Kad porastem biću …zubar!

Došlo i to vreme – zubar da se poseti.

U pokušaju da ga nateram da radi nešto s četkicom sem da je grize, kupili smo i onu rotirajuću. Naravno, pažnjom ošamućene haringe on zube i dalje ne četka, nego pali i gasi tu četkicu do iznemoglosti.

Pa smo se vratili na običnu.

Onda smo prešli na pojašnjavanje s pomagalima. Ako je vizualista kao i ja – biće mu lakše da razume. A i nadam se da će lepše sarađivati s doktorom posle ovoga.

Zubar kojeg sam im namenila je divan – Baka ga je našla pre 20 godina u dečijoj bolnici kad je trebao mom bratu. Do sada nisam čula da je iko ikad rekao nešto loše za njega. Čula sam tek nedavno da je prvenstveno radio sa decom sa posebnim potrebama, tako da mi je sada jasniji njegov pristup – naime, brat je u zubarsku stolicu seo tek posle pet dolazaka! Do tada su se njih dvojica vozali, pregledali zube studentima, pričali viceve i doktor je dopuštao da mu „pomaže“ u poslu.

E, da sam ja imala takvog zubara ne bi me tri znoja oblivala kad treba da idem na kontrolu!! (u moju odbranu, idem redovno – vodim se taktikom da je bolje ići preventivno nego kad zaboli, jerbo kad zaboli bolje neko da me ubije).

Davno još sam pokušala da nađem onu veštačku vilicu što je imaju zubari (bar su je imali kad sam ja bila mala), međutim neeesam uspeeela. Čak sam snizila kriterijum pa sam bunarila za onom šaljivom vilicom, što škljoca – bez uspeha (javite ako nađete negde jednu ili drugu, i dalje bih volela da ih imam).

Onda je Pinterest uradio svoje. Svašta ima da se nađe, ako imate malo vremena da tražite.

Treba vam Playdough, pinceta, stara četkica za zube, ogledalce iz doktorskog seta, biber u zrnu i (u nedostatku perlica ili onih klinčića za golf loptice) kukice za zavese. Znate, one stogodišnje plastične, što se danas skoro i ne koriste.

E kad se ne koriste – ja ih imam. Čak i više vrsta, pa sam mogla da biram oblik.

Napravite lažnu vilicu, pobodite „zube“ i mali zubar može da prione na posao.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Zube smo brojali, prali, vadili.

Onda sam napravila zub veličine onog konjskog iz „Pop Ćire i pop Spire“, da mogu lakše da pojasnim koren, krunicu ali i karijes (tu ulogu je preuzeo biber). Pričali smo o hrani koju zubi vole i ne vole, o namirnicama uopšte – mada mi često o tome razgovaramo, posebno ako počnu učestalije da traže slatkiše, što se uglavnom poklapa sa praznicima kad njih ima na izvolte jerbo za dečiji razvoj ništa nije tako dobro kao čokolada, šećer i prerađeni šećer – neizostavni delovi paketića i poklona koje dobijaju.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Za kraj smo napravili jedan mali opit – dva jajeta u ulozi života! Jedno smo potopili u koka-kolu, a drugo u sirće. Za sirće sam bila ubeđena da će odraditi sve kako treba, ali u kolu sam sumnjala, i to donekle opravdano.

Naime, kola treba da imitira okruženje u kome zubi tamne ukoliko se ne održavaju. Sirće treba da imitira okruženje u kome neke bakterije, u kombinaciji sa određenom hranom, prave kiselu sredinu za zube, što zube nagriza i omogućava lošim bakterijama da napadaju zub.

I tako smo potopili dva jajeta na 24 sata. Živa. Mogla sam ih skuvati, ali eto, može i ovako.

Jaje iz kole je malo potamnelo – Pile ga je malo gadljivo gledao, ali sve u svemu ništa spektakularno. Od naše kole nisam vatromet ni očekivala.

Jaje iz sirćeta je opravdalo opit – ljuska je postala gumasta da gumastija ne može biti. Pile nije smeo, pa je Balavac zab’o prst u njega dok nije eksplodiralo.

Lekcija nije naučena, ali je učena. Od njih malih ni ne očekujem da je savladaju kao za fakultet, ali volim kad razumeju ako pričamo o nečemu.

