Kad porastem biću …zubar!

Došlo i to vreme – zubar da se poseti.

U pokušaju da ga nateram da radi nešto s četkicom sem da je grize, kupili smo i onu rotirajuću. Naravno, pažnjom ošamućene haringe on zube i dalje ne četka, nego pali i gasi tu četkicu do iznemoglosti.

Pa smo se vratili na običnu.

Onda smo prešli na pojašnjavanje s pomagalima. Ako je vizualista kao i ja – biće mu lakše da razume. A i nadam se da će lepše sarađivati s doktorom posle ovoga.

Zubar kojeg sam im namenila je divan – Baka ga je našla pre 20 godina u dečijoj bolnici kad je trebao mom bratu. Do sada nisam čula da je iko ikad rekao nešto loše za njega. Čula sam tek nedavno da je prvenstveno radio sa decom sa posebnim potrebama, tako da mi je sada jasniji njegov pristup – naime, brat je u zubarsku stolicu seo tek posle pet dolazaka! Do tada su se njih dvojica vozali, pregledali zube studentima, pričali viceve i doktor je dopuštao da mu „pomaže“ u poslu.

E, da sam ja imala takvog zubara ne bi me tri znoja oblivala kad treba da idem na kontrolu!! (u moju odbranu, idem redovno – vodim se taktikom da je bolje ići preventivno nego kad zaboli, jerbo kad zaboli bolje neko da me ubije).

Davno još sam pokušala da nađem onu veštačku vilicu što je imaju zubari (bar su je imali kad sam ja bila mala), međutim neeesam uspeeela. Čak sam snizila kriterijum pa sam bunarila za onom šaljivom vilicom, što škljoca – bez uspeha (javite ako nađete negde jednu ili drugu, i dalje bih volela da ih imam).

Onda je Pinterest uradio svoje. Svašta ima da se nađe, ako imate malo vremena da tražite.

Treba vam Playdough, pinceta, stara četkica za zube, ogledalce iz doktorskog seta, biber u zrnu i (u nedostatku perlica ili onih klinčića za golf loptice) kukice za zavese. Znate, one stogodišnje plastične, što se danas skoro i ne koriste.

E kad se ne koriste – ja ih imam. Čak i više vrsta, pa sam mogla da biram oblik.

Napravite lažnu vilicu, pobodite „zube“ i mali zubar može da prione na posao.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Zube smo brojali, prali, vadili.

Onda sam napravila zub veličine onog konjskog iz „Pop Ćire i pop Spire“, da mogu lakše da pojasnim koren, krunicu ali i karijes (tu ulogu je preuzeo biber). Pričali smo o hrani koju zubi vole i ne vole, o namirnicama uopšte – mada mi često o tome razgovaramo, posebno ako počnu učestalije da traže slatkiše, što se uglavnom poklapa sa praznicima kad njih ima na izvolte jerbo za dečiji razvoj ništa nije tako dobro kao čokolada, šećer i prerađeni šećer – neizostavni delovi paketića i poklona koje dobijaju.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Za kraj smo napravili jedan mali opit – dva jajeta u ulozi života! Jedno smo potopili u koka-kolu, a drugo u sirće. Za sirće sam bila ubeđena da će odraditi sve kako treba, ali u kolu sam sumnjala, i to donekle opravdano.

Naime, kola treba da imitira okruženje u kome zubi tamne ukoliko se ne održavaju. Sirće treba da imitira okruženje u kome neke bakterije, u kombinaciji sa određenom hranom, prave kiselu sredinu za zube, što zube nagriza i omogućava lošim bakterijama da napadaju zub.

I tako smo potopili dva jajeta na 24 sata. Živa. Mogla sam ih skuvati, ali eto, može i ovako.

Jaje iz kole je malo potamnelo – Pile ga je malo gadljivo gledao, ali sve u svemu ništa spektakularno. Od naše kole nisam vatromet ni očekivala.

