Jesenji mozaik

Još jedna jesenja aktivnost koja spada i u 2 minuta strke 10 minuta zabave .. Uspela sam na blic da vidim konačan rezultat na Krokotak FB strani, ali ne i detalje, tako da ako vas zanima original ideja, moraćete sami da skoknete tamo, nemam ni link. Na brzaka ja sam se snašla ovako:

: Papiri, obični beli koje ćete iseći na jednake kvadrate
:: Bojice, flomasteri, olovke …
::: Makaze

Pravite mozaik, tako da na svakom kvadratu bude ista šara, u našem slučaju ceo jedan list i dve polovine.


Za početak, veliki kvadrat papira presavijte na pola, pa još na pola. To je mera kolika je jedna pločica mozaika, i kako sve pločice treba da izgledaju. Kad iscrtate sve pločice da budu jednake, svako boji svoju po želji.

Na kraju ih spajate u jedan veliki mozaik.

 

Lepota ovog mozaika je što pločice možete preslagati kako vam je volja, tako da uvek dobijete neku novu šaru.

Što je pločica kompleksnija, to je i krajnja šara lepša, a za ne verovati – ovo ih zaokupljuje već dve nedelje, s prekidima!

Definitivno preporučujem!

Advertisements

Kad je jesen – sve se oko lišća vrti!

Polako i kod nas dolaze krafterski alati i potrepštine, na moju neopisivu sreću. Svaki put kad čitam blogove mama iz drugih država padnem u očajanje – one mogu na mnogo mesta za male pare da kupe sitnice o kojima ja mogu samo da sanjam! A kakva sam, većinu tih stvarčica bih verovatno radije skladištila nego upotrebila, iako baš uvek kupujem s jasnom namerom šta ću sa tim da radim.

To što se namera malo promeni, nije mnogo bitno.

Kesicu sa lišćem sam kupila („Univerzal“, tu ima da se uzme i googly eyes) jer sam znala da ću sigurno da je upotrebim negde kad budemo radili jesenju temu, i nije dugo stajala neotvorena – prosto savršeno lišće za našu jesenju kuglu.

DSC_6797

Treba vam:
: lišće
:: pogodna grančica koja ima formu drveta
::: tegla
:::: silikonski lepak
::::: voda
:::::: glicerin (ima u apotekama za sitne novce)

Pile i ja smo se bacili u potragu za lepom grančicom po dvorištu, koju smo iseckali tako da „upada“ u teglu. Naravno da je morao i on da secka, pa je tu palo i prvo preznojavanje hoćemo li se izvući sa svim prstima. Uz moju pomoć, to je obavio kako je hteo pa smo prešli na lepljenje. Ja sam toplim silikonom nanosila tačkice na mesta na koja je pokazivao prstom, a on je u te tačkice ubadao lišće. Na kraju smo sipali vodu pa je on dodao još lišća unutra, bez lepljenja.

Pokušali smo da zalepimo i kamenje na dno, ali to nije bila dobra ideja – brzo se odlepilo i landaralo tako unutra i pravilo još veću guzvu, tako da smo ih povadili i dodali još lišća i dve kašike glicerina. Zatvorite teglu, protresete, okrenete i – voilà!

Jesenja kugla – Jesen u tegli!

DSC_6812

Zbog glicerina voda je malo gušća, pa lišće lepo leluja do dna. Predpostavljam da smo uzeli veću teglu a da je drvo zauzimalo 2/3, lelujanje bi bilo još uočljivije. Bez obzira na veličinu, zaista je upečatljivo!

Međutim, od svega mu se najviše dopalo lepljenje, pa smo odabrali još jednu grančicu na kojoj smo lepkali lišće da ukrasi bakin prozor.

bakino drvo

Sledeći dan smo prešli na crtanje – tempere obožava, a štapići su mu samo pojačali doživljaj.
Ja sam nacrtala drvo, usput smo odabrali boje za lišće („Jeste, lišće je zeleno, u jesen je žuto i braon i crveno.. ne, nije plavo“) i dala sam mu štapiće u ruke.

