2 minuta strke 10 minuta zabave – IV deo

Prešišaću Džordana sa ovim delovima :D

Zimski je raspust u toku. Bljah.

Iskreno, ne sećam se da li smo mi imali zimske raspuste kad smo išli u vrtić, a maman se više ni ne seća, međutim pamtim letnji, pošto su nas slali u (meni) omraženi vrtić u Miletićevoj. Bašbašbaš nisam volela tamo da idem .. Nisam nešto volela ni moj, ali on je bio moj i to je nešto drugo, sama pripadnost valjda traži pozitivne emocije.

E, Pile ide u vrtić koji nam nije baš blizu. Tačnije, postoje 3 vrtića koja su kudikamo bliža, ali eto karma je rešila da nam ovako vrati. Mislim, nije da je na kraj grada, ali kad si biciklom, pa pada kiša ili sneg ili je -10 ili +40 .. Što je gore vreme i vrtić je dalje.

Da bi karma imala poslednju reč, ovog zimskog raspusta su nas prebacili u drugi, još dalji. Sat vremena biciklom tamo, sat nazad. Bez bici staze, da se guram s autobusima i mahnitim vozačima. Jeshavnot… I tako Pile ima dozvolu da ne ide u vrtić, pa samim tim ima dozvolu za rasturanje. Mene, tate, bake i deke, kuće, igračaka .. Samostalno je ukinuo popodnevno spavanje, tako da ni tada nemamo predaha.

Brzopotezne zanimacije, ovoga puta, uključuju a) jahanje, b) skakanje, c) jahanje sa skakanjem, i a+b+c sa bacanjem.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Mule su ona čuda što ima kod kineza za 500 dinara (nismo ustanovili jal’ jelen, jal’ konj u pitanju, ali jedan liči na mešavinu ta dva), međutim njima nije dosta samo jahanje, nego su ga unapredili u Jahanje po Kauču.

Dotični ima mnogo godina, sav je od debelog sunđera i već je presvlačen i popravljan, ali kako može prigodno da se razvuče skoro za širinu sobe, i to može čak i Balavac da uradi bez ikoga da mu pomogne – nama je najbolji na svetu.

Kad im jahanje dojadi, trče u krug, ćale ih baca kao kegle i prevrću se kao nindže. I to mogu da rade bezmalo sat vremena.

Ne, da vas preduhitrim, ovo ih ne iscrpi. Posle toga su orni i voljni za šta god im spremim.

Baka se proslavila kao majstor za izmišljanje – nova namena za puzle i kutiju od puzli!

DSC_0817

Trke automobilčića na navijanje održavamo jednom u deset dana.

Nemam pojma kako im je druga igra pala na pamet. Pošto se na fotografiji ne razaznaje – caka je da stavite kutiju od keksa tako da malo viri sa stola, a zatim je odozdo opaučite tako da napravi najmanje jedan salto i preleti na drugu stranu stola. Što se više puta okrene, više bodova nosi. Ako se ne okrene, ne dobiješ ni aplauz niti bodove.

DSC_0932

Njih dvoje su se cocali dobrih sat vremena, taman da se operu sudovi.

Znači, orden ovoga puta Baki, za izuzetne doprinose očuvanju nerava dvoje roditelja.

Ponekad pomislim da je jedva čekala da podetinji ponovo i da može slobodno da se igra :D

 

Zima, zima e pa šta je! – hitići koji su nam obeležili zimu

1. Tajni Deda-Mraz

Mislim da smo opet dorasli zadatku – u duhu Nove godine obradovali smo drugare. Neveni vilinsko selo a Dušanu 5u1 iznenađenca!

2. Prvo kićenje jelke

Prvo kojeg će zaista da se seća – iako sam htela prste da si pojedem, on je uredno otvarao sve kutije i kutijice, kačio kukice na ukrase i male figurice na jelku.
Ove godine je i Balavac dobio svoj prvi novogodišnji ukras – Pile je svake godine od kada se rodio dobio po jedan, pa tu tradiciju nastavljamo i sa batom. Na poleđini su zapisani datumi, i sanjarim da će jednog dana hteti da ih odnesu u svoj dom i da će im ceo novogodišnji doživljaj tako biti još svečaniji i draži.

3. Prvi kućni bioskop

I kokice pride! Pa kakav je to bioskop bez kokica (da vas ne izneverim, džedžala sam mu pored glave i mrko ih gledala da slučajno nekoj ne padne na pamet da krene da ga davi… osedeću dok ne odraste!)

