Naše prvo more – deo II

Polako smo išli s ovim – već sam primetila da mu je ponekad puno ili dosadno ili jednostavno nije raspoložen za moje „vođstvo“, tako da se morska tema razvukla na više nedelja. A ponekad se osmelim na nešto naprednije, samo da bi se podsetila gde mi je mesto.

DSC_5135

U duhu morske teme – ajkula hvatačica. Zbog (ne)razvijene motorike trogodišnjaka, uglavnom je hvatala beton umesto ribice, ali se zato Deda sjajno proveo (Deda ima godina, pa pamti kad su slične igračke bile plafon igračkanstvenosti u mestu gde je proveo detinjstvo). Proces pravljenja možete videti Ovde, zaista sjajan sajt i sjajna žena koja ga uređuje.

Iskoristili smo i kišu najbolje što smo mogli – nepotrebno je reći da je bio mokar do gole kože. Usput je upoznao i nove prijatelje („Da, i u moru ima puževa!“).
DSC_5156   DSC_5231

Zatim smo pravili morskog ježa od čačkalica i testa za igru, ali je i dobio laminrane ribice da ih slaže – još uvek voli malo-malo veće-još veće-najveće igru. Slagali smo ih kako smo stigli, pritom me je terao da imitiram kako velika riba jede manju (pritom sam ja riba a on mala riba). Šta ću, voli da se smeje a ja volim kad se on smeje.

DSC_5399DSC_5408ribe

 

 

 

 

I – taaadaaaa!! Poslednji komadić slagalice – na prevaru, doduše. Dopalo mu se ali Deda mu je kupio veeeeliku pobulu (formulu) i sad i disanje pada u vodu.

Znači, treba vam karton koji ćete presaviti na pola, a zatim nacrtati, obojiti i iseći hobotnicu (za OCD-aše ili za mame sa starijom decom: bilo bi dobro da obojite sve četiri strane kartona pa tek onda crtate i sečete. Čak i kolaž bi izgledao sjajno!). Ja sam se trudila oko dva kraka dok je Pile uporno vukao linije. Onda sam odustala, šta ja znam šta je umetnost…
Zatim kleštima sa rupicom bušnuti svaku ribicu/meduzu/morsku zvezdu (sve ono što ste pravili do sada), kao i svaki krak hobotnice. Na jednoj hobotnici nacrtati usta i oči (ovde je to Pile radio i jako sam ponosna kako je ispalo) i nju zaseći do pola glave od pipaka na gore. Drugu hobotnicu zaseći od vrha do pola glave, a onda ih „umetnuti“ jednu u drugu, tako da dobijete 3d hobotnicu.
Onda vam ostaje samo da kanapom spojite ribe/meduze sa pipcima, izbušite rupice za kačenje i – voila!
Prdavo pile imenuje svaku ribicu dok se hobotnica vrti a Balence (da, rastu nam zubi) zija u meduze bez da trepće.

Ovu aktivnost sam čekala da bi mogli zvanično da završimo Morsku temu. Mobilijar bi mogao da se primeni na temu jeseni ili farme ili maltene bilo šta što sada radite s detetom, a pritom je vrlo lep ukras za sobicu ili kao poklon za neku baku ili drugara.

divider

Advertisements

Naše prvo more – deo I

Na plavome morskom žalu
gdje ćarlija vjetrić mio,
plavušu sam bajnu snio:
o kako sam sretan bio!

 

E cele nedelje sam mu ovo pevala.

Nažalost, situejšn je takva da moja deca neće skoro videti more. A to me dovodi do problema – aman kako da trogodišnjaku objasnim šta je more??!
Dala sam sve od sebe, pa ako ikada bude ronio bar će znati kako se koji stanovnik mora zove :)

Kao najlakše i najlepše – morska kutija.

