Da pojasnim naslov, pa da ne dužim mnogo:
Azbuka: naše pirinčane vrećice iz Dušanovog poklona su se nadogradile, pa sam sašila još 30 za svako slovo azbuke (kratkovido od mene, nisam računala da se neka slova u rečima ponavljaju više puta, te vam slova A, E, I trebaju više i češće – neka, na greškama se uči). Zaista je lako, ali i ne mora biti. Ako ste ja, naravno da ćete zakomplikovati.
Treba vam izdržljiv materijal, restlovi će lepo doći u obzir. Ako ćete komplikovati (al bude lepše) na jedan pravougaonik ušijete slovo koje vam treba, okrenete pravougaonike lice na lice i prostepate zajedno (ostavite malu rupu da sipate pirinač) na 1cm od ivice, prevrnete na lice i opet proštepate na 0,5 cm od ivice. Ovaj korak je, po meni, neophodan, pošto se vrećice bacaju, gužvaju, gađaju se drugi objekti s njima .. Moraju biti osigurane da se neće rašiti inače hello pirinčana polja!
Ako nećete komplikovati – isečena slova zalepite pištoljem za silikon, ne garantujem koliko dugo će da traju ali mnogo ubrzava posao.
Unutra ide mala količina pirinča – ja sam kao mericu koristila kutijicu od filma za fotoaparat, ali to je opet proizvoljno. Ondak zašijete doooobro tu rupu i eto. Mali, bacački projektil je spreman.
Zlatna ribica je Pile: na papir sam napisala reči koje najčešće koristi – mama, tata, baka, deda, tetka, njegovo-batino-strikino ime. Njegov zadatak je bio da među svim vrećicama pronađe slova koja se nalaze na papiru i da vrećice poređa na papir. Naravno, u njegovom maniru zaboravio je ono što je i do tada znao, cerio se kao lud na brašno a pažnja mu je bila kao kod zlatne ribice ( Vic- kad zlatna ribica pliva u onoj kugli-akvarijumu, pa kako pliva u krug tako viče: Ju, vidi zamak! Ju vidi zamak! Ju vidi zamak!). Međutim, zahtevao je da se i dalje igramo, te sam uzbuđenost povezala s tim da mu se nova igračka dopala, a i Deda je bio prisutan.
Bandit je Balavac, ko drugi. I njemu se igračka dopala, do te mere da je mažnjavao bratu slova i tovario u svoja kolica – mnoge svađe tako počeše, nije mu se dopadalo što mu diramo građevinski materijal.
Pravili smo i varijacije – ja izvučem jednu vrećicu, Pile treba da kaže koje je slovo na njoj i zatim je dobija da je baci u korpu koja je udaljena par metara. Posle smo se samo gađali vrećicama, slobodno mi nemojte verovati da deluju anti-stresno, ali deluju.
Na brzaka sam od stare majice sašila i torbu, pa sva slova stoje na jednom mestu, iako trenutno izigravaju most preko reke, preprečujući mi kujnu na pola – izeš igračke ako ne možeš da ih upotrebiš kao blokadu, zar ne?
Kriminal Koka 