A ovih dana idemo u pravu ordinaciju.

Kakav je trtljav, na lakat će progovoriti – bolje da unapred upozorim doktora na brbljivog pacijenta…

Homemade slagalica-složilica

Pre nekog vremena kod Pileta u vrtiću je održan roditeljski sastanak. Iskreno, radovala sam se, hoću da upoznam roditelje njegovih drugova ali i da saznam nešto više o tome šta rade – znate i sami, izvući nešto korisno iz četvorogodišnjaka je nemoguća misija, a vaspitačice skoro nikad nisu tu kad odem po njega, te ostajem baš uskraćena za informacije.

A mogli bi češće da ih održavaju, dva puta godišnje mi se ne čini kao da opravdava tezu „hoćemo i roditelji da se uključe“, i pritom ne mislim na farbanje stolarije u sobi ili dogovor koliko ćemo ove godine da damo novaca za vrtićku igračku (roditelji daju novaca po dogovoru, pa se od toga kupuju igračke za grupu i eventualno bojice, tempere i slično – drugar nam je prepustio nepotrebne formulare iz svoje firme pa makar papira ima). Volela bih da znam i šta i kako rade, da li im treba pomoć, da li možemo negde da uskočimo, da li im trebaju pribori i alati, nešto čime možemo da doprinesemo sem da ih sa rezervnom odećom ostavimo ujutru.

Delimično sam i saznala šta rade. Eto, radili su boje (žuta, plava, narandžasta, crvena, zelena, crna..), radili su domaće životinje i njihove bebe, napravili su prodavnicu i kuhinju pa prave klopu ..

!

A kad dođem po njega oni gledaju crtaće. I uvek dobijem crtež, slobodnim stilom, slobodna tema. Jednom u dve nedelje kaže da su učili novu pesmicu.

!!

Prošle nedelje mi je rekao da mu je u vrtiću dosadno.

!!!

E, cvrc Milojka.

I mama kasno pali. Onda sam Baki prebrala po pamćenju, šta su njena deca radila u tom uzrastu, pa sam dobila free šetnju po aleji sećanja uz tanjiriće, bočice, kolaže i čime sve ne smo mi to njoj tada ulepšavali dane. Ona to još čuva, a kako je krenulo, ja ću imati za čuvanje samo „nape“ puta koje mi on donosi svako popodne, da se ne izgubimo na putu ka kući, koje radi slobodnim stilom, kao slobodnu temu.

Mislim, ne očekujem Montesori vrtić i da pravi kosture od štapića za uši, to je za ovde gde smo jednako sedmici na lotou, ali daaajte!

Onda smo došli do dela koji me je ostavio bez teksta (stvarno ću morati da tražim pauze u sastancima, da prežvaćem informacije na miru) pa nisam stigla da se posvetim programu po kom rade.

70% grupe zna da reši slagalicu od tri dela.

50% grupe onu od četiri dela.

Samo troje onu sa više od 4 dela. Ima 21. dete u grupi.

Logičko razmišljanje, koncetracija i pažnja su im na nuli, sasvim verovatno sa Piletom na čelu. U sekundi me je ošamarila moja rečenica „On ne voli slagalice pa mu ih ni ne nudim“, sa povratnim udarom u vidu mentalne slike kada sedi i ruši kocke koje sam ja slagala, iznova i iznova. I odustaje na samom početku, što mom pritisku daje uzlet kao da je na raketnom gorivu.

A tako. Pa dobro, poradićemo na tome, nije teško.

Posle kratkog surfovanja i istraživanja (relativan pojam, meni je kratko – mislim da me je Puž dizao sa stolice da proveri da li sam se zalepila) naletela sam na FB grupu koja nalazi, isprobava i deli ideje pomoću kojih sprovode Montesori princip u svojim vrtićima i učionicama, blog posvećen NTC sistemu učenja i gazilion (neka i nije prava, meni se ova reč baš dopada!) drugih blogova i sajtova koji su sjajna ispomoć i inspiracija.

A nasla sam i ovo – Denesha kocke, tačnije geometrijski oblici različitih boja, veličine pa i debljine. Koriste se za upoznavanje deteta sa logikom i osnovama matematike, a postoje u više varijanti.

