Neplanirani provodi


Nedelja je. Subota nije prošla planirano, kad baš svako umeša prstiće kako MOJ dan treba da izgleda, i samim tim nije mi u top 5 dana ovog meseca (a mesec još nije gotov …). Ali kad već jesam radila, i jesam zaradila, pa sam htela nedelju da provedem s decom i oko dece, da ne brinem ni za šta drugo.

Međutim, Puž ne može tako lako da izađe iz radnog koloseka. Jednostavno, nije u stanju da stisne „OFF“ prekidač , ostavi sve u pola posla i opusti se. Tu već skala napetosti skače za jednu crtu – stalno ga treba podsećati da NE MORAMO da žurimo, ne moramo da idemo nigde ili svugde, ne moramo da kuvamo, ne moramo da ručamo i apsolutno ne moramo ništa. Namorali smo se do sada, danas jedino mora da nas boli ćošak za moranje.

Opušten plan (ili izazov 1): Idemo na predstavu! Nedeljom obično ima predstave za decu u Pikniku na Ribarcu i u gimnaziji „Laza Kostic“ tu blizu nas. Super ideja, deca vole predstave a i mi ćemo moći da se opustimo, ili bar da ne jurcamo za njima.

!

Na netu nije moguće naći repertoar ili ažurirane podatke. Avgust je, ili mrtav, ili ga jako ne vole, jednostavno, po on-line obaveštenjima – nema predstava u Avgustu mesecu, i to na obe lokacije! Ajde, biramo manje voljenu opciju centra grada i Pozorišta mladih – i oni mrze avgust!
Hajde onda da pitam u sveznajućoj FB grupi – i dobijem odgovor u pola jedanaest da je predstava počela u 10.
Pozorište otpada. Prešaltam se na novi plan!

Plan br 2 (izazov br 2) – hajdemo na pijacu, ionako nam fali svega, pa ćemo u produžetku na Štrand, u „Piccolo park“. Kupili smo deci voće i orašasto za užinu, poneli vodu i odbiciklirali do tamo. Super ideja, deca ionako nisu bila na Štrandu, taman da i to vide, pa da se izigraju k’o svet u fensi parku i popadaju kao domine. A i čula sam da je lepo, da imaju neobične penjalice, devojke koje čuvaju decu dok mi pijemo piće. Lepo zvuči.

I nije tako.

Ulaz regularno naplaćen, deca upoznata sa dve curice koje rade tamo koje bi trebalo da paze na njih, domaća kafa poručena i mi seli, udahnuli i izdahnuli – i to bi bio krajnji domet opuštanja koji smo želeli.

Njih dve nema šanse da se raspeče na svu decu i na sve sprave pa roditelji opet prate svoju decu, kafa je iz kesice iako je konobar svim žarom pokušao da me ubedi da je i TO domaća kafa, povremeno brisanje stolova bi bilo pozdravljeno ovacijama i objasniti konobaru da bi trebalo da skloni čaše i pepeljare kad gosti odu, osim ako ne čeka da se sto napuni pa sve odjednom da skloni. U tom slučaju ima opravdanje. Sve u svemu, nećemo opet tamo.

Tu sam, valjda, odustala od planova. Odvela ih do granice trave i peska pa smo se svo troje sjurili do Dunava da ohladimo tabaniće.

wp_20160821_12_38_54_prowp_20160821_12_49_04_pro

Radovali se talasima, pokvasili guzice u plićaku, odšetali do kamene ribe (moja prva fotka sa Štranda je pokraj betonske ribe koja stoji na ulazu, ima tome … 30ahmkahm godina. Riba stoji i dalje.) i izležavali se na travi.

 

Naravoučenije je – a da ne planiramo ništa. Kako god okreneš, tako bude bolja zabava.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s