Na slovo, na slovo..

Šta najbrže može da te natera na kreativnost –  potop biblijskih razmera!

Napolju lije već satima i čini se da nema nameru da prestane a njih dvojica su na putu da vise s lustera – što zasigurno i hoće ako im ne preusmerim energiju.

Valjda se tako oseća hidroelektrana – skreneš tu silu sa svega samo na sebe i eto … il’ pukovnik il’ pokojnik.

Trebaju vam slova (kupiti sa Aliexpressa, kod braće Kineza ili napraviti od kartona), uno hamer-papir i par olovaka.
Slova su latinična, nažalost, pošto insistiram da prvo nauči ćirlicu – meni je prosto divno što imamo to bogatstvo u vidu azbuke i abecede i ne mislim da treba tako što zanemariti, ali poneka slova su ista u oba pisma, a neka mogu da se „pretvaraju“ tako da nismo pokrili celu azbuku sa ovim.

Slovca opcrtate na hameru i dalje izmišljate igre. Da pogodi slovo koje držite u ruci pa da ga stavi na mesto, da poređa sva slova za što kraće vreme, da poređa slova svog imena na prava mesta… E, mi nismo stigli dalje od ređanja slova. Kad nije poznao pola, onda smo pronašli novu igru – za svako ponuđeno slovo trebao je da kaže neki predmet ili životinju, a da ja to mogu da nacrtam – da bi on, za početak,  lakše prepoznao slovo.

Tu mu je interesovanje opalo, pa smo hamer sklopili za drugi put.

Dotle ću da izmišljam igre i varijacije na iste.

Lego matematika

Već viđeno ali i kod nas oprobano.

Za sada, Pile više voli svet brojeva nego svet slova – brojevima je skoro opsednut. Iako zapinje oko devetke (npr. šta sledi posle trideset devet ili devedeset devet), ako mu neko pomogne oko te stepenice, dalje nastavlja sam da broji do hiljadu. Dalje nismo prešli, pošto vidim da su mu i stotine malo nejasne.

Sam je počeo da broji unazad – fasciniran je brojevima, pa mora da ih posloži na njihovo mesto. Mislim da bi dalje bilo pametno da radimo na memoriji i pažnji, ali prvo sama moram da se potkujem na tom polju.

Elem, pozvali smo Lego kocke u pomoć…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

… mada mislim da bi on ovo radio i bez njih!

Pliva patka preko Save…

..nosi pismo na vrh glave,
u tom pismu piše
volim te još više!

Znam da pesmica baš ne ide tako, ali ne dopada mi se original, pa smo je malo izmenili.

Izgleda da pisanje pisama postaje zaboravljena aktivnost – mi pisma ne pišemo (dobro, ne baš mi, ja pisma obožavam i da šaljem i da primam, a Tetka obara rekord u kolekciji koverata za slanje) pa deca nemaju od koga ni da vide ni da nauče. E, rešili smo to malo da promenimo.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Vežbali smo pisanje, objašnjavali adresiranje,  značenje markice. Markica je isecena od papira cik-cak makazama, pa su je ukrasili po želji. Preko nje smo nalepili providnu lepljivu foliju koja je samo malkice veća od same markice, tako da može da se zalepi na kovertu.

Sledi pečatiranje, a zatim smo pisma i dostavljali. Pogađate – Baki i Dedi, sa sve poštarskom tašnom.

Pošaljite pismo nekom – to usrećuje.

Srećan ti rođendan, žele bube i ptice ili DIY poklončić za divnu drugaricu.

Ideju sam dobila dosta davno, videvši u radnji čarapice na bubamare sa malom lupom zakačenom za njih, ali – naravno – vremena nikad za realizaciju. Doduše, mislim da su se sad sve zvezde poklopile, verovatno joj se ne bi dopalo da je kutiju dobila ranije.

