3,2,1 – SAD, pa do 12.08. u podne!

Kao što sam obećala, počinjemo skoro u podne. Subota je, užasno je toplo pa se slobodno učipite pred monitorom na par minuta.

Od srca vam darujemo Putnu Aktivnu knjigu – pišem u množini jerbo ništa od ovog ne bi bilo da nema ogromnog strpljenja mog Puža i dece čija energija pršti i moli da bude kanalisana i zabavljena. On me pusti da se zabavljam a oni se trude da uvek budem u top formi, bar što se tiče kreativnosti.

Pravila su skoro kao i svuda:

  1. Prijavljujete se na blogu, komentarom ispod posta koji će biti objavljen taj dan. Takođe je potrebno kliknuti na Follow dugmence sa leve strane, skoro na kraju stranice. Neću vas cimati za brojeve cipela u šestom razredu niti za lajkovanje hiljadu i jedne stranice, od volje vam hoćete li nekog tagovati i nekom podeliti post – ovo je fuss free nagradna igra. Komentar može biti minimalistički, mada bih ja najviše volela da bude konstruktivan, pa da mi date još koju ideju za putnu knjižicu.

  2. Giveaway je otvoren za sve učesnike, dokle god je adresa na koju treba poslati paket u Srbiji.

  3. Poštarina ide na moj teret, ako mi pobednik dostaviti ispravnu adresu i podatke koji nikako i nikada neće biti prosleđeni ni drugom ni trećem ni ostalim licima i služiće samo i isključivo za ovaj giveaway.

  4. Pobednik će biti obavešten u roku od 24h, pobednika bira Random.org.

    Putna aktivna knjiga

Nagradica je lepi, zeleni registrator, a on sadrži:

.:.Folder sa ribicama koje možete da pecate pomoću štapa sa magnetom (i brojite, pecate prema bojama i na kraju spremite večericu od njih).

.:.:.  Automobil, žaba i ribica od deko-gume sa probušenim rupicama koje možete da ušivate pomoću velike igle i kanapa (igla je plastična, tupa i ogromna, savršena za malene ručice, divna vežba za finu motoriku).

.:.:.:. „Prazna“ glava na plastificiranom papiru, pa možete docrtavati whiteboard flomasterom oči, uši, kosu i nosiće ili možete zajednički da pravite ekspresije pomoću play-dough materijala.

.:.:.:.:. Saobraćajni znaci – štampa na plastificiranom papiru, na kome obeležavate koje ste sve znake videli tokom puta. Znaci su crtani i koriste se u Srbiji (ne poznajem stranjske saobraćajne znake pa sam se zadržala na ovima).

.:.:.:.:.:. Gradić – bilo koja figurica ili automobilčić može da se vozi/parkira/sudara do iznemoglosti. Papir je plastificiran, pa možete docrtavati saobraćaj, signalizaciju, znake .. Maštajte.

Uz sve ovo imate i whiteboard marker i sunđer za brisanje, tako da ste potpuno opremljeni za nove avanture.

Sve je ručno pravljeno i crtano, te samo ja polažem pravo na autorsko delo. Nećete ga naći nigde drugde, ali naći ćete slične i odlične koncepte koje ćete možda poželeti da dodate u registrator.

Želimo vam puno sreće!

Advertisements

Prvi Kokin Giveaway

Da se pohvalim i da najavim.

Deca su na raspustu (kod druge – zlata vredne – bake) tako da Puž i ja imamo slobodnu nedelju. Kao celu nedelju, ne kao jedan dan.

Komšinica mi se javlja sa „Mrzim te“ :) – njena dostupna baka nije baš predusretljiva po pitanju čuvanja podmlatka, pa tako se zdušno trudim da se ne cerim baš previše kad se sretnemo.

E, pa konačno sam privela kraju izradu poklončića – moj način da vam zahvalim što ste me trpeli sve ove godine.

Kako je sezona putovanja i raspusta, a nas čeka 12 sati puta prema moru, deca su dobila svoje putne aktivne knjige. Dobro, dobiće ih tek, manijakalno ih držim uzbuđene tako što me gledaju dok seckam i lepim, ali im ne govorim šta je. Proces izrade ćete videti u nekom narednom postu, za sada ćemo se fokusirati na ovom specijalnom jednom poklonu.

Za vas sam spremila malko drugačiju knjigu.

