Na slovo, na slovo..

Šta najbrže može da te natera na kreativnost –  potop biblijskih razmera!

Napolju lije već satima i čini se da nema nameru da prestane a njih dvojica su na putu da vise s lustera – što zasigurno i hoće ako im ne preusmerim energiju.

Valjda se tako oseća hidroelektrana – skreneš tu silu sa svega samo na sebe i eto … il’ pukovnik il’ pokojnik.

Trebaju vam slova (kupiti sa Aliexpressa, kod braće Kineza ili napraviti od kartona), uno hamer-papir i par olovaka.
Slova su latinična, nažalost, pošto insistiram da prvo nauči ćirlicu – meni je prosto divno što imamo to bogatstvo u vidu azbuke i abecede i ne mislim da treba tako što zanemariti, ali poneka slova su ista u oba pisma, a neka mogu da se „pretvaraju“ tako da nismo pokrili celu azbuku sa ovim.

Slovca opcrtate na hameru i dalje izmišljate igre. Da pogodi slovo koje držite u ruci pa da ga stavi na mesto, da poređa sva slova za što kraće vreme, da poređa slova svog imena na prava mesta… E, mi nismo stigli dalje od ređanja slova. Kad nije poznao pola, onda smo pronašli novu igru – za svako ponuđeno slovo trebao je da kaže neki predmet ili životinju, a da ja to mogu da nacrtam – da bi on, za početak,  lakše prepoznao slovo.

Tu mu je interesovanje opalo, pa smo hamer sklopili za drugi put.

Dotle ću da izmišljam igre i varijacije na iste.

Advertisements

Lego matematika

Već viđeno ali i kod nas oprobano.

Za sada, Pile više voli svet brojeva nego svet slova – brojevima je skoro opsednut. Iako zapinje oko devetke (npr. šta sledi posle trideset devet ili devedeset devet), ako mu neko pomogne oko te stepenice, dalje nastavlja sam da broji do hiljadu. Dalje nismo prešli, pošto vidim da su mu i stotine malo nejasne.

Sam je počeo da broji unazad – fasciniran je brojevima, pa mora da ih posloži na njihovo mesto. Mislim da bi dalje bilo pametno da radimo na memoriji i pažnji, ali prvo sama moram da se potkujem na tom polju.

Elem, pozvali smo Lego kocke u pomoć…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

… mada mislim da bi on ovo radio i bez njih!

Holzmonde zum legen – ili „Mama, ovo je sjajno“

Ovo proleće ne može da se odluči hoće li ili neće, pa biti i brz i kreativan postaje pravi izazov. Sjajno nam prođe popodne kad je lepo vreme, Balavac je dobio motorčić-guralicu za rođendan pa se s Piletom utrkuje po komšiluku, ali kad padne kiša ili temperatura naglo padne za desetak stepeni, e tada treba brzo da se razmašem ili počinje apokalipsa.

Jedan od mojih Najlonskih ulova je do skoro čamio u ormanu. Kako je pola uzbuđenja vezano za otvaranje kojekakvih kutija jer tamo nikad ne znaš šta može da iskoči napolje (bukvalno iskoči, ali i sačeka: nečiji veštački zubi, konci, stara nalivpera, koktel-štapići…), prilično sam se razočarala kad sam shvatila da je kutijica puna drvenih polumeseca. U boji, ali na izgled – nikakva upotrebna vrednost! Kako je ženica bila ubedljiva, ja povodljiva a cena prihvatljiva, uzela sam, verujući da će moći da se upotrebi za neku dekoraciju, ako ništa drugo.

E, ništa drugo se pokazalo kao pogodak u centar!

Igrali smo se svi – i Pile, i Balavac i Baka i ja. Zmije, drveće, brodovi, jabuke, rakovi koji se pretvaraju da su bombone .. Mašta može svašta!

Pile je počeo da sortira – meseci jedne boje u odgovarajuće čaše, pa kad mu je dosadilo pravili smo kulu od meseca, pa ih ubacivali u posudu za led. Međutim, njemu se najviše dopalo da ih baca na pločice, zaista prave fin zvuk kad ih ispustiš.

Znate šta, prave i moja leđa kad se savijaju po njih – Pile sad ima metlicu kao igračku, vreme je da nauči kako se koristi.