DIY unikatni ukrasi za jelku – ili gde sad žive šljokice

Naravno, šljokica nikad dosta i ukrasa nikad dosta.

A i zaukala se vika, jurnjava i tuča, pošto je napolju neko baš njanjavo vreme kada se ne ide nigde i stvarno sam očekivala da ih vidim kako vise s lustera.

… Hvala nebesima na horderskim sklonostima, pa smo sve potrebno imali u kući….

Trebaju vam:
: štapići za kafu (kao naši) ili špatulice za grlo, koje se kupuju u apoteci. Jesu deblje, ali rade posao;
:: lepak bezbedan za decu;
::: pištolj za vruće lepljenje i patrone – sad toga ima svuda i baš je jeftino;
:::: šljokice u raznim oblicima i veličinama ili flomasteri, šta više volite;
::::: kanap.

Ja sam lepila zvezde i pahulje – nije da im ne verujem, nego sam imala pogrešne patrone za JEDINI pištolj koji radi, pa iako sam rešila kako mogu ipak da lepim sa njim, cela procedura nije bila za njihove ruke.

Drugi lepak, onaj kojim su lepili šljokice, sam sipala u tanjirić i dala im po jedan štapić da njime nanose lepak na zvezde i pahulje.

Dal’ sam oduševljena kakvu finu motoriku ima Balavac?
Zapanjena! Jedna zvezda se odlepila, a on je – veštinom iskusnog zalepljivača odlepljenih stvari – sa dva prsta raširio mesto za lepljenje, a drugom rukom (i štapićem!!) naneo lepak na mesto i sve ponovo sastavio!

Kao da gledam reparatore nameštaja na Discovery kanalu! Oduševljena!!

Ovaj, znači na zvezdu/pahulju (u našem slučaju, ali može biti i jelka ili Sneško, na primer – ili Krcko, koga sam sledećeg „zapljunula“ za rad) nanosite lepak i šljokice. Na kraju samo dodate kanapče da može da se zakači na jelku i – voila! Unikatni ukras za jelku je tu!

Bonus je što je ovo super vežba za finu motoriku – mislim, kao, super ultra finu. Te šljokice su baš sitne, i deca su se trudila da budu baš precizna u lepljenju.

Ukrase možete i zakomplikovati, ideje pogledajte ovde, ili ih uraditi super jednostavno. Da bih sprečila svoje prstiće da se mešaju u njihov posao, rešila sam da ukrasim svoje pahulje, pa smo svi bili ultra srećni.

Bar dok nisam shvatila da postoji tona šljokica koja sad živi ispod mog kuhinjskog stola.

Jupi.

 

Osmomartovski super poklon za super Bake!

I jednu Tetku!

Možete praviti priveske za narukvice, lančiće, ključeve, obeleživače za knjige … Ma šta vam padne na pamet! I definitivno nije samo za osmi mart, ali sada je prilika kao poručena.

Od materijala vam treba:

: plastična kutija za hranu…
… ona koju dobijete u poslastičarnici kad kupujete baklavu. Vrlo je bitno da ima oznaku 6 na dnu u trouglu (neki pametni su isprobali i ostale brojeve i samo 6 radi posao).

:: permanentni markeri…
…preporučuje se Sharpie, mada bilo koji permanentni marker radi posao. Crni je obavezan, ali što veći kolorit imate, imate i veću slobodu.

::: Makaze

:::: Zumba..
…ili nešto čime bi mogli da izbušite rupu

::::: Papir za pečenje…
… i rerna uz njega.

Prvo isecite poklopac ili dno sa kutije. Neka vas ne brine žig sa donje strane, ne smeta.

U prvom slučaju, deca su nacrtala bake i tetku na papiru, a onda sam ja prenela markerima na isečenu plastiku. Crna je stavljena kao kontur, prosto se lepše vidi kad ima ivice. Praštajte zelenu boju, nismo imali žuti marker.

