Jesenje avanture za 2015.

Nabavili smo sjajne trekking cipelice i Fruška goro – evo nas!

Preporučujemo Planinarski dom pod Glavicom gde možete popiti čaj i kratku šetnju do Savine vode koja za četvorogodišnjaka ima da bude pesma.

A usput svi se možete zabavljati tražeći stvari sa spiska.

Jesen 2015

Advertisements

Bye, bye leto!

Poslednje dane leta smo proveli u različitim stanjima – Jahači Apokalipse su izjahali još jednom i u bisagama doneli nekoliko virusa. Kako su njih dvojica to sasvim lepo podnela, Puž i ja smo izgleda ti koji su kritični sa imunitetom, a tu već ne znam odakle ni da počnem da krpim. Nisam pristalica onih snaga-u-boci tabletica ali sve ću probati samo da izbegnem nemoć dok su njih dvojica tu.

Dani nam prolaze u bicikliranju – Pile je konačno shvatio čemu pedale služe i, vala, neumoran je! Negde je video da se nose i rukavice dok se vozi, pa je konfiskovao svoje radne rukavice i sad ih koristi samo za vožnju.

Lepo izađemo napolje, pa se on i njegova Drugarica trkaju ko će brže, ko će pre, ko će kada, ko … Pola i ne mogu da ispratim, pošto Balavac trči u suprotnom smeru (a kako drugačije!) tako da smo umorni uveče svi na kamaru.

DSC_0068

Balavac radi, jel’te, šta je već njegov posao – raste. Sve je ok iako su naše molitve upućene nekom Bogu koji će ga naterati da sve što vidi NE stavi u usta, ne govori i dalje (ma nema smislenu reč!), ali kako smo stalno zajedno već po slogovima koje koristi znam šta želi. Pomaže i zapovedni prst kojim se podštapa i pruža ga kad nisam dovoljno hitra a hoće da kaže „Blesava mama, ono tamo!“
S druge strane – odlično razume šta mu se kaže, a to mi je trenutno i bitnije. Ionako od Pileta ne možemo doći do reči tako da ne smeta što nemamo još jednog govornika u kući (danas smo se „pokačili“ zašto on meni ne da da završim priču pa je to nekako prešlo u zašto ja njemu ne dam da završi priču. Ispadoh kriva.)

Lepe dane smo koristili i na terasi. Baka me je ubeđivala da su kutije koje skupljam samo magnet za prašinu.

Bako – ubedili smo te u suprotno!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Slaganje – pa rušenje, pa opet slaganje – pa opet rušenje .. Možete jednom da pogađate u čemu je više uživao.

Kutije, za sada, ostaju u kući.

Pile je nastavio sa slovima. Dopadaju mu se i dopada mu se aktivnost koju sam spremila. Iako kod nas postoji neki „Krcko“ i „Predškolarac“ i šta još ne, ja sam ovako izabrala da ga uvedem u taj svet. Jesam planirala da mu nedeljno menjam slova, ali mislim da preterujem, pa nek arči ovo dok mu ne dojadi, lako ćemo promeniti.

Svaki list je stavljen u džep (ili „gaće“, kako su mene učili), pa po njemu piše markerom za belu tablu (whiteboard) koji se briše običnom krpicom.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Prvih tri do pet listova su predmeti ili bića na slovo A, još toliko listova gde prati putanju (vežba ruku), par listova gde treba da oboji npr. ajkulu u sve dugine boje, poređa je po veličini ili je smesti u niz da li je ili nije veća od ananasa, tekst pesmice gde treba da pronađe slova, zatim uvećano slovo (i malo i veliko) koje treba da kopira pomoću plastelina i znakovni alfabet (e tu mislim da ima neki problem, moraću još da proverim sumnje oko ćirilice i latinice i srpskog i engleskog znakovnog pisma).

Naknadno ću dodati vežbe za sečenje makazama, obožavaće ih, tako da ćemo imati da biramo šta ćemo i kako ćemo da „učimo“, danas dva-tri lista, sutra dva-tri i eto, rutina na mala vrata.

Planirala sam da ne pratim azbuku redom, nego da za početak krenemo sa „popularnim“ slovima – A, M, T, B, D, odnosno mama, tata, baba, deda i slova njegovog nadimka. Čisto da, na brzaka, može i praktično da vidi rezultat svog truda.

Pozornica za Pisca!

Volela bih da moji dragi budu pisci. Pa dobro, ako ne pisci, onda pasionirani ljubitelji pisane reči. Kad sam počela da „gutam“ knjige, nije mi dugo trebalo da shvatim zašto glad biva sve veća – samo knjige su devedesetih mogle tinejdžerki da ponude letovanje na Karibima, jahanje konja stepom ili uzbuđenje koje nema veze sa sankcijama. Svašta sam čitala. Svašta još uvek čitam.

Moja deca vole knjige – Pile da mu se čitaju, Balavac da ih žvaće. Ludom srećom smo kod Pileta usadili strah od nesreće svetskih razmera ako ošteti knjigu. Sreća do sada nije upalila kod mlađeg deteta, kao što je i za predpostaviti (puž počinje tužno da grli svaku otetu i pocepanu knjigu, dok Balavac odraste neće ostati mnogo korica tamo gde ih treba biti).

Nismo namerno počeli s pisanjem, iako bih volela da nauči i bude vunderkid. Počeo je s pisanjem vodom po mermernoj fontani ispred Hotela Park. Bilo je pretoplo, a on oduševljen kako tamni mermer menja boju kad se pokvasi. Pisali smo slovo A do besvesti, sve sam zverala da na vreme šmugnemo ako nas hotelsko obezbeđenje potera kad im plavimo okolinu.

Onda smo zamrznuli led u raznim posudicama da Balavac ima da se igra – jeste da nije pokušao da ga pojede, ali mu se apsolutno nije dopalo sto voda postaje hladnija, te ga je izbacivao napolje (podsetnik – led puca kad se stavi u toplu vodu!). Ipak je bio zainteresovan zašto ga sad ima, sad ne, zašto se smanjuje, i oduševljen kako klizi kad pokuša da ga uhvati.

Tada se i veliki bata priključio, otkrivši da led moze da se koristi i za pisanje!

Sledeća proba je bila za stolom – par kišnih dana smo proveli zajedno u kuhinji. Na scenu stupa playdough + razni pomagači (pritom ne mislim samo na Puža).

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Kad je pravljenje slova postalo dosadno (mislim da ne sanja da slova ima mnogo više od tih par koje zna) testo je iskoristio za ostavljanje otisaka patkica, majmuna, raznih papkara i čačkalica, ma svega što je mogao da otisne u testu.

A ovo je bio i nečiji prvi susret sa testom :)

prvi playdough

Ma neko mu je dao nešto namerno da gnjavi!! Vau!!!

Međutim, izgleda da se pisanje „primilo“ kod Pileta – jedan dan smo ga zatekli u sred posla.

DSC_9992

Štapici (kojih je sad sve manje pošto Balavac voli da ih zvaće) su se vratili u modu! Ne voli kad mu sufliramo sa strane, tako da sad uglavnom posmatramo dok se on bavi ozbiljnim poslom.

Odrasta, sad je zauzet!