Osmomartovski super poklon za super Bake!

I jednu Tetku!

Možete praviti priveske za narukvice, lančiće, ključeve, obeleživače za knjige … Ma šta vam padne na pamet! I definitivno nije samo za osmi mart, ali sada je prilika kao poručena.

Od materijala vam treba:

: plastična kutija za hranu…
… ona koju dobijete u poslastičarnici kad kupujete baklavu. Vrlo je bitno da ima oznaku 6 na dnu u trouglu (neki pametni su isprobali i ostale brojeve i samo 6 radi posao).

:: permanentni markeri…
…preporučuje se Sharpie, mada bilo koji permanentni marker radi posao. Crni je obavezan, ali što veći kolorit imate, imate i veću slobodu.

::: Makaze

:::: Zumba..
…ili nešto čime bi mogli da izbušite rupu

::::: Papir za pečenje…
… i rerna uz njega.

Prvo isecite poklopac ili dno sa kutije. Neka vas ne brine žig sa donje strane, ne smeta.

U prvom slučaju, deca su nacrtala bake i tetku na papiru, a onda sam ja prenela markerima na isečenu plastiku. Crna je stavljena kao kontur, prosto se lepše vidi kad ima ivice. Praštajte zelenu boju, nismo imali žuti marker.

Posle crtkanja i bojenja, isecite crtež – ali pazite da ne ostavljate oštre ivice. Što je oblik obliji, to je prijatniji za nositi. Ostavite i dovoljno mesta da ubušite rupu, da ne bi morali po sred čela nacrtane tetke da buškate.

Rernu zagrejete na 160 stepeni, zajedno sa plehom. Pola minute pre „pečenja“ stavite i papir za pečenje u pleh. Pokušala sam i da stavljam crteže u hladan pleh, ama svaki bi se izvitoperio, od kad sam počela sve da zagrevam ranije, svaki je uspeo.

Dakle, ubacite plastiku u rernu (ne bojte se, neće se zapaliti) i-i-i-i-i – „Magijaaaa“ što je Pile rekao. Plastika se uvila i skupila i savila, a onda počela da se ispravlja i vi završite sa 3x umanjenom verzijom crteža koji ste stavili u rernu. Pritom, plastika se zadeblja, pa ama baš stvarno podseća na pravi privezak a boje postanu intezivnije. Ceo proces ne traje duže od 2 minuta, čim vidite da se sve vratilo u prvobitan oblik (minus veličina), vadite iz rerne.

Eto, oni su crtali na papirima A5, i vidi se koliko su se smanjili. Tu su i dva neuspela pokušaja, dok nisam otkrila caku sa zagrejanim plehom.

Ne moram da vas podsećam da za vađenje koristite špatulu, ne prste. Vrlo je bitno da privezak ne dodirujete dok se ne ohladi skroz – em ćete se opeći, em će se boja skinuti.

U drugom slučaju, kad smo već obezbedili poklone, deca su sama sebi pravila priveske – Pile je pravio svoju Lego zastavu, a Balavac crtao cveće komšinici za narukvicu.

Za kraj vam trebaju privesci ili narukvica na koji ćete ih zakačiti. Naši izgledaju ovako.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Volela bih da sam imala akrilnu boju i dovoljno veliku foliju da im otisnem dlanove. Na stranu bake i tetka, ovo bih JA volela da imam:

Ali, veću kutiju od ovih nisam mogla da nađem (ili bar sa većim dnom), a naći tu foliju uopšte kod nas je domen fantastike, tako da smo se zadržali na ovome. Nadam se ovome jednog dana, bar dok im šake ne porastu tolike da mi ni folija ne može pomoći.

Advertisements

Mali kućni ogledi za decu

Ovo možete svrstati i pod 2 minuta strke – 10 minuta zabave! Manje-više, sve što vam treba za oglede imate u kući, uključujući i internet.

Naime, TheDadLab nije jedini na netu, ali mene je privukla jednostavnost i kamera – ostali umeju da objašnjavaju, pričaju, smejulje se nelagodno, tresu kameru i dodaju zvuk koji kao da je s dna bunara … I tako video od dva minuta naprave dugim 10, a ja to nemam na raspolaganju.