I ne, deca ovde nisu pomagala. Neko boji bojanke za odrasle da bi se opustio, neko štrika a ja seckam i lepkam. Uvek sam volela kad ispod mojih prstiju izlaze stvari koje kao da se nižu jedna na drugu, poput mokrog peska kad ga sipkate kroz prste da bi napravili kulu višlju od prethodne. Probala sam i bojanke i štrikanje i svašta nešto što nije za javnost – za mene je ovo pun pogodak!

Trebaju vam bube, bubice, pauci i ostali insekti, veštačko, homemade ili pravo cveće, parčići drveta, malo filca u boji, makaze i lepak, i sve između što bi moglo da postane jedna mala bašta kad poraste.

wp_20160617_23_39_23_pro

Pravo mesto za nabavku je „Univerzal“ za filc i deko gumu, „Bašta“ za živuljke i „Bajkolino“ za insekte. Ja sam (filcanu) travu i vodu zalepila na stirodur, tako da mogu da se ubodu cvetovi koji stoje i pečurke na žicu te slavljenica može sama da aranžira baštu kako joj se već dopada. Tu su se i našle čarapice s lupicom s početka priče – malom istraživaču treba i lupa, ne?

Sve je to napravljeno tako da stane u kutiju, pa posle igranjca može i da se skloni. Praktični do kraja, ako može.

Na istu temu, deca su sama pravila sebi bašticu – nismo koristili filc nego bojice i papir, ali smo detaljno presli sve bube i bubice koje imamo u posedu: koliko nogu pauk ima a koliko druge bube, kako gusenica postaje leptir (da, izbunarili smo i gusenicu-igračku! sjajna je!!), kako skakavac skače, zašto Bogomoljka ima to ime i slagali smo bubamare u neverovatne kolone. Dve lupe su bile itekako upotrebljavane, a Pile je, radi boljeg uvida, ponovo dobio i igračku iz Kovčega s Blagom (u prevodu, tamo gde Mama sakriva sve dobre stvari).

wp_20161017_19_03_54_pro wp_20161017_19_09_12_rich
Trenutno mu je to omiljena igračka, a i meni. Rekla sam mu da ne treba da se plaši buba, pošto se verovatno one nas više plaše, i ne, neće ga napasti dok ne gleda. Kad je pogledao kroz stakalce koje projektuje kako one vide – razumeo je. Sad bar nema napad panike kad vidi bubu, iako nije baš načisto s njima. Recimo od muve hoće da se rasplače ali bez problema mazi pravu Bogomoljku. Na koga li je samo …

Zaista smo se lepo proveli, a vi ćete to morati zamisliti, pošto je kartica na fotoaparatu odlučila neopozivo da umre, a ja, sasvim odgovorno, nisam prebacila fotke na vreme.

Odbijam i da r-a-z-m-i-s-l-i-m šta je sve bilo na toj kartici…

Pokušajte ovo zajedno, mislim da će se deci jako svideti. Taman da unesete malo lepog vremena sad kada je ona prava jesen uzela zamah.

::: Update:::

Umrelo još nešto, a ne samo kartica …
Fotke pronađene!

Na salašu moga brata

Ovo je treći dokaz da smo ipak nešto raduckali (mada ne znam otkuda mi da sa tri posla i dvoje dece nemam šta za raditi) tokom marta i aprila.

Malom gospodinu smo predstavili domaće životinje i salaš, mada je veći deo predstavljanja odradio veliki bata.

DSC_1222

Tu je neko vozio traktor, pa smo pravili seno od papira i crtali dvorište za živuljke.

DSC_1238

Sad definitvno nam ne gine jedan road trip do nekog salaša.

Imate neke preporuke?

Jesenji drugari

I ove godine, Dedine slanine sa terase hrane čitava mala jata senica. Dolaze nam negde sa severa, pošto im ova naša zima ne deluje tako hladno kao ona odakle dolaze i kod nas provedu samo par meseci i vraćaju se nazad (negde sam našla podatak da dolaze iz Švedske, pa ako su lagali mene …). Nažalost, sve je manje drveća u okolini tako da me neće iznenaditi što ih jedne zime samo nećemo videti, ali do tada ćemo nastaviti da im pravimo hranilice i da se pravimo da ne vidimo kada ćopaju slaninu (Deda je, u stvari, meka srca, znamo da ima još mesta da se slanina okači a da nije na dohvat pticama!).

