Crnobradi pirat – kostim na ponoćni način

Pred kraj svake školske (predškolske) godine, vrtići prave maskenbal. A mi smo uvek nespremni za njega, koliko god ga oni ranije najavili. Nesrećno, oni ga uvek najave u petak posle tog doba kad roditelji dovedu decu, pa da bude za ponedeljak, utorak, pa tako nas dva roditelja postanemo kampanjci, sa radnom subotom ostane nam dva ipo dana u najboljem slučaju. Vremena je, jednostavno, premalo pa kostim se sklapa noću, kad sav pošten svet spava – sećate li se prošlogodišnjeg akcijašenja?

Tako je i ponedeljak noć bila rezervisana za kostim. Dva dana smo bistrili šta je lako&brzo&efikasno, probrali među indijancima, kaubojima, vitezovima, banditima i ratnicima svih vrsta i veličina – i odlučili se za Strašnog Pirata Crnobradog.

Ako ste hrčak, kao ja, sav materijal ćete imati kod kuće. Ako niste, potrebno je da dopunite zalihe.

Mač, povez za oko i kuburu smo imali od prošlogodišnjeg Zeke, kad je doneo svakom detetu po jedan komplet za pirate („Bajkolino“, vrlo povoljno, ali trudite se da izbegnete onaj komplet sa plastičnom kukom, niko ne želi krvave  igrarije po kući).

Majicu je dobio za rođendan, ali bilo koja crna ili bela majica će uraditi posao. Ako vam je nije žao, dovršite je ovako:

Nažalost, nije nam preostala nijedna bela majica, a i kratki rukavi su upitni u decembru, tako da je piratska crna došla kao poručena.

Marama za glavu i pojas oko struka je, u stvari, crveni materijal preostao posle pravljenja ogrtača za Superheroje, za glavu kvadratnog oblika, za pojas pravougaoni.

Za bradu vam treba filc, vunica, tanka guma, makaze i silikonski lepak. Ideju sam videla ovde, slobodno pratite sve do lepljenja vunice – brži način je da namotate vunicu na dva prsta, pa kad je solidno namotate, presečete i odvojite pramenove ili slojeve, a onda lepite te slojeve – ne jednu po jednu, zaboga, gde će vam duša …

Lepite čak i preko usta, lako ćete iseći višak. Pokušajte da ne nanosite lepak velikodušno, cela maska može biti preteška da se nosi – tanko i fino je sasvim u redu. Na kraju zalepite tanki lastiš sa zadnje strane i gotovo. Mislim da mi nije trebalo više od pola sata za sve.

Onda mi se učinilo siroto, pa sam šnjurajući po netu shvatila da nedostaje – papagaj!! Pa naravno! Pogledajte ovde kako je napravljen, ja sam morala napraviti manje izmene – manje korekcije perja i kljuna i na stomaku sam ubacila još jedan deo, da bi papagaj mogao normalno da sedi. Veličinu sam sama odredila, kroj ću postaviti jednog dana (baš sam ga namenski sačuvala).

Sve je lepljeno silikonskim pištoljem, sem stomaka koji je zašiven – mogao bi i on da se lepi ali prosto sam znala da će ovo biti mnogo urednije. Šav je prilčno postojan, mada da ga pokrpite bilo kako biće super.

Znači treba vam crveni, plavi, žuti, crni i beli filc, koflin za punjenje, pištolj za silikon, makaze, igla i konac.

I zihernadla, da papagaj ne odleti sa ramena.

Strašni pirat Crnobradi

Bio je O-D-U-Š-E-V-LJ-E-N, ali stvarno! Papagaj je postao deo redovne menažerije u krevetu, pozajmila sam ga za fotkanje i samo što se nije rasplakao kad nije mogao da ga nađe.

Vaspitačica se smejala, papagaju najviše. Drugari iz vrtića su rekli da su se uplašili od brade, pa otpada Frankeštajnov zombi sledeće godine …. Ali maska je definitivno pun pogodak!

