Pomoć malim drugarima – hrana za ptice

Kao i svake zime, naše dvorište postane utočište senicama sa severa Evrope. Međutim, da li zato što su ovde sigurne i site ili zato što se dobar glas pročuo – ove godine ih je više nego obično. Svi smo oduševljeni posetom (mačka posebno – dok nije shvatila da neće moći da izigrava pistu za  ptice dok se ove hrane) pa smo rešili da ih ugostimo kako treba.

Baka i Deda nabavljaju „masne kugle“ (ne znam kako se zvanično zovu) u lokalnim pet-shopovima, i stvarno nisu skupe, tako da se ne morate bacati u DIY vode. Praktično su smeštene u mrežicu, tako da senice lako mogu da se okače na nju i da dođu do hrane, međutim druge ptičice, koje takođe ostanu bez hrane u zimskom periodu, nemaju tu sposobnost da vise naglavačke dok jedu tako da bi bilo dobro i za njih spremiti nešto. Slobodno pogledajte šta su radili naši drugari, ideje su lake i korisne.

Međutim, ako ste željni da sa decom nešto radite – evo još jedne ideje.

Potrebna vam je loj ili mast, semenke za egzote, kalupi za kolače i slamčica. Dece, lakše je ako ih je komada dva (jedan meri, jedan muti), tacna i papir za pečenje.

Odnos masti (ovaj put nismo pokušali da topimo loj) i semenki je 1:3, ali nemojte da umutite mast. Mi jesmo, zato se „kolačići“ nikad nisu stegli. Treba samo da umeljate dovoljno da se zrna oblože, sve preko toga je previše.

Napunite kalupe smesom,, dobro utabajte te odsecite parče slamcice i zabodite unutra. Ona služi da bi ostavila rupu, jednom kad se masa stegne. Kroz tu rupu ćete provući konopac pomoću kojeg ćete kolačić zakačiti na mesto okupljanja.

Druga opcija, koju je Baka sprovela pošto se naša smesa nije stegla, jeste da je formirala kugle koje je ubacila u mrežicu od krompira, pa sve to okačila na drvo. Deo je ostavila u original obliku na stočiću na terasi, kao mamac senicama, pošto se inače ustreme na dedinu slaninu koju vetri na terasi.

Kod nas u dvorištu visi i stara hranilica, tako da pored ovih kaloričnih đakonija ima da se pojede i nešto posno, ali i da se počaste drugari koji nisu senice.

Negde još ostavite i tanjirić sa vodom i kompletni ste. Svi siti (sem jadne mace), deca zadovoljna a naše dvorište izgleda kao pčelinjak, koliko užurbanosti ima u njemu.

Advertisements

2018

Došla je!! Nova godina, novo sve, nove avanture!

Srećnu, uspešnu, s podmlatkom maloraspravljačku i skoro ne-tvrdoglavu (inače nije zabavno) Novu godinu i miran Božić žele Vam

Pile, Balavac, Puž i Koka

10+ ideja za poklone koji nisu igračka

Igračke.

Ne znam za vas, ali kap koja je meni prelila čašu je, u stvari, zvuk – Pile je šetao kroz igračke kao kroz opalo lišće. Zvuk je bio jedinstven – krc, šuš, šut, škrlj a ja zakucano sedim u kuhinji i otkrivam koja to igračka ide u smeće … Onda se i mozak ubacio u priču i dok sam doskočila do njega, puno igračaka je prešlo u prošlo vreme.

U sledećih nekoliko dana investirali smo u kante za rotaciju – da moram sve iz početka ovo bih uradila opet i opet i opet. Divna solucija za mnoštvo igračaka – podelite ih na dane (mi trenutno imamo 6, od kojih jedna otpada na Lego kocke), jedna tura=jedna kanta=jedan dan i deca dobiju jednu kantu s igračkama svaki dan. Sledeću dobijaju sutra samo ako su pred spavanje vratili sve na mesto. Nema više gomila sa kojima se ne igraju nego ih gaze, nema više nereda posle spavanja i svaki dan se obraduju igračkama koje nisu videli šest dana.