Postoji više tipova hranilica – senice su lake za „održavanje“ po tom pitanju. Ovaj put ćemo se okrenuti domaćoj radinosti, pošto kupovne hranilice možete uzeti skoro u svakoj prodavnici opreme za domove, međutim sama ideja hranilice je došla kao poručena za kraj Malih Jesenjih Radionica.

Najjednostavniji način je da kroz okrenutu plastičnu flašu proturite dva štapa (varjače su sasvim ok), probušite proreze za zrnevlje i okačite je o granu.

pticisce-640x352

Foto: preuzeto sa lifepressmagazin.com

 

Ovako možete hraniti i druge ptice, ne samo senice (senice mogu da se zakače naopačke za granu ili mrežu i tako da se hrane, što dosta drugih ptica ne može).

Malo komplikovanije (ali i neuporedivo bolje) je ako u semenje ubacite i loj (najbolje neslan, goveđi-ali i svinjska mast dobro dođe). U šerpici otopite loj, ubacite semenje, suncokret, suvo voće i kikiriki i sipajte u plastičnu čašu u koju ste prethodno stavili parče kanapa da viri. Sve stavite u zamrzivač da se stegne, zatim poparite čašu vrelom vodom da smesa sa kanapom može lakše da izađe i sve zajedno okačite na granu. Istom smesom možete i napuniti džak od krompira, prorezi su dovoljno veliki da ptice mogu da kljucaju a pritom mogu i da se kače na njega.

Maloj radionici je prethodila jedna šetnja po dvorištu i okolini. Sjajna uvertira je bila svraka koja je pokušala da razbije divlji orah pred našim nogama, a potom i prve senice koje su još početkom decembra krenule da izviđaju teren po našem dvorištu. Pričali smo o pticama uopšteno, imenovali one koje smo sretali usput (svraka, vrana, vrabac i golub), čime se hrane i zašto ptice lete na jug – ostadoh mu dužna objašnjenje za jug!

Pošto Deda časti slaninu, naša hranilica sadrži samo proso, žito i suvo voće – neko je pojeo kikiriki – a pravili smo je od tanjirića od saksija i plastične flaše (ok, i prateći program u vidu platni, šrafova, žice i bušilica za izbušiti – ovo nikako nije one man music show). Pretprošle godine sam umesto flaše upotrebila plastičnu četvrtastu teglu, koju je mnogo lakše zavrnuti za tanjirić, ali ove godine smo rešili da recikliramo pa nam je pričvršćivanje tanjirića za flašu malo zadalo problema.

Tata je izbušio sve što treba izbušiti (ponešto i dva puta), ja sam napravila prevelike proreze koje sam smanjila uz pomoć stare, dobre lepljive trake a Pile je dobio prve lekcije o zavrtanju/odvrtanju. Zatim je sa najvećim mogućim uživanjem izmešao proso, ječam i kukuruzni griz i uz pomoću levka usuo u flašu.

Onda je  poklopac zavrnut, provukao je kanap (prva i neuspela lekcija o čvorovima, znam da je rano al’ ajde da pokušam) i Tata i on su to zajedno okačili o lešnik u dvorištu gde senice vole da dođu. Namerno smo ostali unutar dvorišta pošto moja mačka ne izlazi napolje zimi a psi ne dozvoljavaju komšijskim mačkama da dolaze kod nas – što znači da smo se maksimalno potrudili da ne serviramo doručak u vidu velike senice.

Naravno, iako je zima i ima snega, bitno je da ptice imaju i pristup vodi koja nije zamrznuta.

Više o pticama, navikama i prehrani možete naći OVDE i OVDE.