DSC_6861

Vrlo pametno ih je stavio i pri korenu drveta („Vidi tata, lišće pada!“). Mislim da ćemo ovo ponoviti u proleće ili na leto, mogu baš lepe slike da nastanu ovako.

divider

… kad je jesen okačila svoje žute značke..

 

 

Kad je doktorica na prvom ultrazvuku rekla da Pile stiže u novembru, ova pesma je počela da se vrti u mojoj glavi maltene istog momenta (Balavac takođe ima svoju pesmu, ali otom-potom).
Od onda, često je pevana i ne retko je on uspavljivan s njom, a kako novembar počne da se šunja tako mi svaki put postane malo više draga. Eto i naš uvod u jesen …

Pre nekog vremena sam pozvana da radim „Male jesenje radionice“. Mame blogerke su se udružile u ovaj mali projekat jer, naposletku, zajedno je lakše. Zaista prija kad te neko malo pogura i da ideju šta i kako dalje, ali i potvrdu da nisi sasvim luda što googlaš i čitaš i radiš i pišeš i šta sve još ne. Pa, ili bar nisam sama u tom ludilu :) što je opet olakšanje.
Svakako je došlo kao poručeno pošto jesam planirala da posvetimo malo više pažnje jeseni i godišnjim dobima. Njihove radionice možete ispratiti kod Mame iz magareće klupe, Pčelice Relice i Kasijo Bebe.

Osmišljena su tri ciklusa:
Prvi ciklus je trajao do 23. oktobra i tema mu je bila Karakteristike jeseni (godišnje doba, boje, vreme, šta se menja…) koji smo mi propustili – nisam bila sigurna da ćemo uspeti da uradimo išta i radije se ne obavezujem nego da „ispalim“ ljude – vrlo ružna osobina koja se odomaćila u svima pa se uvek trudim da maksimalno ispoštujem ono šta sam rekla i Piletu primerom da pokažem da se uvek može s poštovanjem raditi (neee, ne stojim u stavu mirno sa rukom na srcu :p)
Drugi ciklus traje do 23. novembra a tema je Jesenja flora (lišće, biljke, plodovi).
Treći ciklus je dok ne zazimi, uz temu Jesenja fauna (ptice selice, zimski san, skladištenje hrane…).

I tako smo, kao uvod, šetnje, vožnje biciklom i svaku drugu priliku koju smo proveli napolju iskoristili da popričamo o godišnjim dobima, šta kad ide, šta se dešava iliti po čemu uglavnom možemo prepoznati koje godišnje doba, pritom smo skupljali lišće, žireve, šišarke, grančice, gledali bube, pčele i ptice.

Za prvi rad sam izabrala jesenju svetiljku (iskreno – jedva sam čekala da dođemo do ovog „projekta“), a od materijala vam treba:
: lišće – veliko, malo, suvo, sveže, u raznim bojama;
:: papir za pečenje – bolje ako je jeftiniji, ima slabiji premaz voska, ali bilo koji će poslužiti;
::: okrugla kutija od sira – što čvršća to bolja, ali mi smo imali samo „Vojvođanku“ na raspolaganju (Tetka je horder, pa čuva svakakve kutije ispod radnog stola i u ovakvim momentima je obožavam);
:::: lepak, makaze, čajna sveća, upaljač. Duplofan traka nije potrebna, ali bas sam htela da smanjim upotrebu Oho lepka, kad već se nisam snašla da nabavim onaj koji želim (previd koji sam već sutradan ispravila)

DSC_6755

Ceo proces ide baš lako – na papir za pečenje lepite lišće kako i gde želite, ali da ostane mesta između njih. Pile je lepkao gde je stigao i kako je želeo, pritom smo imenovali svaki list kom drvetu pripada (čudo jedno šta sve imam u glavi).