Nažalost, bioskop je bio usko vezan za našu omiljenu zimsku aktivnost (bar ove zime)…

4. Brzohodajuću Nabavku lekova i lekovitih sredstava

Stvarno mi je došlo da ih pitam da mi otvore „crtu“ kad već pola plate ostavljamo tamo. Ove zime nema šta nismo „popasli“, što mi što nama bližnji i dosta je više. Mislim da se nikad nisam toliko radovala proleću kao sada.

5. Iskoristiti svaki momenat za zabavu

Mislim da će nam uskoro trebati novi kauč.

I na kraju, ali ne i manje bitno –

6. Budi potpuno očaran svetom oko sebe

Prva predstava u pozorištu, sa punom scenografijom, svetlosnim efektima i potpuno posvećenim glumicama-lutkarkama.

Untitled-1

Mislim da je skoro prestao da diše! Smejao se, plašio, uživao, grickao prste od nestrpljenja.. Ma ful paket!
Ama skoz preporučujemo, Pozorište Mladih – predstava „Palčica“ (koja mu se, btw, nije svidela jer se Palčica razdvojila od mame, ali je željan opet da ide u pozorište da gleda nešto drugo).

Nestrpljivo čekamo proleće – tako divne stvari imam na umu!

Pile sad ozbiljno pokušava da radi stvari koje možda i ne bi trebalo – valjda se vodi onim „Nisam znao da ne mogu da uradim, niko mi nije rekao!“

Voli da mu se čita, i iako ne pokazuje znake da bi voleo da nauči slova, brojkama je već zaintrigiran.

Toliko energije ima (a popodne posle školice ja je nemam) da ozbiljno razmišljam o nekom sportiću, iako generalno nisam za njih kod dece njegovog uzrasta.

Odgovara na senzibilitet druge dece – suptilno! ali odgovara. Sa komšinicom je u stanju da pocepa svet, dok drugaricu Anđelu pita da li hoće da sedne ili da li hoće da se igra, bez da je vuče ili cima kao komšinicu.

Pokušava da nas izvede iz takta skoro svaki budan momenat i priznajem da mu neretko to i uspeva. Uvek sam imala sliku opipavanja granica kao nešto fino, kao što slepi opipavaju neki predstavljeni predmet. Način na koji to Pile radi je bliži gerilskom vodu koji je rad da pogine pre nego da odustane, a pritom da napravi najveću moguću štetu u obližnjoj prodavnici stakla. Osećam li se isceđeno? – ne. Moraćete smisliti novi termin za ovo.

Moju zimu je svašta obeležilo, ali jedino što ću pamtiti je odlazak još jedne osobe koja je činila ovaj svet malo podnošljivijim.

Slika preuzeta sa us.lspace.org

„Teri Pračet (Terry Prachett 1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti.“

Govorio je da će pisati dok ga ne zakucaju u mrtvački sanduk – koliko se zna, držao se toga.

Ne mogu da obećam da ćete razumeti. Mogu da vam obećam da će vam čitanje njegovih knjiga biti najbolja zabava koju sebi možete da priuštite.

divider

2 minuta strke – 10 minuta zabave ili KAKO ZABAVITI TROGODIŠNJAKA

Vidim da će ovaj post biti o brzopoteznim kratkovremenskim zanimacijama. Neplanirano, ali često su najbolje stvari upravo takve.
Zimski virusi su me naterali da naučim da brže radim no što razmišljam. I da uvažavam i poštujem Google i stvarno ću da mu dignem spomenik.

Decembarski virus + tapetarska traka = skuvan ručak.

DSC_7249

Proizvoljno pravite krivine i trake, ja sam u dva minuta uspela samo ovo da uradim.

Januarski virus + karton + marker + štapić za grlo = porodično kreveljenje.

DSC_7354

 

Tata + Bata + zubi = spavanje

Iako Balavac ima 8 ipo meseci i nijedan zub, to ga ne sprečava da nam vec mesecima najavljuje njihov dolazak, s tim da znamo da je baš-baš gadno kada kidiše na prvu stvar koju vidi i počne da trlja desni kao da pere zube! Jadničak, ne mogu da zamislim koliko to boli.

I tako nas dvoje odraslih često ne spavamo noću – Balavac još nema svoj prostor tako da hoćeš-nećeš oboje dežuramo. Priznajem da ja još i uspem da zaspim (ili se onesvestim, nisam sigurna) pa tata drži stražu, ali ovaj put Balavac je odlučio da nas počasti popodnevnim spavanjem – što je retko – pa mu se i tata pridružio. A Pile i ja smo izvadili ostatke šarene folije, rešeni da Baki ulepšamo tmuran dan.

