Čestitamo!

I čestitamo!

Crystal je sjajnim predlozima prizvala sreću i ovih dana Putnik (putna knjiga, dali smo joj nadimak :) ) prelazi kod njih čim mi na mail dostavi adresu! Nadam se da ćete je dugo koristiti i dopunjavati dok se ne raspadne!

Iskoristiću ovaj post da prikažem šta sam pravila podmlatku. Njihovi Putnici su malo drugačiji – dosta toga sam skinula s neta, a kako ne smem da prosleđujem tuđe rukotvorine, za giveaway sam pravila i smišljala sama. Za njih dvojicu sam mogla štošta da nađem i odštampam.

Zbog dugotrajnosti, a i praktičnosti, sve je ili plastificirano ili laminirano (najbolji ulov na Najlonu u poslednje vreme – 100 listova plastike za laminator za 50 dinara. Regularna cena je oko 1000, pa sam se raspištoljila kad mi se moglo).
Prednost rada u štampariji je – znaš svašta, a i ako neznaš, ima ko zna i hoće da pokaže. Tako da – hvala Zokiju na strpljenju i seckanju i njegovoj dragoj što je sve zaštitila onako, profi.

Fotokopirnice se ne isplate, ne za ovakve stvari. Digitalna štampa reši svaki problem, i uštedi. Sve što sam htela da odštampam sam dala na digitalu, da puste na veći tabak (stanu 4 stranice A5 na jedan tabak). Milada je ceo tabak plastificirala i posle sečenja imam 4 zaštićene strane, bez da sam prčkala sa laminatorom. Ušteda je ogromna – što finansijski što oko vremena i živaca.

Zašto insistiram na plastifikaciji?

Pa, praktično je. Whiteboard marker se lako briše sa plastificiranih površina pa možete iste zadatke rešavati iznova i iznova, a stranice su otpornije na habanje – a tu mislim i kijanje, pljuvanje, sokove i ostalo što mogu dečiji prstići da nose.

E, onda sam naišla na problem. Ovde nema da se nabavi registrator za A5 stranice pa da si pita – osim ako vam se ne sviđa onaj socijalistički, debela, siva cigla koja te otera u očaj već na prvu loptu. Odustala sam od potrage posle desete knjižare i pete Kineske prodavnice, gde sam našla Book rings. Tad sam rešila da registrator sama napravim.

Treba vam: lepljiva folija, dva kartona (malo veća od A5 formata), makaze i zumba (ili neki bušač papira) i naravno book rings.

Prvo, isečete foliju 2 cm veću sa svake strane od kartona koji imate. Svaki ćošak odsečete, recimo da otpadne jednostranični trougao ali ga isecite na 2mm od samog vrha ćoška. Videćete kasnije zašto treba da bude taj višak.

Onda obrnete koricu, pa lepo nečim mekim a čvrstim (poput kartice ili knjižice) isterate sav vazduh koji se zarobio u džepovima. Lagano i bez žurbe, finalni izgled zavisi od toga koliko ćete detaljni sada biti.

Opet okrenite koricu, pa krenite na savijanje. Prvo sam savila gornju i donju stranicu. Kad pređete na savijanje leve i desne, noktom treba da pritisnete onaj višak tako da se zalepi za ivicu kartona – Zoki to zove „Uštini ga“, pa možda vam bude lakše za vizualizaciju. Tako izađe, kada savijete sve ivice, da svi ćoškovi budu lepi i jednaki, uredni.

Onda vam treba unutrašnji deo. Isečete foliju malo kraću od kartona koji imate ispred sebe i zalepite. Poenta ovoga je da se sakriju ivice i unutrašnji deo.

I eto. Ponovite to i sa drugom koricom, i drugim parom korica ako treba. Nije neka nauka, mada treba malo prakse.

Posle toga ide buškanje – treba izbušiti i korice i unutrašnje strane na istom mestu, ali i to se da ispraksati – i Putnik je završen!