DSC_5140

Školjke smo dobili prošle godine od drugara Franeta – i veliko mu hvala na ovome. Morska zvezda, nažalost, nije preživela putovanje iz Splita ali snašli smo se i sa kopijom iz pet-shopa. Dete prosto obožava zvezde pa je tu palo objašnjavanje da zvezde ima na nebu ali i u moru i da se one zovu Morske Zvezde, pa da i ježeva ima u moru i da se zovu Morski Ježevi .. i shvatate. Vidim da ga je malko zbunilo, posebno kad sam uzela jednu lepu malu školjkicu.
„Jel’ ti liči na uvo? E, ona se zove Petrovo uvo!“
„Nije!!“ (sad smo i u Nije fazi).
„Kako nije? Vidiš, baš ima oblik uveta, jel’ da liči na moje uvo?“
„Nije!“
Dobro. Ajd, ostavila sam ga sa tim ubeđenjem, ali vidim da ju je upadljivo izbegavao do kraja igranja.
Pokazala sam mu da školjka ima ponekad dva dela i da se otvara i zatvara, da u nekim školjkicama žive mali račići i da je to njihova kuća, pa kad je prerastu neki odu da traže drugu kuću a da neke školjke žive na stenju i kamenju .. I da Morski Jež ima jako puno bodlji da se brani! Ma ama baš sve što sam mogla da se setim o moru i njegovim stanovnicima.

Naravno, njemu je gušt bio da sipa i presipa sitan pesak, pa su se u „moru“ uskoro našli i autići pored kašika, činijica i poklopaca.

DSC_5145

Odlučila sam da više sličnih aktivnosti uobličim na kraju u jedno delo (o njemu na kraju) tako da smo za prvo umetničko delo izabrali – Meduzu. Ja sam nacrtala na papiru telo i isekla tako da on gleda kako se seče (prvi blizak susret s makazama), zatim ih je bojio prstima i lepio pipke  koje sam isekla od kese. Ovo mu je drugi kontakt s lepkom i pošto je providan, vidim da dete ne shvata gde i šta se radi, pa ako znate za lepak za papir u boji – javite mi. Ovaj i nije dovoljno lepljiv da bi Pile shvatio šta-ko-i-gde ili me opet zeza. Kod njega je sve moguće.

meduze

DSC_5148  Onda smo malo pecali. Ribice i štap su mojih ruku delo i on stvarno uživa u njima. Čak smo ih napravili u dve varijante pa poklonili drugarima – i njima se dopadaju, pa sam odlučila da ih napravim i za naš prvi giveaway ali otom-potom, kad dodje na red.

 

 

 

 

DSC_5272Sledeći dan smo crtali, bojili i sekli ribe. Dobio je dečije makaze i bio strašno uvređen jer su dečije – on bi velike! Na kraju je Baka izvukla odnekud male ali oštre makazice koje idu u kompletu za šivenje (ono što se kod kineza kupuje za džabaka i makaze traju dok neko ne kine u njih) pa je seckao, seckao, seckao .. I seckao. Tu smo skrenuli s teme mora pošto sam morala da mu objasnim da papir je previše dragocen da bi mogao da ga zasečeš jednom i baciš u kantu (neke sklonosti, tipa spremanja za sobom, je pokupio od mene. Ne voli neuredno ali se trudi da nered napravi.).

Sa neta sam pokupila dosta morskih tema. Između ostalog, crtež na kojoj se nalazi sve ono o čemu smo pričali proteklih dana i ono o čemu ćemo pričati ili se igrati. Odnela sam je u obližnju štampariju i tamo su je odštampali na muflonu. Isekla sam je i zalepila na štapiće, one što dr koristi za pregled grla. Sve u svemu, baš ga je zaintrigirala – prvo ima sve te živuljke po sebi (a koje nisu sa farme!) a drugo ima i brojeve po sebi! Već neko vreme brojimo sve i svašta, od stepenica koje pređemo xxxx puta u toku dana do omiljenih pesmica s brojevima. I tako je on slagao prvo kao slagalicu a onda po brojevima .. I zna, neke brojeve bolje a neke lošije, ali zna.

