Osmomartovski super poklon za super Bake!

I jednu Tetku!

Možete praviti priveske za narukvice, lančiće, ključeve, obeleživače za knjige … Ma šta vam padne na pamet! I definitivno nije samo za osmi mart, ali sada je prilika kao poručena.

Od materijala vam treba:

: plastična kutija za hranu…
… ona koju dobijete u poslastičarnici kad kupujete baklavu. Vrlo je bitno da ima oznaku 6 na dnu u trouglu (neki pametni su isprobali i ostale brojeve i samo 6 radi posao).

:: permanentni markeri…
…preporučuje se Sharpie, mada bilo koji permanentni marker radi posao. Crni je obavezan, ali što veći kolorit imate, imate i veću slobodu.

::: Makaze

:::: Zumba..
…ili nešto čime bi mogli da izbušite rupu

::::: Papir za pečenje…
… i rerna uz njega.

Prvo isecite poklopac ili dno sa kutije. Neka vas ne brine žig sa donje strane, ne smeta.

U prvom slučaju, deca su nacrtala bake i tetku na papiru, a onda sam ja prenela markerima na isečenu plastiku. Crna je stavljena kao kontur, prosto se lepše vidi kad ima ivice. Praštajte zelenu boju, nismo imali žuti marker.

Posle crtkanja i bojenja, isecite crtež – ali pazite da ne ostavljate oštre ivice. Što je oblik obliji, to je prijatniji za nositi. Ostavite i dovoljno mesta da ubušite rupu, da ne bi morali po sred čela nacrtane tetke da buškate.

Rernu zagrejete na 160 stepeni, zajedno sa plehom. Pola minute pre „pečenja“ stavite i papir za pečenje u pleh. Pokušala sam i da stavljam crteže u hladan pleh, ama svaki bi se izvitoperio, od kad sam počela sve da zagrevam ranije, svaki je uspeo.

Dakle, ubacite plastiku u rernu (ne bojte se, neće se zapaliti) i-i-i-i-i – „Magijaaaa“ što je Pile rekao. Plastika se uvila i skupila i savila, a onda počela da se ispravlja i vi završite sa 3x umanjenom verzijom crteža koji ste stavili u rernu. Pritom, plastika se zadeblja, pa ama baš stvarno podseća na pravi privezak a boje postanu intezivnije. Ceo proces ne traje duže od 2 minuta, čim vidite da se sve vratilo u prvobitan oblik (minus veličina), vadite iz rerne.

Eto, oni su crtali na papirima A5, i vidi se koliko su se smanjili. Tu su i dva neuspela pokušaja, dok nisam otkrila caku sa zagrejanim plehom.

Ne moram da vas podsećam da za vađenje koristite špatulu, ne prste. Vrlo je bitno da privezak ne dodirujete dok se ne ohladi skroz – em ćete se opeći, em će se boja skinuti.

U drugom slučaju, kad smo već obezbedili poklone, deca su sama sebi pravila priveske – Pile je pravio svoju Lego zastavu, a Balavac crtao cveće komšinici za narukvicu.

Za kraj vam trebaju privesci ili narukvica na koji ćete ih zakačiti. Naši izgledaju ovako.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Volela bih da sam imala akrilnu boju i dovoljno veliku foliju da im otisnem dlanove. Na stranu bake i tetka, ovo bih JA volela da imam:

Ali, veću kutiju od ovih nisam mogla da nađem (ili bar sa većim dnom), a naći tu foliju uopšte kod nas je domen fantastike, tako da smo se zadržali na ovome. Nadam se ovome jednog dana, bar dok im šake ne porastu tolike da mi ni folija ne može pomoći.

Advertisements