Nadam se da smo vas makar malo pogurali da sledeće zime napravite bar jednu hranilicu, a na proleće (što da ne!) bar jednu kućicu. Ptice su ne samo korisne nego umekšavaju sivilo grada i prave divno društvo tokom godine.

divider

Dečije leto – naš spisak avantura

1. Otići na vašar

Vašar je, ovaj put, seoska slava u Čereviću. Moj muž me „vodi“ tamo od kad smo se upoznali (wooohoooo! provod!!). Tamo su mu tetka i baka, a oni seosku slavu slave kao svoju pa odemo i na ručak i obavezno donesemo liciderska srca kući. Ove godine Pile je prvi put jeo šećernu vunu (kakav je to vašar bez šećerne vune?!!), vozio se na karuselu i skakao na trambolini.

2. Provozati se vozom

Ako mu iko sada spomene avanturu, on pita „Idemo da se vozimo vozom?“. Toliko ga je držalo uzbuđenje da se uveče izduvao kao balon i pao za slobodu mnogo pre svog vremena za spavanje.

Nismo mu rekli gde idemo i šta radimo, samo da „idemo u Avanturu!“
Spakovali smo sve što nam je potrebno u auto i tatu i batu poslali autom put Karlovaca a mi smo uskočili u jedini voz koji je stajao u stanici. Nažalost bili smo knap s vremenom pa nije video kad voz ulazi u stanicu, ali to ćemo da ostavimo za drugi put. Karta je koliko i jedan sladoled na štapiću tako da se do Sremskih Karlovaca ne isplati putovati drugačije. Prvo je bio ushićen kolonom vozila koja čekaju na početku mosta da mi prođemo, pa rampom, pa Dunavom, pa mostom, pa opet rampom.. Voz se nije čestito ni zahuktao kad je stao, a ja sam stvarno imala utisak da će Pile da se rasplače.
A onda je voz ubrzao. Jao bre … Onda je došao kondukter, Pile mu je dao kartu (jedva! morala sam da obećam da će mu je vratiti) i na moje ne malo razočarenje – pečatirao je! Pečatirao!! Nema više buškanja! Kondukter se nasmešio pošto je iz prve „pročitao“ moju facu, te je pojasnio da su se modernizovali a Pile je presedeo ostatak puta sa dragocenom kartom u rukama.
Po silasku ispratili smo voz, mahali mu, pregledali šine i pozdravili se s otpravnikom pa otišli na zaslužen sokić.

DSC_5788

3. Posmatrati gradilište u radu

Gradilišta su mu omiljena. Voli kamione, buldožere, cisterne, mešalice i ostalu mašineriju. Baka mu je čak za rođendan kupila čitav set građevinskih vozila koja arči kao da sutra ne postoji.
Nažalost, naš deo grada se menja i kuće se svakodnevno ruše a zgrade niču skoro preko noći i to niču toliko gusto zbijene da ove godine skoro i da nemamo cveća u dvorištu – zgrade su ukrale sunce. Sada su i naše komšije došle na red, pa sad ta vozila može da posmatra iz prvog reda – nakratko makar će neko da se ovajdi iz ovog urbanističkog haosa.

4. Posetiti prirodnjački muzej

Uprkos informacijama koje smo mi imali da muzej ne radi samo ponedeljkom,  ne radi ni subotom, osim za organizovane posete. Ipak nas je čika-čuvar pustio, mislim da mu je čak i bilo drago da je neko došao.
S Piletove tačke gledišta – mislim da je zapanjen kako u stvari izgleda vuk, divlja svinja, orao, jelen .. Oni stvarno postoje, nije to samo u knjigama. Svakim minutom je bio sve užurbaniji i zadivljeniji i sa sve više pundravaca u dupetu.

DSC_6171

S moje tačke gledišta .. Slagaću vas ako kažem da jedan deo mene nije vrištao. Prvo preparirane životinje su mi samo drc iznad na skali užasa od životinja u kavezima. Živuljke u ovom muzeju su potpuno novi vid pakla – kad ste ih već preparirali bar ponekad obrišite prašinu!
I ne stavljajte čudne oči na žabe!!!