Reciklirali smo karton od Dušanove Activity kocke, zalepili foliju direktno na njega i poigrali se sa šarenišom.

Raspust još traje = kućni badminton

Treba vam par špatulica za grlo, lepljiva traka, par papirnih tanjira i bar osam balona ako ih kupujete kod kineza. Ili puknu od sopstvene senke ili su u startu bušni, pa da se ne bi deprimirali odmah na početku, nabavite ih i za rezervu rezerve – igranjac je trajao preko pola sata, što je samo po sebi pravo malo čudo!

Pošto smo čuli da nam je komšinica Lena bolesna, napravili smo i njoj jedan set i ukrasili ga leptirima i čudovištima (ne pitajte, još jedna faza :/ ). Moraćemo ovih dana otići po utiske.

Hmmm… mala temperatura + treći dan osip =… ‘ajde neka ostane kod kuće do kraja radne nedelje iliti Kućni BIOSKOP

Prvi dugometražni crtani film, naravno uz kokice  – „Hotel Transilvania“. Nije se najeo kokica, ali da je bio gušt-bio je, iako je film izgubio kredibilitet negde oko poslednje trećine. Pile se setio kako ga je kokica „istukla“ pa je pametno odlučio da čuva glavu dok smo ih kokali, iako sam ovaj put zadržala poklopac na šerpi.
Ko se jednom opeče, i u jogurt duva!

Priznajem, vrlo loš izbor crtanog i samo ja sam kriva, ali na brzinu sam samo to našla na kompu. Od onda sam u potrazi za crtaćima sa hrvatskom sinhronizacijom, jer oni to prosto vrhunski rade! Ako znate odakle mogu da ih download-ujem, udelite informaciju. Čak i Baka će biti zahvalna, obožava te crtane!

::: dva dana kasnije :::

Sumnjiv mi je taj temperaturni osip i zašto ta temperatura ne prolazi i ne menja se, večito stoji na 38. I onda hladan tuš – šarlah. Znam da se ne umire od toga (bar ne više) ali znam da nije bezazlen i znam da je zarazan a kako smo se družili samo sa vrtićkom decom .. Uredno sam, prvi sledeći radni dan, prijavila vaspitačici da dete ima zaraznu bolest, pa da se dalje obaveste roditelji, da bih dobila povratnu informaciju da se baš danas pojavio drugar sa potvrdom od lekara da više nije zarazan!

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.

I tako sam ja ispisala još koju stotinu biranih reči upućenih roditeljima koji ne misle dalje od kućnog praga. I obrisala. Odbijam da ovo bude takav blog. Sad ste roditelji, snađite se, mućnite glavom ili zamislite šta sam htela. Ili slegnite ramenima, kad je to već omiljena aktivnost ove decenije. Mi ćemo nastaviti sa prvobitnom idejom.

10357135_520919714718581_667992214682700590_n

Ovaj post je trebao da „ode“ još u januaru, ali bojim se da halucinacije pod temperaturom nisu uključile i blogovanje u šemu. Međutim, sad sam puna antibiotika pa sam valjda otporna neko vreme (dr kaže da ne računam na to, al’ ludo se nadam da sam ispunila kvotu ove godine).

Sarkazam ću, ipak, zadržati.

divider

Kako uhvatiti sunce!

Ova aktivnost je kao poručena za zimu – kad već nema sunca, onda nam svaka boja dobro dođe!

Prvi Suncatcher sam videla pre dvadesetak godina – tetka iz Kanade nam je poslala preslatku malu sovicu izdeljenu na polja. Kao i sve što su slale, zbog manjka mesta i ovo je stiglo bez ambalaže i uputstva za upotrebu pa nam je bila tek samo zanimljiva dekoracija, dok je neko nije jednog dana zakačio na prozor – sunce ju je dohvatilo i refleksija na podu se rasula u hiljade boja! Zaista fantastično za videti!

DSC_7512

Evo je! Viri u uglu!

A onda, prošle godine, predusretljiva prodavačica u knjižari u Pašićevoj ulici mi ponudi jedan za dečiji poklon i to ni manje ni više kao DIY varijantu – plastičan oblik izdeljen na polja sa sve četkicom i bojama u pakovanju! Ostala sam zatečena (i to na više frontova, em je jako bila ljubazna em je pogodila u kom pravcu ide kreiranje poklona), u Srbiji Suncatcher i još DIY! Oh, ima nade i za nas ..