Posle crtkanja i bojenja, isecite crtež – ali pazite da ne ostavljate oštre ivice. Što je oblik obliji, to je prijatniji za nositi. Ostavite i dovoljno mesta da ubušite rupu, da ne bi morali po sred čela nacrtane tetke da buškate.

Rernu zagrejete na 160 stepeni, zajedno sa plehom. Pola minute pre „pečenja“ stavite i papir za pečenje u pleh. Pokušala sam i da stavljam crteže u hladan pleh, ama svaki bi se izvitoperio, od kad sam počela sve da zagrevam ranije, svaki je uspeo.

Dakle, ubacite plastiku u rernu (ne bojte se, neće se zapaliti) i-i-i-i-i – „Magijaaaa“ što je Pile rekao. Plastika se uvila i skupila i savila, a onda počela da se ispravlja i vi završite sa 3x umanjenom verzijom crteža koji ste stavili u rernu. Pritom, plastika se zadeblja, pa ama baš stvarno podseća na pravi privezak a boje postanu intezivnije. Ceo proces ne traje duže od 2 minuta, čim vidite da se sve vratilo u prvobitan oblik (minus veličina), vadite iz rerne.

Eto, oni su crtali na papirima A5, i vidi se koliko su se smanjili. Tu su i dva neuspela pokušaja, dok nisam otkrila caku sa zagrejanim plehom.

Ne moram da vas podsećam da za vađenje koristite špatulu, ne prste. Vrlo je bitno da privezak ne dodirujete dok se ne ohladi skroz – em ćete se opeći, em će se boja skinuti.

U drugom slučaju, kad smo već obezbedili poklone, deca su sama sebi pravila priveske – Pile je pravio svoju Lego zastavu, a Balavac crtao cveće komšinici za narukvicu.

Za kraj vam trebaju privesci ili narukvica na koji ćete ih zakačiti. Naši izgledaju ovako.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Volela bih da sam imala akrilnu boju i dovoljno veliku foliju da im otisnem dlanove. Na stranu bake i tetka, ovo bih JA volela da imam:

Ali, veću kutiju od ovih nisam mogla da nađem (ili bar sa većim dnom), a naći tu foliju uopšte kod nas je domen fantastike, tako da smo se zadržali na ovome. Nadam se ovome jednog dana, bar dok im šake ne porastu tolike da mi ni folija ne može pomoći.

Jesenji mozaik

Još jedna jesenja aktivnost koja spada i u 2 minuta strke 10 minuta zabave .. Uspela sam na blic da vidim konačan rezultat na Krokotak FB strani, ali ne i detalje, tako da ako vas zanima original ideja, moraćete sami da skoknete tamo, nemam ni link. Na brzaka ja sam se snašla ovako:

: Papiri, obični beli koje ćete iseći na jednake kvadrate
:: Bojice, flomasteri, olovke …
::: Makaze

Pravite mozaik, tako da na svakom kvadratu bude ista šara, u našem slučaju ceo jedan list i dve polovine.

Za početak, veliki kvadrat papira presavijte na pola, pa još na pola. To je mera kolika je jedna pločica mozaika, i kako sve pločice treba da izgledaju. Kad iscrtate sve pločice da budu jednake, svako boji svoju po želji.

Na kraju ih spajate u jedan veliki mozaik.

 

Lepota ovog mozaika je što pločice možete preslagati kako vam je volja, tako da uvek dobijete neku novu šaru.

Što je pločica kompleksnija, to je i krajnja šara lepša, a za ne verovati – ovo ih zaokupljuje već dve nedelje, s prekidima!

Definitivno preporučujem!

Čestitamo!

I čestitamo!

Crystal je sjajnim predlozima prizvala sreću i ovih dana Putnik (putna knjiga, dali smo joj nadimak :) ) prelazi kod njih čim mi na mail dostavi adresu! Nadam se da ćete je dugo koristiti i dopunjavati dok se ne raspadne!