Putna aktivna knjiga

U lepoj, gender neutral zelenom registratoru vas čeka pet zanimacija: folder sa ribicama koje možete da pecate pomoću štapa sa magnetom (i brojite, pecate prema bojama i na kraju pravite zakusku od njih, kako već Balavac završava svoje pecanje), tri izbuškana oblika od deko-gume koje možete da ušivate pomoću velike igle (igla je plastična, tupa i ogromna, savršena za malene ručice – ovo je sjajna vežba za finu motoriku), i tri plastificirana dodatka – na prvom je „prazna“ glava, pa podmladak može da crta flomasterom za belu tablu oči, ušesa i nosiće kako smatra da treba ili možete zajednički da pravite ekspresije pomoću play-dough materijala.

Na drugom su saobraćajni znaci – tokom putovanja igrate „Bingo!“ i obeležavate znake koje nađete.

Treći predstavlja deo malog grada – bilo koja figurica ili automobilčić može da se vozi/parkira/sudara do iznemoglosti.

Pošto je u pitanju uloživi registrator, sa neta možete odštampati i dodati bilo šta dodatno što vas interesuje a može da zanima saputnika sa zadnjeg sedišta i smanji količinu mamaakolikojoš na podnošljiviju meru, samo predlažem da ih plastificirate, kao ja, duže će trajati i otvara vam se više mogućnosti za rad.
Dodatno sam spremila whiteboard marker i sunđer tako da ste potpuno opremljeni za nove avanture.

E, ovo je bila najava i uvod, da vas zainteresujem. Giveaway počinje 05.08.2017. u 12h a završava se 12.08.2017. godine, opet u podne kod OK korala.

Uslovi su standardni:

  1. Prijavljujete se na blogu, komentarom ispod posta koji će biti objavljen taj dan. Takođe je potrebno kliknuti na Follow dugmence sa leve strane, skoro na kraju stranice.
  2. Giveaway je otvoren za sve učesnike, dokle god je adresa na koju treba poslati paket u Srbiji – žao mi je, poštarina bi me sahranila drugačije.
  3. Poštarina ide na moj teret, ako mi pobednik dostaviti ispravnu adresu i podatke koji nikako i nikada neće biti prosleđeni ni drugom ni trećem ni ostalim licima i služiće samo i isključivo za ovaj giveaway.
  4. Pobednik će biti obavešten u roku od 24h, a šešir i ruka u jednom za izvlačenje će biti Random.org.

Srećno. Drago mi je što ćemo se družiti.

Kad porastem biću …zubar!

Došlo i to vreme – zubar da se poseti.

U pokušaju da ga nateram da radi nešto s četkicom sem da je grize, kupili smo i onu rotirajuću. Naravno, pažnjom ošamućene haringe on zube i dalje ne četka, nego pali i gasi tu četkicu do iznemoglosti.

Pa smo se vratili na običnu.

Onda smo prešli na pojašnjavanje s pomagalima. Ako je vizualista kao i ja – biće mu lakše da razume. A i nadam se da će lepše sarađivati s doktorom posle ovoga.

Zubar kojeg sam im namenila je divan – Baka ga je našla pre 20 godina u dečijoj bolnici kad je trebao mom bratu. Do sada nisam čula da je iko ikad rekao nešto loše za njega. Čula sam tek nedavno da je prvenstveno radio sa decom sa posebnim potrebama, tako da mi je sada jasniji njegov pristup – naime, brat je u zubarsku stolicu seo tek posle pet dolazaka! Do tada su se njih dvojica vozali, pregledali zube studentima, pričali viceve i doktor je dopuštao da mu „pomaže“ u poslu.

E, da sam ja imala takvog zubara ne bi me tri znoja oblivala kad treba da idem na kontrolu!! (u moju odbranu, idem redovno – vodim se taktikom da je bolje ići preventivno nego kad zaboli, jerbo kad zaboli bolje neko da me ubije).

Davno još sam pokušala da nađem onu veštačku vilicu što je imaju zubari (bar su je imali kad sam ja bila mala), međutim neeesam uspeeela. Čak sam snizila kriterijum pa sam bunarila za onom šaljivom vilicom, što škljoca – bez uspeha (javite ako nađete negde jednu ili drugu, i dalje bih volela da ih imam).

Onda je Pinterest uradio svoje. Svašta ima da se nađe, ako imate malo vremena da tražite.

Treba vam Playdough, pinceta, stara četkica za zube, ogledalce iz doktorskog seta, biber u zrnu i (u nedostatku perlica ili onih klinčića za golf loptice) kukice za zavese. Znate, one stogodišnje plastične, što se danas skoro i ne koriste.