Balavac će u svoju knjižicu dobiti vise igrica, a manje piskaranja, što opet rešite plastičnim fasciklama sa ziperom – samo se ubuše rupice i ubacite gde treba.

Pile je dobio razne igrice tipa lavirint, „spoj parove“, „pronađi uljeza“. Ako mi dozvoli slobodno vreme, možda mu ubacim još aktivnosti vezanih za slova, ali mi je bitno da može da to radi sam, bez mene.

Balavac mora da dobije još mnogo štošta, prilično mu je sirota knjiga – srećom pa sam dobila super ideje od mama blogerki. Za sada ima laminirano voće i povrće koje treba da sortira, i kartice za „Složi svoj hamburger“. Ideja ima sjajnih, samo još neko da mi pozajmi Vreme.

Javićemo se posle mora, da čujete šta je in a šta out.

Advertisements

Dream team 8-og marta

Ove godine smo se bacili na posao, ono za ozbiljno. Prosle godine je tata podbacio, pa dok ne odkleči svojih 15 godina na kukuruzu u ćošku ja sam preuzela realizaciju.

Elem … Pile i Balavac su imali čas art inspiracije. Uzmete lepo jedan karton od rolne papira, zasečete makazama do pola rolne u krug, tako da dobijete havajsku suknjicu. U tanjiriće sipate boju i .. Čvak-čvak-čvak boje, švisss na list, da se suknjica malo raširi kad je pritisnete. Pa druga boja, pa treća .. Bolje je da se boja između švisa osuši, al’ sad je lako biti general posle bitke …

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ondak tu ide roditeljski deo, iako sve to u početku nije tako trebalo biti. Ali – sve evoluira, pa nećemo valjda mi biti izuzetak?

Sašijete (ili kupite) divne torbe – naše su od platna i nisu čisto bele. Tetkinu i Bakinu sam namerno napravila da mogu da se nose na ramenu, pošto znam da tako vole. Obe tašne imaju iznutra ušivenu petlju kroz koju je provučen karabin (Kinezi su čudo!), tako da pri šopingu imaju gde ključeve da ostave i da ih ne pecaju po torbi posle.

Druga Baka je dobila torbu sa kratkom ručkom, jerbo znamo da ona to tako nosi.

Obe Bake su dobile specijalni print – skenirala sam Piletove cvetove i list sa drškom, te obrisala pozadinu u Photoshop-u. U sredinu cveta stavila sam njihove fotografije i sve odnela (posle ne biste mi verovali koliko peripetija i jedno 800 telefonskih poziva koji su vodili od jednog ka drugom) kod Velibora koji je bio više nego divan da se stvarno potrudi da ova ideja uspe – odštampao je sve to na transfer foliji koju sam sama mogla da prepeglam kod kuće na torbe koje sam želela.

Finale izgleda ovako:

Tetka je još dobila i torbicu za užinu, da joj se slaže uz torbu, kad smo je već lišili „cvetne dece“ kao ukrasa, iako sam ubeđena da joj nije mnogo žao. Ona se vrlo ponosi što je tetkača.

Druga Baka će svoj poklon dobiti sutra pa ćemo videti reakcije, ali prva je oduševljena. Nadam se ne toliko da je ne koristi uopšte. Tetki se dopada, sigurni smo u to, nestandardna veličina ju je „kupila“.
U trećem delu „umetnikovanja“ (prvi je tražio da bude za njegovu „dušu“, drugi za Bake i Tetku, a treći je meni prepustio) pokazivala sam mu „magiju“ – šta se dešava kad pomešaš žutu i plavu, plavu i crvenu, crvenu i žutu.Nisam ulazila u definiciju tercijalnih boja, mada je i sam shvatio kad je dobijao braon već osmi put, pošto meša sve boje koje se nađu ispred njega.