Advertisements

10+ ideja za poklone koji nisu igračka

Igračke.

Ne znam za vas, ali kap koja je meni prelila čašu je, u stvari, zvuk – Pile je šetao kroz igračke kao kroz opalo lišće. Zvuk je bio jedinstven – krc, šuš, šut, škrlj a ja zakucano sedim u kuhinji i otkrivam koja to igračka ide u smeće … Onda se i mozak ubacio u priču i dok sam doskočila do njega, puno igračaka je prešlo u prošlo vreme.

U sledećih nekoliko dana investirali smo u kante za rotaciju – da moram sve iz početka ovo bih uradila opet i opet i opet. Divna solucija za mnoštvo igračaka – podelite ih na dane (mi trenutno imamo 6, od kojih jedna otpada na Lego kocke), jedna tura=jedna kanta=jedan dan i deca dobiju jednu kantu s igračkama svaki dan. Sledeću dobijaju sutra samo ako su pred spavanje vratili sve na mesto. Nema više gomila sa kojima se ne igraju nego ih gaze, nema više nereda posle spavanja i svaki dan se obraduju igračkama koje nisu videli šest dana.

Tada smo i shvatili da planine i planine igračaka nikog ne usrećuju. To ne znači da ne vole da ih dobiju ili da ja ne volim da im kupim nego da je ta radost vrlo kratkotrajna i onda opet završe igrajući se s maramicama ili s nacrtanim Spajdermenom na parčencetu papira, a hvala nebesima oni su deca koja sa starim sunđerom umeju lepo da se zaigraju. Teoriju da kvalitet beats kvantitet svaki put dokazali smo na letovanju kada su se 10 dana divno igrali samo sa igačkama koje su stale u rančić.

I dođe rođendan, pa dođe Nova godina, dani kada je maltene obavezno da dobiju još igračaka koje verovatno neće pogledati. Hajdemo sada malo o Novoj godini – em je tu iza ćoška, em smo svi u istim problemima: nedovoljno ideja i finansija za sve ono što želimo da poklonimo onima najvoljenijima. Za finansije se uvek snađemo, ali za ideje ..

Prvi dan Nove godine kod nas je već predodređen. Taj dan provodimo svi zajedno, u proširenom sastavu, slušamo koncert Bečke filharmonije, otvaramo poklone i uništavamo sve jestivo što smo spremali jedni za druge. Ono, standard prvi januar, i tako koju deceniju unazad. Čudo jedno kako se nikad (kuc-kuc-kuc) ne očerupamo tada a ceo dan provedemo zajedno. To je anomalija – moja kuma je rekla da je bila prilično zabezeknuta kad nas je sve videla u sred rasprave … a onda se priključila, brzo je skopčala da je nama to kao nacionalni sport. Ali eto, preživimo i radujemo se.

Elem, pokloni. Nikad nismo poklanjali skupe stvari, nema mesta tome. Više je to kao …..višemesečno „pecanje“ u čemu oskudevaš da bi mogli da te snabdemo time. Čarape, veš, kuhinjska pomagala … U periodu kad nisam radila svi, ma ama baš svi su dobili homemade šivene pidžame! Kod nas je greh pokloniti nešto što nema upotrebnu vrednost jerbo onda uskraćuješ drugome mogućnost da si sam to nabavi na Najlonu, za svoju dušu. Keva se tu pojavljuje kao greška u sistemu, pošto poklanja ono što misli da ti treba – otud Tetkača poseduje ženski lovački šešir sa sve perjem.

Inače, Tetkin najbliži susret sa lovom je Novosadski sajam, i to dok kupuje kuhinjske noževe i razgleda kamp opremu. Go figure … Ali to je naša maman, njoj je sve oprošteno.