A šta sa njima? Sortiranje boja -može, sortiranje prema obliku – može, sortiranje prema veličini – opet može. Složićete se, to su jedne veoma svestrane kocke.

U inat novcima, vremenu i trudu – eto nama homemade slagalice-složilice, u pravom smislu te reči. Balavac je spavao, ja sam bojila i u isto vreme gledala tv program sa Bakom i sve je bilo spremno pre nego što će Pile doći kući. Iskreno, više me je truda stajalo da ne rušim kockice nego da nacrtam slagalicu.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Eto, ne treba ni pojašnjenje. Mogla sam umesto kocaka da upotrebim lonce i poklopce, ili jastuke, i opet je zanimljivo. I ne traži mnogo novaca, samo malo vremena.

Otkrivalica po Balavcu

DSC_9608

Da li je to ptica?! Da li je to avion?! Ne, to je Balavac!
Brži od metka, jači od lokomotive, neverovatni stranac sa planete Kripton,
koji može da preskoči visoke zgrade u jednom skoku
i prevuče ventilator kroz celu kuću!!

Mislim da sam pomalo zaboravila šta im sve može biti zabavno u ovom uzrastu, iako je nama besmisleno. Trenutno voli da premešta nameštaj. Oduševljava me njegov izraz lica kad odgura stočić gde mu mesto nije.

I kod njega praktikujem da se mešam tek kada mi je zaista važno da me posluša, ali on nije kao Pile, nema želju da mi udovolji pa se nas dva rogata prilično „bodemo“. Zaista se nadam da mu samo još nisam našla dugme, da ćemo vremenom da naučimo jedno s drugim. Tako da – on vuče i gura, ja vraćam i eto nas dva srećna.

DSC_9625

Dane provodimo svak u svom poslu – ja do guše u vešu i obrocima, a on vežba prstiće pomoću štipaljki i sudova. Moram priznati, brže od Pileta je pohvatao neke radnje – kako se penje i silazi, kako se koristi konjić za ljuljanje, kako da zaobiđe prepreke koje mu postavljamo da bi ga sprečili u nedozvoljenim radnjama… Znate već, sve što vam digne pritisak a njima je neodoljivo zabavno.

Nedavno je dobio dozvolu i za pesak, pošto je prestao da ga jede (ne pitajte, setite se da je brži od metka). Deda je kupio kubik peska za stazu u dvorištu, i naravno da je dovoljno preostalo da napravimo sopstvenu plažu. Pa, bar kad izbacim iz kuće ono što unesu u čarapama i peleni.

Sipa, presipa, voza i nosa – uživanje za sve pare!

DSC_9563

Veliki bata se pravi da pomaže, u stvari mu samo otima sve za šta pokazuje interesovanje, pa smo uveli novo pravilo – ako se svađaju oko igračke, igračku ćemo skloniti. Tako nema svađe, a i obojica će naučiti da dele.

Mislim da malo nije fer prema Piletu, pošto Balavac ne zna šta znači deliti a i mali je da razume, međutim kao ravnotežu, Pile je taj koji otima igračke, tako da je nauk uglavnom za njega. Za sad deluje, mada verovatno samo dok ne nauči da kaže „To nije fer!“

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Pošto sam planirala da počnem sa senzornim kutijama, ovo mi dođe savršeno – recimo da pesak ne unosim unutra, a opet ima priliku da uživa i toj teksturi pod prstima.

Otkrili smo i krede – posle početnog glockanja, shvatio je da ostavljaju trag tako da sad imamo mala umetnička dela. Nažalost, još uvek pokušava da ih pojede pa ih retko dobije u ruke.

DSC_9550

I, za sada poslednje, otkrio je gomile. Iako ovo spada u zanimacije za 2 minuta strke-10 minuta zabave, Balavac je lepo vežbao hvatanje i bacanje.
Izvukli smo loptice iz skrovišta, i naš sjajni kauč je uz pomoć dva jastuka postao divna igraonica.

DSC_9638

Savršeno za ove pretople letnje dane, kad se napolje ne može. Terasa, kadica sa peskom i koji kamiončić stvarno mogu biti spas i razonoda.

