Podeli na

Znam da vam trebaju ideje, pa dok ne stignu fotke za naše nove poklone šerujem jedan od čitanijih postova na ovom blogu, da vam pripomogne.

Prvi pravi 8. Mart

Dok sam bila bas mala značio mi je toliko što sam znala da arts&craft koji donesem iz vrtića/škole će izuzetno da je obraduju – i dan-danas čuva moje crteže i cveće na tanjirićima sa kojih je tu-i-tamo pored sve brige otpalo semenje od kojih je napravljeno.

Onda sam malo porasla i nekako je taj praznik kao i svi ostali dobio na reklami a izgubio na značenju, prošao kroz sve pubertetske promene kad i ja (od etiketa „seksistički“ do „feministički“ praznik) i nije bio primamljiv niti poseban niti .. vredan, da tako kažem.

Prošle godine mi je prvi put sinulo šta je to mogla moja mama da oseća. Ove godine znam – prvi put sam dobila i ja čestitku od svog deteta, nadam se prvu od mnogih. I ako zanemarim istoriju i dopustim onu romantičnu notu (koju čak i ja imam) – danas ćemo proslaviti Majku i Ženu i to baš tim redom, ne borbu i razlike nego lepotu koju bi ovaj praznik trebao da nosi.

Elem .. Kako su čudna vremena došla, imamo malo prijateljica VAN grada, mnogo poznanica U gradu pa smo rešili da si olakšamo Pile i ja i da napravimo nešto samo onim najvažnijim ženama u našim životima – Baka Sidi, Baka Emi i Tetka Mijici. Bake su bake, ali tetka je druga najvažnija žena u njegovom životu i niko tu ništa ne može. Mislim da je on njena prva prava ljubav i to sam primetila kod svih tetaka koje nemaju svoju decu – sestrići ili bratanci su NJIHOVA deca i slobodno mogu da kažem da ih vole kao da su stvarno njihova (čak mi je ne jednom i rekla „Ti sebi rodi drugo a meni daj ovo“. Mi se zezamo da će, kad se rodi No. 2, da kaže „Jaaaaoo dođi Pile, idemo ti i ja da se igramo… Možeš i ti mali da pođeš“).

I tako sam ja još daaavno izgooglala šta ćemo da radimo. Nažalost, nisam računala da će ova trudnoća da bude komplikovanija, te pošto mi nije dozvoljeno da idem bilo kuda, morali smo i tatu da ubacimo u mašinu. Ama baš nije bio sretan, ali kako to usrećuje mene – obišao je i plastičaru i apoteku i DM i prodavnicu zdrave hrane. Na moje veliko čuđenje, izgleda da mu je DM bio najmanja prepreka i najveće zadovoljstvo.

Moj deo posla je uključivao slaganje, pravljenje i dekoraciju, Pile je zadužen za čestitke – svakom po malo. Tema je bila SPA IN A JAR. Recepte za homemade preparate možete naći svuda po netu. Ja sam izdvojila desetak i dok ne pronađem negde Magnezijum sulfat (aka. Epsom salt/gorku so) a da me apotekarka ne pogleda sa dignutom obrvom moraću da se zadovoljim sa ova tri:

Svaki je stavljen u zasebnu čašicu, poklopljen, obeležen i postao je deo Tegle, u kojoj se našla još i višestrana turpija, za Bake Anti-wrinkle peeling mask a za Tetku neka na bazi gline, maramica za skidanje šminke, lufa za kupanje, regenerator za kosu, vlažne maramice. Tu je trebalo da bude i mini-set za manikir, lak za nokte, hranjiva krema za ruke/noge/lice, one mini sveće .. Ma svašta nešto. Tata je mislio da je ovo dovoljno, pa kao ‘ajde … Generalno možete staviti šta vam džep dozvoli. DM ima ona savršena Baleina mini-putna pakovanja svega i svačega što je dušu dalo za ove stvari.