DSC_6754

Zatim je šarao lepkom po celom listu i preko listova pa smo preko svega stavili drugi sloj papira za pečenje. Preko svega toga smo stavili dve kuhinjske daske, da pritisnu papir i lišće dok se ne zalepi a mi smo otvorili prozore i otišli u šetnju.
Po povratku smo izmerili dužinu papira u odnosu na kutiju, odredili koliko visoku želimo da je napravimo i višak prosto odsekli. Gornju polovinu kutije smo isekli tako da ima rupu u sredini a do oboda da ostane oko santimetar – dno ostaje ucelo. Papir lepite oko dna lepkom ili duplofan trakom (tako da lampa ima dno) a poklopac pri vrhu. Unutra stavite čajnu sveću i …

Na kraju smo je poklonili Tetki, koja se propisno obradovala iako nije u tom fazonu (smekšaćemo je mi, osmi mart nije daleko!).
A i lampa je baš efektna, zar ne?

divider

Naše prvo more – deo I

Na plavome morskom žalu
gdje ćarlija vjetrić mio,
plavušu sam bajnu snio:
o kako sam sretan bio!

 

E cele nedelje sam mu ovo pevala.

Nažalost, situejšn je takva da moja deca neće skoro videti more. A to me dovodi do problema – aman kako da trogodišnjaku objasnim šta je more??!
Dala sam sve od sebe, pa ako ikada bude ronio bar će znati kako se koji stanovnik mora zove :)

Kao najlakše i najlepše – morska kutija.

DSC_5140

Školjke smo dobili prošle godine od drugara Franeta – i veliko mu hvala na ovome. Morska zvezda, nažalost, nije preživela putovanje iz Splita ali snašli smo se i sa kopijom iz pet-shopa. Dete prosto obožava zvezde pa je tu palo objašnjavanje da zvezde ima na nebu ali i u moru i da se one zovu Morske Zvezde, pa da i ježeva ima u moru i da se zovu Morski Ježevi .. i shvatate. Vidim da ga je malko zbunilo, posebno kad sam uzela jednu lepu malu školjkicu.
„Jel’ ti liči na uvo? E, ona se zove Petrovo uvo!“
„Nije!!“ (sad smo i u Nije fazi).
„Kako nije? Vidiš, baš ima oblik uveta, jel’ da liči na moje uvo?“
„Nije!“
Dobro. Ajd, ostavila sam ga sa tim ubeđenjem, ali vidim da ju je upadljivo izbegavao do kraja igranja.
Pokazala sam mu da školjka ima ponekad dva dela i da se otvara i zatvara, da u nekim školjkicama žive mali račići i da je to njihova kuća, pa kad je prerastu neki odu da traže drugu kuću a da neke školjke žive na stenju i kamenju .. I da Morski Jež ima jako puno bodlji da se brani! Ma ama baš sve što sam mogla da se setim o moru i njegovim stanovnicima.

Naravno, njemu je gušt bio da sipa i presipa sitan pesak, pa su se u „moru“ uskoro našli i autići pored kašika, činijica i poklopaca.

DSC_5145

Odlučila sam da više sličnih aktivnosti uobličim na kraju u jedno delo (o njemu na kraju) tako da smo za prvo umetničko delo izabrali – Meduzu. Ja sam nacrtala na papiru telo i isekla tako da on gleda kako se seče (prvi blizak susret s makazama), zatim ih je bojio prstima i lepio pipke  koje sam isekla od kese. Ovo mu je drugi kontakt s lepkom i pošto je providan, vidim da dete ne shvata gde i šta se radi, pa ako znate za lepak za papir u boji – javite mi. Ovaj i nije dovoljno lepljiv da bi Pile shvatio šta-ko-i-gde ili me opet zeza. Kod njega je sve moguće.

meduze

DSC_5148  Onda smo malo pecali. Ribice i štap su mojih ruku delo i on stvarno uživa u njima. Čak smo ih napravili u dve varijante pa poklonili drugarima – i njima se dopadaju, pa sam odlučila da ih napravim i za naš prvi giveaway ali otom-potom, kad dodje na red.