 

Ima ko će meni da popravlja stvari – fina motorika na delu

Moj mali majstor – ama  uopšte ne bih žalila da se odluči za stolariju, ta ja bi mu bila prvi šegrt!

Za ovu aktivnost vam treba:
stiropor ili stirodur;
šrafciger i/ili čekić;
drvene tiple, šrafovi, ekseri;i naravno priručni alat kao što je lenjir, metar, olovka…
Postupak vam ne moram pojašnjavati, mislim da, do sada,  ništa lakše nije išlo.

Obožava šrafciger („šapiger“) i baš brzo je naučio kako da ga koristi. Čekić tu i tamo .. Još uvek ne razume zašto ne može samo da opali po ekseru.

DSC_6118

U bezbednijoj varijanti dobio bi drvene tiple umesto eksera, ali pošto ga poznajem, verovala sam da nećemo imati problema.

I nismo.

DSC_6130

Tražili smo od tate da nam napravi ovu tablu sa lancima, katancima, ključaonicama i sličnim zezalicama, ali tata valjda misli da ima mnooogo vremena pre nego što on poraste za to. Ipak, uz minimalno truda (čekić -hat! ekseri-hat-hat!! parče izolacije – hat-hat-hat!!!) čak je mama napravila nešto sjajno!

Mislim da je odlično za razvoj motorike, posebno šrafciger, ali i vežba i pažnju i to naročito dok koristi čekić, ali i ako zanemarimo tu stranu – mislim da će vam dete biti preokupirano bar 15 minuta, sasvim dovoljno za popiti kafu.

divider

Naše prvo more – deo I

Na plavome morskom žalu
gdje ćarlija vjetrić mio,
plavušu sam bajnu snio:
o kako sam sretan bio!

 

E cele nedelje sam mu ovo pevala.

Nažalost, situejšn je takva da moja deca neće skoro videti more. A to me dovodi do problema – aman kako da trogodišnjaku objasnim šta je more??!
Dala sam sve od sebe, pa ako ikada bude ronio bar će znati kako se koji stanovnik mora zove :)

Kao najlakše i najlepše – morska kutija.

DSC_5140

Školjke smo dobili prošle godine od drugara Franeta – i veliko mu hvala na ovome. Morska zvezda, nažalost, nije preživela putovanje iz Splita ali snašli smo se i sa kopijom iz pet-shopa. Dete prosto obožava zvezde pa je tu palo objašnjavanje da zvezde ima na nebu ali i u moru i da se one zovu Morske Zvezde, pa da i ježeva ima u moru i da se zovu Morski Ježevi .. i shvatate. Vidim da ga je malko zbunilo, posebno kad sam uzela jednu lepu malu školjkicu.
„Jel’ ti liči na uvo? E, ona se zove Petrovo uvo!“
„Nije!!“ (sad smo i u Nije fazi).
„Kako nije? Vidiš, baš ima oblik uveta, jel’ da liči na moje uvo?“
„Nije!“
Dobro. Ajd, ostavila sam ga sa tim ubeđenjem, ali vidim da ju je upadljivo izbegavao do kraja igranja.
Pokazala sam mu da školjka ima ponekad dva dela i da se otvara i zatvara, da u nekim školjkicama žive mali račići i da je to njihova kuća, pa kad je prerastu neki odu da traže drugu kuću a da neke školjke žive na stenju i kamenju .. I da Morski Jež ima jako puno bodlji da se brani! Ma ama baš sve što sam mogla da se setim o moru i njegovim stanovnicima.

Naravno, njemu je gušt bio da sipa i presipa sitan pesak, pa su se u „moru“ uskoro našli i autići pored kašika, činijica i poklopaca.

DSC_5145

Odlučila sam da više sličnih aktivnosti uobličim na kraju u jedno delo (o njemu na kraju) tako da smo za prvo umetničko delo izabrali – Meduzu. Ja sam nacrtala na papiru telo i isekla tako da on gleda kako se seče (prvi blizak susret s makazama), zatim ih je bojio prstima i lepio pipke  koje sam isekla od kese. Ovo mu je drugi kontakt s lepkom i pošto je providan, vidim da dete ne shvata gde i šta se radi, pa ako znate za lepak za papir u boji – javite mi. Ovaj i nije dovoljno lepljiv da bi Pile shvatio šta-ko-i-gde ili me opet zeza. Kod njega je sve moguće.

meduze

DSC_5148  Onda smo malo pecali. Ribice i štap su mojih ruku delo i on stvarno uživa u njima. Čak smo ih napravili u dve varijante pa poklonili drugarima – i njima se dopadaju, pa sam odlučila da ih napravim i za naš prvi giveaway ali otom-potom, kad dodje na red.