Jaje iz sirćeta je opravdalo opit – ljuska je postala gumasta da gumastija ne može biti. Pile nije smeo, pa je Balavac zab’o prst u njega dok nije eksplodiralo.

Lekcija nije naučena, ali je učena. Od njih malih ni ne očekujem da je savladaju kao za fakultet, ali volim kad razumeju ako pričamo o nečemu.

A ovih dana idemo u pravu ordinaciju.

Kakav je trtljav, na lakat će progovoriti – bolje da unapred upozorim doktora na brbljivog pacijenta…

Pliva patka preko Save…

..nosi pismo na vrh glave,
u tom pismu piše
volim te još više!

Znam da pesmica baš ne ide tako, ali ne dopada mi se original, pa smo je malo izmenili.

Izgleda da pisanje pisama postaje zaboravljena aktivnost – mi pisma ne pišemo (dobro, ne baš mi, ja pisma obožavam i da šaljem i da primam, a Tetka obara rekord u kolekciji koverata za slanje) pa deca nemaju od koga ni da vide ni da nauče. E, rešili smo to malo da promenimo.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Vežbali smo pisanje, objašnjavali adresiranje,  značenje markice. Markica je isecena od papira cik-cak makazama, pa su je ukrasili po želji. Preko nje smo nalepili providnu lepljivu foliju koja je samo malkice veća od same markice, tako da može da se zalepi na kovertu.

Sledi pečatiranje, a zatim smo pisma i dostavljali. Pogađate – Baki i Dedi, sa sve poštarskom tašnom.

Pošaljite pismo nekom – to usrećuje.

Holzmonde zum legen – ili „Mama, ovo je sjajno“

Ovo proleće ne može da se odluči hoće li ili neće, pa biti i brz i kreativan postaje pravi izazov. Sjajno nam prođe popodne kad je lepo vreme, Balavac je dobio motorčić-guralicu za rođendan pa se s Piletom utrkuje po komšiluku, ali kad padne kiša ili temperatura naglo padne za desetak stepeni, e tada treba brzo da se razmašem ili počinje apokalipsa.

Jedan od mojih Najlonskih ulova je do skoro čamio u ormanu. Kako je pola uzbuđenja vezano za otvaranje kojekakvih kutija jer tamo nikad ne znaš šta može da iskoči napolje (bukvalno iskoči, ali i sačeka: nečiji veštački zubi, konci, stara nalivpera, koktel-štapići…), prilično sam se razočarala kad sam shvatila da je kutijica puna drvenih polumeseca. U boji, ali na izgled – nikakva upotrebna vrednost! Kako je ženica bila ubedljiva, ja povodljiva a cena prihvatljiva, uzela sam, verujući da će moći da se upotrebi za neku dekoraciju, ako ništa drugo.

E, ništa drugo se pokazalo kao pogodak u centar!

Igrali smo se svi – i Pile, i Balavac i Baka i ja. Zmije, drveće, brodovi, jabuke, rakovi koji se pretvaraju da su bombone .. Mašta može svašta!

Pile je počeo da sortira – meseci jedne boje u odgovarajuće čaše, pa kad mu je dosadilo pravili smo kulu od meseca, pa ih ubacivali u posudu za led. Međutim, njemu se najviše dopalo da ih baca na pločice, zaista prave fin zvuk kad ih ispustiš.

Znate šta, prave i moja leđa kad se savijaju po njih – Pile sad ima metlicu kao igračku, vreme je da nauči kako se koristi.

Papirna čigra

Pošto sam, izgleda, negde zaturila fotografije (tj. dokaz) da smo svašta nešto raduckali, moraćemo ovako – pronađeni dokaz po pronađeni dokaz.

Pa pod br. 1 – papirna čigra. Ideju smo izvukli odavde i lepo se zabavili.

Potrebne su vam bojice, lepak, karton, makaze i kanapče.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Vežbali smo bojenje unutar granica i sečenje makazama.