E kad se ne koriste – ja ih imam. Čak i više vrsta, pa sam mogla da biram oblik.

Napravite lažnu vilicu, pobodite „zube“ i mali zubar može da prione na posao.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Zube smo brojali, prali, vadili.

Onda sam napravila zub veličine onog konjskog iz „Pop Ćire i pop Spire“, da mogu lakše da pojasnim koren, krunicu ali i karijes (tu ulogu je preuzeo biber). Pričali smo o hrani koju zubi vole i ne vole, o namirnicama uopšte – mada mi često o tome razgovaramo, posebno ako počnu učestalije da traže slatkiše, što se uglavnom poklapa sa praznicima kad njih ima na izvolte jerbo za dečiji razvoj ništa nije tako dobro kao čokolada, šećer i prerađeni šećer – neizostavni delovi paketića i poklona koje dobijaju.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Za kraj smo napravili jedan mali opit – dva jajeta u ulozi života! Jedno smo potopili u koka-kolu, a drugo u sirće. Za sirće sam bila ubeđena da će odraditi sve kako treba, ali u kolu sam sumnjala, i to donekle opravdano.

Naime, kola treba da imitira okruženje u kome zubi tamne ukoliko se ne održavaju. Sirće treba da imitira okruženje u kome neke bakterije, u kombinaciji sa određenom hranom, prave kiselu sredinu za zube, što zube nagriza i omogućava lošim bakterijama da napadaju zub.

I tako smo potopili dva jajeta na 24 sata. Živa. Mogla sam ih skuvati, ali eto, može i ovako.

Jaje iz kole je malo potamnelo – Pile ga je malo gadljivo gledao, ali sve u svemu ništa spektakularno. Od naše kole nisam vatromet ni očekivala.

Jaje iz sirćeta je opravdalo opit – ljuska je postala gumasta da gumastija ne može biti. Pile nije smeo, pa je Balavac zab’o prst u njega dok nije eksplodiralo.

Lekcija nije naučena, ali je učena. Od njih malih ni ne očekujem da je savladaju kao za fakultet, ali volim kad razumeju ako pričamo o nečemu.

A ovih dana idemo u pravu ordinaciju.

Kakav je trtljav, na lakat će progovoriti – bolje da unapred upozorim doktora na brbljivog pacijenta…

Pliva patka preko Save…

..nosi pismo na vrh glave,
u tom pismu piše
volim te još više!

Znam da pesmica baš ne ide tako, ali ne dopada mi se original, pa smo je malo izmenili.

Izgleda da pisanje pisama postaje zaboravljena aktivnost – mi pisma ne pišemo (dobro, ne baš mi, ja pisma obožavam i da šaljem i da primam, a Tetka obara rekord u kolekciji koverata za slanje) pa deca nemaju od koga ni da vide ni da nauče. E, rešili smo to malo da promenimo.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Vežbali smo pisanje, objašnjavali adresiranje,  značenje markice. Markica je isecena od papira cik-cak makazama, pa su je ukrasili po želji. Preko nje smo nalepili providnu lepljivu foliju koja je samo malkice veća od same markice, tako da može da se zalepi na kovertu.

Sledi pečatiranje, a zatim smo pisma i dostavljali. Pogađate – Baki i Dedi, sa sve poštarskom tašnom.

Pošaljite pismo nekom – to usrećuje.

Holzmonde zum legen – ili „Mama, ovo je sjajno“

Ovo proleće ne može da se odluči hoće li ili neće, pa biti i brz i kreativan postaje pravi izazov. Sjajno nam prođe popodne kad je lepo vreme, Balavac je dobio motorčić-guralicu za rođendan pa se s Piletom utrkuje po komšiluku, ali kad padne kiša ili temperatura naglo padne za desetak stepeni, e tada treba brzo da se razmašem ili počinje apokalipsa.

Jedan od mojih Najlonskih ulova je do skoro čamio u ormanu. Kako je pola uzbuđenja vezano za otvaranje kojekakvih kutija jer tamo nikad ne znaš šta može da iskoči napolje (bukvalno iskoči, ali i sačeka: nečiji veštački zubi, konci, stara nalivpera, koktel-štapići…), prilično sam se razočarala kad sam shvatila da je kutijica puna drvenih polumeseca. U boji, ali na izgled – nikakva upotrebna vrednost! Kako je ženica bila ubedljiva, ja povodljiva a cena prihvatljiva, uzela sam, verujući da će moći da se upotrebi za neku dekoraciju, ako ništa drugo.