 

 

 

 

DSC_5272Sledeći dan smo crtali, bojili i sekli ribe. Dobio je dečije makaze i bio strašno uvređen jer su dečije – on bi velike! Na kraju je Baka izvukla odnekud male ali oštre makazice koje idu u kompletu za šivenje (ono što se kod kineza kupuje za džabaka i makaze traju dok neko ne kine u njih) pa je seckao, seckao, seckao .. I seckao. Tu smo skrenuli s teme mora pošto sam morala da mu objasnim da papir je previše dragocen da bi mogao da ga zasečeš jednom i baciš u kantu (neke sklonosti, tipa spremanja za sobom, je pokupio od mene. Ne voli neuredno ali se trudi da nered napravi.).

Sa neta sam pokupila dosta morskih tema. Između ostalog, crtež na kojoj se nalazi sve ono o čemu smo pričali proteklih dana i ono o čemu ćemo pričati ili se igrati. Odnela sam je u obližnju štampariju i tamo su je odštampali na muflonu. Isekla sam je i zalepila na štapiće, one što dr koristi za pregled grla. Sve u svemu, baš ga je zaintrigirala – prvo ima sve te živuljke po sebi (a koje nisu sa farme!) a drugo ima i brojeve po sebi! Već neko vreme brojimo sve i svašta, od stepenica koje pređemo xxxx puta u toku dana do omiljenih pesmica s brojevima. I tako je on slagao prvo kao slagalicu a onda po brojevima .. I zna, neke brojeve bolje a neke lošije, ali zna.

DSC_5415

U istoj štampariji su mi uradili i Memori kartice sa morskom tematikom, samo što su je odštampali na 300 gramskom papiru, tako da su otpornije na dečije habanje.

DSC_5524

Počeli smo sa tri para a završili sa šest parova. Ovu igru se trudim da ne forsiram, čim pokaže znake zamora ja je pokupim. Btw – tata i on su došli do nerešenog rezultata :o)

Spremila sam mu još igrica, ali to ostavljamo za narednu nedelju. Za sada neka gustira ovo.

Farma

Ovo je tema koja me je do sada najviše angažovala.
Baš dugo skupljam životinjke, što sa Najlona što sa Limunda. Knjigice još duže. Ovo je ipak prva tema da je baš usko vezana za jednu tematiku  pa je i potražnja za rekvizitima bila teža. Na primer – kukuruz sam jedva našla i to u poljoprivrednoj apoteci, ali i to samo kao džak od 10 kila! Ma šta da radim sa preostalih 8?!
I tako ja angažujem G-dina da se raspita ko na njegovom poslu ima viška 2 kg kukuruza, pa dok su se oni podsećali nedeljama ko kome kada i kako treba da donese .. Ova tema dobi Deo I i Deo II.

Počela sam sa tacnom i „Čija je ovo senka?“ igricom. Papir sa senkama životinja sam plastificirala, na svaku zalepila čičak-traku a posebno sam plastificirala životinje u koloru, pa na njihovu poleđinu zalepila mekani deo čičak-trake i sad ništa nema da bega! Malo kasnije je taj usamljeni papir postao deo Salašarske fascikle: „Glave i repovi“ su životinje sa salaša kao puzle ali samo sa dva dela pa on treba da ih sastavi.

DSC_2260 „Poređaj traktore“ je jedan te isti crtež traktora u 5 različitih veličina i cilj je poslagati ih po veličini od najvećeg ka najmanjem ili obrnuto.
Fascikla čak sadrži i puzle od 9 delova, ali kako smo mi mali za to fascikla će imati duuug rok trajanja.
Lepota ovoga je što se u nju može dodavati dok ne popuca po šavovima, kao i što je možete koristiti iznova i iznova. Više o ovome možete naći širom interneta, pod nazivom „File folder games„. Fascikle mogu biti i zabavne i obrazovne, jedno ne isključuje drugo. Možete ih držati zasebno i vaditi po potrebi ili zajedno, pa nositi na putovanja ili kod doktora – mogućnosti su neograničene i neverovatne.