Tada smo i shvatili da planine i planine igračaka nikog ne usrećuju. To ne znači da ne vole da ih dobiju ili da ja ne volim da im kupim nego da je ta radost vrlo kratkotrajna i onda opet završe igrajući se s maramicama ili s nacrtanim Spajdermenom na parčencetu papira, a hvala nebesima oni su deca koja sa starim sunđerom umeju lepo da se zaigraju. Teoriju da kvalitet beats kvantitet svaki put dokazali smo na letovanju kada su se 10 dana divno igrali samo sa igačkama koje su stale u rančić.

I dođe rođendan, pa dođe Nova godina, dani kada je maltene obavezno da dobiju još igračaka koje verovatno neće pogledati. Hajdemo sada malo o Novoj godini – em je tu iza ćoška, em smo svi u istim problemima: nedovoljno ideja i finansija za sve ono što želimo da poklonimo onima najvoljenijima. Za finansije se uvek snađemo, ali za ideje ..

Prvi dan Nove godine kod nas je već predodređen. Taj dan provodimo svi zajedno, u proširenom sastavu, slušamo koncert Bečke filharmonije, otvaramo poklone i uništavamo sve jestivo što smo spremali jedni za druge. Ono, standard prvi januar, i tako koju deceniju unazad. Čudo jedno kako se nikad (kuc-kuc-kuc) ne očerupamo tada a ceo dan provedemo zajedno. To je anomalija – moja kuma je rekla da je bila prilično zabezeknuta kad nas je sve videla u sred rasprave … a onda se priključila, brzo je skopčala da je nama to kao nacionalni sport. Ali eto, preživimo i radujemo se.

Elem, pokloni. Nikad nismo poklanjali skupe stvari, nema mesta tome. Više je to kao …..višemesečno „pecanje“ u čemu oskudevaš da bi mogli da te snabdemo time. Čarape, veš, kuhinjska pomagala … U periodu kad nisam radila svi, ma ama baš svi su dobili homemade šivene pidžame! Kod nas je greh pokloniti nešto što nema upotrebnu vrednost jerbo onda uskraćuješ drugome mogućnost da si sam to nabavi na Najlonu, za svoju dušu. Keva se tu pojavljuje kao greška u sistemu, pošto poklanja ono što misli da ti treba – otud Tetkača poseduje ženski lovački šešir sa sve perjem.

Inače, Tetkin najbliži susret sa lovom je Novosadski sajam, i to dok kupuje kuhinjske noževe i razgleda kamp opremu. Go figure … Ali to je naša maman, njoj je sve oprošteno.

Srećom, i Puž i ja dobijamo vaučere od firmi, te deca ne oskudevaju u novim igračkama, sa kojima se posle nedelju dana ni ne igraju (kažem – srećom, da keširam za igračku kao da kupujem bubreg, a da se oni ne igraju s njom tačno bih se bacila na vile). Sećam se koliko sam se mesecima trudila da budem dobra/fina/sjajna samo da bih dobila Barbiku, koja btw nije bila prava, ali koga briga!! Barbika! Tu Barbiku imam i danas, a bila je u upotrebi godinama – nošena, presvlačena, seljena, vožena, gradila je karijeru, kuću, brak, išla u kupovine, na odmore i putovanja … Barbi je proživela više lepih života.

A Pajda prošeta kroz sobu, poleti, sleti i ostane zaboravljen gde je aterirao.

Zato vam sada nudim 10+ ideja za poklone koje ne uključuju igračke – znam da od Deda Mraza mora biti igračaka, tako da nešto sa liste možete ponuditi rodbini kad vas pitaju šta da im kupe. Ne sumnjajte da im fali ideja.

1. Karte za pozorište/Dino park/Zoo vrt

Decembar mesec je rezervisan za Krcka Oraščića – da li na daskama koje život znače ili na ledu, birajte sami. Provod je zagarantovan i to je nešto što možete raditi porodično ili 1na1, kao izlazak (Pile i ja imamo karte za sredinu meseca, a posle toga idemo u „život“) pošto mislim da im je jako bitno da imaju vreme samo sa jednim roditeljem. Oboma nam znači da se malo osamimo, na miru popričamo i povežemo se malo bolje.

2. Sezonska karta za klizanje

Uja, Tetka, Banda … ko god ih bude vodio, sigurno će im se dopasti! Plus – to je poklon i roditeljima, dva sata zagarantovanog ne-skakanja na svako „maaamaaaa“ i tišine, a pod svojim krovom!