DSC_6194

Definitivno ne bih vodila starije dete, ovako malo još nije u stanju da vidi popucale šavove na srni (pametno maskirane granom bresta) i „Šta to orao radi zecu?“ i veveričije zube koji izgledaju kao vampirski .. Brrhhh..

5. Otići na piknik

DSC_6232

Opet smo put počeli sa „Idemo u Avanturu!“. On se samo široko nasmejao.
Sve što vam treba je ćebe (ogromno, sa vodonepropusnim materijalom sa donje strane a veličine tašne kad se sklopi, ima da se kupi u Idea prodavnicama), kod kuće već iseckano voće, kafa za roditelje i sok za dete.
Petrovaradinska tvrđava je idealna za ovakve stvari – povremeno piknikujemo tamo, pogotovu u delu oko i iza Akademije umetnosti gde nema toliko posetilaca i taman duva vetar da bi mogli ..

6. Puštati zmaja

.. što je doživljaj i dok postoji samo kao ideja! Potraga za zmajevima (ta-na-na-NAAAA! ovo stvarno traži fanfare!) se završila kod kineza preko puta Merkatora. A breeee tamo svašta ima .. Elem, ne kupujte one od 100 dinara pošto im nešto fali, ili imaju rupe viška zbog kojih zmaj uglavnom šeta po zemlji umesto da leti. Oni od 200 (ha-ha-ha) su super, veći su i življih boja i imaju najlon za puštanje i stvarno su sjajni!

Pile, naprotiv, nije delio naše oduševljenje. Takav mu je bio dan. Morao je da hoda kroz traaaaavu, a onda je zapeo o crtuuuuu i pao i čak se pomaljala „Neću“ faza i nismo mu dali da pojede kilu bananaaaaa i eto .. Nije da nije uživao, ali nije baš to hteo da podeli sa nama. A i hteo je da mazi zmaja i prokletinja nije htela sama da leti nego je on morao da ga vuče..
Rekoh, nije mu baš dan.
Ali je zato bacao frizbi kao veliki, i video Dunav i brodove i posle kad je prepričavao Dedi to ipak nije ispao tako loš dan.

DSC_6252DSC_6242

7. Otići na pijacu

Nedeljna kupovina sa tatom. Obavezno dobije „kiplju“ i vrati se sa šargarepom koju dobije na poklon.

8. Kampovati

Ovo je (zasluženo) već bilo u zasebnom postu. Moraćemo za sledeće leto da isplaniramo jedno ozbiljnije kampovanje, makar samo na vikend.

9. Gledati zvezde

Iako smo ovo radili u sklopu kampovanja, mi zvezde i mesec gledamo svako veče. Kada je vedro vidimo ih kroz krovni prozor, kada je oblačno imamo ih na desetine zalepljene po plafonu. Pevamo im i obožavamo ih.

fa4abd754f505668d83058c72e21c28d
What was that boy doing on the chair?
Making sure I have enough space to sleep in…
(Mr. Magorium’s Wonder Emporium)

10. Otići u auto-perionicu

Leto je bilo perionica, ma ne moram ni da vam pričam! Ipak, na početku leta smo ugrabili par dana kad je bilo suvo i prašnjavo i kad je baš mogao auto da se opere.
Kasnije smo prali i tricikl i guralicu, ali prvi je bio tatin veeeeliki auto!
Jeste da je voda bila hladna i da je pene bilo svuda po cveću, ali mislim da je bio dovoljno uzbuđen da je zaboravio da se prehladi, na moje veliko zadovoljstvo!

DSC_4430

 

Poslednja stavka bi, u stvari, trebala biti prva. Porodica nam se proširila za još jednog člana koji je s nama, ravnopravno, podelio sve letnje avanture! Sledi jesen i trudićemo se da je iskoristimo maksimalno, a novi spisak avantura će pomoći u tome – nekako mi se čini da je mnogo lakše organizovati odlazak ili izlazak ili obilazak ako već znam koje su mi opcije i samo treba da izaberem onu koja nam se tada čini prijatnom.

divider