Priznajem, dobila sam bar 10 bambija što znam takvu magiju, to mu niko nije pokazao. Imam sjajan trik sa bojom i kesicom, oduševiće se – ali otom-potom. Sad imamo druge stvari na umu, a nadam se da sam vam dala dobru ideju za buduće poklone.

divider

 

DIY igračke

Jedna od kutija je puna figura. Nekim čudom (mada tu obitava cela vaseljena), najviše ima superjunaka i Nindža-kornjača.

Da mi je neko rekao da će opet biti popularne – ne bih im verovala. Ma, verovatno bih se sita ismejala. Ali eto, vratile se.

Srećom, u udarno vreme bio je premali da ga zahvati manija stolova, lazy bag-ova po astronomskim cenama i filmova – nije da bi smeo da ih gleda, ali sigurno bi pokušao da me ubedi, a ja baš ne volim kad me neko u nešto ubeđuje.

I tako smo završili „samo“ sa xyz figurica, što akcionih koje je Čika kupovao kao da mu život zavisi od toga, do onih malenih, što kupiš u Rodiću u kesici i moliš sve svete da je konačno Krang zato što samo on fali da dopuniš kolekciju!

Figurice su odavno kojekuda (pssst, u kutiji na tavanu, sa ostalim mini-Balavac-stavlja-u-usta-i-može-da-se-uguši-figurama), a nama je naspelo da napravimo domaće figurice.

 

Trebaju vam boje, štapići za preglede i flomasteri za detalje.

Bata je, naravno, usrdno pomagao, mama je dovršila započeto i sad imamo nova četiri drugara za igru. Ispravka, šest, Šreder je morao da se priključi ekipi zajedno sa jednim nesretnim krokodilom.

Mami za ljubav, tu su se našli i neki Sneško Belići.

DSC_1076

A onda je minijaturac rešio i da malo mezi.

Prilično brzo je pohvatao da je za vodene boje potrebna voda, tako da ju je bilo svuda. Još jedna mala razlika između njega i njegovog brata – Pile je najčešće koristio crnu boju, Balavac voli zelenu – uopšte se nije primio na moje crtkanje crvenom i žutom. Naravno, ništa na svetu ga nije sprečilo da svaku proba, u slučaju da je žuta, recimo, ukusnija od crne.

P.S. Nove nindže su čitava četiri dana bile u opticaju.

Kako uhvatiti sunce!

Ova aktivnost je kao poručena za zimu – kad već nema sunca, onda nam svaka boja dobro dođe!

Prvi Suncatcher sam videla pre dvadesetak godina – tetka iz Kanade nam je poslala preslatku malu sovicu izdeljenu na polja. Kao i sve što su slale, zbog manjka mesta i ovo je stiglo bez ambalaže i uputstva za upotrebu pa nam je bila tek samo zanimljiva dekoracija, dok je neko nije jednog dana zakačio na prozor – sunce ju je dohvatilo i refleksija na podu se rasula u hiljade boja! Zaista fantastično za videti!

DSC_7512

Evo je! Viri u uglu!

A onda, prošle godine, predusretljiva prodavačica u knjižari u Pašićevoj ulici mi ponudi jedan za dečiji poklon i to ni manje ni više kao DIY varijantu – plastičan oblik izdeljen na polja sa sve četkicom i bojama u pakovanju! Ostala sam zatečena (i to na više frontova, em je jako bila ljubazna em je pogodila u kom pravcu ide kreiranje poklona), u Srbiji Suncatcher i još DIY! Oh, ima nade i za nas ..

Ova aktivnost je zahtevala malo logistike, Pile je mali da boji po poljima. Tačnije – blentav je, da se ne lažemo. Dosta dece njegovog uzrasta boji fino, u okvirima, ali on nije jedan od njih. Taj će okvire uvek posmatrati kao nešto što je neko drugi džabe postavio, tako da kupovni suncatcher on neće dobiti pošto, jel’ – kod njega to nema svrhu. Isti odnos ima i prema bojankama, on najviše voli čist list papira.
Umesto toga, draga Zo nam je nabavila foliju za koričenje iz fotokopirnice (znate, onu u bojama, što stavljaju kad koričite fotokopirane knjige), a ja sam na vreme odustala od dvostrane kontaktne folije i pronašla jednostranu. Malo lepljive trake, mnogo seckanja folije i moje je bilo samo da fotkam. I da opominjem tatu da ne prisvaja aktivnost za sebe.