 

 

 

 

DSC_5272Sledeći dan smo crtali, bojili i sekli ribe. Dobio je dečije makaze i bio strašno uvređen jer su dečije – on bi velike! Na kraju je Baka izvukla odnekud male ali oštre makazice koje idu u kompletu za šivenje (ono što se kod kineza kupuje za džabaka i makaze traju dok neko ne kine u njih) pa je seckao, seckao, seckao .. I seckao. Tu smo skrenuli s teme mora pošto sam morala da mu objasnim da papir je previše dragocen da bi mogao da ga zasečeš jednom i baciš u kantu (neke sklonosti, tipa spremanja za sobom, je pokupio od mene. Ne voli neuredno ali se trudi da nered napravi.).

Sa neta sam pokupila dosta morskih tema. Između ostalog, crtež na kojoj se nalazi sve ono o čemu smo pričali proteklih dana i ono o čemu ćemo pričati ili se igrati. Odnela sam je u obližnju štampariju i tamo su je odštampali na muflonu. Isekla sam je i zalepila na štapiće, one što dr koristi za pregled grla. Sve u svemu, baš ga je zaintrigirala – prvo ima sve te živuljke po sebi (a koje nisu sa farme!) a drugo ima i brojeve po sebi! Već neko vreme brojimo sve i svašta, od stepenica koje pređemo xxxx puta u toku dana do omiljenih pesmica s brojevima. I tako je on slagao prvo kao slagalicu a onda po brojevima .. I zna, neke brojeve bolje a neke lošije, ali zna.

DSC_5415

U istoj štampariji su mi uradili i Memori kartice sa morskom tematikom, samo što su je odštampali na 300 gramskom papiru, tako da su otpornije na dečije habanje.

DSC_5524

Počeli smo sa tri para a završili sa šest parova. Ovu igru se trudim da ne forsiram, čim pokaže znake zamora ja je pokupim. Btw – tata i on su došli do nerešenog rezultata :o)

Spremila sam mu još igrica, ali to ostavljamo za narednu nedelju. Za sada neka gustira ovo.

Farma

Ovo je tema koja me je do sada najviše angažovala.
Baš dugo skupljam životinjke, što sa Najlona što sa Limunda. Knjigice još duže. Ovo je ipak prva tema da je baš usko vezana za jednu tematiku  pa je i potražnja za rekvizitima bila teža. Na primer – kukuruz sam jedva našla i to u poljoprivrednoj apoteci, ali i to samo kao džak od 10 kila! Ma šta da radim sa preostalih 8?!
I tako ja angažujem G-dina da se raspita ko na njegovom poslu ima viška 2 kg kukuruza, pa dok su se oni podsećali nedeljama ko kome kada i kako treba da donese .. Ova tema dobi Deo I i Deo II.

Počela sam sa tacnom i „Čija je ovo senka?“ igricom. Papir sa senkama životinja sam plastificirala, na svaku zalepila čičak-traku a posebno sam plastificirala životinje u koloru, pa na njihovu poleđinu zalepila mekani deo čičak-trake i sad ništa nema da bega! Malo kasnije je taj usamljeni papir postao deo Salašarske fascikle: „Glave i repovi“ su životinje sa salaša kao puzle ali samo sa dva dela pa on treba da ih sastavi.

DSC_2260 „Poređaj traktore“ je jedan te isti crtež traktora u 5 različitih veličina i cilj je poslagati ih po veličini od najvećeg ka najmanjem ili obrnuto.
Fascikla čak sadrži i puzle od 9 delova, ali kako smo mi mali za to fascikla će imati duuug rok trajanja.
Lepota ovoga je što se u nju može dodavati dok ne popuca po šavovima, kao i što je možete koristiti iznova i iznova. Više o ovome možete naći širom interneta, pod nazivom „File folder games„. Fascikle mogu biti i zabavne i obrazovne, jedno ne isključuje drugo. Možete ih držati zasebno i vaditi po potrebi ili zajedno, pa nositi na putovanja ili kod doktora – mogućnosti su neograničene i neverovatne.