Naravno, neko je morao da dobije nove, dečije makaze.

A neko se snašao, pa je igračku prilagodio sebi.

DSC_1271

Kad neće breg Muhamedu ..

Jesen, dugmad i svašta ponešto

Senzorne kutije strikes back!

Iako sam na umu imala zabavu za Balavca, bata je odlučio da mu se pridruži. I dalje voli da sipa i presipa, iako zna da ga posle zabave čeka „težak“ zadatak skupljanja i čišćenja.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Napravila sam mešavinu žita i kukuruza, kao predstavnika jeseni, kestenje koje smo skupljali u dvorištu gimnazije „Laza Kostić“, šišarke, plastičnu vevericu koja ćereta kad joj se pomeri rep i nešto zanimljivo savijenog suvog lišća – prava jesen u kutiji! Obojica uživaju u tim kutijama, jedina razlika je što Pile svoje nikad nije probao da pojede. Balavac, s druge strane, neprestano pokušava nadajući se da je kukuruz postao jestiv u međuvremenu. Tako da je to napomena vredna pažnje – paziti na veličinu onoga što stavljamo u kutije.

Voli prstićima da kupi zrno po zrno, i uglavnom završe van kutije. Jako ne voli kad se mešaju male i velike stvari, tako da vadi sve sem kukuruza, pa tek onda počinje da se igra.

Kestenje je postalo zabava samo za sebe. Kad je shvatio da ne može da ga pojede, počeo je da ga ređa, sipa, presipa i baca pa ga ima svuda po kući, i arčimo ga svakodnevno već par nedelja! Sasvim je moguće da se jednog dana probudim sa mladicom kestena izraslom negde u ćošku, verovatno pored izdanka žita i kukuruza.

Vrlo pažljivo ga sortira u odeljke i teži da u svim ima jednak broj plodova. Za sada me pušta da se mešam u igru, ali mislim da neće još dugo biti tolerantan.

Inače, desetak kestenova i kutija od jaja je sve što vam treba da dobijete dovoljno vremena za spremanje ručka!
O-b-o-ž-a-v-a-m kesten!

Vežbali smo finu motoriku! Ovu ideju sam pokupila odnekud i nekako nisam upisala odakle (i jako mi je žao!). U originalu, dugmad su u jesenjim bojama i drvce izgleda prelepo! Dok ne iskopam gde sam to zaturila, slično drvo možete videti ovde.

Naša dugmad su šarena i pomalo starinska, ali sva su dala svoj doprinos! Balavca su naročito privlačila ona falš-metalna, kao svraka je – sve što sija mora da se proba! Moram priznati da je drvo baš lepo izgledalo samo sa tim sjajnim dugmićima, tako da pravim sebi zabelešku da se napravi nešto slično za zimske zanimacije.

DSC_0593

Naravno, i dugmad su dobila novu svrhu – kutija sa prorezom u koje je ubacivao dugmiće ga je okupirala dobrih 20 minuta, i to više dana zaredom. Kao i kod senzornih kutija, budite oprezni – birala sam dugmad dovoljno veliku da ne može da ih proguta. A nije da nije probao.

Homemade slagalica-složilica

Pre nekog vremena kod Pileta u vrtiću je održan roditeljski sastanak. Iskreno, radovala sam se, hoću da upoznam roditelje njegovih drugova ali i da saznam nešto više o tome šta rade – znate i sami, izvući nešto korisno iz četvorogodišnjaka je nemoguća misija, a vaspitačice skoro nikad nisu tu kad odem po njega, te ostajem baš uskraćena za informacije.