Ova aktivnost je zahtevala malo logistike, Pile je mali da boji po poljima. Tačnije – blentav je, da se ne lažemo. Dosta dece njegovog uzrasta boji fino, u okvirima, ali on nije jedan od njih. Taj će okvire uvek posmatrati kao nešto što je neko drugi džabe postavio, tako da kupovni suncatcher on neće dobiti pošto, jel’ – kod njega to nema svrhu. Isti odnos ima i prema bojankama, on najviše voli čist list papira.
Umesto toga, draga Zo nam je nabavila foliju za koričenje iz fotokopirnice (znate, onu u bojama, što stavljaju kad koričite fotokopirane knjige), a ja sam na vreme odustala od dvostrane kontaktne folije i pronašla jednostranu. Malo lepljive trake, mnogo seckanja folije i moje je bilo samo da fotkam. I da opominjem tatu da ne prisvaja aktivnost za sebe.

Popuno providnu (ima polu-providnih, matiranih, sa šarama ..) foliju sam odlepila i okrenuvši lepljivu stranu na gore, lepljivom trakom zalepila za sto. Ispod sam stavila papir, da bi Pile znao gde da lepi. Foliju u boji sam isekla na razne trouglove, pravougaonike, kvadrate i polu-krugove i dalja objašnjenja nisu bila potrebna.

Za kraj je ostalo da smislim kako da je okačim na prozor, a da nije zalepljena (naši prozori gledaju na zapad, nema tog lepka koji će izdržati zapadno sunce pod staklom). Pošto je inicijalni oblik kvadrat, ni Pile nije našao za shodno da lepi u kružnom obliku pa je obruč za vez, kao okvir, otpao. Nije da se nisam trudila, ali kako god bih ga namestila bar jedan, meni lep, detalj bi „izašao“.

Pa sam rešila ovako – prvo, onu još uvek lepljivu stranu sam prelepila običnom kuhinjskom providnom folijom, tako da se ništa više ne može ni zalepiti ni odlepiti.
Onda sam (u duhu reci-reci-reci-reci-klaže) od stare kartonske kese isekla okvir i zalepila suncatcher između. Malo zumbe (ne skakutanje nego alatka za rupe), dve nitne i parče kanapa i drage boje! dobrodoše u naš dom!

 

suncatcher

Planiram i bakama da napravimo po jedan, stvarno se i lako i lepo prave, iako sledeći bih volela da bude malo komplikovaniji, odnosno da pokušamo sa nekim okvirima.

divider

Tajni Deda Mraz za trogodišnjake

Novembar i decembar su nam bili rezervisani za još jednu aktivnost – Tajnog Deda Mraza.

Kao i prošle godine, žene sa Mamine beležnice su se prijavile da budu asistenti svojoj deci koja su trebala da naprave igračku na poklon – opet ništa fancy i ništa skupo, najskuplja je trebala da bude poštarina.

Ove godine je učestvovao i Balavac, pa sam asistirala u dva poklona – drugarica Beca je  bila šešir i produžena ruka, i za Balavca je izvukla Dušana i mamu Ivanu a za Pile – hahahah – opet Nevenu i mama Tijanu! Ovaj put mi je bilo još teže da ne „ispljunem“ kome smo mi Tajni Deka, ali sam stoički izdržala! Bravo ja!

Za Dušana sam smislila Activity kocku – nešto ranije sam sa njegovom mamom pričala o kupovnoj kocki i koliko sam, u stvari, bila razočarana u nju.

Fotografija preuzeta sa  pino-toys.rs

Fotografija preuzeta sa pino-toys.rs

Iako na fotografijama sjajno izgleda, posle dva dana posmatranja kocke na podu sobe sam shvatila da u njoj nema skoro ništa izazovno niti interesantno. I sama kocka ti dozvoljava ograničen razvoj igre (bar meni, a uzela sam u obzir i varijantu da od nje napravim stočić) a i Pile nije bio oduševljen. Možda će Balavac umeti njome da se igra kako zaslužuje, za nas dvoje nije.

Dušanova je „malo“ veća i mnogo jeftinija, ali poznajemo i njega i njegovu mamu i dobro smo razmislili šta bi njemu bilo interesantno a njegovoj mami kupilo desetak minuta mira i odmora.

