Uskrs u julu

Ne, ozbiljno sad – nije uskrs u julu nego „Gde ti je mozak, mala?“.

Imam, tako … nekoliko desetina… ahm… fotografija u telefonu koje će dočekati malo sutra da budu u nekom postu. Ove sam prebacila na komp toliko davno da sam i zaboravila da su tu – do jutros! Slobodan dan, deca kod bake, ajd malo mozak na ispašu i eto. Nađoh.

Plače mi se neki put koliko sam propustila da zapišem, a da se ne lažem više – sigurno neću upamtiti baš sve.

Neka ga post onda, za sledeći Uskrs. Nekome će zatrebati.

Pošto (naravno) da nisam na vreme poručila farbe za jaja iz Mađarske, a u ove naše više nemam poverenja, reših da se pored standardnog farbanja oprobam u novoj metodi, internetskoj – afkors.

Po redosledu ide ovako: jaja skuvate, ohladite, pa svako uvijete u papir za ruke, ili toalet papir – šta već imate i pritegnete gumicom za tegle.

Svako jaje istačkate bojama za kolače, ali ne gusto, da ima mesta između. Onda uzmete prskalicu, pa svaku tačku malo pošpricate: zato što je to papir, boja (voda) će se razliti – eto zašto ne tačkate gusto, da se ne bi umeljale boje. I MALO pošpricate, ako razvodnjite boje previše neće baš efektno delovati.

Ostavite jaja sa maramicama da se prirodno osuše, ujutru otkrijte i eto – unikati. Nema dva ista sve i da se trudite.

Naravno, ako izaberete i stranjske boje za kolače ispašće bolje pošto su boje intezivnije ali i ovako je ispalo super.

Eto, ono najintezivnije sa fotke je i poslednje – kad sam se ispraksala ponestalo mi je materijala.

Ove godine nismo organizovali lov na zeku. Zečevi ne mogu da se dogovore baš: Bakin zec svoje poklone ostavlja na jednom mestu, tetkin na drugom a naš ima neku svoju viziju. Dok se ne usaglase (po mogućnosti pre uskršnjeg dana) moraćemo ovako:

mamin i tatin zeka je poklone ostavio u bašti. Pile je dobio skejt, pa mu je to prezentovano kroz gnezdo u obliku kacige. Balavac će svoju kacigu da zasluži kad malo poraste – u to ime dobio je lepu kutiju punu drangulija.

Ja volim drangulije – volim sitnice i sitnariju. Vole i oni, kad su već od moje gore list. Podjednako se obraduju i ljigavom gušteru i lego kockicama, pa je ovaj zeka doneo sitnice i nešto da se zaslade (ne mislim da treba da ih obasipamo slatkišima, niti treba da se navikavaju da im slatkiši budu više od povremene poslastice – još samo bake i tetkaču da naviknemo na to).

Trudila sam se da što ranije nabavim plastična jaja koja bih napunila malim igračkicama i malim slatkišima.

Naravno, to u ovoj zemlji nije baš moguće – plastična jaja koja se otvaraju (a nisu iz kinder-jajeta) ovde nisu dostupna, sitni kvalitetni slatkiši (a da su zasebno pakovani, ne mili mi se baš da dajem kockicu čokolade) su deficitarna roba i bila je prava gimnastika pronaći igračkice koje mogu da stanu u ta jaja.

Pa snašli smo se. Milena nam je izašla u susret i svoju decu orobila za par jaja (hvala još jednom!), na Najlonu – a od skoro i kod Kineza – sam našla malecna metalna jaja, prelepo oslikana zečevima i iskoristila sam i par kinder-plastikanera.

Igračke sam nabavljala po mnogobrojnim radnjama u Novom Sadu: gušter koji se zakačina prst, pa se uz pomoć njegovog repa ispali kao projektil preko sobe, ljigavci, loptice skočice, mali autići, pečati, stikeri, tetovaže… Birajte šta već vaše dete voli, a malo je i može da stane u jaje. Nije da ne može da se nađe, samo u ovoj zemlji morate biti ekstra kreativni (juuuhuuu! Izazov!!)

