3,2,1 – SAD, pa do 12.08. u podne!

Kao što sam obećala, počinjemo skoro u podne. Subota je, užasno je toplo pa se slobodno učipite pred monitorom na par minuta.

Od srca vam darujemo Putnu Aktivnu knjigu – pišem u množini jerbo ništa od ovog ne bi bilo da nema ogromnog strpljenja mog Puža i dece čija energija pršti i moli da bude kanalisana i zabavljena. On me pusti da se zabavljam a oni se trude da uvek budem u top formi, bar što se tiče kreativnosti.

Pravila su skoro kao i svuda:

1. Prijavljujete se na blogu, komentarom ispod posta koji će biti objavljen taj dan. Takođe je potrebno kliknuti na Follow dugmence sa leve strane, skoro na kraju stranice. Neću vas cimati za brojeve cipela u šestom razredu niti za lajkovanje hiljadu i jedne stranice, od volje vam hoćete li nekog tagovati i nekom podeliti post – ovo je fuss free nagradna igra. Komentar može biti minimalistički, mada bih ja najviše volela da bude konstruktivan, pa da mi date još koju ideju za putnu knjižicu.

2. Giveaway je otvoren za sve učesnike, dokle god je adresa na koju treba poslati paket u Srbiji.

3. Poštarina ide na moj teret, ako mi pobednik dostaviti ispravnu adresu i podatke koji nikako i nikada neće biti prosleđeni ni drugom ni trećem ni ostalim licima i služiće samo i isključivo za ovaj giveaway.

4. Pobednik će biti obavešten u roku od 24h, pobednika bira Random.org.

   

   Putna aktivna knjiga

Nagradica je lepi, zeleni registrator, a on sadrži:

.:.Folder sa ribicama koje možete da pecate pomoću štapa sa magnetom (i brojite, pecate prema bojama i na kraju spremite večericu od njih).

.:.:.  Automobil, žaba i ribica od deko-gume sa probušenim rupicama koje možete da ušivate pomoću velike igle i kanapa (igla je plastična, tupa i ogromna, savršena za malene ručice, divna vežba za finu motoriku).

.:.:.:. „Prazna“ glava na plastificiranom papiru, pa možete docrtavati whiteboard flomasterom oči, uši, kosu i nosiće ili možete zajednički da pravite ekspresije pomoću play-dough materijala.

.:.:.:.:. Saobraćajni znaci – štampa na plastificiranom papiru, na kome obeležavate koje ste sve znake videli tokom puta. Znaci su crtani i koriste se u Srbiji (ne poznajem stranjske saobraćajne znake pa sam se zadržala na ovima).

.:.:.:.:.:. Gradić – bilo koja figurica ili automobilčić može da se vozi/parkira/sudara do iznemoglosti. Papir je plastificiran, pa možete docrtavati saobraćaj, signalizaciju, znake .. Maštajte.

Uz sve ovo imate i whiteboard marker i sunđer za brisanje, tako da ste potpuno opremljeni za nove avanture.

Sve je ručno pravljeno i crtano, te samo ja polažem pravo na autorsko delo. Nećete ga naći nigde drugde, ali naći ćete slične i odlične koncepte koje ćete možda poželeti da dodate u registrator.

Želimo vam puno sreće!

Kad porastem biću …zubar!

Došlo i to vreme – zubar da se poseti.

U pokušaju da ga nateram da radi nešto s četkicom sem da je grize, kupili smo i onu rotirajuću. Naravno, pažnjom ošamućene haringe on zube i dalje ne četka, nego pali i gasi tu četkicu do iznemoglosti.

Pa smo se vratili na običnu.

Onda smo prešli na pojašnjavanje s pomagalima. Ako je vizualista kao i ja – biće mu lakše da razume. A i nadam se da će lepše sarađivati s doktorom posle ovoga.

Zubar kojeg sam im namenila je divan – Baka ga je našla pre 20 godina u dečijoj bolnici kad je trebao mom bratu. Do sada nisam čula da je iko ikad rekao nešto loše za njega. Čula sam tek nedavno da je prvenstveno radio sa decom sa posebnim potrebama, tako da mi je sada jasniji njegov pristup – naime, brat je u zubarsku stolicu seo tek posle pet dolazaka! Do tada su se njih dvojica vozali, pregledali zube studentima, pričali viceve i doktor je dopuštao da mu „pomaže“ u poslu.