1. strana – Jež

Ovde je Balavac ostavio svojih ruku (prstića) trag, i to u vidu belih bodljica. Da se ne lažemo, sa 8 meseci taman je za to sposoban. Ali bio je divan i sjajan i pustio me je da završim sve na vreme, pa se to računa kao odlična pomoć.
Leđne bodlje i glava se kače čičak-trakom, pa kutija može da se lepo rastavi i skloni da ne smeta.
Kolutovi su isečeni od kartonskih tanjira i sjajno lete, pa Dušan može da vežba bacanje do mile volje (a pritom da vazne po kući ostanu u jednom komadu).

2. strana – Čudovištanca

Vrećice su napunjene pirinčem i opšivene, pa se lako bacaju i imaju savršeno malu težinu. Numerisala sam ih, pa Duki može da vežba i matematiku i košarku, ali i da se takmiči sa još nekim ko ima više bodova.
Iste vrećice mogu da nose i azbuku i alfabet (pitajte da li sam Piletu napravila azbuku?)

Pile nije učestvovao u izradi, ali je naravno morao da testira. Toliko mu se dopala (ovo je samo komadičak od količine fotografija koji imam) da sam počela da se vrpoljim kako da mu saopštim da se to mora poslati za koji dan, da ne ostaje kod nas. Bar sam otkrila šta mu se dopada, pa ću gledati da to uvrstim u buduće aktivnosti.

3. strana – omaž čuvenom crtaću „Istorija automobila“

Šta više reći – genijalan crtani, a kad već vole automobile pa da im se pridružimo!

Slobodnom rukom iscrtana petlja, parking, zgrade, autoperionica, saobraćajni znaci i semafor (eto prilike za učenje) i naravno – hamburgerija „Kod Dukija“.

4.  strana – Čije je to lice?

DSC_2355Sjajna igra, čak i od 2+. Laminirate zasebno crtež osobe i zasebno oči i usta u raznim grimasama i „stanjima“. Tako od malena mogu da uče neverbalne znake i emocije poput ljutnje, tuge i sreće. Pile najčešće počne da se smeje kad se izabere osmeh, ali suzne oči uvek lepi naopako (?!). Sam crtež je zalepljen za kutiju, ali oči i usta se kače čičak-trakom, pa ih je lako skidati i stavljati. Napravila sam pet setova očiju i šest grimasa, pa dete ima zaista šarenolik izbor ispred sebe.

5. strana – neprevaziđeni X i O

Pobedio me je. Neću da se „vadim“ na drugo dete u krilu, umor, nategnute živce i neumorni iritirajući pseći lavež. Neću.

Drago mi je da je shvatio, a po izrazu lica mislim da mu se otvorio nov prozor u svesti – Board game!!

Figurice su od recikliranih čepova za vodu. Da postoji šesta strana (na kojoj su NEKI insistirali) i da je Dušan stariji verovatno bi nacrtali šahovsku tablu ili polje za Mice (koje ne znam da igram ali sam voljna da naučim), međutim Dukijeva mama je kreativna dama pa joj ostavljamo ovo kao opciju.

Šesta strana nije urađena – namerno.
Htela sam da može na jednoj strani da stoji bez straha da će nešto otpasti ili se obrisati.

Nevenčicin poklon je malko drugačiji. Pile je radio bar 60%, radili smo ga dugo i plus ona voli vile i princeze a nama je to malo nepoznata teritorija pa smo bili extra pažljivi.

Plutane čepove smo prelepili belim maramicama, zalepili suknje, kosu od vunice, krila od tila, petlju da mogu da vise s plafona (kreveta ili prozora, mada sam ja zamislila lep mobilijar od grančica, ali ko mene pita ..), Pile je insistirao da im nacrta i nos i oči i usta i čak je jednoj dao ime .. Baš sam se iznenadila.

DSC_7134

Na netu smo našli selo, odštampali i zalepili u kutiju tako da sve može da se složi kao harmonika. Spakovali smo i bunar i kola sa cvećem koji zasebno stoje pa može da se napravi pravo 3D okruženje. Pride smo poslali i pakovanje bojica, pa pošto je selo samo crno-belo, ostavili smo Neveni da ga oboji po želji.

 

Mislim da smo ove godine pogodili s poklonima, i mi smo uživali praveći ih i deca igrajući se, a Tajni Deda Mraz je pravi način da se deci od malena pokaže stvarni duh darivanja. Na kraju, ovo je jedna od onih sjajnih igara kojom decu učite vrednosti darivanja.

divider