3. U stvari, sve što će ih držati napolju i aktivne: roleri, bajs, skejt, krede, baloni od sapunice, hula-hop, veštačka stena …

4. Knjige

Pa sjajno! Znate moju ljubav prema knjigama, ne moram da detaljišem. Trenutno smo porodično zaluđeni sa Larousse edicijom, konkretno „Reci mi zašto?“ koja je poput one stare „1000 zašto, 1000 zato“ i bili bi oduševljeni da imamo i ostale.

5. Karta za muzej

Ako mislite da će vam biti dosadno – verujte da neće. Još uvek  mi je pred očima Puževa faca kad je ugledao sliku Uroša Predića (ma mene nije tako oduševljeno gledao!). Ako mislite da će deci biti dosadno – opet ste pogrešili. Oni sve vide drugačijim očima.

6. Vaučer za planetarijum

A šta vam više treba od očiju punih zvezda?

7. Art&Craft supply

Napravite busy box – lepu kutiju napunite svim i svačim: velikim dugmićima, ukrasnim žiama, deko ornamentima, nalepnicama, onim blesavim očima što se lepe, pampuri, kuglice vate i pom-ponima, pa da im date kad vam treba 10 minuta ili zajedno možete da pravite ukrase za sva godišnja doba… odlučite sami ali definitivno je zabava zagarantovana.

8. Izlet u Muzej vazduhoplovstva

Divan porodični izlet, a deca obožavaju sve što leti.

9. Bioskop/crtaći

Bioskop je uvek IN, ali ako imate dete kao što je Balavac koji ne voli glasno, kućni bioskop je odlična opcija – kupite im vanvremenske crtaće poput „Pepeljuge“ ili „Pačije priče: Duh iz lampe“ (DuckTales the Movie: Treasure of the Lost Lamp), nedeljom ujutru se svi ušuškajte ispred TV-a i uživajte. Ta ne morate svaki vikend provesti u spremanju kuće!

10. Vreća za spavanje

Kao obećanje letnjeg kampovanja … A i deca vole svoje vreće, ali zaista!

11. Kostimi

Policajci, vatrogasci, superheroji, lekari, kuvari, građevinci .. Kostimi sada nisu skupi a koriste se i koriste i koriste. Na netu imate čak i super DIY varijante, za malo vremena i malo novaca.

12. Odeća/čarape/veš

Deca uglavnom ne vole kad dobiju odeću, ali mame i tate vole – kad već rastu kao iz vode, odeća je nešto što uvek treba.

13.Obuća

Ista stvar – ovo je baš postala stavka za kućni budžet.

14. Kutija za užinu

Smatram da je pravilna ishrana nešto što se nosi od kuće i baš sam tužna kad vidim grickalice koje deca nose kao užinu – nit je ukusno, nit je zdravo, niti hranjivo. Kutija za užinu će im itekako pomoći u prvom koraku ka pravilnijoj ishrani a pritom su baš slatke.

15. Društvene igre ili puzzle

Prava porodična zanimacija. Topla preporuka za Jenga igru – razvija motoriku, koncetraciju, pažnju, oko-ruka koordinaciju, preciznost i strategiju. SVI je odreda obožavamo, a pošto uspe da smiri pundravce u ova moja dva deteta, ja sam do neba zahvalna!

16. Radionice/časovi

Danas maltene postoje radionice i časovi svega i za svakoga. Vajanje, crtanje i slikanje, engleski, lego… odaberite prema senzibilitetu deteta i pustite ga da uživa.

17. Kuhinja

„Bašta“ ima odličan izbor falš hrane: voće, povrće, riba, hlebovi – napravljene od papira, stiropora ili od gume dovoljno verodostojno da vam pođe voda na usta. Uz neku šerpicu i varjaču, klinci će provesti sate zabavljajući se (vi baš i nećete, moraćete „pojesti“ sve to). Ako ste voljni da se zabavite, možete i sami da napravite skoro pa sve, fotke pogledajte u kobajagi prodanici i u našoj kuhinjici a slobodno pitajte ako ste negde zapeli.

18. Kasica-prasica

Deca vole samostalnost, a raspolaganje novcem je bitan učitelj u toj samostalnosti. Svrha džeparca od malih nogu jeste da dete nauči da raspolaže novcem, što znači ako prvog dana potroši sve, onda ništa neće imati do sledećeg džeparca. Tako se dete uči samostalnosti, odgovornosti i štednji, ali i odlaganju trenutnog zadovoljenja. Oni razumeju koncept novca i pre nego što nauče da sabiraju i oduzimaju, tako da će kasica biti velika pomoć u odrastanju.