Iskoristiću ovaj post da prikažem šta sam pravila podmlatku. Njihovi Putnici su malo drugačiji – dosta toga sam skinula s neta, a kako ne smem da prosleđujem tuđe rukotvorine, za giveaway sam pravila i smišljala sama. Za njih dvojicu sam mogla štošta da nađem i odštampam.

Zbog dugotrajnosti, a i praktičnosti, sve je ili plastificirano ili laminirano (najbolji ulov na Najlonu u poslednje vreme – 100 listova plastike za laminator za 50 dinara. Regularna cena je oko 1000, pa sam se raspištoljila kad mi se moglo).
Prednost rada u štampariji je – znaš svašta, a i ako neznaš, ima ko zna i hoće da pokaže. Tako da – hvala Zokiju na strpljenju i seckanju i njegovoj dragoj što je sve zaštitila onako, profi.

Fotokopirnice se ne isplate, ne za ovakve stvari. Digitalna štampa reši svaki problem, i uštedi. Sve što sam htela da odštampam sam dala na digitalu, da puste na veći tabak (stanu 4 stranice A5 na jedan tabak). Milada je ceo tabak plastificirala i posle sečenja imam 4 zaštićene strane, bez da sam prčkala sa laminatorom. Ušteda je ogromna – što finansijski što oko vremena i živaca.

Zašto insistiram na plastifikaciji?

Pa, praktično je. Whiteboard marker se lako briše sa plastificiranih površina pa možete iste zadatke rešavati iznova i iznova, a stranice su otpornije na habanje – a tu mislim i kijanje, pljuvanje, sokove i ostalo što mogu dečiji prstići da nose.

E, onda sam naišla na problem. Ovde nema da se nabavi registrator za A5 stranice pa da si pita – osim ako vam se ne sviđa onaj socijalistički, debela, siva cigla koja te otera u očaj već na prvu loptu. Odustala sam od potrage posle desete knjižare i pete Kineske prodavnice, gde sam našla Book rings. Tad sam rešila da registrator sama napravim.

Treba vam: lepljiva folija, dva kartona (malo veća od A5 formata), makaze i zumba (ili neki bušač papira) i naravno book rings.

Prvo, isečete foliju 2 cm veću sa svake strane od kartona koji imate. Svaki ćošak odsečete, recimo da otpadne jednostranični trougao ali ga isecite na 2mm od samog vrha ćoška. Videćete kasnije zašto treba da bude taj višak.

Onda obrnete koricu, pa lepo nečim mekim a čvrstim (poput kartice ili knjižice) isterate sav vazduh koji se zarobio u džepovima. Lagano i bez žurbe, finalni izgled zavisi od toga koliko ćete detaljni sada biti.

Opet okrenite koricu, pa krenite na savijanje. Prvo sam savila gornju i donju stranicu. Kad pređete na savijanje leve i desne, noktom treba da pritisnete onaj višak tako da se zalepi za ivicu kartona – Zoki to zove „Uštini ga“, pa možda vam bude lakše za vizualizaciju. Tako izađe, kada savijete sve ivice, da svi ćoškovi budu lepi i jednaki, uredni.

Onda vam treba unutrašnji deo. Isečete foliju malo kraću od kartona koji imate ispred sebe i zalepite. Poenta ovoga je da se sakriju ivice i unutrašnji deo.

I eto. Ponovite to i sa drugom koricom, i drugim parom korica ako treba. Nije neka nauka, mada treba malo prakse.

Posle toga ide buškanje – treba izbušiti i korice i unutrašnje strane na istom mestu, ali i to se da ispraksati – i Putnik je završen!

Balavac će u svoju knjižicu dobiti vise igrica, a manje piskaranja, što opet rešite plastičnim fasciklama sa ziperom – samo se ubuše rupice i ubacite gde treba.