Dodate još koju edukativnu igru, pribor za duvanje balončića, nešto slatkiša i slaniša i voila!

Dečija radost na sve strane.

Ako imate neku ideju šta bi još moglo da bude dovoljno malo da stane u jaje, a još ako je kreativno ili edukativno – komentarišite. Lepo je imati ideje na jednom mestu.

Srećan ti rođendan, žele bube i ptice ili DIY poklončić za divnu drugaricu.

Ideju sam dobila dosta davno, videvši u radnji čarapice na bubamare sa malom lupom zakačenom za njih, ali – naravno – vremena nikad za realizaciju. Doduše, mislim da su se sad sve zvezde poklopile, verovatno joj se ne bi dopalo da je kutiju dobila ranije.

I ne, deca ovde nisu pomagala. Neko boji bojanke za odrasle da bi se opustio, neko štrika a ja seckam i lepkam. Uvek sam volela kad ispod mojih prstiju izlaze stvari koje kao da se nižu jedna na drugu, poput mokrog peska kad ga sipkate kroz prste da bi napravili kulu višlju od prethodne. Probala sam i bojanke i štrikanje i svašta nešto što nije za javnost – za mene je ovo pun pogodak!

Trebaju vam bube, bubice, pauci i ostali insekti, veštačko, homemade ili pravo cveće, parčići drveta, malo filca u boji, makaze i lepak, i sve između što bi moglo da postane jedna mala bašta kad poraste.

wp_20160617_23_39_23_pro

Pravo mesto za nabavku je „Univerzal“ za filc i deko gumu, „Bašta“ za živuljke i „Bajkolino“ za insekte. Ja sam (filcanu) travu i vodu zalepila na stirodur, tako da mogu da se ubodu cvetovi koji stoje i pečurke na žicu te slavljenica može sama da aranžira baštu kako joj se već dopada. Tu su se i našle čarapice s lupicom s početka priče – malom istraživaču treba i lupa, ne?

Sve je to napravljeno tako da stane u kutiju, pa posle igranjca može i da se skloni. Praktični do kraja, ako može.

Na istu temu, deca su sama pravila sebi bašticu – nismo koristili filc nego bojice i papir, ali smo detaljno presli sve bube i bubice koje imamo u posedu: koliko nogu pauk ima a koliko druge bube, kako gusenica postaje leptir (da, izbunarili smo i gusenicu-igračku! sjajna je!!), kako skakavac skače, zašto Bogomoljka ima to ime i slagali smo bubamare u neverovatne kolone. Dve lupe su bile itekako upotrebljavane, a Pile je, radi boljeg uvida, ponovo dobio i igračku iz Kovčega s Blagom (u prevodu, tamo gde Mama sakriva sve dobre stvari).

wp_20161017_19_03_54_pro wp_20161017_19_09_12_rich
Trenutno mu je to omiljena igračka, a i meni. Rekla sam mu da ne treba da se plaši buba, pošto se verovatno one nas više plaše, i ne, neće ga napasti dok ne gleda. Kad je pogledao kroz stakalce koje projektuje kako one vide – razumeo je. Sad bar nema napad panike kad vidi bubu, iako nije baš načisto s njima. Recimo od muve hoće da se rasplače ali bez problema mazi pravu Bogomoljku. Na koga li je samo …

Zaista smo se lepo proveli, a vi ćete to morati zamisliti, pošto je kartica na fotoaparatu odlučila neopozivo da umre, a ja, sasvim odgovorno, nisam prebacila fotke na vreme.

Odbijam i da r-a-z-m-i-s-l-i-m šta je sve bilo na toj kartici…

Pokušajte ovo zajedno, mislim da će se deci jako svideti. Taman da unesete malo lepog vremena sad kada je ona prava jesen uzela zamah.

::: Update:::

Umrelo još nešto, a ne samo kartica …
Fotke pronađene!