E, da sam ja imala takvog zubara ne bi me tri znoja oblivala kad treba da idem na kontrolu!! (u moju odbranu, idem redovno – vodim se taktikom da je bolje ići preventivno nego kad zaboli, jerbo kad zaboli bolje neko da me ubije).

Davno još sam pokušala da nađem onu veštačku vilicu što je imaju zubari (bar su je imali kad sam ja bila mala), međutim neeesam uspeeela. Čak sam snizila kriterijum pa sam bunarila za onom šaljivom vilicom, što škljoca – bez uspeha (javite ako nađete negde jednu ili drugu, i dalje bih volela da ih imam).

Onda je Pinterest uradio svoje. Svašta ima da se nađe, ako imate malo vremena da tražite.

Treba vam Playdough, pinceta, stara četkica za zube, ogledalce iz doktorskog seta, biber u zrnu i (u nedostatku perlica ili onih klinčića za golf loptice) kukice za zavese. Znate, one stogodišnje plastične, što se danas skoro i ne koriste.

E kad se ne koriste – ja ih imam. Čak i više vrsta, pa sam mogla da biram oblik.

Napravite lažnu vilicu, pobodite „zube“ i mali zubar može da prione na posao.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Zube smo brojali, prali, vadili.

Onda sam napravila zub veličine onog konjskog iz „Pop Ćire i pop Spire“, da mogu lakše da pojasnim koren, krunicu ali i karijes (tu ulogu je preuzeo biber). Pričali smo o hrani koju zubi vole i ne vole, o namirnicama uopšte – mada mi često o tome razgovaramo, posebno ako počnu učestalije da traže slatkiše, što se uglavnom poklapa sa praznicima kad njih ima na izvolte jerbo za dečiji razvoj ništa nije tako dobro kao čokolada, šećer i prerađeni šećer – neizostavni delovi paketića i poklona koje dobijaju.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Za kraj smo napravili jedan mali opit – dva jajeta u ulozi života! Jedno smo potopili u koka-kolu, a drugo u sirće. Za sirće sam bila ubeđena da će odraditi sve kako treba, ali u kolu sam sumnjala, i to donekle opravdano.

Naime, kola treba da imitira okruženje u kome zubi tamne ukoliko se ne održavaju. Sirće treba da imitira okruženje u kome neke bakterije, u kombinaciji sa određenom hranom, prave kiselu sredinu za zube, što zube nagriza i omogućava lošim bakterijama da napadaju zub.

I tako smo potopili dva jajeta na 24 sata. Živa. Mogla sam ih skuvati, ali eto, može i ovako.

Jaje iz kole je malo potamnelo – Pile ga je malo gadljivo gledao, ali sve u svemu ništa spektakularno. Od naše kole nisam vatromet ni očekivala.

Jaje iz sirćeta je opravdalo opit – ljuska je postala gumasta da gumastija ne može biti. Pile nije smeo, pa je Balavac zab’o prst u njega dok nije eksplodiralo.

Lekcija nije naučena, ali je učena. Od njih malih ni ne očekujem da je savladaju kao za fakultet, ali volim kad razumeju ako pričamo o nečemu.

A ovih dana idemo u pravu ordinaciju.

Kakav je trtljav, na lakat će progovoriti – bolje da unapred upozorim doktora na brbljivog pacijenta…

Homemade slagalica-složilica

Pre nekog vremena kod Pileta u vrtiću je održan roditeljski sastanak. Iskreno, radovala sam se, hoću da upoznam roditelje njegovih drugova ali i da saznam nešto više o tome šta rade – znate i sami, izvući nešto korisno iz četvorogodišnjaka je nemoguća misija, a vaspitačice skoro nikad nisu tu kad odem po njega, te ostajem baš uskraćena za informacije.

A mogli bi češće da ih održavaju, dva puta godišnje mi se ne čini kao da opravdava tezu „hoćemo i roditelji da se uključe“, i pritom ne mislim na farbanje stolarije u sobi ili dogovor koliko ćemo ove godine da damo novaca za vrtićku igračku (roditelji daju novaca po dogovoru, pa se od toga kupuju igračke za grupu i eventualno bojice, tempere i slično – drugar nam je prepustio nepotrebne formulare iz svoje firme pa makar papira ima). Volela bih da znam i šta i kako rade, da li im treba pomoć, da li možemo negde da uskočimo, da li im trebaju pribori i alati, nešto čime možemo da doprinesemo sem da ih sa rezervnom odećom ostavimo ujutru.