Popuno providnu (ima polu-providnih, matiranih, sa šarama ..) foliju sam odlepila i okrenuvši lepljivu stranu na gore, lepljivom trakom zalepila za sto. Ispod sam stavila papir, da bi Pile znao gde da lepi. Foliju u boji sam isekla na razne trouglove, pravougaonike, kvadrate i polu-krugove i dalja objašnjenja nisu bila potrebna.

Za kraj je ostalo da smislim kako da je okačim na prozor, a da nije zalepljena (naši prozori gledaju na zapad, nema tog lepka koji će izdržati zapadno sunce pod staklom). Pošto je inicijalni oblik kvadrat, ni Pile nije našao za shodno da lepi u kružnom obliku pa je obruč za vez, kao okvir, otpao. Nije da se nisam trudila, ali kako god bih ga namestila bar jedan, meni lep, detalj bi „izašao“.

Pa sam rešila ovako – prvo, onu još uvek lepljivu stranu sam prelepila običnom kuhinjskom providnom folijom, tako da se ništa više ne može ni zalepiti ni odlepiti.
Onda sam (u duhu reci-reci-reci-reci-klaže) od stare kartonske kese isekla okvir i zalepila suncatcher između. Malo zumbe (ne skakutanje nego alatka za rupe), dve nitne i parče kanapa i drage boje! dobrodoše u naš dom!

 

suncatcher

Planiram i bakama da napravimo po jedan, stvarno se i lako i lepo prave, iako sledeći bih volela da bude malo komplikovaniji, odnosno da pokušamo sa nekim okvirima.

divider

Prvo postovanje – naši prvi, a dragi gosti!

Draga Zenetina je prihvatila da bude naš prvi počasni gost – i nadamo se ne poslednji! Postavila je sebi Male Jesenje Radionice kao svojevrstan izazov i na kratko skrenula s puta poezije (iskreno, nadamo se njenim češćim izletima na „ovu“ stranu). Što se nas tiče – Tatko, Pile i ja smo oduševljeni, pa nek skreće kad god poželi, iako u ovom pisaniju i rime ima!

Da ne dužim bezveze..

„Da uhvatimo zadnji vagon u ovoj turi radionica: U gostima kod gospa Koke.

Za ovaj projekat su vam potrebne boginje – varičele(ne nužno), šišarke iz parka (te su najbolje, nisu mnogo velike :)), po neka žirova kapica, plastelin, pola čačkalice za perušku na ježevom šeširu, dva deteta i jedna ne mnogo odrasla osoba.

Slika 1.

Ovo vam je ad hock izvedba, spontana i slučajna, može li se ipak reći sa malim predumišljajem. U svakom slučaju, što veselije i haotičnije to bolje. Ili kako želite, stvar ukusa i živaca.

Slika 2.

Njuškica zahteva vreme, vešte prste velike i male. Plastelin žuti ili narandžasti, tri braon kuglice za njušku i oči. Za sve ostalo mašti na volju. Nama je model bio Ježurka Ježić iz priče Branka Ćopića (obavezno štivo).

Slika 3.

Nismo hteli samog da ga ostavimo da po svetu luta,

drugar Neca ga je čekao na kraju puta.

Junak ove priče, zeleno pero na šeširu nosi,

tako se lovac pravi hvali i ponosi.

Slika 4.

Ali kada mašta pusti krila,

družina se razvila.

Hitno je stigao rođak Mile sa mora

i sa žutim kačketom, veseli Bora.

(pogodi ko je Mile).

SLika 5.

I mišić viri

neka se društvo veselo širi.

(pronadji Simu) – nije bilo teško?!

Slika 6.