Srećom, i Puž i ja dobijamo vaučere od firmi, te deca ne oskudevaju u novim igračkama, sa kojima se posle nedelju dana ni ne igraju (kažem – srećom, da keširam za igračku kao da kupujem bubreg, a da se oni ne igraju s njom tačno bih se bacila na vile). Sećam se koliko sam se mesecima trudila da budem dobra/fina/sjajna samo da bih dobila Barbiku, koja btw nije bila prava, ali koga briga!! Barbika! Tu Barbiku imam i danas, a bila je u upotrebi godinama – nošena, presvlačena, seljena, vožena, gradila je karijeru, kuću, brak, išla u kupovine, na odmore i putovanja … Barbi je proživela više lepih života.

A Pajda prošeta kroz sobu, poleti, sleti i ostane zaboravljen gde je aterirao.

Zato vam sada nudim 10+ ideja za poklone koje ne uključuju igračke – znam da od Deda Mraza mora biti igračaka, tako da nešto sa liste možete ponuditi rodbini kad vas pitaju šta da im kupe. Ne sumnjajte da im fali ideja.

1. Karte za pozorište/Dino park/Zoo vrt

Decembar mesec je rezervisan za Krcka Oraščića – da li na daskama koje život znače ili na ledu, birajte sami. Provod je zagarantovan i to je nešto što možete raditi porodično ili 1na1, kao izlazak (Pile i ja imamo karte za sredinu meseca, a posle toga idemo u „život“) pošto mislim da im je jako bitno da imaju vreme samo sa jednim roditeljem. Oboma nam znači da se malo osamimo, na miru popričamo i povežemo se malo bolje.

2. Sezonska karta za klizanje

Uja, Tetka, Banda … ko god ih bude vodio, sigurno će im se dopasti! Plus – to je poklon i roditeljima, dva sata zagarantovanog ne-skakanja na svako „maaamaaaa“ i tišine, a pod svojim krovom!

3. U stvari, sve što će ih držati napolju i aktivne: roleri, bajs, skejt, krede, baloni od sapunice, hula-hop, veštačka stena …

4. Knjige

Pa sjajno! Znate moju ljubav prema knjigama, ne moram da detaljišem. Trenutno smo porodično zaluđeni sa Larousse edicijom, konkretno „Reci mi zašto?“ koja je poput one stare „1000 zašto, 1000 zato“ i bili bi oduševljeni da imamo i ostale.

5. Karta za muzej

Ako mislite da će vam biti dosadno – verujte da neće. Još uvek  mi je pred očima Puževa faca kad je ugledao sliku Uroša Predića (ma mene nije tako oduševljeno gledao!). Ako mislite da će deci biti dosadno – opet ste pogrešili. Oni sve vide drugačijim očima.

6. Vaučer za planetarijum

A šta vam više treba od očiju punih zvezda?

7. Art&Craft supply

Napravite busy box – lepu kutiju napunite svim i svačim: velikim dugmićima, ukrasnim žiama, deko ornamentima, nalepnicama, onim blesavim očima što se lepe, pampuri, kuglice vate i pom-ponima, pa da im date kad vam treba 10 minuta ili zajedno možete da pravite ukrase za sva godišnja doba… odlučite sami ali definitivno je zabava zagarantovana.

8. Izlet u Muzej vazduhoplovstva

Divan porodični izlet, a deca obožavaju sve što leti.

9. Bioskop/crtaći

Bioskop je uvek IN, ali ako imate dete kao što je Balavac koji ne voli glasno, kućni bioskop je odlična opcija – kupite im vanvremenske crtaće poput „Pepeljuge“ ili „Pačije priče: Duh iz lampe“ (DuckTales the Movie: Treasure of the Lost Lamp), nedeljom ujutru se svi ušuškajte ispred TV-a i uživajte. Ta ne morate svaki vikend provesti u spremanju kuće!

10. Vreća za spavanje

Kao obećanje letnjeg kampovanja … A i deca vole svoje vreće, ali zaista!