Delimično sam i saznala šta rade. Eto, radili su boje (žuta, plava, narandžasta, crvena, zelena, crna..), radili su domaće životinje i njihove bebe, napravili su prodavnicu i kuhinju pa prave klopu ..

!

A kad dođem po njega oni gledaju crtaće. I uvek dobijem crtež, slobodnim stilom, slobodna tema. Jednom u dve nedelje kaže da su učili novu pesmicu.

!!

Prošle nedelje mi je rekao da mu je u vrtiću dosadno.

!!!

E, cvrc Milojka.

I mama kasno pali. Onda sam Baki prebrala po pamćenju, šta su njena deca radila u tom uzrastu, pa sam dobila free šetnju po aleji sećanja uz tanjiriće, bočice, kolaže i čime sve ne smo mi to njoj tada ulepšavali dane. Ona to još čuva, a kako je krenulo, ja ću imati za čuvanje samo „nape“ puta koje mi on donosi svako popodne, da se ne izgubimo na putu ka kući, koje radi slobodnim stilom, kao slobodnu temu.

Mislim, ne očekujem Montesori vrtić i da pravi kosture od štapića za uši, to je za ovde gde smo jednako sedmici na lotou, ali daaajte!

Onda smo došli do dela koji me je ostavio bez teksta (stvarno ću morati da tražim pauze u sastancima, da prežvaćem informacije na miru) pa nisam stigla da se posvetim programu po kom rade.

70% grupe zna da reši slagalicu od tri dela.

50% grupe onu od četiri dela.

Samo troje onu sa više od 4 dela. Ima 21. dete u grupi.

Logičko razmišljanje, koncetracija i pažnja su im na nuli, sasvim verovatno sa Piletom na čelu. U sekundi me je ošamarila moja rečenica „On ne voli slagalice pa mu ih ni ne nudim“, sa povratnim udarom u vidu mentalne slike kada sedi i ruši kocke koje sam ja slagala, iznova i iznova. I odustaje na samom početku, što mom pritisku daje uzlet kao da je na raketnom gorivu.

A tako. Pa dobro, poradićemo na tome, nije teško.

Posle kratkog surfovanja i istraživanja (relativan pojam, meni je kratko – mislim da me je Puž dizao sa stolice da proveri da li sam se zalepila) naletela sam na FB grupu koja nalazi, isprobava i deli ideje pomoću kojih sprovode Montesori princip u svojim vrtićima i učionicama, blog posvećen NTC sistemu učenja i gazilion (neka i nije prava, meni se ova reč baš dopada!) drugih blogova i sajtova koji su sjajna ispomoć i inspiracija.

A nasla sam i ovo – Denesha kocke, tačnije geometrijski oblici različitih boja, veličine pa i debljine. Koriste se za upoznavanje deteta sa logikom i osnovama matematike, a postoje u više varijanti.

A šta sa njima? Sortiranje boja -može, sortiranje prema obliku – može, sortiranje prema veličini – opet može. Složićete se, to su jedne veoma svestrane kocke.

U inat novcima, vremenu i trudu – eto nama homemade slagalice-složilice, u pravom smislu te reči. Balavac je spavao, ja sam bojila i u isto vreme gledala tv program sa Bakom i sve je bilo spremno pre nego što će Pile doći kući. Iskreno, više me je truda stajalo da ne rušim kockice nego da nacrtam slagalicu.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Eto, ne treba ni pojašnjenje. Mogla sam umesto kocaka da upotrebim lonce i poklopce, ili jastuke, i opet je zanimljivo. I ne traži mnogo novaca, samo malo vremena.

Otkrivalica po Balavcu

Da li je to ptica?! Da li je to avion?! Ne, to je Balavac!
Brži od metka, jači od lokomotive, neverovatni stranac sa planete Kripton,
koji može da preskoči visoke zgrade u jednom skoku
i prevuče ventilator kroz celu kuću!!

Mislim da sam pomalo zaboravila šta im sve može biti zabavno u ovom uzrastu, iako je nama besmisleno. Trenutno voli da premešta nameštaj. Oduševljava me njegov izraz lica kad odgura stočić gde mu mesto nije.

