Nastavljamo serijal 2 minuta strke – 10 minuta zabave – koristan je, posebno ako cela porodica zaradi neku od varijacija gripa pa hoće grupno da pobegne kroz zatvoren prozor.
1 – Senka Petra Pana
Za ovo vam treba veliki papir i bojice.
Veoma koristan papir u rolni može da se uzme u „Ikei“, fantastičnih 30 metara za sitne pare. Nešto se ne guraju baš da crtaju po njemu, ali se i ne bune mnogo kad ga dobiju. Iako je na slici beo, u stvari ima žućkast ton, ali nije valjda da im to smeta!!
Papir odmotate na patos, odabrano dete se udobno smesti i kad ga opcrtate, može samo da dodaje detalje: kosu, oči, usta… odeću i dekoracije.
Onda sledi adaptacija filma „Edvard Makazoruki“
Mi smo ga na kraju zalepili na vrata, pa svako malo po neko doda još nešto na crtež, onako u prolazu.
2 – Magneto u Akciji
Pravo da vam kažem, ove magnete imam već odavno, kad sam počela da kujem grand planove. Uzela sam ih kod Kineza i vidim da ih ima još uvek u ponudi. Jači su od onih frižiderskih, a opet nisu toliko jaki da sa njima ne može da se upravlja (da, ima toliko jakih magneta da nit mogu da ih odvojim niti da ih pomerim – baš volim moj posao, kad me dovodi u dodir sa ovakvim iskustvima).
Uzeli smo (sada) Balavčev stočić, nacrtali stazu i vozikanje je krenulo.
Ukratko, s donje strane stola/ploče povlačite magnet, a metalni delovi sa gornje strane se vozaju. Ako ste vični i voljni, pojasnite im magnetizam.
3 – Lego sto
Ovo je greška koja je lepo ispala: poručili smo s Alija lego trake, koje se lepe na zid, a greškom su nam poslali tanke ploče koje su se vukle po kući nedeljama. Stvarno je nezgodno igrati se tako, lagane su i podižu se i pomeraju sa svakim klikom.
Jedan vikend deca nisu bila tu, a ja sam uspela da iskoristim i stari stočić, onaj što nam je izigravao šporet kad smo pravili kuhinjicu. Lepila sam ih duplofan trakom, i, sem ploča, trebaju vam i Lego kocke, da budete sigurni pri spajanju ploča da se nešto nije pomerilo.
Na donjoj polici sad stoje velike kutije s kockama, tako da im je sve pri ruci. Obožavaju ga, ako je moguće da još više obožavaju Lego nego do sada. Tu količinu uvlačenja vazduha u pluća, sa propratnim „Hiiiiiii“ zvukovima nisam očekivala. Vredelo je trpeti taj krivi stočić deset godina, za ovako nešto.
4- Na slovo, na slovo
Pile je i dalje fasciniran slovima. Nadam se da će ga to držati, prvi razred je tu iza ćoška, i ponosna sam što čita i to latinicu i ćirilicu, i piše oba pisma, mada latinica nije voljna radnja – meša slova. Na moje iznenađenje, iako čita slovo po slovo, ZNA šta je pročitao, što obično nije slučaj – dok dete stigne do poslednjeg slova u reči, zaboravi šta je bilo pre toga, ali Pile ne. Ipak, mislim da bi mu bilo lakše da „peva“ dok čita, samo što nikako ne mogu da ga ubedim da počne da sriče. Nadam se da to neće predstavljati problem, moraćemo pitati nekog stručnijeg.
Pa smo, pod jedan – izvadili naše vrećice sa slovima i vežbali azbuku…
… i, pod dva – napravili „Idi pecaj“ karte sa slovima.
Na svakoj karti je jedno slovo azbuke i odgovarajući pojam. Ima 30 karata sa velikim i 30 sa malim slovima, ali pojmovi su isti i boje su iste na kartama. Mislim da je to dobro za početno povezivanje, iako je Pile to odavno prešao.
Pravila igre su sledeća: svaki igrač (a može ih biti i dvoje) dobije po pet karata, ostale stoje na talonu, licem na dole. Igrač A pogadja da li igrač B ima određenu kartu. Ako je odgovor potvrdan, igrač B daje tu kartu suigraču, i te karte igrač sklanja u štek. Ako nije, povlači kartu sa talona i igra prelazi na drugog igrača. Caka je da se sakupi što više karata u šteku.
Kartama sam prezadovoljna (čak sam ih i išćoškarila, kao prave karte), i Pile voli da ih razgleda i da ih slaže iako odbija da se karta. Nisam još provalila razlog, ali iščačkaću još (sledeći na spisku je tablić, neće valjda da mrzi kartanje! Pa ko će da igra Mexico samnom?!!)
5 – Slikovita poslastica
Zabava za sve. Ko pere, ko jede, ko (se) maže …
Neki američki recept jeste, znam da ga nisam čitala nego gledala slike, pa nek bude Slikovita poslastica. Taj keks što po receptu koriste kod nas nema, ali meni se stvorio Munchmallow u glavi, i ostao tu.
Trebaju vam male činijice, puding od crne čokolade, munchmallow i šlag. Slobodno izmislite zdravu opciju, moguće je ali baš nisam htela da se zamajavam.
Skuvate puding od crne čokolade (Dr. Oetker, ima ga recimo u „Univeru“), sipate malko u činijicu još dok je vruć, pa preko iscepkate munchmallow na tri dela i porazbacate, pa sve to ponovite još koji put. Odozgo ide šlag.
To je sve.
Ukusno je, brzo i ne baš zdravo, ali nekad mora i to. Probali smo i sa plazma keksom, i sa jafom i ostaje nam da probamo sa Oreo keksom. Munchmallow se istopi, ja puding ionako volim vruć … a treba mi 10 minuta da sve zgotovim, tako da postaće nam redovan na meniju.
Kriminal Koka 