19. Audio-knjige

U vrtiću su im puštali audio priče – ne mora da se spava, ali mora da se ćuti i sluša i zato znam da ih obožavaju, pa to je neko ko im priča priče!!

Moja omiljena – Branko Kockica i pozorištance „Puž“, audio kaseta na kojoj se nalazila „Uspavanka“, gde Branko i društvo pevaju hlebu da naraste. Naravno, on naraste i razbije staklo pekare … Nažalost, ne mogu da je nađem (iako – čudno – imam na šta da je pustim), ali sasvim moguće da se izlizala od upotrebe.

20. Za avanturiste – akvarijum

Ako ste spremni i vi i dete, uradili ste domaći (kugla NIJE dobra za ribicu, nazad na domaći) i imate ideju šta vas čeka, onda je to to. Akvarijum ima pozitivno delovanje na… pa, na sve. Snižava pritisak, relaksira, smanjuje napetost, umiruje. Nekad sam znala satima da ih posmatram i jedva čekam Puž da se odvaži na novu postavku u uglu sobe.

Mislim da je lepo, za promenu, potrošnju svesti na minimum, pa stvarati uspomene umesto gomila. Ove ideje će vam dobro doći – podelite i vi sa nama koju!

2 minuta strke 10 minuta zabave – IV deo

Prešišaću Džordana sa ovim delovima :D

Zimski je raspust u toku. Bljah.

Iskreno, ne sećam se da li smo mi imali zimske raspuste kad smo išli u vrtić, a maman se više ni ne seća, međutim pamtim letnji, pošto su nas slali u (meni) omraženi vrtić u Miletićevoj. Bašbašbaš nisam volela tamo da idem .. Nisam nešto volela ni moj, ali on je bio moj i to je nešto drugo, sama pripadnost valjda traži pozitivne emocije.

E, Pile ide u vrtić koji nam nije baš blizu. Tačnije, postoje 3 vrtića koja su kudikamo bliža, ali eto karma je rešila da nam ovako vrati. Mislim, nije da je na kraj grada, ali kad si biciklom, pa pada kiša ili sneg ili je -10 ili +40 .. Što je gore vreme i vrtić je dalje.

Da bi karma imala poslednju reč, ovog zimskog raspusta su nas prebacili u drugi, još dalji. Sat vremena biciklom tamo, sat nazad. Bez bici staze, da se guram s autobusima i mahnitim vozačima. Jeshavnot… I tako Pile ima dozvolu da ne ide u vrtić, pa samim tim ima dozvolu za rasturanje. Mene, tate, bake i deke, kuće, igračaka .. Samostalno je ukinuo popodnevno spavanje, tako da ni tada nemamo predaha.

Brzopotezne zanimacije, ovoga puta, uključuju a) jahanje, b) skakanje, c) jahanje sa skakanjem, i a+b+c sa bacanjem.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Mule su ona čuda što ima kod kineza za 500 dinara (nismo ustanovili jal’ jelen, jal’ konj u pitanju, ali jedan liči na mešavinu ta dva), međutim njima nije dosta samo jahanje, nego su ga unapredili u Jahanje po Kauču.

Dotični ima mnogo godina, sav je od debelog sunđera i već je presvlačen i popravljan, ali kako može prigodno da se razvuče skoro za širinu sobe, i to može čak i Balavac da uradi bez ikoga da mu pomogne – nama je najbolji na svetu.

Kad im jahanje dojadi, trče u krug, ćale ih baca kao kegle i prevrću se kao nindže. I to mogu da rade bezmalo sat vremena.

Ne, da vas preduhitrim, ovo ih ne iscrpi. Posle toga su orni i voljni za šta god im spremim.

Baka se proslavila kao majstor za izmišljanje – nova namena za puzle i kutiju od puzli!

DSC_0817

Trke automobilčića na navijanje održavamo jednom u deset dana.

Nemam pojma kako im je druga igra pala na pamet. Pošto se na fotografiji ne razaznaje – caka je da stavite kutiju od keksa tako da malo viri sa stola, a zatim je odozdo opaučite tako da napravi najmanje jedan salto i preleti na drugu stranu stola. Što se više puta okrene, više bodova nosi. Ako se ne okrene, ne dobiješ ni aplauz niti bodove.