I to me dovodi to Tijane i Žabe.

Druga tacna je bila dom Prasetu. Tako mi je slatko da zaslužuje veliko slovo! Prase je zalepljeno na karton a rep mu je „dekorativna žica“ kako se kod nas zove, odnosno pipe cleaner. To je žičica koja ima dlačice po sebi, i konkretno ova je u rozoj boji. Cilj je razvijanje fine motorike – nabacivanje papirnih prstenova Prasetu na rep! Priznajem, ovde smo G-din i ja više uživali od Prdavog Pileta.

DSC_2253

Treća tacna je u stvari korpa – pet različitih knjigica o životinjama na farmi, odnosno salašu. Neke su nove a neke su sa Najlona i savršeno su očuvane, neke su bojanke a neke baš knjigice.

DSC_2273

Kao Art projekat pravili smo ovcu od vate i papira. Jedna ideja je bila da opcrtamo njegovu šaku, pa kad se oboje prsti u crno, na palcu dodaju uši, oči i usta a na dlan zalepe kuglice vate to treba da liči na ovcu. Ma da … Osetila sam taj pogled koji mi je uputio.
Druga ideja je bila da prosto nacrtam ovcu na papir, pa da mu dam lepak od brašna i vode i da lepi kuglice vate gde vuna treba da bude, međutim taj lepak se nanosi četkicom a on kako je video četkicu sve ostalo je postalo nejasno i bledo u njegovom umu. To usredsređivanje će jednom početi da me plaši. I tako, on je mazao gde je stigao sve brže i brže a mi smo nabacivali kuglice sve brže i brže …

ovca 2ovca

Ipak je bilo zabavno, a ja imam nešto da se hvalim u starim danima :o) Preporučujem, mada možda kad ih prođe fascinacija mahnitog mazanja.

Senzorna kutija … Hmmm …  Kao što već rekoh, životinjke su duuugo skupljane jedna po jedna, kukuruz sam jedva nabavila, plastičnih jaja van Uskršnjih prodaja nema (i opet, hvala Najlonu i za ovo jedno) a imala sam BIG planove za njih – sve u svemu, vrlo teška kutija. Čašice su sveže nabavljene, da ima malo raznolikosti a ogradice sam sama pravila od štapića za mešanje kafe, silikonskog lepka i keksova za stolariju. Tu je trebala da bude i brlja od soca od kafe za svinju ali sam se na vreme zaustavila. Kad odraste i pokači šta je šta onda će prase da dobije svoje blato, za sada je dosta. Ionako ne obraća pažnju ni na piliće ni na koze ukoliko su konji u priči.

DSC_2246

Traktor sa prikolicom sam kupila na Limundu, a druge dve našla na Najlonu. Trenutno ne postoji niko više na svetu sem tog traktora. Tetkača je pokušala da mu pokaže da se u prikolici može prevoziti kukuruz i krave – samo što se nije rasplakao zašto nešto dira njegov traktor i vrlo odlučno ih je izbacio napolje (a odlučnost na licu skoro-dvogodišnjaka je nešto što treba videti).

zajedno

Malo sam ostavila po strani tvrdoglavo zaziranje od tehnike pa sam ubacila igranje igrica na kompjuteru, naravno vezano za Farmu. Kod jedne je prilikom kliktanja dobijao zvukove pa je trebao da pogodi kojoj životinji pripadaju, a kod druge je posle besomučnog kliktanja kokoška snela jaje iz kojeg se izleglo pile .. Mis’im … ali zabavio se, neka mu.
Inače, deda mu pušta svašta nešto na Youtube, pa nekako je našao i ovo (moja mama ga zove „Privjet, privjet“) i odlično se uklapa u moje planove a pritom Prdavo Pile ih obožava!

Zelena nedelja

Uprkos Nadi, Želji i Trudu – nisam uspela da se javim nedelju za nedelju. Prosto, previše sam sebi nabacala posla pa je nešto moralo da bude zakinuto. Zelena nedelja je išla odmah posle Crvene, a za njom Žuta. Znači kasnim sa pisanjem (malo) ali nadoknadiću, obećavam.

