Na slovo, na slovo..

Šta najbrže može da te natera na kreativnost –  potop biblijskih razmera!

Napolju lije već satima i čini se da nema nameru da prestane a njih dvojica su na putu da vise s lustera – što zasigurno i hoće ako im ne preusmerim energiju.

Valjda se tako oseća hidroelektrana – skreneš tu silu sa svega samo na sebe i eto … il’ pukovnik il’ pokojnik.

Trebaju vam slova (kupiti sa Aliexpressa, kod braće Kineza ili napraviti od kartona), uno hamer-papir i par olovaka.
Slova su latinična, nažalost, pošto insistiram da prvo nauči ćirlicu – meni je prosto divno što imamo to bogatstvo u vidu azbuke i abecede i ne mislim da treba tako što zanemariti, ali poneka slova su ista u oba pisma, a neka mogu da se „pretvaraju“ tako da nismo pokrili celu azbuku sa ovim.

Slovca opcrtate na hameru i dalje izmišljate igre. Da pogodi slovo koje držite u ruci pa da ga stavi na mesto, da poređa sva slova za što kraće vreme, da poređa slova svog imena na prava mesta… E, mi nismo stigli dalje od ređanja slova. Kad nije poznao pola, onda smo pronašli novu igru – za svako ponuđeno slovo trebao je da kaže neki predmet ili životinju, a da ja to mogu da nacrtam – da bi on, za početak,  lakše prepoznao slovo.

Tu mu je interesovanje opalo, pa smo hamer sklopili za drugi put.

Dotle ću da izmišljam igre i varijacije na iste.

Advertisements

Azbuka, Zlatna ribica i Bandit

Da pojasnim naslov, pa da ne dužim mnogo:

Azbuka: naše pirinčane vrećice iz Dušanovog poklona su se nadogradile, pa sam sašila još 30 za svako slovo azbuke (kratkovido od mene, nisam računala da se neka slova u rečima ponavljaju više puta, te vam slova A, E, I trebaju više i češće – neka, na greškama se uči). Zaista je lako, ali i ne mora biti. Ako ste ja, naravno da ćete zakomplikovati.

Treba vam izdržljiv materijal, restlovi će lepo doći u obzir. Ako ćete komplikovati (al bude lepše) na jedan pravougaonik ušijete slovo koje vam treba, okrenete pravougaonike lice na lice i prostepate zajedno (ostavite malu rupu da sipate pirinač) na 1cm od ivice, prevrnete na lice i opet proštepate na 0,5 cm od ivice. Ovaj korak je, po meni, neophodan, pošto se vrećice bacaju, gužvaju, gađaju se drugi objekti s njima .. Moraju biti osigurane da se neće rašiti inače hello pirinčana polja!

Ako nećete komplikovati – isečena slova zalepite pištoljem za silikon, ne garantujem koliko dugo će da traju ali mnogo ubrzava posao.

Unutra ide mala količina pirinča – ja sam kao mericu koristila kutijicu od filma za fotoaparat, ali to je opet proizvoljno. Ondak zašijete doooobro tu rupu i eto. Mali, bacački projektil je spreman.

Zlatna ribica je Pile: na papir sam napisala reči koje najčešće koristi – mama, tata, baka, deda, tetka, njegovo-batino-strikino ime. Njegov zadatak je bio da među svim vrećicama pronađe slova koja se nalaze na papiru i da vrećice poređa na papir. Naravno, u njegovom maniru zaboravio je ono što je i do tada znao, cerio se kao lud na brašno a pažnja mu je bila kao kod zlatne ribice ( Vic- kad zlatna ribica pliva u onoj kugli-akvarijumu, pa kako pliva u krug tako viče: Ju, vidi zamak! Ju vidi zamak! Ju vidi zamak!). Međutim, zahtevao je da se i dalje igramo, te sam uzbuđenost povezala s tim da mu se nova igračka dopala, a i Deda je bio prisutan.

dsc_6817

Bandit je Balavac, ko drugi. I njemu se igračka dopala, do te mere da je mažnjavao bratu slova i tovario u svoja kolica – mnoge svađe tako počeše, nije mu se dopadalo što mu diramo građevinski materijal.

dsc_6848

Pravili smo i varijacije – ja izvučem jednu vrećicu, Pile treba da kaže koje je slovo na njoj i zatim je dobija da je baci u korpu koja je udaljena par metara. Posle smo se samo gađali vrećicama, slobodno mi nemojte verovati da deluju anti-stresno, ali deluju.

