Prvi susret s baletom – Krcko Oraščić

Kako divan uvod u novogodišnju euforiju, Piletov i moj izlazak 1na1 – Krcko Oraščić!

Pre par godina sam razvila strašnu privrženost drvenim lutkicama Krcka Oraščića. Nekako mi simbolizuju Novu Godinu i praznike i celu tu ushićenost oko budućnosti. I, narafski, našla sam jednu, pa još jednu, pa još par sitnih – za jelku – a onda je Baka preuzela uzde i sad ni ne znam koliko ih imam. Deca ih obožavaju, pa smo ih ove godine premestili sa visokog mesta na mesto ispod jelke, te su im imali pristup kad god su hteli, a to je značilo igranje sa novim figurama. A onda je neko dovoljno porastao i za pozorište, i eto, nas dva srećna.

Karte smo rezervisali bezmalo mesec dana ranije, i jedva smo ugrabili mesta! Slagaću, mislim da ima samo 4 izvođenja i to samo u decembru, tako da imate vremena da razradite taktiku kako da dođete do karata za ovu godinu.

Balavac nije išao s nama – još uvek ne voli glasnu muziku (mada nije nešto glasno, ali znamo se nas dvoje) i mislim da bi mu bilo naporno da sedi toliko dugo u kontinuitetu – jeste da postoji pauza, ali dva sata je dva sata, a pundravci su pundravci.

Mnogo dece, mnogo šareniša, odlična scenografija – nas dvoje smo se proveli sjajno! I Pile i ja smo se oduševili kostimima, tako da mu je trebalo samo malo podstreka da pohvata „loose ends“ kod likova za koje nismo znali ko su (podsetnik: program nabaviti PRE, ne posle predstave).

Prepričavati je neću, ne bih mogla da dočaram sve utiske. Muzika tu igra itekakvu ulogu, a verujte mi da ne biste voleli ni da pevam ni da sviram. Ali, obojica JESU imala mali niz aktivnosti posle toga, sve vezano za Krcka i za Novu godinu, pa ćemo na to da se fokusiramo.

Pile je bati odmah ujutro referisao gde je bio i šta je radio i šta je video i koga je čuo. A onda je, da bi to i dočarao, bati crtao Krcka, Vilu Šećeru, Kralja Miševa i vojnika (oni su ostavili jak utisak – top na sceni ga je dodatno pojačao).

Za Balavca sam pronašla zanimacije: sortiranje. Sortiraj po obliku, sortiraj po veličini i sortiraj i po obliku i po veličini. Za to vam treba 2-3-4-5 različitih oblika, u različitim veličinama. Pošto naša tema prati Krcka i novu godinu, oblici su bili Deda Mraz, Krcko, pahulje i ukrasi za jelku.

Koju nedelju ranije (nije loše povremeno dati sebi vremena da se razmisli o nekoj temi) sam pripremila kartice za matematiku – odštampala sam pahuljice sa zadacima sabiranja i oduzimanja. Zatim sam ih plastificirala i dala mu uz male plastične pahulje, kao pomoć (em dođe kao abakus, em deca vole da rade s prstima).

Naravno, Balavac je morao sve da isproba pre bate, ne može on da bude isključen.

Zatim smo prešli na slova – da ne kažem čitanje, iako Pile ume da čita slova i (vrlo neobično) iako čita jedno po jedno slovo, zna šta je pročitao i može rečenicu da poveže u celinu. Slike, poput Krcka i kralja Miševa treba spojiti sa natpisom, sto znači da treba da pročita i spoji pročitano sa slikom.

A onda smo prešli na kockanje … Jerbo mora malo i zabave da bude :) Trebaju vam zvezdice iz prethodne aktivnosti i kocka. Mi smo bacali kocku naizmenično, i poklapali zvezdicama broj manji nego što bi kockica pokazala.

Za sledeću zanimaciju vam treba brašno (ma bilo šta belo, da imitira sneg), ali kako Pile ima kontaktnu alergiju na brašno, a soli nije bilo u toj količini, njih dvojica su dobila poklopce od kutija i kukuruzno brašno da piskaraju po njemu.

Za kraj sam pronašla odlican paket Birmingham Royal Ballet-a: stranice za bojenje, figure za isecanje, razne igrice, kao i lepo i kratko opisan nastanak „Krcka Oraščića“, ali i kako da upoznate decu od 3 godine (pa naviše) sa baletom. Oduševljena sam kako su to pametno uradili, da deci približe balet što više – eto odličnih smernica za naša pozorišta!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ovde njih dvojica su prvo obojili, pa isekli figure, koje na mestu predviđenom za noge imaju dve rupe, pa kad provučete prstiće dobijete pravu figuricu koja šeta.

Tih listova za aktivnosti ima na sve strane. Možete praviti balerine od papira, vežbati osnovne baletske korake, identifikovati instrumente dok slušate muziku ili pričati o drugim zemljama uz arapski ili kineski ples, ili samo zajednički pogledati (poslušati) Diznijevu „Fantaziju“, gde je korišćena muzika Čajkovskog.