A mogli bi češće da ih održavaju, dva puta godišnje mi se ne čini kao da opravdava tezu „hoćemo i roditelji da se uključe“, i pritom ne mislim na farbanje stolarije u sobi ili dogovor koliko ćemo ove godine da damo novaca za vrtićku igračku (roditelji daju novaca po dogovoru, pa se od toga kupuju igračke za grupu i eventualno bojice, tempere i slično – drugar nam je prepustio nepotrebne formulare iz svoje firme pa makar papira ima). Volela bih da znam i šta i kako rade, da li im treba pomoć, da li možemo negde da uskočimo, da li im trebaju pribori i alati, nešto čime možemo da doprinesemo sem da ih sa rezervnom odećom ostavimo ujutru.

Delimično sam i saznala šta rade. Eto, radili su boje (žuta, plava, narandžasta, crvena, zelena, crna..), radili su domaće životinje i njihove bebe, napravili su prodavnicu i kuhinju pa prave klopu ..

!

A kad dođem po njega oni gledaju crtaće. I uvek dobijem crtež, slobodnim stilom, slobodna tema. Jednom u dve nedelje kaže da su učili novu pesmicu.

!!

Prošle nedelje mi je rekao da mu je u vrtiću dosadno.

!!!

E, cvrc Milojka.

I mama kasno pali. Onda sam Baki prebrala po pamćenju, šta su njena deca radila u tom uzrastu, pa sam dobila free šetnju po aleji sećanja uz tanjiriće, bočice, kolaže i čime sve ne smo mi to njoj tada ulepšavali dane. Ona to još čuva, a kako je krenulo, ja ću imati za čuvanje samo „nape“ puta koje mi on donosi svako popodne, da se ne izgubimo na putu ka kući, koje radi slobodnim stilom, kao slobodnu temu.

Mislim, ne očekujem Montesori vrtić i da pravi kosture od štapića za uši, to je za ovde gde smo jednako sedmici na lotou, ali daaajte!

Onda smo došli do dela koji me je ostavio bez teksta (stvarno ću morati da tražim pauze u sastancima, da prežvaćem informacije na miru) pa nisam stigla da se posvetim programu po kom rade.

70% grupe zna da reši slagalicu od tri dela.

50% grupe onu od četiri dela.

Samo troje onu sa više od 4 dela. Ima 21. dete u grupi.

Logičko razmišljanje, koncetracija i pažnja su im na nuli, sasvim verovatno sa Piletom na čelu. U sekundi me je ošamarila moja rečenica „On ne voli slagalice pa mu ih ni ne nudim“, sa povratnim udarom u vidu mentalne slike kada sedi i ruši kocke koje sam ja slagala, iznova i iznova. I odustaje na samom početku, što mom pritisku daje uzlet kao da je na raketnom gorivu.

A tako. Pa dobro, poradićemo na tome, nije teško.

Posle kratkog surfovanja i istraživanja (relativan pojam, meni je kratko – mislim da me je Puž dizao sa stolice da proveri da li sam se zalepila) naletela sam na FB grupu koja nalazi, isprobava i deli ideje pomoću kojih sprovode Montesori princip u svojim vrtićima i učionicama, blog posvećen NTC sistemu učenja i gazilion (neka i nije prava, meni se ova reč baš dopada!) drugih blogova i sajtova koji su sjajna ispomoć i inspiracija.

A nasla sam i ovo – Denesha kocke, tačnije geometrijski oblici različitih boja, veličine pa i debljine. Koriste se za upoznavanje deteta sa logikom i osnovama matematike, a postoje u više varijanti.

A šta sa njima? Sortiranje boja -može, sortiranje prema obliku – može, sortiranje prema veličini – opet može. Složićete se, to su jedne veoma svestrane kocke.

U inat novcima, vremenu i trudu – eto nama homemade slagalice-složilice, u pravom smislu te reči. Balavac je spavao, ja sam bojila i u isto vreme gledala tv program sa Bakom i sve je bilo spremno pre nego što će Pile doći kući. Iskreno, više me je truda stajalo da ne rušim kockice nego da nacrtam slagalicu.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Eto, ne treba ni pojašnjenje. Mogla sam umesto kocaka da upotrebim lonce i poklopce, ili jastuke, i opet je zanimljivo. I ne traži mnogo novaca, samo malo vremena.