DSC_0932

Njih dvoje su se cocali dobrih sat vremena, taman da se operu sudovi.

Znači, orden ovoga puta Baki, za izuzetne doprinose očuvanju nerava dvoje roditelja.

Ponekad pomislim da je jedva čekala da podetinji ponovo i da može slobodno da se igra :D

 

Zima, zima e pa šta je! – hitići koji su nam obeležili zimu

1. Tajni Deda-Mraz

Mislim da smo opet dorasli zadatku – u duhu Nove godine obradovali smo drugare. Neveni vilinsko selo a Dušanu 5u1 iznenađenca!

2. Prvo kićenje jelke

Prvo kojeg će zaista da se seća – iako sam htela prste da si pojedem, on je uredno otvarao sve kutije i kutijice, kačio kukice na ukrase i male figurice na jelku.
Ove godine je i Balavac dobio svoj prvi novogodišnji ukras – Pile je svake godine od kada se rodio dobio po jedan, pa tu tradiciju nastavljamo i sa batom. Na poleđini su zapisani datumi, i sanjarim da će jednog dana hteti da ih odnesu u svoj dom i da će im ceo novogodišnji doživljaj tako biti još svečaniji i draži.

3. Prvi kućni bioskop

I kokice pride! Pa kakav je to bioskop bez kokica (da vas ne izneverim, džedžala sam mu pored glave i mrko ih gledala da slučajno nekoj ne padne na pamet da krene da ga davi… osedeću dok ne odraste!)

Nažalost, bioskop je bio usko vezan za našu omiljenu zimsku aktivnost (bar ove zime)…

4. Brzohodajuću Nabavku lekova i lekovitih sredstava

Stvarno mi je došlo da ih pitam da mi otvore „crtu“ kad već pola plate ostavljamo tamo. Ove zime nema šta nismo „popasli“, što mi što nama bližnji i dosta je više. Mislim da se nikad nisam toliko radovala proleću kao sada.

5. Iskoristiti svaki momenat za zabavu

Mislim da će nam uskoro trebati novi kauč.

I na kraju, ali ne i manje bitno –

6. Budi potpuno očaran svetom oko sebe

Prva predstava u pozorištu, sa punom scenografijom, svetlosnim efektima i potpuno posvećenim glumicama-lutkarkama.

Untitled-1

Mislim da je skoro prestao da diše! Smejao se, plašio, uživao, grickao prste od nestrpljenja.. Ma ful paket!
Ama skoz preporučujemo, Pozorište Mladih – predstava „Palčica“ (koja mu se, btw, nije svidela jer se Palčica razdvojila od mame, ali je željan opet da ide u pozorište da gleda nešto drugo).

Nestrpljivo čekamo proleće – tako divne stvari imam na umu!

Pile sad ozbiljno pokušava da radi stvari koje možda i ne bi trebalo – valjda se vodi onim „Nisam znao da ne mogu da uradim, niko mi nije rekao!“

Voli da mu se čita, i iako ne pokazuje znake da bi voleo da nauči slova, brojkama je već zaintrigiran.

Toliko energije ima (a popodne posle školice ja je nemam) da ozbiljno razmišljam o nekom sportiću, iako generalno nisam za njih kod dece njegovog uzrasta.

Odgovara na senzibilitet druge dece – suptilno! ali odgovara. Sa komšinicom je u stanju da pocepa svet, dok drugaricu Anđelu pita da li hoće da sedne ili da li hoće da se igra, bez da je vuče ili cima kao komšinicu.

Pokušava da nas izvede iz takta skoro svaki budan momenat i priznajem da mu neretko to i uspeva. Uvek sam imala sliku opipavanja granica kao nešto fino, kao što slepi opipavaju neki predstavljeni predmet. Način na koji to Pile radi je bliži gerilskom vodu koji je rad da pogine pre nego da odustane, a pritom da napravi najveću moguću štetu u obližnjoj prodavnici stakla. Osećam li se isceđeno? – ne. Moraćete smisliti novi termin za ovo.

Moju zimu je svašta obeležilo, ali jedino što ću pamtiti je odlazak još jedne osobe koja je činila ovaj svet malo podnošljivijim.

Slika preuzeta sa us.lspace.org

„Teri Pračet (Terry Prachett 1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti.“

Govorio je da će pisati dok ga ne zakucaju u mrtvački sanduk – koliko se zna, držao se toga.

