Srećan ti rođendan, žele bube i ptice ili DIY poklončić za divnu drugaricu.

Ideju sam dobila dosta davno, videvši u radnji čarapice na bubamare sa malom lupom zakačenom za njih, ali – naravno – vremena nikad za realizaciju. Doduše, mislim da su se sad sve zvezde poklopile, verovatno joj se ne bi dopalo da je kutiju dobila ranije.

I ne, deca ovde nisu pomagala. Neko boji bojanke za odrasle da bi se opustio, neko štrika a ja seckam i lepkam. Uvek sam volela kad ispod mojih prstiju izlaze stvari koje kao da se nižu jedna na drugu, poput mokrog peska kad ga sipkate kroz prste da bi napravili kulu višlju od prethodne. Probala sam i bojanke i štrikanje i svašta nešto što nije za javnost – za mene je ovo pun pogodak!

Trebaju vam bube, bubice, pauci i ostali insekti, veštačko, homemade ili pravo cveće, parčići drveta, malo filca u boji, makaze i lepak, i sve između što bi moglo da postane jedna mala bašta kad poraste.

wp_20160617_23_39_23_pro

Pravo mesto za nabavku je „Univerzal“ za filc i deko gumu, „Bašta“ za živuljke i „Bajkolino“ za insekte. Ja sam (filcanu) travu i vodu zalepila na stirodur, tako da mogu da se ubodu cvetovi koji stoje i pečurke na žicu te slavljenica može sama da aranžira baštu kako joj se već dopada. Tu su se i našle čarapice s lupicom s početka priče – malom istraživaču treba i lupa, ne?

Sve je to napravljeno tako da stane u kutiju, pa posle igranjca može i da se skloni. Praktični do kraja, ako može.

Na istu temu, deca su sama pravila sebi bašticu – nismo koristili filc nego bojice i papir, ali smo detaljno presli sve bube i bubice koje imamo u posedu: koliko nogu pauk ima a koliko druge bube, kako gusenica postaje leptir (da, izbunarili smo i gusenicu-igračku! sjajna je!!), kako skakavac skače, zašto Bogomoljka ima to ime i slagali smo bubamare u neverovatne kolone. Dve lupe su bile itekako upotrebljavane, a Pile je, radi boljeg uvida, ponovo dobio i igračku iz Kovčega s Blagom (u prevodu, tamo gde Mama sakriva sve dobre stvari).

wp_20161017_19_03_54_pro wp_20161017_19_09_12_rich
Trenutno mu je to omiljena igračka, a i meni. Rekla sam mu da ne treba da se plaši buba, pošto se verovatno one nas više plaše, i ne, neće ga napasti dok ne gleda. Kad je pogledao kroz stakalce koje projektuje kako one vide – razumeo je. Sad bar nema napad panike kad vidi bubu, iako nije baš načisto s njima. Recimo od muve hoće da se rasplače ali bez problema mazi pravu Bogomoljku. Na koga li je samo …

Zaista smo se lepo proveli, a vi ćete to morati zamisliti, pošto je kartica na fotoaparatu odlučila neopozivo da umre, a ja, sasvim odgovorno, nisam prebacila fotke na vreme.

Odbijam i da r-a-z-m-i-s-l-i-m šta je sve bilo na toj kartici…

Pokušajte ovo zajedno, mislim da će se deci jako svideti. Taman da unesete malo lepog vremena sad kada je ona prava jesen uzela zamah.

::: Update:::

Umrelo još nešto, a ne samo kartica …
Fotke pronađene!

Advertisements

2 minuta strke – 10 minuta zabave ili KAKO ZABAVITI TROGODIŠNJAKA – III deo

Zabava u korist proleća!

Dobar ulov sa Najlona = demistifikacija insekata.

Prva „alatka“ prikazuje svet viđen očima mrava, bubamare i pauka. Svako stakalce je obrađeno tako da, gledajući kroz njega, vidite kako oni vide. Namera mi je bila da mu pokažem a) da mi njima izgledamo strašni, i da se oni uglavnom nas boje. b) insekti nisu smetnja ili nebitni, sem što su korisni mogu da te nauče nečemu drugačijem..

DSC_8231

DSC_6045

Druga alatka je mini-teleskop ili mikroskop, zavisi gde ga uperite i kako ga okrenete. Pomoću njega je iz sigurne daljine gledao paukove i mrave, prvo plastične i gumene a onda i prave, nadajući se da neće moći da izvrše gepardski skok i zabodu mu očnjake u žilu kucavicu… Mis’im … Gde je samo to pokupio …

Kuhinjska vaga = izvor inspiracije kome se uvek vraćamo.

Bez zezanja, kuhinjska vaga je jedna svestrana sprava! Uči se sve po malo – matematika, merenje, težine, fina motorika (jeste li ikad pokušali da podignete teg od 1 gr? Ko gaji ćevape umesto prstiju bolje da ne pokušava!) a iznad svega strpljenje.

„Idi Pecaj“ (u stvari, treba nam treći za „Mexico“ pa da se vežba dok je mlad).

Jako mu se dopada igra ali mislim da je to najviše zato što možemo svi zajedno da se igramo. Opet je njegova pažnja „problem“, u sred partije on krene da pravi kućice ili da vozi zamišljeni auto, ali kad se jednom fokusira.. To je to!

go fish

Karte smo dobili od rođaka iz Kanade preeee… skoro 25 godina! Kod nas ih nisam srela, ali iskreno – nisam ih ni tražila. Mislim da ću uskoro da ubacim obične karte, da bi mogli da vežbamo brojeve.

U modu za društvene igre – malo drugačije Domine.

Opet ulov s Najlona – imala sam maglovitu ideju čemu služe kartice, ali magla se razišla tek pošto je drug Google translate preveo tekst s papirića.

Izgleda da je igra pomalo retro, iako sam (uz pomoć druga) online našla i drugačije i ne manje zanimljive. Posebno mi se dopala varijacija kao kod igre sa prve slike.

Traži se druga polovina slike, ne uparuju se tačkice – znači imam levu i desnu polovinu kauča, vrat i telo gitare. Caka je što je jedan deo gitare i deo kauča na istoj kartici. Naša izgleda ovako.

domine

Može da se krene od bilo koje kartice i da se redja u bilo kom pravcu, a kad razvijete prepredenost, možete da blokirate ostale igrače i pobedite. Predpostavljam da bi, uz malo logistike, mogla da se napravi sjajna igrica, kako edukativna tako i čisto radi zabave.

Prilično mi je uzbudljivo što nam se otvorio taj svet društvenih igara. Još uvek pamtim kad je osamdesetih tata doneo „Monopol“ (koji je, btw, još u životu kao i sve ostale igračke samo zahvaljujući mojoj mami) i onaj „Ne ljuti se čoveče“ koji si morao da pritisneš da bi kockica odskočila o metalnu pločicu. Zadala sam sebi zadatak da ga „upecam“ dok Pile nauči da broji, i bolje bi mi bilo da požurim!

Edit:

Pošto se na više mesta čulo „Na koji TAČNO „Ne ljuti se čoveče“ mislis?“, pronađoh ovo.

Fantastična ideja, i iako izgleda da neće preživeti, naš je bio u funkciji više od decenije. Bakin još i duže.

divider