Čestitamo!

I čestitamo!

Crystal je sjajnim predlozima prizvala sreću i ovih dana Putnik (putna knjiga, dali smo joj nadimak :) ) prelazi kod njih čim mi na mail dostavi adresu! Nadam se da ćete je dugo koristiti i dopunjavati dok se ne raspadne!

Iskoristiću ovaj post da prikažem šta sam pravila podmlatku. Njihovi Putnici su malo drugačiji – dosta toga sam skinula s neta, a kako ne smem da prosleđujem tuđe rukotvorine, za giveaway sam pravila i smišljala sama. Za njih dvojicu sam mogla štošta da nađem i odštampam.

Zbog dugotrajnosti, a i praktičnosti, sve je ili plastificirano ili laminirano (najbolji ulov na Najlonu u poslednje vreme – 100 listova plastike za laminator za 50 dinara. Regularna cena je oko 1000, pa sam se raspištoljila kad mi se moglo).
Prednost rada u štampariji je – znaš svašta, a i ako neznaš, ima ko zna i hoće da pokaže. Tako da – hvala Zokiju na strpljenju i seckanju i njegovoj dragoj što je sve zaštitila onako, profi.

Fotokopirnice se ne isplate, ne za ovakve stvari. Digitalna štampa reši svaki problem, i uštedi. Sve što sam htela da odštampam sam dala na digitalu, da puste na veći tabak (stanu 4 stranice A5 na jedan tabak). Milada je ceo tabak plastificirala i posle sečenja imam 4 zaštićene strane, bez da sam prčkala sa laminatorom. Ušteda je ogromna – što finansijski što oko vremena i živaca.

Zašto insistiram na plastifikaciji?

Pa, praktično je. Whiteboard marker se lako briše sa plastificiranih površina pa možete iste zadatke rešavati iznova i iznova, a stranice su otpornije na habanje – a tu mislim i kijanje, pljuvanje, sokove i ostalo što mogu dečiji prstići da nose.

E, onda sam naišla na problem. Ovde nema da se nabavi registrator za A5 stranice pa da si pita – osim ako vam se ne sviđa onaj socijalistički, debela, siva cigla koja te otera u očaj već na prvu loptu. Odustala sam od potrage posle desete knjižare i pete Kineske prodavnice, gde sam našla Book rings. Tad sam rešila da registrator sama napravim.

Treba vam: lepljiva folija, dva kartona (malo veća od A5 formata), makaze i zumba (ili neki bušač papira) i naravno book rings.

Prvo, isečete foliju 2 cm veću sa svake strane od kartona koji imate. Svaki ćošak odsečete, recimo da otpadne jednostranični trougao ali ga isecite na 2mm od samog vrha ćoška. Videćete kasnije zašto treba da bude taj višak.

Onda obrnete koricu, pa lepo nečim mekim a čvrstim (poput kartice ili knjižice) isterate sav vazduh koji se zarobio u džepovima. Lagano i bez žurbe, finalni izgled zavisi od toga koliko ćete detaljni sada biti.

Opet okrenite koricu, pa krenite na savijanje. Prvo sam savila gornju i donju stranicu. Kad pređete na savijanje leve i desne, noktom treba da pritisnete onaj višak tako da se zalepi za ivicu kartona – Zoki to zove „Uštini ga“, pa možda vam bude lakše za vizualizaciju. Tako izađe, kada savijete sve ivice, da svi ćoškovi budu lepi i jednaki, uredni.

Onda vam treba unutrašnji deo. Isečete foliju malo kraću od kartona koji imate ispred sebe i zalepite. Poenta ovoga je da se sakriju ivice i unutrašnji deo.

I eto. Ponovite to i sa drugom koricom, i drugim parom korica ako treba. Nije neka nauka, mada treba malo prakse.

Posle toga ide buškanje – treba izbušiti i korice i unutrašnje strane na istom mestu, ali i to se da ispraksati – i Putnik je završen!

Balavac će u svoju knjižicu dobiti vise igrica, a manje piskaranja, što opet rešite plastičnim fasciklama sa ziperom – samo se ubuše rupice i ubacite gde treba.

Pile je dobio razne igrice tipa lavirint, „spoj parove“, „pronađi uljeza“. Ako mi dozvoli slobodno vreme, možda mu ubacim još aktivnosti vezanih za slova, ali mi je bitno da može da to radi sam, bez mene.

Balavac mora da dobije još mnogo štošta, prilično mu je sirota knjiga – srećom pa sam dobila super ideje od mama blogerki. Za sada ima laminirano voće i povrće koje treba da sortira, i kartice za „Složi svoj hamburger“. Ideja ima sjajnih, samo još neko da mi pozajmi Vreme.

Javićemo se posle mora, da čujete šta je in a šta out.

Advertisements

Busy bag na delu – era „Dosadno mi je!“ počinje

Eto! Dočekah i ovo!

Kakav je, nadala sam se da se to neće desiti, ali ipak je to izgovorio. A ja se pokunjila. Tek mnogo kasnije mi je palo na pamet da je željan društva svog uzrasta a ne da ne ume da se zabavi.

Tako je.

Opet smo(su) bolesni. Od danas imamo i zvaničan naziv, ali nije bitno, nije neka egzotična bolest. Jedina egzotika je koliko mama i tata mogu da izdrže dok ne prošetaju kroz zid, pošto je bolesno 5 od 8 duša pod ovim krovom.

I slobodno me etiketirajte kao nemajku, ali juče sam ušla u kupatilo i zatvorila vrata, vrlo, vrlo, vrlo tiho dok je s druge strane dvoglas uvežbavao najnoviji nastup „neću ni kako ja hoću“. Pustila sam ih da se njare dok nisam bila sigurna da sam dobro ukotvila živce, jer je malo falilo da umesto vrata od kupatila otvorim vrata od kuće, izađem i samo nastavim da hodam. Nakupilo se svega a još nisam našla finansijsko-zdravstveno prihvatljiv način da se otarasim pritiska.

Razmišljam o trčanju. Nije mi primamljivo, ali mogla bih da probam – milioni to rade, valjda prija.

Elemkakoonobeše, iz zmajeve pećine (stari sekreter gde skladištim ulov sa Najlona, prim. prev.) izvukoh plastičnu torbicu i napunih je sa:
1. Panovom frulom;
2. Drvenom balans poluloptom;
3. Slagalicom;
4. Kartonskom 3d slagalicom;
5. Bojankom;
6. Bojicama.

Sve u mini-izdanju. Moglo je tu još štošta da stane, ali bar za moje dete važi deviza „manje je više“.

Običnu slagalicu nije ni iz kese izvadio, ali zato je onu 3d urnisao do neprepoznatljivosti. Taktično sam izabrala motor, takve slagalice dolaze po 3 ili 5 u pakovanju i ima ih kod kineza. Tematika je prilično šarenolika, iako se svodi na automobile, motore i dinosauruse.

3d

Bojanka je bila propast, ali stvarno nisam od nje nista ni očekivala. Frulica je, naravno, bila pun pogodak. Pogađate, sad smo u fazi glasnog i vikanja i tandrkanja i svega ostalog od čega poželim nov set ušiju.

Sve u svemu – pola sata sam dobila, taman za neke sitne kućanske poslove, ali sledeći put je vadim dok budem pila kafu.

Pa i mame imaju dušu.

divider