Neplanirani provodi

Nedelja je. Subota nije prošla planirano, kad baš svako umeša prstiće kako MOJ dan treba da izgleda, i samim tim nije mi u top 5 dana ovog meseca (a mesec još nije gotov …). Ali kad već jesam radila, i jesam zaradila, pa sam htela nedelju da provedem s decom i oko dece, da ne brinem ni za šta drugo.

Međutim, Puž ne može tako lako da izađe iz radnog koloseka. Jednostavno, nije u stanju da stisne „OFF“ prekidač , ostavi sve u pola posla i opusti se. Tu već skala napetosti skače za jednu crtu – stalno ga treba podsećati da NE MORAMO da žurimo, ne moramo da idemo nigde ili svugde, ne moramo da kuvamo, ne moramo da ručamo i apsolutno ne moramo ništa. Namorali smo se do sada, danas jedino mora da nas boli ćošak za moranje.

Opušten plan (ili izazov 1): Idemo na predstavu! Nedeljom obično ima predstave za decu u Pikniku na Ribarcu i u gimnaziji „Laza Kostic“ tu blizu nas. Super ideja, deca vole predstave a i mi ćemo moći da se opustimo, ili bar da ne jurcamo za njima.

!

Na netu nije moguće naći repertoar ili ažurirane podatke. Avgust je, ili mrtav, ili ga jako ne vole, jednostavno, po on-line obaveštenjima – nema predstava u Avgustu mesecu, i to na obe lokacije! Ajde, biramo manje voljenu opciju centra grada i Pozorišta mladih – i oni mrze avgust!
Hajde onda da pitam u sveznajućoj FB grupi – i dobijem odgovor u pola jedanaest da je predstava počela u 10.
Pozorište otpada. Prešaltam se na novi plan!

Plan br 2 (izazov br 2) – hajdemo na pijacu, ionako nam fali svega, pa ćemo u produžetku na Štrand, u „Piccolo park“. Kupili smo deci voće i orašasto za užinu, poneli vodu i odbiciklirali do tamo. Super ideja, deca ionako nisu bila na Štrandu, taman da i to vide, pa da se izigraju k’o svet u fensi parku i popadaju kao domine. A i čula sam da je lepo, da imaju neobične penjalice, devojke koje čuvaju decu dok mi pijemo piće. Lepo zvuči.

I nije tako.

Ulaz regularno naplaćen, deca upoznata sa dve curice koje rade tamo koje bi trebalo da paze na njih, domaća kafa poručena i mi seli, udahnuli i izdahnuli – i to bi bio krajnji domet opuštanja koji smo želeli.

Njih dve nema šanse da se raspeče na svu decu i na sve sprave pa roditelji opet prate svoju decu, kafa je iz kesice iako je konobar svim žarom pokušao da me ubedi da je i TO domaća kafa, povremeno brisanje stolova bi bilo pozdravljeno ovacijama i objasniti konobaru da bi trebalo da skloni čaše i pepeljare kad gosti odu, osim ako ne čeka da se sto napuni pa sve odjednom da skloni. U tom slučaju ima opravdanje. Sve u svemu, nećemo opet tamo.

Tu sam, valjda, odustala od planova. Odvela ih do granice trave i peska pa smo se svo troje sjurili do Dunava da ohladimo tabaniće.

wp_20160821_12_38_54_prowp_20160821_12_49_04_pro

Radovali se talasima, pokvasili guzice u plićaku, odšetali do kamene ribe (moja prva fotka sa Štranda je pokraj betonske ribe koja stoji na ulazu, ima tome … 30ahmkahm godina. Riba stoji i dalje.) i izležavali se na travi.

 

Naravoučenije je – a da ne planiramo ništa. Kako god okreneš, tako bude bolja zabava.

Advertisements

Rastemo.

Rastemo svi zajedno.

Bila sam sama, pa nas je bilo dvoje, pa sad četvoro.

Rastemo.

Imali smo dve sobice koje bi pospremali za sat vremena, a sad nam treba ceo jedan dan.

Rastemo i u kvadratima.

U pospremanju naletimo na neke stare fotografije, gde smo mnooogo mlađi i mnogo luđi nego što smo danas, u društvu sa nekim dragim prijateljima s kojima se sad retko čujemo a još ređe i vidimo.

