Tačka, tačka, tačkica i Hickory Dickory Dock

A nedelja donosi boginje!

Dr Google je potvrdio moju sumnju da je čudan plik na sred grudne kosti – prva boginja. Bilo je ili to ili Pile krišom puši pa mu je ispao žar u majicu, a kako bi opekotinu prijavio sve da su mu usta zalepljena, boginje su imale više izgleda.

Opet edukacija … Ovčije boginje ili Varičele su bolest za koju roditelji priželjkuju da se desi dok je dete malo. Što ste stariji to bolest teže podnosite. Prenosi je virus Herpesviridae, a prenosi se kapljično, što znači da jedno dete u vrtiću može i uglavnom hoće zaraziti celu grupu vrlo lako (izvinjavamo se našim drugarima). Izuzetno retko se dešava da se neko ponovo zarazi ako je već jednom preležao varičele.
Inkubacija traje dve nedelje (nađoh i informacije o tri), pri čemu je dete zarazno dva dana pre izbijanja i dokle god krastice ne otpadnu, što je još  8 do 10 dana. Međutim, savetuje se još jedna nedelja kod kuće jer je imunitet oslabljen, pa obična prehlada može preći u nešto mnogo ozbiljnije.
Nema šanse da razlučite da li je dete pokupilo neki leteći virus ili boginje, simptomi su kao i kad izgleda da će jadničak OPET da se razboli. Sem što ujutro osvane tufnasto.
Boginje (ospe) izbijaju u tri „talasa“ – svaki talas može biti praćen porastom temperature. Tačkice prelaze tri stadijuma – prvo izgledaju kao ujed insekta, pa kao plik koji je ispunjen tečnošću i kad plik pukne dolazi krastica. Kad krasta otpadne – na konju ste. Ima tu i stručnih naziva kojim će vas dobri doktor počastiti, ali ne zamarajte se, to uopšte nije bitno. Samo se radujte krastama.
Boginje svrbe, i to strašno. Preporučuje se kupanje u hipermanganu, mazanje puderima ili penom (mi smo dobili penu od drugarice i kod nas je predivno radila), zatim mirovanje i izbegavanje sunca. Kosu ne perete sedam dana (predpostavljam zašto mada mi nije objašnjeno) a kupanje je redovno pošto su utvrdili da je bitno održavati higijenu regije. Naime, nekad nije bilo preporučljivo kupati decu dok boginje ne prodju.
Juhhhh …
Znači stanje redovno, minus sunce i manjak društva. Ovde nema leka, ostaje vam samo da čekate da prođu.

Nama je poslednji talas došao sedmi dan u vidu jedne, jedine boginjice, temperaturu nismo imali, i izbrojala sam (čik da ih ne brojite kad svaku pojedinačno mackate!) 92 tačkice, retko i malo je svrbelo i kako su bile locirane skoro isključivo na torzu i kosi, spadamo u „lake“ pacijente.

I tako smo produžili bolovanje na JOŠ tri nedelje, minimum. Da… Što kaže onaj tekst sa crteža što paja facebookom već neko vreme, kad mama bez dece pita mamu sa četvoro kako je, a ona odgovara „Dobro sam, ne mogu da priuštim da ne budem“.

Eto .. nužda zakon menja, pa sam morala postati hitro kreativna.

Ova pesmica (i video) je nešto što Pile baš voli, i to od početka. Još uvek spominjemo njegovo pojašnjavanje „Clon je ceo na cat!!!“ i koliko dugo nam je trebalo da dešifrujemo šta tačno misli, pa sam rešila da to iskoristim. Dugo već želim da poradim na prostornoj orijentaciji sa njim – nije da mu nije bliska, ali uvek ima mesta za napredak.

I tako sam iskopala miša iz čudesne sobe, a od dede smo pozajmili sat. Kartice sam sama pravila, pa ih delim sa vama.