I to me dovodi to Tijane i Žabe.

Druga tacna je bila dom Prasetu. Tako mi je slatko da zaslužuje veliko slovo! Prase je zalepljeno na karton a rep mu je „dekorativna žica“ kako se kod nas zove, odnosno pipe cleaner. To je žičica koja ima dlačice po sebi, i konkretno ova je u rozoj boji. Cilj je razvijanje fine motorike – nabacivanje papirnih prstenova Prasetu na rep! Priznajem, ovde smo G-din i ja više uživali od Prdavog Pileta.

DSC_2253

Treća tacna je u stvari korpa – pet različitih knjigica o životinjama na farmi, odnosno salašu. Neke su nove a neke su sa Najlona i savršeno su očuvane, neke su bojanke a neke baš knjigice.

DSC_2273

Kao Art projekat pravili smo ovcu od vate i papira. Jedna ideja je bila da opcrtamo njegovu šaku, pa kad se oboje prsti u crno, na palcu dodaju uši, oči i usta a na dlan zalepe kuglice vate to treba da liči na ovcu. Ma da … Osetila sam taj pogled koji mi je uputio.
Druga ideja je bila da prosto nacrtam ovcu na papir, pa da mu dam lepak od brašna i vode i da lepi kuglice vate gde vuna treba da bude, međutim taj lepak se nanosi četkicom a on kako je video četkicu sve ostalo je postalo nejasno i bledo u njegovom umu. To usredsređivanje će jednom početi da me plaši. I tako, on je mazao gde je stigao sve brže i brže a mi smo nabacivali kuglice sve brže i brže …

ovca 2ovca

Ipak je bilo zabavno, a ja imam nešto da se hvalim u starim danima :o) Preporučujem, mada možda kad ih prođe fascinacija mahnitog mazanja.

Senzorna kutija … Hmmm …  Kao što već rekoh, životinjke su duuugo skupljane jedna po jedna, kukuruz sam jedva nabavila, plastičnih jaja van Uskršnjih prodaja nema (i opet, hvala Najlonu i za ovo jedno) a imala sam BIG planove za njih – sve u svemu, vrlo teška kutija. Čašice su sveže nabavljene, da ima malo raznolikosti a ogradice sam sama pravila od štapića za mešanje kafe, silikonskog lepka i keksova za stolariju. Tu je trebala da bude i brlja od soca od kafe za svinju ali sam se na vreme zaustavila. Kad odraste i pokači šta je šta onda će prase da dobije svoje blato, za sada je dosta. Ionako ne obraća pažnju ni na piliće ni na koze ukoliko su konji u priči.

DSC_2246

Traktor sa prikolicom sam kupila na Limundu, a druge dve našla na Najlonu. Trenutno ne postoji niko više na svetu sem tog traktora. Tetkača je pokušala da mu pokaže da se u prikolici može prevoziti kukuruz i krave – samo što se nije rasplakao zašto nešto dira njegov traktor i vrlo odlučno ih je izbacio napolje (a odlučnost na licu skoro-dvogodišnjaka je nešto što treba videti).

zajedno

Malo sam ostavila po strani tvrdoglavo zaziranje od tehnike pa sam ubacila igranje igrica na kompjuteru, naravno vezano za Farmu. Kod jedne je prilikom kliktanja dobijao zvukove pa je trebao da pogodi kojoj životinji pripadaju, a kod druge je posle besomučnog kliktanja kokoška snela jaje iz kojeg se izleglo pile .. Mis’im … ali zabavio se, neka mu.
Inače, deda mu pušta svašta nešto na Youtube, pa nekako je našao i ovo (moja mama ga zove „Privjet, privjet“) i odlično se uklapa u moje planove a pritom Prdavo Pile ih obožava!