11. Kostimi

Policajci, vatrogasci, superheroji, lekari, kuvari, građevinci .. Kostimi sada nisu skupi a koriste se i koriste i koriste. Na netu imate čak i super DIY varijante, za malo vremena i malo novaca.

12. Odeća/čarape/veš

Deca uglavnom ne vole kad dobiju odeću, ali mame i tate vole – kad već rastu kao iz vode, odeća je nešto što uvek treba.

13.Obuća

Ista stvar – ovo je baš postala stavka za kućni budžet.

14. Kutija za užinu

Smatram da je pravilna ishrana nešto što se nosi od kuće i baš sam tužna kad vidim grickalice koje deca nose kao užinu – nit je ukusno, nit je zdravo, niti hranjivo. Kutija za užinu će im itekako pomoći u prvom koraku ka pravilnijoj ishrani a pritom su baš slatke.

15. Društvene igre ili puzzle

Prava porodična zanimacija. Topla preporuka za Jenga igru – razvija motoriku, koncetraciju, pažnju, oko-ruka koordinaciju, preciznost i strategiju. SVI je odreda obožavamo, a pošto uspe da smiri pundravce u ova moja dva deteta, ja sam do neba zahvalna!

16. Radionice/časovi

Danas maltene postoje radionice i časovi svega i za svakoga. Vajanje, crtanje i slikanje, engleski, lego… odaberite prema senzibilitetu deteta i pustite ga da uživa.

17. Kuhinja

„Bašta“ ima odličan izbor falš hrane: voće, povrće, riba, hlebovi – napravljene od papira, stiropora ili od gume dovoljno verodostojno da vam pođe voda na usta. Uz neku šerpicu i varjaču, klinci će provesti sate zabavljajući se (vi baš i nećete, moraćete „pojesti“ sve to). Ako ste voljni da se zabavite, možete i sami da napravite skoro pa sve, fotke pogledajte u kobajagi prodanici i u našoj kuhinjici a slobodno pitajte ako ste negde zapeli.

18. Kasica-prasica

Deca vole samostalnost, a raspolaganje novcem je bitan učitelj u toj samostalnosti. Svrha džeparca od malih nogu jeste da dete nauči da raspolaže novcem, što znači ako prvog dana potroši sve, onda ništa neće imati do sledećeg džeparca. Tako se dete uči samostalnosti, odgovornosti i štednji, ali i odlaganju trenutnog zadovoljenja. Oni razumeju koncept novca i pre nego što nauče da sabiraju i oduzimaju, tako da će kasica biti velika pomoć u odrastanju.

19. Audio-knjige

U vrtiću su im puštali audio priče – ne mora da se spava, ali mora da se ćuti i sluša i zato znam da ih obožavaju, pa to je neko ko im priča priče!!

Moja omiljena – Branko Kockica i pozorištance „Puž“, audio kaseta na kojoj se nalazila „Uspavanka“, gde Branko i društvo pevaju hlebu da naraste. Naravno, on naraste i razbije staklo pekare … Nažalost, ne mogu da je nađem (iako – čudno – imam na šta da je pustim), ali sasvim moguće da se izlizala od upotrebe.

20. Za avanturiste – akvarijum

Ako ste spremni i vi i dete, uradili ste domaći (kugla NIJE dobra za ribicu, nazad na domaći) i imate ideju šta vas čeka, onda je to to. Akvarijum ima pozitivno delovanje na… pa, na sve. Snižava pritisak, relaksira, smanjuje napetost, umiruje. Nekad sam znala satima da ih posmatram i jedva čekam Puž da se odvaži na novu postavku u uglu sobe.

Mislim da je lepo, za promenu, potrošnju svesti na minimum, pa stvarati uspomene umesto gomila. Ove ideje će vam dobro doći – podelite i vi sa nama koju!