Nije kome je namenjeno i Kutija broj 4

Pile i ja smo u fazi ispipavanja teritorije, s tim da on ispipava a moja teritorija je slika i prilika onih test polja kuda se bacaju hidrogenske bombe i protiv-nešto-granate. Stvarno uglavnom imam osećaj kao da pijana i vezanih očiju vozim muscle car kroz minsko polje (inače nemam položeno, pa shvatate poentu). Znam da ispipava kako i koliko može, što mi ništa ne znači u tom momentu kad mislim da će glas da mi poprimi frenkvenciju koju samo psi mogu da čuju – ja govorim/pištim/gnjavim a on selektivno (ne)čuje i tako po vasceli dan. Onda izađemo napolje (u saobraćaj!!) i tek tada žurka počinje a mene je neko već dva puta provukao kroz iglene uši. I pljunuo pritom.

Svaki dan tako. Ili da se dopingujem nečim, ili da koristim preostalo vreme (kao noću, kad ceo svet spava, prim. prev.) da mu doakam, shvatim, razumem.

Dosadno mu je. Uglavnom. Ima tu i „kojegazdajasamgazda“ ali uglavnom mu je dosadno. U vrtiću malo šta rade, a i to što rade nije inspirativno i onda dođe kući i ja nisam inspirativna i lepo postanemo riba ili zmija koja grize sopstveni rep. Kiše idu, i da sa virtuelnog repa ne pređemo na odgrizanje glava, ja izvadim rezervne baterije i neki od planova iz Super sobice, sve smislim i spremim.

I tačno kada je kutija broj 4 došla na red, Koka je imala posla van kuće.

Desi se i to, zaređaju se radni dani i danas malo ko odbija posao, a kako nismo imuni na plate, ne odbih ga ni ja (sad moram da objasnim detetu šta tačno znači da „pare ne rastu na drveću“, kad sam se već izlanula a on pravi planove gde da zasadi to čuveno drvo).

Otišla sam i ostavila Pužu kratak spisak – zaista kratak- i spremnu gomilu. I tri puta podvučeno „Koristi fotoaparat!!, pa sad imate priču u slikama.

Ideja je bila da se iskoriste lutke iz četvrte kutije. Lutke su stare .. pa, recimo da su već u mojim prvim sećanjima, tako da je verovatno da su i starija od mene. Sumnjam da ih je bilo malko više, ali kroz tri selidbe i trideset i nešto godina – ko će ga više znati. Bolje da ne znam, možda mi se ne dopadne odgovor.

I tako lutke dođoše u restoran na ručak. Doneli smo „šporet“ od bake (rasturili smo mu onu kuhinju dok se ne zazeli ponovo), svo povrće koje smo pravili i dobavljali, Puž je od nečega napravio prodavnicu i igre su počele.

Šef kuhinje je išao u nabavku, koristio novac za plaćanje, kuvao i hranio svoje goste.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Balavac se, naravno, sam hranio. Nutritivne vrednosti 0 i težina novinskog papira, ali kome je to još bitno. Bar više ne grize kamenje s ulice (ne, nije šala/komika/tragedija).

DSC_0203

Za njega je bila izvučena cetka (cedilo) i iz bakinog i iz našeg špajza, dali smo mu one četkice za lule i nije dugo trajalo, ali bilo je fino.

Naravno, i Pile je morao da proba i, vala, baš se lepo zabavio. Mogli bi da isprobamo vez, kroz igru, iako tipujem da će igla da mu tu bude najzabavnija (u slučaju da želite ovo da isprobate, u pozamanterijama imate ogromne plastične igle, tupih vrhova i velikih ušica koje služe za pomoć pri pletenju – idealne su za malu decu).

Eto nama zabave za duge zimske večeri.