Ne mogu da obećam da ćete razumeti. Mogu da vam obećam da će vam čitanje njegovih knjiga biti najbolja zabava koju sebi možete da priuštite.

divider

2 minuta strke – 10 minuta zabave ili KAKO ZABAVITI TROGODIŠNJAKA

Vidim da će ovaj post biti o brzopoteznim kratkovremenskim zanimacijama. Neplanirano, ali često su najbolje stvari upravo takve.
Zimski virusi su me naterali da naučim da brže radim no što razmišljam. I da uvažavam i poštujem Google i stvarno ću da mu dignem spomenik.

Decembarski virus + tapetarska traka = skuvan ručak.

DSC_7249

Proizvoljno pravite krivine i trake, ja sam u dva minuta uspela samo ovo da uradim.

Januarski virus + karton + marker + štapić za grlo = porodično kreveljenje.

DSC_7354

 

Tata + Bata + zubi = spavanje

Iako Balavac ima 8 ipo meseci i nijedan zub, to ga ne sprečava da nam vec mesecima najavljuje njihov dolazak, s tim da znamo da je baš-baš gadno kada kidiše na prvu stvar koju vidi i počne da trlja desni kao da pere zube! Jadničak, ne mogu da zamislim koliko to boli.

I tako nas dvoje odraslih često ne spavamo noću – Balavac još nema svoj prostor tako da hoćeš-nećeš oboje dežuramo. Priznajem da ja još i uspem da zaspim (ili se onesvestim, nisam sigurna) pa tata drži stražu, ali ovaj put Balavac je odlučio da nas počasti popodnevnim spavanjem – što je retko – pa mu se i tata pridružio. A Pile i ja smo izvadili ostatke šarene folije, rešeni da Baki ulepšamo tmuran dan.

Reciklirali smo karton od Dušanove Activity kocke, zalepili foliju direktno na njega i poigrali se sa šarenišom.

Raspust još traje = kućni badminton

Treba vam par špatulica za grlo, lepljiva traka, par papirnih tanjira i bar osam balona ako ih kupujete kod kineza. Ili puknu od sopstvene senke ili su u startu bušni, pa da se ne bi deprimirali odmah na početku, nabavite ih i za rezervu rezerve – igranjac je trajao preko pola sata, što je samo po sebi pravo malo čudo!

Pošto smo čuli da nam je komšinica Lena bolesna, napravili smo i njoj jedan set i ukrasili ga leptirima i čudovištima (ne pitajte, još jedna faza :/ ). Moraćemo ovih dana otići po utiske.

Hmmm… mala temperatura + treći dan osip =… ‘ajde neka ostane kod kuće do kraja radne nedelje iliti Kućni BIOSKOP

Prvi dugometražni crtani film, naravno uz kokice  – „Hotel Transilvania“. Nije se najeo kokica, ali da je bio gušt-bio je, iako je film izgubio kredibilitet negde oko poslednje trećine. Pile se setio kako ga je kokica „istukla“ pa je pametno odlučio da čuva glavu dok smo ih kokali, iako sam ovaj put zadržala poklopac na šerpi.
Ko se jednom opeče, i u jogurt duva!

Priznajem, vrlo loš izbor crtanog i samo ja sam kriva, ali na brzinu sam samo to našla na kompu. Od onda sam u potrazi za crtaćima sa hrvatskom sinhronizacijom, jer oni to prosto vrhunski rade! Ako znate odakle mogu da ih download-ujem, udelite informaciju. Čak i Baka će biti zahvalna, obožava te crtane!

::: dva dana kasnije :::

Sumnjiv mi je taj temperaturni osip i zašto ta temperatura ne prolazi i ne menja se, večito stoji na 38. I onda hladan tuš – šarlah. Znam da se ne umire od toga (bar ne više) ali znam da nije bezazlen i znam da je zarazan a kako smo se družili samo sa vrtićkom decom .. Uredno sam, prvi sledeći radni dan, prijavila vaspitačici da dete ima zaraznu bolest, pa da se dalje obaveste roditelji, da bih dobila povratnu informaciju da se baš danas pojavio drugar sa potvrdom od lekara da više nije zarazan!

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.