I kod njega praktikujem da se mešam tek kada mi je zaista važno da me posluša, ali on nije kao Pile, nema želju da mi udovolji pa se nas dva rogata prilično „bodemo“. Zaista se nadam da mu samo još nisam našla dugme, da ćemo vremenom da naučimo jedno s drugim. Tako da – on vuče i gura, ja vraćam i eto nas dva srećna.

Dane provodimo svak u svom poslu – ja do guše u vešu i obrocima, a on vežba prstiće pomoću štipaljki i sudova. Moram priznati, brže od Pileta je pohvatao neke radnje – kako se penje i silazi, kako se koristi konjić za ljuljanje, kako da zaobiđe prepreke koje mu postavljamo da bi ga sprečili u nedozvoljenim radnjama… Znate već, sve što vam digne pritisak a njima je neodoljivo zabavno.

Nedavno je dobio dozvolu i za pesak, pošto je prestao da ga jede (ne pitajte, setite se da je brži od metka). Deda je kupio kubik peska za stazu u dvorištu, i naravno da je dovoljno preostalo da napravimo sopstvenu plažu. Pa, bar kad izbacim iz kuće ono što unesu u čarapama i peleni.

Sipa, presipa, voza i nosa – uživanje za sve pare!

Veliki bata se pravi da pomaže, u stvari mu samo otima sve za šta pokazuje interesovanje, pa smo uveli novo pravilo – ako se svađaju oko igračke, igračku ćemo skloniti. Tako nema svađe, a i obojica će naučiti da dele.

Mislim da malo nije fer prema Piletu, pošto Balavac ne zna šta znači deliti a i mali je da razume, međutim kao ravnotežu, Pile je taj koji otima igračke, tako da je nauk uglavnom za njega. Za sad deluje, mada verovatno samo dok ne nauči da kaže „To nije fer!“

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Pošto sam planirala da počnem sa senzornim kutijama, ovo mi dođe savršeno – recimo da pesak ne unosim unutra, a opet ima priliku da uživa i toj teksturi pod prstima.

Otkrili smo i krede – posle početnog glockanja, shvatio je da ostavljaju trag tako da sad imamo mala umetnička dela. Nažalost, još uvek pokušava da ih pojede pa ih retko dobije u ruke.

I, za sada poslednje, otkrio je gomile. Iako ovo spada u zanimacije za 2 minuta strke-10 minuta zabave, Balavac je lepo vežbao hvatanje i bacanje.
Izvukli smo loptice iz skrovišta, i naš sjajni kauč je uz pomoć dva jastuka postao divna igraonica.

Savršeno za ove pretople letnje dane, kad se napolje ne može. Terasa, kadica sa peskom i koji kamiončić stvarno mogu biti spas i razonoda.

 

Ima ko će meni da popravlja stvari – fina motorika na delu

Moj mali majstor – ama  uopšte ne bih žalila da se odluči za stolariju, ta ja bi mu bila prvi šegrt!

Za ovu aktivnost vam treba:
stiropor ili stirodur;
šrafciger i/ili čekić;
drvene tiple, šrafovi, ekseri;i naravno priručni alat kao što je lenjir, metar, olovka…
Postupak vam ne moram pojašnjavati, mislim da, do sada,  ništa lakše nije išlo.

Obožava šrafciger („šapiger“) i baš brzo je naučio kako da ga koristi. Čekić tu i tamo .. Još uvek ne razume zašto ne može samo da opali po ekseru.

U bezbednijoj varijanti dobio bi drvene tiple umesto eksera, ali pošto ga poznajem, verovala sam da nećemo imati problema.

I nismo.

Tražili smo od tate da nam napravi ovu tablu sa lancima, katancima, ključaonicama i sličnim zezalicama, ali tata valjda misli da ima mnooogo vremena pre nego što on poraste za to. Ipak, uz minimalno truda (čekić -hat! ekseri-hat-hat!! parče izolacije – hat-hat-hat!!!) čak je mama napravila nešto sjajno!

Mislim da je odlično za razvoj motorike, posebno šrafciger, ali i vežba i pažnju i to naročito dok koristi čekić, ali i ako zanemarimo tu stranu – mislim da će vam dete biti preokupirano bar 15 minuta, sasvim dovoljno za popiti kafu.