Još jedan share – kartice za vrtić

Sad malo matematike za osnovce.
Kod nas u grupi ima 35-oro dece (jadne vaspitačice, njih je samo tri, pa i ako ne dodje 20% dece, što je uobičajeno, opet je to mnogo dece na jednom mestu). Kad na jedno dete dodate dvoje roditelja, bar jednog deku i jednu baku sa jednom tetkom, recimo – dodjete do zapanjujućih 175 lica koje tri vaspitačice moraju da upamte i to bez da računamo decu od koje matematika polazi! Znam, uprava vrtića trazi pisanu dozvolu od roditelja da tetka sme da preuzme dete, ali ta dozvola se jednom odnese tamo a vaspitačici na dušu da upamti tetkino lice na tih pet sekundi što ova proviri u sobu.
I još bonus – gužve u gradu. Prisustvovali smo jednom muzičkom festivalu i užasnula sam se kad sam shvatila da je neopisivo lako izgubiti dete u toj gužvi. Kako trogodišnjak da objasni ko/šta/gde je?

I tako .. da potpuno preskočimo onaj grozan razlog za ove kartice (sećate se, „ne dao Bog da ti se desi što ti roditelj pomisli“) pa ćemo da olakšamo vaspitačicama, prolaznicima i detetu ako mu zatrebaju takve informacije.

Kartice možete prepraviti u nekom programu ako ste vični tome. Ako niste, odštampate ih takve kakve jesu pa rukom upišete broj telefona i zalepite fotografiju kome taj telefon pripada. Zatim izbušite rupe tamo gde je predviđeno, plastificirate pa opet izbušite rupe. Ovaj korak nemojte preskočiti, blesavo zvuči ali jeste potreban.
Onda ostaje samo da ih nanižete na prsten za ključeve ili traku/karabin i prikačite detetu za ranac.

Kartice-za-skolicu
Kartice-za-skolicu

Edit

Ovaj post je nastao pre više meseci. Hoću-neću i eto, ostao je u draft folderu da čeka svoj momenat.
Nažalost, dočekao je svojih pet minuta – ovih dana šokiraju nas vesti koje stižu iz naše okoline i kako se bar za nekog sve dobro završilo, nudim vam jednu alatku koja nam može pomoći da se bolje pripremimo i lakše dišemo.

Nažalost, jedna duša nije imala bogove na svojoj strani. Njoj mogu da ponudim samo svoje molitve.
Lepo spavaj malena.

Busy bag na delu – era „Dosadno mi je!“ počinje

Eto! Dočekah i ovo!

Kakav je, nadala sam se da se to neće desiti, ali ipak je to izgovorio. A ja se pokunjila. Tek mnogo kasnije mi je palo na pamet da je željan društva svog uzrasta a ne da ne ume da se zabavi.

Tako je.

Opet smo(su) bolesni. Od danas imamo i zvaničan naziv, ali nije bitno, nije neka egzotična bolest. Jedina egzotika je koliko mama i tata mogu da izdrže dok ne prošetaju kroz zid, pošto je bolesno 5 od 8 duša pod ovim krovom.

I slobodno me etiketirajte kao nemajku, ali juče sam ušla u kupatilo i zatvorila vrata, vrlo, vrlo, vrlo tiho dok je s druge strane dvoglas uvežbavao najnoviji nastup „neću ni kako ja hoću“. Pustila sam ih da se njare dok nisam bila sigurna da sam dobro ukotvila živce, jer je malo falilo da umesto vrata od kupatila otvorim vrata od kuće, izađem i samo nastavim da hodam. Nakupilo se svega a još nisam našla finansijsko-zdravstveno prihvatljiv način da se otarasim pritiska.

Razmišljam o trčanju. Nije mi primamljivo, ali mogla bih da probam – milioni to rade, valjda prija.

Elemkakoonobeše, iz zmajeve pećine (stari sekreter gde skladištim ulov sa Najlona, prim. prev.) izvukoh plastičnu torbicu i napunih je sa:
1. Panovom frulom;
2. Drvenom balans poluloptom;
3. Slagalicom;
4. Kartonskom 3d slagalicom;
5. Bojankom;
6. Bojicama.