Na brzaka sam od stare majice sašila i torbu, pa sva slova stoje na jednom mestu, iako trenutno izigravaju most preko reke, preprečujući mi kujnu na pola – izeš igračke ako ne možeš da ih upotrebiš kao blokadu, zar ne?

Bye, bye leto!

Poslednje dane leta smo proveli u različitim stanjima – Jahači Apokalipse su izjahali još jednom i u bisagama doneli nekoliko virusa. Kako su njih dvojica to sasvim lepo podnela, Puž i ja smo izgleda ti koji su kritični sa imunitetom, a tu već ne znam odakle ni da počnem da krpim. Nisam pristalica onih snaga-u-boci tabletica ali sve ću probati samo da izbegnem nemoć dok su njih dvojica tu.

Dani nam prolaze u bicikliranju – Pile je konačno shvatio čemu pedale služe i, vala, neumoran je! Negde je video da se nose i rukavice dok se vozi, pa je konfiskovao svoje radne rukavice i sad ih koristi samo za vožnju.

Lepo izađemo napolje, pa se on i njegova Drugarica trkaju ko će brže, ko će pre, ko će kada, ko … Pola i ne mogu da ispratim, pošto Balavac trči u suprotnom smeru (a kako drugačije!) tako da smo umorni uveče svi na kamaru.

DSC_0068

Balavac radi, jel’te, šta je već njegov posao – raste. Sve je ok iako su naše molitve upućene nekom Bogu koji će ga naterati da sve što vidi NE stavi u usta, ne govori i dalje (ma nema smislenu reč!), ali kako smo stalno zajedno već po slogovima koje koristi znam šta želi. Pomaže i zapovedni prst kojim se podštapa i pruža ga kad nisam dovoljno hitra a hoće da kaže „Blesava mama, ono tamo!“
S druge strane – odlično razume šta mu se kaže, a to mi je trenutno i bitnije. Ionako od Pileta ne možemo doći do reči tako da ne smeta što nemamo još jednog govornika u kući (danas smo se „pokačili“ zašto on meni ne da da završim priču pa je to nekako prešlo u zašto ja njemu ne dam da završi priču. Ispadoh kriva.)

Lepe dane smo koristili i na terasi. Baka me je ubeđivala da su kutije koje skupljam samo magnet za prašinu.

Bako – ubedili smo te u suprotno!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Slaganje – pa rušenje, pa opet slaganje – pa opet rušenje .. Možete jednom da pogađate u čemu je više uživao.

Kutije, za sada, ostaju u kući.

Pile je nastavio sa slovima. Dopadaju mu se i dopada mu se aktivnost koju sam spremila. Iako kod nas postoji neki „Krcko“ i „Predškolarac“ i šta još ne, ja sam ovako izabrala da ga uvedem u taj svet. Jesam planirala da mu nedeljno menjam slova, ali mislim da preterujem, pa nek arči ovo dok mu ne dojadi, lako ćemo promeniti.

Svaki list je stavljen u džep (ili „gaće“, kako su mene učili), pa po njemu piše markerom za belu tablu (whiteboard) koji se briše običnom krpicom.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Prvih tri do pet listova su predmeti ili bića na slovo A, još toliko listova gde prati putanju (vežba ruku), par listova gde treba da oboji npr. ajkulu u sve dugine boje, poređa je po veličini ili je smesti u niz da li je ili nije veća od ananasa, tekst pesmice gde treba da pronađe slova, zatim uvećano slovo (i malo i veliko) koje treba da kopira pomoću plastelina i znakovni alfabet (e tu mislim da ima neki problem, moraću još da proverim sumnje oko ćirilice i latinice i srpskog i engleskog znakovnog pisma).

Naknadno ću dodati vežbe za sečenje makazama, obožavaće ih, tako da ćemo imati da biramo šta ćemo i kako ćemo da „učimo“, danas dva-tri lista, sutra dva-tri i eto, rutina na mala vrata.

Planirala sam da ne pratim azbuku redom, nego da za početak krenemo sa „popularnim“ slovima – A, M, T, B, D, odnosno mama, tata, baba, deda i slova njegovog nadimka. Čisto da, na brzaka, može i praktično da vidi rezultat svog truda.