Neko je porastao za celu godinu. Tačnije, na pragu je okrugle cifre i da ne koristim prste pri brojanju ne bih verovala. Meni je on isti poslednjih 15 godina, iako sede u bradi sve glasnije negoduju na tu tvrdnju.

Ovoga puta nije bilo iznenađenja. Dogovorili smo se – zajedno – da za temu ove godine uzmemo Grčku, iako (ruku na srce) znam da je hteo bez pompe i bez gnjavaže da provede dan. Verujem da je, meni za ljubav, pristao na svo mučenje oko spremanja, nabavke i organizacije. Grčka na sve strane – planiramo i na more da odemo, pa ovo dođe kao prelud u veliko dešavanje: Pile i Balavac će da se osole!!

Elem, recepti su davno iskopani iz internetskog mora, i ostalo je samo da se pripreme. Odmah da se ogradim – jednom sam bila u Grčkoj i mogu slobodno da se ovesim ako kažem da znam kakva im je kuhinja. Nemam pojma. Mislim, pojedoh jedan giros ali ne sećam se ukusa, sem odsustva ukusa, ali jedan giros ne čini proleće pa se suzdržavam od konačne ocene o ukusnosti kuhinje. Kad vidim spisak namirnica na papiru mogu da predpostavim, ali blago nemam pojma da li je to to ili nije. U jednom razgovoru sa drugom sam napomenula da bih volela, eto, da probam i indonežansku hranu, ali bojim se da odem u lokalni indonežanski restoran, pošto mislim da ću se razočarati, a u stvari je hrana sjajna, samo ne kako je mi pripremamo.
Dobro je, rekao je, što nisi otišla. Tačno tako bi i bilo.

Ali, sad sam se usudila. U svakom slučaju ne može da bude grozno, a mi smo dobre svinje i nije nas teško nahraniti.

Za predjelo – Tiropita i Spanakopita.

Od juče – tiropita nam je broj jedan nad pitama. Najozbiljnije. Recept ćete naći ovde, i sem što se dugo peče sve ostalo potpada pod laku pripremu. I laku konzumaciju, nestaje brzinom svetlosti. Za doručak, za večeru, za predjelo, za kad vam dođe društvo – samo napred, odlična je!

wp_20160730_15_06_07_pro

Spanakopita … Pah .. Nije loše. Mislim da bi se svidela ljubiteljima zeljanica, ali kako ja to nisam, nećemo se družiti. Ukusna jeste, ali nije mi omiljena. Tiropita može, uvek i svuda – živeo sir, ali spanać ostavljam za subotnje ručkove.

wp_20160730_15_06_45_pro

Glavno jelo – Giros i Souvlaki.

Mislim da ovde ne može mnogo da se pogreši. Meso je meso, malo šta može da mu se uradi da bude nejjestivo. Giros i tzatziki smo pravili po ovom receptu, souvlaki po ovom, pita hleb koji se koristi i za jedno i za drugo ispratite ovde. Pita hlebom smo oduševljeni, uskoro će se pojaviti u ulozi „pizza u tiganju“, samo da se ponovo uželim kuhinje i kuvanja.

Pored tzatziki salate, pravili smo i Horiatiki salatu, koja je slična salatama koje inače pravimo ali ipak dovoljno različita da se pojede sva količina koja je spremljena!

E dessert! Ehhh, desert …
Izgleda da se slični sličnima privlače, tako da je Puž upao u okruženje koje voli baklave (ču vole! obožavaju!!) i iako znam da baklavu svojataju i Turci, ipak sam odlučila da je napravim. Recep je sa coolinarke, nama se dopada iako bih ja tu dodala i pistaće i smokve i svašta nešto.

wp_20160730_19_44_34_pro

Recept za Karidopitu je preuzet sa bloga Prstohvat soli. Jedino u ovaj recept nisam imala ni trunke sumnje, ne sećam se da sam išta pravila odatle što mi se nije jako dopalo. Definitivno ću je praviti opet, iako je izvrsna kad je iz frižidera, nekako mi miriše zimski, verujem da će odlično da ide uz kuvano vino.

Beše tu i jedna torta, ali davno prošlo vreme joj pravedno pripada – horda se vratila, umazana kremom :) pa odoh da im se pridružim u igri.

I za kraj – sretan rođendan Pužu moj!