I tako sam ja ispisala još koju stotinu biranih reči upućenih roditeljima koji ne misle dalje od kućnog praga. I obrisala. Odbijam da ovo bude takav blog. Sad ste roditelji, snađite se, mućnite glavom ili zamislite šta sam htela. Ili slegnite ramenima, kad je to već omiljena aktivnost ove decenije. Mi ćemo nastaviti sa prvobitnom idejom.

10357135_520919714718581_667992214682700590_n

Ovaj post je trebao da „ode“ još u januaru, ali bojim se da halucinacije pod temperaturom nisu uključile i blogovanje u šemu. Međutim, sad sam puna antibiotika pa sam valjda otporna neko vreme (dr kaže da ne računam na to, al’ ludo se nadam da sam ispunila kvotu ove godine).

Sarkazam ću, ipak, zadržati.

divider

Kako uhvatiti sunce!

Ova aktivnost je kao poručena za zimu – kad već nema sunca, onda nam svaka boja dobro dođe!

Prvi Suncatcher sam videla pre dvadesetak godina – tetka iz Kanade nam je poslala preslatku malu sovicu izdeljenu na polja. Kao i sve što su slale, zbog manjka mesta i ovo je stiglo bez ambalaže i uputstva za upotrebu pa nam je bila tek samo zanimljiva dekoracija, dok je neko nije jednog dana zakačio na prozor – sunce ju je dohvatilo i refleksija na podu se rasula u hiljade boja! Zaista fantastično za videti!

DSC_7512

Evo je! Viri u uglu!

A onda, prošle godine, predusretljiva prodavačica u knjižari u Pašićevoj ulici mi ponudi jedan za dečiji poklon i to ni manje ni više kao DIY varijantu – plastičan oblik izdeljen na polja sa sve četkicom i bojama u pakovanju! Ostala sam zatečena (i to na više frontova, em je jako bila ljubazna em je pogodila u kom pravcu ide kreiranje poklona), u Srbiji Suncatcher i još DIY! Oh, ima nade i za nas ..

Ova aktivnost je zahtevala malo logistike, Pile je mali da boji po poljima. Tačnije – blentav je, da se ne lažemo. Dosta dece njegovog uzrasta boji fino, u okvirima, ali on nije jedan od njih. Taj će okvire uvek posmatrati kao nešto što je neko drugi džabe postavio, tako da kupovni suncatcher on neće dobiti pošto, jel’ – kod njega to nema svrhu. Isti odnos ima i prema bojankama, on najviše voli čist list papira.
Umesto toga, draga Zo nam je nabavila foliju za koričenje iz fotokopirnice (znate, onu u bojama, što stavljaju kad koričite fotokopirane knjige), a ja sam na vreme odustala od dvostrane kontaktne folije i pronašla jednostranu. Malo lepljive trake, mnogo seckanja folije i moje je bilo samo da fotkam. I da opominjem tatu da ne prisvaja aktivnost za sebe.

Popuno providnu (ima polu-providnih, matiranih, sa šarama ..) foliju sam odlepila i okrenuvši lepljivu stranu na gore, lepljivom trakom zalepila za sto. Ispod sam stavila papir, da bi Pile znao gde da lepi. Foliju u boji sam isekla na razne trouglove, pravougaonike, kvadrate i polu-krugove i dalja objašnjenja nisu bila potrebna.

Za kraj je ostalo da smislim kako da je okačim na prozor, a da nije zalepljena (naši prozori gledaju na zapad, nema tog lepka koji će izdržati zapadno sunce pod staklom). Pošto je inicijalni oblik kvadrat, ni Pile nije našao za shodno da lepi u kružnom obliku pa je obruč za vez, kao okvir, otpao. Nije da se nisam trudila, ali kako god bih ga namestila bar jedan, meni lep, detalj bi „izašao“.

Pa sam rešila ovako – prvo, onu još uvek lepljivu stranu sam prelepila običnom kuhinjskom providnom folijom, tako da se ništa više ne može ni zalepiti ni odlepiti.
Onda sam (u duhu reci-reci-reci-reci-klaže) od stare kartonske kese isekla okvir i zalepila suncatcher između. Malo zumbe (ne skakutanje nego alatka za rupe), dve nitne i parče kanapa i drage boje! dobrodoše u naš dom!

 

suncatcher

Planiram i bakama da napravimo po jedan, stvarno se i lako i lepo prave, iako sledeći bih volela da bude malo komplikovaniji, odnosno da pokušamo sa nekim okvirima.

divider