Sve u mini-izdanju. Moglo je tu još štošta da stane, ali bar za moje dete važi deviza „manje je više“.

Običnu slagalicu nije ni iz kese izvadio, ali zato je onu 3d urnisao do neprepoznatljivosti. Taktično sam izabrala motor, takve slagalice dolaze po 3 ili 5 u pakovanju i ima ih kod kineza. Tematika je prilično šarenolika, iako se svodi na automobile, motore i dinosauruse.

3d

Bojanka je bila propast, ali stvarno nisam od nje nista ni očekivala. Frulica je, naravno, bila pun pogodak. Pogađate, sad smo u fazi glasnog i vikanja i tandrkanja i svega ostalog od čega poželim nov set ušiju.

Sve u svemu – pola sata sam dobila, taman za neke sitne kućanske poslove, ali sledeći put je vadim dok budem pila kafu.

Pa i mame imaju dušu.

divider

Little Helpers Tools – Cenoteka

Pratim dosta foruma i grupa na netu. Šta ću, može mi se. Mora mi se, verovatno bih poludela bez moje drage „ne-znam-šta-da-pričam-dok-me-ne-izazoveš-na-zlo“ petorke koja budno prati svaki moj ispad, nudi rame za plakanje ili oružani arsenal jedne manje zemlje ako mi zatreba za ucmekavanje. Njih sam „našla“ na forumima, tačnije uglavnom imam utisak da su one mene usvojile – od grupe više hiljada, eto, skupilo se nas šest.

Forumi i grupe su mi sjajan izvor informacija i ideja. Ima tu mnogo samo zanimljivih, često i boli me stomak od smeha, ali i nadam se da niko neće nasesti na ovo – u mnoštvu svakakvih saveta najbolje je samostalno doneti odluku da li neka informacija „pije“ vodu. Ipak, kao svaki horder ja pročačkam sve što mi se imalo učini zanimljivim, pa moj browser često izgleda pretrpano i neuredno, ali (usta moja – hvalite me) o svemu i svačemu znam po malo.

Pre neki dan je iz mora informacija isplivala i Cenoteka.

cenoteka

Već neko vreme, kako su nam opet skresali budžet, poglednem slične sajtove: Kuda u kupovinuAkcije i kataloziAkcije i popusti nude sjajan zbir akcija i sniženja. Cenoteka, međutim, upoređuje svakodnevne namirnice u pet velikih hipermarketa, čak i one na trenutnoj akciji. Bonus je što mogu da napravim svoju virtuelnu korpu i da automatski sabere u kojoj nabavci ću bolje proći.

Za moj ukus, nedostaju još Univerexport i Metro, ali kako se sajtovi stalno uređuju, verujem da će i oni doći na red.

Da vam približim moje oduševljenje – mleko za bebe inače plaćam 1.020,00 dinara. Sutra ću ga platiti 867,00 koliko je u DIS-u, što nisam znala do pre tri dana pošto sam verovala da je razlika u ceni 20-30 dinara i da nam se ne isplati trošiti gorivo za obilazak dve prodavnice zbog mleka. Ali kad se tako napabirči po desetak namirnica sa razlikom od 50-100 dinara .. Vidite?
Ko kaže da društvene mreže ne valjaju :p

Edit – posle kupovine

Da smo uštedeli – jesmo (sem živaca, dve lude su povele i dvoje dece), ali ne koliko smo predvideli. Naime, već pominjanog mleka u DIS-u nema i nikad ga nije bilo. Artikli se uglavnom odnose na beogradske prodavnice koje su kudikamo snabdevenije od naše. NAN 2 ima u Rodiću za 907,00 dinara, što opet nije loše.
Znači, DIS jeste jeftin, ali manjka mu raznovrsnosti, tako da smo većinnu stvari sa spiska našli u Rodiću u koji uglavnom idemo.

divider