Velike uši ima,

naš miš, radoznali Sima.

Zimnica od jabuka spremna,

skupila je družina vredna.

 

Budite i vi vredni, osmislite svoju družinu. Možda Žirku Hrastiću treba pomoć? Mislim da sam ga videla kod onog tamo hrasta, blizu vas.

Hvala dragoj Kriminal Koki na ideji i motivaciji :)“

 

 

Kad je jesen – sve se oko lišća vrti!

Polako i kod nas dolaze krafterski alati i potrepštine, na moju neopisivu sreću. Svaki put kad čitam blogove mama iz drugih država padnem u očajanje – one mogu na mnogo mesta za male pare da kupe sitnice o kojima ja mogu samo da sanjam! A kakva sam, većinu tih stvarčica bih verovatno radije skladištila nego upotrebila, iako baš uvek kupujem s jasnom namerom šta ću sa tim da radim.

To što se namera malo promeni, nije mnogo bitno.

Kesicu sa lišćem sam kupila („Univerzal“, tu ima da se uzme i googly eyes) jer sam znala da ću sigurno da je upotrebim negde kad budemo radili jesenju temu, i nije dugo stajala neotvorena – prosto savršeno lišće za našu jesenju kuglu.

DSC_6797

Treba vam:
: lišće
:: pogodna grančica koja ima formu drveta
::: tegla
:::: silikonski lepak
::::: voda
:::::: glicerin (ima u apotekama za sitne novce)

Pile i ja smo se bacili u potragu za lepom grančicom po dvorištu, koju smo iseckali tako da „upada“ u teglu. Naravno da je morao i on da secka, pa je tu palo i prvo preznojavanje hoćemo li se izvući sa svim prstima. Uz moju pomoć, to je obavio kako je hteo pa smo prešli na lepljenje. Ja sam toplim silikonom nanosila tačkice na mesta na koja je pokazivao prstom, a on je u te tačkice ubadao lišće. Na kraju smo sipali vodu pa je on dodao još lišća unutra, bez lepljenja.

Pokušali smo da zalepimo i kamenje na dno, ali to nije bila dobra ideja – brzo se odlepilo i landaralo tako unutra i pravilo još veću guzvu, tako da smo ih povadili i dodali još lišća i dve kašike glicerina. Zatvorite teglu, protresete, okrenete i – voilà!

Jesenja kugla – Jesen u tegli!

DSC_6812

Zbog glicerina voda je malo gušća, pa lišće lepo leluja do dna. Predpostavljam da smo uzeli veću teglu a da je drvo zauzimalo 2/3, lelujanje bi bilo još uočljivije. Bez obzira na veličinu, zaista je upečatljivo!

Međutim, od svega mu se najviše dopalo lepljenje, pa smo odabrali još jednu grančicu na kojoj smo lepkali lišće da ukrasi bakin prozor.

bakino drvo

Sledeći dan smo prešli na crtanje – tempere obožava, a štapići su mu samo pojačali doživljaj.
Ja sam nacrtala drvo, usput smo odabrali boje za lišće („Jeste, lišće je zeleno, u jesen je žuto i braon i crveno.. ne, nije plavo“) i dala sam mu štapiće u ruke.

DSC_6861

Vrlo pametno ih je stavio i pri korenu drveta („Vidi tata, lišće pada!“). Mislim da ćemo ovo ponoviti u proleće ili na leto, mogu baš lepe slike da nastanu ovako.

divider

… kad je jesen okačila svoje žute značke..

