6-ti divan, 6-ti sjajan!

Eto, došao je i taj dan.

Neko je napunio 6 godina.

Ceo dan mi je prošao u prisećanjima. Nerado, pošto iskustvo u Betaniji ne svrstavam u omiljene, ali opet .. Nisam se branila. Znam šta je bilo posle svega, ko je bio posle svega, pa sam polagano prelazila po njima – svaki pogled na sat je vukao po jedno sećanje.

U ovo doba sam „pojasnila“ doktorki s kandžama kako je neumesna njena primedba, i da ne postoji normalna osoba odvojena od svega šta zna i pri tom da je zadovoljna što leži u bolnici.

Pola sata kasnije sam šokirala sestru na odeljenju kad sam sama tražila da mi spremi taj ricinus – nije kao da mogu da pobegnem od njega, pa daj da to završimo.

Sledeći pogled je prizvao disanje, plakanje i smeh, moj i nepoznate žene u kupatilu kojoj su kontrakcije išle u paru s mojima.

Onda svetlo koje žiga, gomile nepoznatih ljudi koji ne primećuju tvoj strah a svi prolaze na metar od tebe, ljudi koji rade svoj posao a ničeg prijaznog u pogledima i pokretima, i digitalni sat sa crvenim brojkama – grozota jedna koja te samo podseća na beskonačnost.

Nikada mi topla reč nije tako nedostajala kao tamo.

A onda on… Više ništa nije bilo bitno.

Moj mali zamotuljak, moja toplota tamo, moja osoba. Moje brbotavo dete da me nasmeje, podrži, voli, toplo pogleda i uteši.

Brbljao je još tamo, umotan i ostavljen ispod grejalice, dovoljno blizu da mogu da ga vidim ako se napregnem a opet previše daleko da ga uzmem. Dugo je bio tamo. Sat je deljao svoje minute, otpratili smo pola smene na spavanje i dočekali još porodilja, i dalje razdvojeni. Telefon dobiješ ako tražiš, ali dete ne. A on ćarlija kao ptičica, priča sa zvukom mašine za kucanje i odgovara na moje šuškanje, neumoran i oduševljen svime novim što oseća. I tada je osetio da mi je potrebniji nego ja njemu.

Takav je i dan-danas – pričljiva dušica oduševljena svetom. Najčeće ćete ga videti glasnog i nasmejanog. Svašta radi preko dana, ali najviše voli da pomogne, da nasmeje, da uživa.

I tako .. Mojoj brbotavoj ptičici koja me je naučila šta je bezgranično – srećan rođendan!

 

Advertisements

Jesenji mozaik

Još jedna jesenja aktivnost koja spada i u 2 minuta strke 10 minuta zabave .. Uspela sam na blic da vidim konačan rezultat na Krokotak FB strani, ali ne i detalje, tako da ako vas zanima original ideja, moraćete sami da skoknete tamo, nemam ni link. Na brzaka ja sam se snašla ovako:

: Papiri, obični beli koje ćete iseći na jednake kvadrate
:: Bojice, flomasteri, olovke …
::: Makaze

Pravite mozaik, tako da na svakom kvadratu bude ista šara, u našem slučaju ceo jedan list i dve polovine.


Za početak, veliki kvadrat papira presavijte na pola, pa još na pola. To je mera kolika je jedna pločica mozaika, i kako sve pločice treba da izgledaju. Kad iscrtate sve pločice da budu jednake, svako boji svoju po želji.

Na kraju ih spajate u jedan veliki mozaik.

 

Lepota ovog mozaika je što pločice možete preslagati kako vam je volja, tako da uvek dobijete neku novu šaru.

Što je pločica kompleksnija, to je i krajnja šara lepša, a za ne verovati – ovo ih zaokupljuje već dve nedelje, s prekidima!

Definitivno preporučujem!