Kartice za prostornu orijentaciju

Svaku karticu sam odštampala i plastificirala (Balavac je u startu hteo da požvaće jednu, pa je ovo bio pametan potez) da bi duže trajale. Kartice vizualno pomažu deci da nauče reči koje opisuju odnose između objekata. Crteži pokazuju lokaciju miša u odnosu na sat: u, na, iznad, iza, ispred, pored (levo i desno), ispod, uz i niz (nešto), pa ako dete opskrbite igračkom miša i nekim satom, onda uz igru može da kopira scenu sa kartice.

Kontrola miša

Kontrola sata

Vožnja!!

Kontrola kartica

I sa zadnje strane!

Za početak sam uzela manji sat – da mu bude lakše. Na nesreću, sat se stalno prevrtao jer nije dizajniran da ga neko non-stop čačka. E onda smo prešli na pravu stvar!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Deda svašta ima u kući, pa i kaminski sat koji sam nacrtala na karticama – odrasla sam sa njim dok je kucao i otkucavao svojih 12 vrlo glasnih udaraca po noći, pa mi je blizak i eto, preneo se i na igranje. Deda ga ne navija više, ali je i dalje sastavni deo okruženja.

Na kraju, kad se zasitio, pravio je vozić od kartica. Dozvolio mi je da ih sklonim ako obećam da ću ih ponovo doneti! E ovo mi je znak da sam „pogodila“ aktivnost koja njemu leži.

Nadam se da će vam koristiti i da će deca posebno uživati. Za ovu aktivnost im vi ne trebate, pa samo zgrabite foto-aparat.!

 

Prvo postovanje – naši prvi, a dragi gosti!

Draga Zenetina je prihvatila da bude naš prvi počasni gost – i nadamo se ne poslednji! Postavila je sebi Male Jesenje Radionice kao svojevrstan izazov i na kratko skrenula s puta poezije (iskreno, nadamo se njenim češćim izletima na „ovu“ stranu). Što se nas tiče – Tatko, Pile i ja smo oduševljeni, pa nek skreće kad god poželi, iako u ovom pisaniju i rime ima!

Da ne dužim bezveze..

„Da uhvatimo zadnji vagon u ovoj turi radionica: U gostima kod gospa Koke.

Za ovaj projekat su vam potrebne boginje – varičele(ne nužno), šišarke iz parka (te su najbolje, nisu mnogo velike :)), po neka žirova kapica, plastelin, pola čačkalice za perušku na ježevom šeširu, dva deteta i jedna ne mnogo odrasla osoba.

Ovo vam je ad hock izvedba, spontana i slučajna, može li se ipak reći sa malim predumišljajem. U svakom slučaju, što veselije i haotičnije to bolje. Ili kako želite, stvar ukusa i živaca.

Njuškica zahteva vreme, vešte prste velike i male. Plastelin žuti ili narandžasti, tri braon kuglice za njušku i oči. Za sve ostalo mašti na volju. Nama je model bio Ježurka Ježić iz priče Branka Ćopića (obavezno štivo).

Nismo hteli samog da ga ostavimo da po svetu luta,

drugar Neca ga je čekao na kraju puta.

Junak ove priče, zeleno pero na šeširu nosi,

tako se lovac pravi hvali i ponosi.

Ali kada mašta pusti krila,

družina se razvila.

Hitno je stigao rođak Mile sa mora

i sa žutim kačketom, veseli Bora.

(pogodi ko je Mile).

I mišić viri

neka se društvo veselo širi.

(pronadji Simu) – nije bilo teško?!

Velike uši ima,

naš miš, radoznali Sima.

Zimnica od jabuka spremna,

skupila je družina vredna.

 

Budite i vi vredni, osmislite svoju družinu. Možda Žirku Hrastiću treba pomoć? Mislim da sam ga videla kod onog tamo hrasta, blizu vas.

Hvala dragoj Kriminal Koki na ideji i motivaciji :)“