 

 

Kad je doktorica na prvom ultrazvuku rekla da Pile stiže u novembru, ova pesma je počela da se vrti u mojoj glavi maltene istog momenta (Balavac takođe ima svoju pesmu, ali otom-potom).
Od onda, često je pevana i ne retko je on uspavljivan s njom, a kako novembar počne da se šunja tako mi svaki put postane malo više draga. Eto i naš uvod u jesen …

Pre nekog vremena sam pozvana da radim „Male jesenje radionice“. Mame blogerke su se udružile u ovaj mali projekat jer, naposletku, zajedno je lakše. Zaista prija kad te neko malo pogura i da ideju šta i kako dalje, ali i potvrdu da nisi sasvim luda što googlaš i čitaš i radiš i pišeš i šta sve još ne. Pa, ili bar nisam sama u tom ludilu :) što je opet olakšanje.
Svakako je došlo kao poručeno pošto jesam planirala da posvetimo malo više pažnje jeseni i godišnjim dobima. Njihove radionice možete ispratiti kod Mame iz magareće klupe, Pčelice Relice i Kasijo Bebe.

Osmišljena su tri ciklusa:
Prvi ciklus je trajao do 23. oktobra i tema mu je bila Karakteristike jeseni (godišnje doba, boje, vreme, šta se menja…) koji smo mi propustili – nisam bila sigurna da ćemo uspeti da uradimo išta i radije se ne obavezujem nego da „ispalim“ ljude – vrlo ružna osobina koja se odomaćila u svima pa se uvek trudim da maksimalno ispoštujem ono šta sam rekla i Piletu primerom da pokažem da se uvek može s poštovanjem raditi (neee, ne stojim u stavu mirno sa rukom na srcu :p)
Drugi ciklus traje do 23. novembra a tema je Jesenja flora (lišće, biljke, plodovi).
Treći ciklus je dok ne zazimi, uz temu Jesenja fauna (ptice selice, zimski san, skladištenje hrane…).

I tako smo, kao uvod, šetnje, vožnje biciklom i svaku drugu priliku koju smo proveli napolju iskoristili da popričamo o godišnjim dobima, šta kad ide, šta se dešava iliti po čemu uglavnom možemo prepoznati koje godišnje doba, pritom smo skupljali lišće, žireve, šišarke, grančice, gledali bube, pčele i ptice.

Za prvi rad sam izabrala jesenju svetiljku (iskreno – jedva sam čekala da dođemo do ovog „projekta“), a od materijala vam treba:
: lišće – veliko, malo, suvo, sveže, u raznim bojama;
:: papir za pečenje – bolje ako je jeftiniji, ima slabiji premaz voska, ali bilo koji će poslužiti;
::: okrugla kutija od sira – što čvršća to bolja, ali mi smo imali samo „Vojvođanku“ na raspolaganju (Tetka je horder, pa čuva svakakve kutije ispod radnog stola i u ovakvim momentima je obožavam);
:::: lepak, makaze, čajna sveća, upaljač. Duplofan traka nije potrebna, ali bas sam htela da smanjim upotrebu Oho lepka, kad već se nisam snašla da nabavim onaj koji želim (previd koji sam već sutradan ispravila)

DSC_6755

Ceo proces ide baš lako – na papir za pečenje lepite lišće kako i gde želite, ali da ostane mesta između njih. Pile je lepkao gde je stigao i kako je želeo, pritom smo imenovali svaki list kom drvetu pripada (čudo jedno šta sve imam u glavi).

DSC_6754

Zatim je šarao lepkom po celom listu i preko listova pa smo preko svega stavili drugi sloj papira za pečenje. Preko svega toga smo stavili dve kuhinjske daske, da pritisnu papir i lišće dok se ne zalepi a mi smo otvorili prozore i otišli u šetnju.
Po povratku smo izmerili dužinu papira u odnosu na kutiju, odredili koliko visoku želimo da je napravimo i višak prosto odsekli. Gornju polovinu kutije smo isekli tako da ima rupu u sredini a do oboda da ostane oko santimetar – dno ostaje ucelo. Papir lepite oko dna lepkom ili duplofan trakom (tako da lampa ima dno) a poklopac pri vrhu. Unutra stavite čajnu sveću i …

Na kraju smo je poklonili Tetki, koja se propisno obradovala iako nije u tom fazonu (smekšaćemo je mi, osmi mart nije daleko!).
A i lampa je baš efektna, zar ne?

divider