DSC_5415

U istoj štampariji su mi uradili i Memori kartice sa morskom tematikom, samo što su je odštampali na 300 gramskom papiru, tako da su otpornije na dečije habanje.

DSC_5524

Počeli smo sa tri para a završili sa šest parova. Ovu igru se trudim da ne forsiram, čim pokaže znake zamora ja je pokupim. Btw – tata i on su došli do nerešenog rezultata :o)

Spremila sam mu još igrica, ali to ostavljamo za narednu nedelju. Za sada neka gustira ovo.

Crveno – treći dan

Očekujem ovacije ako počnem post sa „Sve je išlo kako sam planirala“. Danas nije taj dan.

Da počnem od sinoć, kad sam valjda od previše uzbuđenja (malo crafting-a u sitne sate, koje ću vam tek posle sledećeg vikenda prepričati) i mnogo komšijske dreke (klinci slave nešto uz otvorene prozore i izlaske na terasu a psi laaaaajuuuuuu) ostala budna do posle 4 ujutru, pa naravno nisam mogla rano da ustanem. Ipak, kroz maglu sam čula dragog kako usmerava „Ne bacaj pirinač!“ pa znam da je pile opet dohvatio i kutiju (mislim da od danas dobija počasno ime – Kutija) i srca, pošto popodne se jedno samoubilo jer nisam uspela da ga nađem. Nadam se da ga mačka nije pojela, počinje da bude zainteresovana za sve što pile čačka jer ga tako natera da se igra sa njom. Svakako mu se aktivnosti sviđaju i nameravam to da iskoristim do maksimuma.

Za danas sam isplanirala Fingerpaintig na praznom papiru kao i bojadisanje nacrtane jabuke, višnje i bubamare pa je sve prebačeno napolje, na terasu. Znam ga, biće i čupavo i prljavo i lakše je ako mu rasprostrem najlon i prestanem da brinem. A i bilo je baš lepo vreme! Iako ni njemu nije bio neki dan, vidim da se trudio da to ostavi iza sebe i dok se aktivnost završila čak je bio i vrlo dobro raspoložen za vožnju biciklovima i sladoled kod Melinde.

Samu boju sam pravila po ovom receptu (žao mi je, ne znam čiji je):

3 šolje ključale vode umešaiti pola šolje gustina rastvorenog sa malo vode. Vratiti na šporet i, uz neprekidno mešanje, kuvati još minut-dva. U masu dodati malo izrendanog sapuna, podeliti masu u šolje i u svaku dodati malo prehrambene boje. Ostavite da se prohladi.
„Na radnu površinu zalepite veliki komad papira za pečenje, jer on manje upija boju, običan papir se raspada. Dodate fingerpaint, ili pustite dete da samo zahvata boju iz posuda, i pustite ga da luduje.“

Prvo naravoučenije – NE MIRIŠLJAVI SAPUN!
Ozbiljno. Ceo dan mi je muka od tog mirisa, a sad mi i nos curi što itekako povezujem sa mirisnom iziritiranosti.
Drugo naravoučenije – Gustin treba doooobro umutiti da ne ostanu grudvice. Ne, neće se kasnije rastopiti. Verujte, proverila sam obe teze.

Sve u svemu, probaćemo neki drugi recept, ovo je previše tanko i gusto. Prdavom piletu se ne sviđa da mu budu umazane ruke pa smo prešli na četkicu. Na kraju se i deda priključio pa su se raspravljali da li deda treba da ignoriše mamu i da mu malo vina.

DSC_0935DSC_0955  bojanje - crveno

 

 

 

 

 

Sutra … ah, poslednji dan crvenog. Baki je rođendan pa ćemo ceo dan da joj smetamo i kraduckamo kolače, ali ću ipak pokušati i da iskoristim dedu i lepo vreme i ono sklonjeno testo (aa-haa mali krojaču, ubio si tri!) i svo troje pošaljem na terasu da prave nered. U ponedeljak počinjemo sa prvom u nizu, po izboru G-dina Kukuriku – ZELENA!