Pile je dobio razne igrice tipa lavirint, „spoj parove“, „pronađi uljeza“. Ako mi dozvoli slobodno vreme, možda mu ubacim još aktivnosti vezanih za slova, ali mi je bitno da može da to radi sam, bez mene.

Balavac mora da dobije još mnogo štošta, prilično mu je sirota knjiga – srećom pa sam dobila super ideje od mama blogerki. Za sada ima laminirano voće i povrće koje treba da sortira, i kartice za „Složi svoj hamburger“. Ideja ima sjajnih, samo još neko da mi pozajmi Vreme.

Javićemo se posle mora, da čujete šta je in a šta out.

Dream team 8-og marta

Ove godine smo se bacili na posao, ono za ozbiljno. Prosle godine je tata podbacio, pa dok ne odkleči svojih 15 godina na kukuruzu u ćošku ja sam preuzela realizaciju.

Elem … Pile i Balavac su imali čas art inspiracije. Uzmete lepo jedan karton od rolne papira, zasečete makazama do pola rolne u krug, tako da dobijete havajsku suknjicu. U tanjiriće sipate boju i .. Čvak-čvak-čvak boje, švisss na list, da se suknjica malo raširi kad je pritisnete. Pa druga boja, pa treća .. Bolje je da se boja između švisa osuši, al’ sad je lako biti general posle bitke …

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ondak tu ide roditeljski deo, iako sve to u početku nije tako trebalo biti. Ali – sve evoluira, pa nećemo valjda mi biti izuzetak?

Sašijete (ili kupite) divne torbe – naše su od platna i nisu čisto bele. Tetkinu i Bakinu sam namerno napravila da mogu da se nose na ramenu, pošto znam da tako vole. Obe tašne imaju iznutra ušivenu petlju kroz koju je provučen karabin (Kinezi su čudo!), tako da pri šopingu imaju gde ključeve da ostave i da ih ne pecaju po torbi posle.

Druga Baka je dobila torbu sa kratkom ručkom, jerbo znamo da ona to tako nosi.

Obe Bake su dobile specijalni print – skenirala sam Piletove cvetove i list sa drškom, te obrisala pozadinu u Photoshop-u. U sredinu cveta stavila sam njihove fotografije i sve odnela (posle ne biste mi verovali koliko peripetija i jedno 800 telefonskih poziva koji su vodili od jednog ka drugom) kod Velibora koji je bio više nego divan da se stvarno potrudi da ova ideja uspe – odštampao je sve to na transfer foliji koju sam sama mogla da prepeglam kod kuće na torbe koje sam želela.

Finale izgleda ovako:

Tetka je još dobila i torbicu za užinu, da joj se slaže uz torbu, kad smo je već lišili „cvetne dece“ kao ukrasa, iako sam ubeđena da joj nije mnogo žao. Ona se vrlo ponosi što je tetkača.

Druga Baka će svoj poklon dobiti sutra pa ćemo videti reakcije, ali prva je oduševljena. Nadam se ne toliko da je ne koristi uopšte. Tetki se dopada, sigurni smo u to, nestandardna veličina ju je „kupila“.
U trećem delu „umetnikovanja“ (prvi je tražio da bude za njegovu „dušu“, drugi za Bake i Tetku, a treći je meni prepustio) pokazivala sam mu „magiju“ – šta se dešava kad pomešaš žutu i plavu, plavu i crvenu, crvenu i žutu.Nisam ulazila u definiciju tercijalnih boja, mada je i sam shvatio kad je dobijao braon već osmi put, pošto meša sve boje koje se nađu ispred njega.

Priznajem, dobila sam bar 10 bambija što znam takvu magiju, to mu niko nije pokazao. Imam sjajan trik sa bojom i kesicom, oduševiće se – ali otom-potom. Sad imamo druge stvari na umu, a nadam se da sam vam dala dobru ideju za buduće poklone.