigodno“ predavanje iz istorije i geografije, što znači da Pile bar ume da izgovori „geografija“ a da se ne saplete o jezik.

Ideja je da pod a) nauči nešto novo,
                            b) isproba nešto novo,
                            b) raduje se isprobavanju, a ne da se plaši.

Trebalo bi sve „lekcije“ da budu takve, ali nekako ne ispadnu takve uvek. Nažalost, genetika mu je povukla na tu stranu da voli svoju sigurnu zonu, i probaće i isprobaće ako ga gurkaš i blago usmeravaš, umesto da radosno uskoči. Tešim se da je bolje i to nego da neće ni ako ga naglavačke ubaciš u priču, ali ipak se svim srcem nadam da će obojica biti avanturisti. Hoću da im se unuci jednog dana dive zbog života koji su vodili.

Elem (patetika baton off), napravih ja tako pasoš – delim ga OVDE, ako vam ustreba. Štampa na papir, papire zalepite jedne za druge i imate lepu knjižicu.

Tu je mesto za fotku, ime/prezime i omiljenu  hranu. Čisto da ima i napismeno, kad poraste, kako je voleo jogurt do iznemoglosti.

Rusija, Italija, Grčka, Francuska, Turska, Amerika, Japan, Meksiko – ovde sam se namerno zaustavila. Naime, ispod svake zastave nalazi se sedam jela tipičnih za tu zemlju (morala sam neka jela doooobro da izguglam, izgleda da više od jedne zemlje polažu pravo na neku hranu), po jedno za svaki dan. A i ne mora, kako volite. Jela mogu da se nađu po restoranima, ali i da se spreme u kućnoj radinosti, pa zato recimo Čile nije bio na spisku pošto većinu namirnica ne mogu da nabavim (ovde je i avokado egzotična namirnica).

Druga strana papira je predviđena za crtež jela ili opis ili štaveć- slobodno dajte mašti na volju.

U dnu druge strane ima mesto za pečat – kod nas su odštampani na muflonu, da može da se zalepi kao stiker, ali tu će i običan papir i lepak da urade posao. Pečat dobije kad isproba sve sa spiska.

Nama je prva na spisku bila Italija. Pričali smo gde se nalazi, pokazala mu da izgleda kao čizma, pričala mu o slikarima i vajarima – i zauvek ga kupila kad sam spomenula Mikelanđela – „Ne, nije nindža kornjača, ali tvoj nindža je dobio ime po njemu.“ A-ha!! Pun pogodak!

Sad moram da pričam i o ostalim kornjačama, što znači da se na kratko vraćam u školsku klupu, iz srednje škole se ne sećam nijedne informacije o Donatelu.

DSC_9957

Sinoć smo pravili pizzu zajedno, pa dobro, ja sam uglavnom bila sous chef a on je radio. Šta je kvasac, od čega se pravi pizza, šta je origano, kako se zove pizza sa ananasom.. Možda nije vredno kao školsko obrazovanje, ali njemu je trebao 1-na-1 samnom, što je jedan veliki zagrljaj pred spavanje i potvrdio. Ja sam zadovoljna, on je zadovoljan a kao bonus preostalo nam je pizze.

Advertisements