Kako sad već imam tri nedelje iskustva sa ovim (wow. strava.) počela sam da primećujem stvari koje sad već ne mogu biti slučajnosti – meni najdraža je sto Prdavo Pile prepoznaje kadicu koju koristim za senzornu kutiju i baš je uzbuđen kad je vidi. Tapka nogicama iza mene i brblja kroz dudu u ustima sve dok ja ne raširim čaršav i spustim je kod njega. Onda brzo sedne i polako razgleda šta ima unutra – čitavih 15 sekundi, a za dete od 19 meseci to je čitava večnost!! Onda krene vađenje, presipanje, sipanje i sveopšte rasulo. I dalje mu je omiljena zabava da presipa i sipa, da li je to voda, perlice ili pirinač – sasvim nebitno. Mislim da ću malo bolje da se pozabavim ovim, ako je to već ono što on želi.

Zelena nedelja je počela sa plastičnim kamenčićima („Bašta“ d.o.o. 100,00 i neki dinar) i posudom za led. Posuda za led ga ne interesuje mnogo, ali kamenčići su obožavani! Sa njima smo brojali, ubacivali ih u svakakve posude, presipali ih i sakrivali u Ruske lutkice (poklon od bake, on prosto mora da ih pootvara). Na tacni su ga još dočekale pufnice od vunice (sama sam ih pravila dok sam gledala film uz pomoć viljuške i napravila po 12 komada u 5 različitih boja – brzo to ide), i Žaba lutka za ruku (i to sam sama šila, zato ima jedan krak naopačke).

Image

Žabu ne voli osim ako je njegov tata ne koristi da mu krade dude i ako može da je hrani (sa pufnicama)

Image

Isekla sam još i žabu od deko-gume i izbušila zumbom pa prezentovala sa sve ljubičastom pertlom, ali sem par prezrivih pogleda nije zadobila neku pažnju. Pa, šta sad da mu radim. Možda jednog dana .. Inače, ova žaba služi za razvoj fine motorike gde dete treba da provlači pertle kroz rupice, međutim on ne vidi svrhu u tome pošto pertle provlači jedino kroz patike (zaboga, što bi pertla išla kroz žabu??!)

Image

Na zelenu senzornu kutiju sam ponosna – još više zato što me je on danima posle vukao ka njoj. Pirinač mu se dopada, obojila sam ga tako što sam razmutila dosta zelene prehrambene boje u vrlo malo vode i nasula pirinač u to. Promešala malo i ostavila na novinama da se osuši preko noći. Kasnije sam našla recept za bojenje gde se u kesicu sipa pirinač i boja i sve se mulja, bez vode i bude isto tako lepo. Mada, intezitet boje zavisi i od vrste boje, a pošto je ovo Majka Srbija … Znate i kakav je kvalitet. Sreća moja da mi dete nije cepidlaka, ne bi primetio i da ga nisam obojila.

Image

Daklem, zeleni pirinač, zelena trava od papira (uskršnja trava), plastični listovi od biljaka, jastučić u obliku deteline, žaba, kornjača, slike žabe i krokodila iz memo-igrice, drveni jež, štipaljke, konac i plastične jelke. I naravno mala kutlača (to je ono neidentifikovano belo) za presipanje pirinča. I ništa ga nije dugo interesovalo sem pirinča!
Kao bonus, uklonila sam sve autiće sem zelenih i ostavila samo zelene loptice u sobi. Ne vidim još da prepoznaje zelenu boju ali vidim da je shvatio da ima razlike i da sada malo pomnije posmatra predmet ako pitam za njega („Dodaj mi zelenu lopticu. Ne, to je crvena, treba mi zelena“ – onda zagleda obe loptice dok ne donese odluku koju da mi da.)

Nisam sigurna da nešto kao uči iz ovoga, ali definitivno se susreće sa predmetima, ukusima i rečima za koje ranije nije znao tako da svakako ima napretka. Ako progovori u sledećih mesec dana biće to da mi kaže „Mama, smaraš više sa tim bojama“. Sledeća je žuta, pa plava i mogli bi malo da promenimo i pređemo na životinje, ali još moram da promozgam o toj ideji.