E, ništa drugo se pokazalo kao pogodak u centar!

Igrali smo se svi – i Pile, i Balavac i Baka i ja. Zmije, drveće, brodovi, jabuke, rakovi koji se pretvaraju da su bombone .. Mašta može svašta!

Pile je počeo da sortira – meseci jedne boje u odgovarajuće čaše, pa kad mu je dosadilo pravili smo kulu od meseca, pa ih ubacivali u posudu za led. Međutim, njemu se najviše dopalo da ih baca na pločice, zaista prave fin zvuk kad ih ispustiš.

Znate šta, prave i moja leđa kad se savijaju po njih – Pile sad ima metlicu kao igračku, vreme je da nauči kako se koristi.

Papirna čigra

Pošto sam, izgleda, negde zaturila fotografije (tj. dokaz) da smo svašta nešto raduckali, moraćemo ovako – pronađeni dokaz po pronađeni dokaz.

Pa pod br. 1 – papirna čigra. Ideju smo izvukli odavde i lepo se zabavili.

Potrebne su vam bojice, lepak, karton, makaze i kanapče.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Vežbali smo bojenje unutar granica i sečenje makazama.

Naravno, neko je morao da dobije nove, dečije makaze.

A neko se snašao, pa je igračku prilagodio sebi.

DSC_1271

Kad neće breg Muhamedu ..

Jesen, dugmad i svašta ponešto

Senzorne kutije strikes back!

Iako sam na umu imala zabavu za Balavca, bata je odlučio da mu se pridruži. I dalje voli da sipa i presipa, iako zna da ga posle zabave čeka „težak“ zadatak skupljanja i čišćenja.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Napravila sam mešavinu žita i kukuruza, kao predstavnika jeseni, kestenje koje smo skupljali u dvorištu gimnazije „Laza Kostić“, šišarke, plastičnu vevericu koja ćereta kad joj se pomeri rep i nešto zanimljivo savijenog suvog lišća – prava jesen u kutiji! Obojica uživaju u tim kutijama, jedina razlika je što Pile svoje nikad nije probao da pojede. Balavac, s druge strane, neprestano pokušava nadajući se da je kukuruz postao jestiv u međuvremenu. Tako da je to napomena vredna pažnje – paziti na veličinu onoga što stavljamo u kutije.

Voli prstićima da kupi zrno po zrno, i uglavnom završe van kutije. Jako ne voli kad se mešaju male i velike stvari, tako da vadi sve sem kukuruza, pa tek onda počinje da se igra.

Kestenje je postalo zabava samo za sebe. Kad je shvatio da ne može da ga pojede, počeo je da ga ređa, sipa, presipa i baca pa ga ima svuda po kući, i arčimo ga svakodnevno već par nedelja! Sasvim je moguće da se jednog dana probudim sa mladicom kestena izraslom negde u ćošku, verovatno pored izdanka žita i kukuruza.

Vrlo pažljivo ga sortira u odeljke i teži da u svim ima jednak broj plodova. Za sada me pušta da se mešam u igru, ali mislim da neće još dugo biti tolerantan.

Inače, desetak kestenova i kutija od jaja je sve što vam treba da dobijete dovoljno vremena za spremanje ručka!
O-b-o-ž-a-v-a-m kesten!

Vežbali smo finu motoriku! Ovu ideju sam pokupila odnekud i nekako nisam upisala odakle (i jako mi je žao!). U originalu, dugmad su u jesenjim bojama i drvce izgleda prelepo! Dok ne iskopam gde sam to zaturila, slično drvo možete videti ovde.

Naša dugmad su šarena i pomalo starinska, ali sva su dala svoj doprinos! Balavca su naročito privlačila ona falš-metalna, kao svraka je – sve što sija mora da se proba! Moram priznati da je drvo baš lepo izgledalo samo sa tim sjajnim dugmićima, tako da pravim sebi zabelešku da se napravi nešto slično za zimske zanimacije.

DSC_0593

Naravno, i dugmad su dobila novu svrhu – kutija sa prorezom u koje je ubacivao dugmiće ga je okupirala dobrih 20 minuta, i to više dana zaredom. Kao i kod senzornih kutija, budite oprezni – birala sam dugmad dovoljno veliku da ne može da ih proguta. A nije da nije probao.