Drugi divan, drugi sjajan!

Proslavismo i taj drugi!

Baš onako kako mi znamo, u krugu porodice (tu i tamo proširene), i pride smo proslavili i Dedinih 70, pa naravno da je sve potaman!

Slavljenik je dobio guralicu motorčić (sa koga se sada ne skida), Spajdermena („Pajdu“) na razne načine i duvao je sveće na tri torte, tako da mu je dan bio baš ispunjen!

[ File # csp8921184, License # 2546864 ] Licensed through http://www.canstockphoto.com in accordance with the End User License Agreement (http://www.canstockphoto.com/legal.php) (c) Can Stock Photo Inc. / SOMATUSCANI

Srećan rođendan mali Tabaniću!

Dream team 8-og marta

Ove godine smo se bacili na posao, ono za ozbiljno. Prosle godine je tata podbacio, pa dok ne odkleči svojih 15 godina na kukuruzu u ćošku ja sam preuzela realizaciju.

Elem … Pile i Balavac su imali čas art inspiracije. Uzmete lepo jedan karton od rolne papira, zasečete makazama do pola rolne u krug, tako da dobijete havajsku suknjicu. U tanjiriće sipate boju i .. Čvak-čvak-čvak boje, švisss na list, da se suknjica malo raširi kad je pritisnete. Pa druga boja, pa treća .. Bolje je da se boja između švisa osuši, al’ sad je lako biti general posle bitke …

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ondak tu ide roditeljski deo, iako sve to u početku nije tako trebalo biti. Ali – sve evoluira, pa nećemo valjda mi biti izuzetak?

Sašijete (ili kupite) divne torbe – naše su od platna i nisu čisto bele. Tetkinu i Bakinu sam namerno napravila da mogu da se nose na ramenu, pošto znam da tako vole. Obe tašne imaju iznutra ušivenu petlju kroz koju je provučen karabin (Kinezi su čudo!), tako da pri šopingu imaju gde ključeve da ostave i da ih ne pecaju po torbi posle.

Druga Baka je dobila torbu sa kratkom ručkom, jerbo znamo da ona to tako nosi.

Obe Bake su dobile specijalni print – skenirala sam Piletove cvetove i list sa drškom, te obrisala pozadinu u Photoshop-u. U sredinu cveta stavila sam njihove fotografije i sve odnela (posle ne biste mi verovali koliko peripetija i jedno 800 telefonskih poziva koji su vodili od jednog ka drugom) kod Velibora koji je bio više nego divan da se stvarno potrudi da ova ideja uspe – odštampao je sve to na transfer foliji koju sam sama mogla da prepeglam kod kuće na torbe koje sam želela.

Finale izgleda ovako:

Tetka je još dobila i torbicu za užinu, da joj se slaže uz torbu, kad smo je već lišili „cvetne dece“ kao ukrasa, iako sam ubeđena da joj nije mnogo žao. Ona se vrlo ponosi što je tetkača.

Druga Baka će svoj poklon dobiti sutra pa ćemo videti reakcije, ali prva je oduševljena. Nadam se ne toliko da je ne koristi uopšte. Tetki se dopada, sigurni smo u to, nestandardna veličina ju je „kupila“.
U trećem delu „umetnikovanja“ (prvi je tražio da bude za njegovu „dušu“, drugi za Bake i Tetku, a treći je meni prepustio) pokazivala sam mu „magiju“ – šta se dešava kad pomešaš žutu i plavu, plavu i crvenu, crvenu i žutu.Nisam ulazila u definiciju tercijalnih boja, mada je i sam shvatio kad je dobijao braon već osmi put, pošto meša sve boje koje se nađu ispred njega.

Priznajem, dobila sam bar 10 bambija što znam takvu magiju, to mu niko nije pokazao. Imam sjajan trik sa bojom i kesicom, oduševiće se – ali otom-potom. Sad imamo druge stvari na umu, a nadam se da sam vam dala dobru ideju za buduće poklone.

divider