Ako volite papirne verzije, možete (kao i mi) pozajmiti iz gradske biblioteke knjižice „Mali kućni ogledi“. Mislim da ih ima 4 ili 5, ali mi smo uzeli samo dve. Sigurna sam da na toj zabačenoj polici ima još koja knjižica sa tom tematikom, tako da morate malo da prebirate, a nama su ove dve bile dovoljne.

Štaviše, ovo bi bio lep poklon za nekog drugara – igračaka verovatno ima na pretek, a ova knjižica je nešto što može i u osnovnoj školi da se koristi.

I

Prvi ogled i nije bio ogled – htela sam da im pokažem šta je mene fasciniralo kad sam bila mala, pa sam obila kasicu, uzela kovani novac različitih apoena, papir i bojice.

Caku znate – novčić pod papir, pa tamnijom bojicom (ili grafitnom olovkom) šarate po papiru – novčić će se do detalja precrtati. Ja sam ovakve novčiće koristila za igru, kad se ide u „kupovinu“, pošto nama pravi novčići nisu bili dozvoljeni, a pride smo ih poštovali maksimalno – precrtati je lako, ali ajde ti iseci onaj mali papirni novčić k’o svet!

II

Onda smo prešli na vodu. Pravili smo lava lampu – u veliku čašu sipati vode, u vodu dodati boju za kolače, ulja koliko i vode, a zatim sipati sodu bikarbonu – caka je da sipate kašikom sve na jedno mesto, ne da se posipa okolo. Onda dodati malo sirćeta. Sirće prolazi kroz ulje u tragovima i dolazi do sode koja ostaje na gomili zbog ulja kroz koje je prošla. I onda kreće pokret. Gledali smo kako mehurovi idu gore, komadi sode padaju i vraćaju se sa mehurićima koji idu gore … Dodate još i neko svetlo, i eto uživanja.

III

Zatim smo izbacili ulje iz igre. Znači voda s bojom, soda bikarbona i sirće (ako nema vode, reakcija je mnogo jača a meni se nije baš ribala kujna). Pomoću ovoga i crvene prehrambene boje možete pojasniti deci vulkan (ovo nas čeka uskoro, pokazali su interesovanje za planete, pa dobro je početi sa stvaranjem sopstvene).

IV

Sledeće smo probali da rekreiramo „Šetajuće boje“, ali tu nešto ne štima.  Imam dve predpostavke – ili je naša kombinacija boje-papir loša (boje nisu dovoljno koncetrisane, pa pri upijanju papir nije obojen, nego samo natopljen) ili ja nisam savladala kako treba kapilarno penjanje. Verovatno oba, em su boje … domaće, em moje znanje fizike je .. maglovito, da kažem.

Poenta je da se deci pokažu boje i objasni kapilarno penjanje, i kako pomoću ta dva, mešanjem, nastaju druge boje. Ima na youtube par video klipova koji to uspevaju. Meni nije, ali ne zvao se ja Lorimer ako ne pokušam još jednom.

V

Pošto je Pile Poletarac, teorijsko predavanje o orijentaciji smo preneli u praktično: treba vam činijica ili čašica, malo plute, igla i magnet i voda.

Iglu namagnetišete tako što prevučete njome preko magneta, stavite je na malo plute i sve zajedno stavite u činiju s vodom. Naš kompas se okrenuo za četvrtinu kruga (nekad smo imali nesmetan pogled na sunce koje zalazi, tako da znamo koje su strane sveta gde).

VI

Poslednji experiment se sastojao od plastične flaše, kvasca, šećera, vode i balona. Sad, da biste to uradili ispravno, treba vam manja flaša (ne od litre-dve-tri). Sipate kvasac i šećer u flašu, dodate toplu vodu, nabacite balon na grlić i sve zajedno stavite u lonac sa toplom vodom (nivo vode u loncu da ne bude višlji od nivoa u flaši). Kako se gasovi nakupljaju, tako će balon da se naduva. Otud da NE koristite velike flaše, nama je trebala cela noć da bi se balon pristojno naduvao.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Pogledajte još ideja ovde i ovde. Mi čekamo lepo vreme pa da isprobamo napolju onu explodirajuću penu – ne znam za njih, ali JA jedva lekam!