A još bolje: upišite u kalendar decembar mesec i uživajte s decom.

Advertisements

Druženje

Iako ređe nego što bih želela, povremeno praktikujemo izlazak 1na1 – Pile i ja provedemo određeno vreme zajedno i sami, bez da deli pažnju sa bratom a ja sa Pužem. Ovaj put sam izabrala jedan poseban četvrtak u kalendaru.

Za početak, kupili smo nove patikice (omojBože!! koliko je lakše kupovati sa jednim detetom!!!) a onda sam prekršila veliki deo svojih ubeđenja – otišli smo u Mek. Ajde neka i on vidi rupu na saksiji.

Klopa mu se nije dopala, ali igračkica je druga priča, s njom se orca i sad, par meseci kasnije. Dobro je poslužila za zubarsku priču.

Preko neta sam našla obaveštenje o projekcijama u planetarijumu – pravi razlog zašto je četvrtak i izabran. Naime, te projekcije i predavanja koja idu uz njih organizuju se samo četvrtkom. Ovaj je bi rezervisan za „projekciju nama poznatog neba“ i po nekim fotkama koje sam videla na netu, mislila sam da će Pile biti očaran!

I tako smo se nas dvoje, skoro sat pre projekcije, uputili busom do Tvrđave, pa polako pešaka gore do Planetarijuma. A tamo tišina, pada mrak, planetarijum zaključan… Mi sami. Pile počinje da plače, boji se i hoće tatu (koji je btw krenuo prema nama). Razumem ga skroz, nije prijatno, iako sam skoro-pa-odrasla u tom delu oko Akademije ova izolovanost počinje i mene da plaši.

Prilazi nam žena sa devojcicom i Pile se okuražio – više nije sam i sad je sve u redu. Ispostavlja se da je i ona došla na projekciju, ali vrata su i dalje zaključana. Dolazi i grupica devojaka – i pametno – odmah googlaju zašto je zaključano, kad je već trebalo početi.

Napomena:  čitajte sitna slova u životu!!

Projekcija se održava u prostorijama planetarijuma kod ulaza u muzej.

!!!

Kakve izdvojene prostorije? Št…??? Ajde, prati masu, valjda znaju gde idu.

Skoro sam pokupila vilicu sa poda kad sam videla otvorena vrata u onome što je izgledalo kao zid (jerbo nikad ne obraćaš pažnju na vrata na tvrđavi jerbo su većina ionako stalno zatvorena). Mislim, da sam vrata i promašila, 400 ljudi koji su stojali ispred nisu mogli da mi promaknu.

I tako smo čekali.

I čekali.

I čekali.

Puž je došao, Pile se upoznao sa drugom decom i njihovim roditeljima i skoro i da smo se orodili dok jedan smušeni momak nije izašao da nam pojasni. Ne, ne može se ući, projekcija je u toku. Biće samo 2 projekcije. Deca imaju prednost, ako uđu uopšte jerbo unutra stane valjda 2 ipo čoveka. A on bi, mukica, voleo da mi uopšte nismo došli. Tačno je iz njega izbijala tuga što tamo neki divlji okupiraju njegov svet. Bilo mi ga je žao, makar na momenat. Onda sam shvatila da čekamo dva sata na sve hladnijem vazduhu skoro nizašta i da je ovo trebala da bude lepa završnica jednog dana a sad nema obećane avanture i Pile ima strah od tvrđave…

Ne predajem se bez borbe.

Posle petominutnog popovanja, izvukoh informaciju da bolje da ne čekamo više, na projekciju nećemo ući, ali eto organizovaće nam utešnu nagradu posmatranja meseca kroz teleskop kod planetarijuma, tamo gde smo čekali već.

Ajde makar nešto. Neko je poveo, ovce su krenule. A onda su prošli pored planetarijuma, preko šanca oko ateljea, kroz travu i grmlje i vlagu i budiBogsnama čega sve ne… Masa i dalje prati. Bukvalno ispadosmo na trg ispred Akademije i po razgovoru momaka koji su vodili povežem kockice – oni nemaju pojma gde su krenuli, ali im je super što su svi krenuli za njima.

Super. Priča naše države.

Nas troje smo se u sopstvenoj organizaciji vratili nazad, putem koji nije uključivao prepreke. Tu smo sreli i momka iz planetarijuma sa teleskopom.

Pile, Puž i ja smo, kao i ostalih dvadesetak ljudi, dobili 7 otkucaja srca da zvirnemo na veličanstveni mesec.

Skoro tri sata zaje…..a za 7 sekundi.

Znate šta – vredelo je. Pile i sad, šest meseci kasnije, priča o tom danu. Od tvrđave i dalje malo zazire, ali ako su mama i tata tu sve je u redu. Mesec je divan i od sira je – pa ima rupe po sebi, ne?

Od tad i planetarijum planiramo ko svet. Sad možemo da „rezervišemo“ mesto, što je sledeće na TO DO listi kad bude malko toplije. Njihovu stranicu sa informacijama naći ćete ovde, i potapšite momka sa ulaza, da ne bude tužan što mora da deli svoj svet na jedno veče u nedelji.