Prdavo Pile je pravio čestitke – oduševljeno je dozvolio da mu ofarbam dlan da ostavi otisak (ranije je dobijao slomživ kad vidi da su mu umazani prsti), kako-tako je pratio uputstva gde se farba lišće. Onda je to mama lepo isekla, zalepila i ispisala..

Sve lepo popakujete u teglu (u plastičarama imaju sjajne tegle za ovo dok ova crna rupa od zemlje ne dosegne estetiku Zapada, konkretno ova  naša je od 3 litre), stavite ukrasnu nalepnicu, traku i prigodnu cedulju ili čestitku vašeg podmlatka i, i, i, i …  Taaa-daaaa!!!

I to je to. Malo truda, malo novaca .. I mnogo pažnje i ljubavi, kao što i treba da bude. Zaista mislim da je ovo poklon koji može mnogo da obraduje i da se uvek prilagodi i mamama i deci i drugaricama .. po netu cete naci razne ideje, samo potražite GIFT IN A JAR.

Kad je jesen – sve se oko lišća vrti!

Polako i kod nas dolaze krafterski alati i potrepštine, na moju neopisivu sreću. Svaki put kad čitam blogove mama iz drugih država padnem u očajanje – one mogu na mnogo mesta za male pare da kupe sitnice o kojima ja mogu samo da sanjam! A kakva sam, većinu tih stvarčica bih verovatno radije skladištila nego upotrebila, iako baš uvek kupujem s jasnom namerom šta ću sa tim da radim.

To što se namera malo promeni, nije mnogo bitno.

Kesicu sa lišćem sam kupila („Univerzal“, tu ima da se uzme i googly eyes) jer sam znala da ću sigurno da je upotrebim negde kad budemo radili jesenju temu, i nije dugo stajala neotvorena – prosto savršeno lišće za našu jesenju kuglu.

Treba vam:
: lišće
:: pogodna grančica koja ima formu drveta
::: tegla
:::: silikonski lepak
::::: voda
:::::: glicerin (ima u apotekama za sitne novce)

Pile i ja smo se bacili u potragu za lepom grančicom po dvorištu, koju smo iseckali tako da „upada“ u teglu. Naravno da je morao i on da secka, pa je tu palo i prvo preznojavanje hoćemo li se izvući sa svim prstima. Uz moju pomoć, to je obavio kako je hteo pa smo prešli na lepljenje. Ja sam toplim silikonom nanosila tačkice na mesta na koja je pokazivao prstom, a on je u te tačkice ubadao lišće. Na kraju smo sipali vodu pa je on dodao još lišća unutra, bez lepljenja.

Pokušali smo da zalepimo i kamenje na dno, ali to nije bila dobra ideja – brzo se odlepilo i landaralo tako unutra i pravilo još veću guzvu, tako da smo ih povadili i dodali još lišća i dve kašike glicerina. Zatvorite teglu, protresete, okrenete i – voilà!

Jesenja kugla – Jesen u tegli!

Zbog glicerina voda je malo gušća, pa lišće lepo leluja do dna. Predpostavljam da smo uzeli veću teglu a da je drvo zauzimalo 2/3, lelujanje bi bilo još uočljivije. Bez obzira na veličinu, zaista je upečatljivo!

Međutim, od svega mu se najviše dopalo lepljenje, pa smo odabrali još jednu grančicu na kojoj smo lepkali lišće da ukrasi bakin prozor.

Sledeći dan smo prešli na crtanje – tempere obožava, a štapići su mu samo pojačali doživljaj.
Ja sam nacrtala drvo, usput smo odabrali boje za lišće („Jeste, lišće je zeleno, u jesen je žuto i braon i crveno.. ne, nije plavo“) i dala sam mu štapiće u ruke.

Vrlo pametno ih je stavio i pri korenu drveta („Vidi tata, lišće pada!“). Mislim da ćemo ovo ponoviti u proleće ili na leto, mogu baš lepe slike da nastanu ovako.

Prvi pravi 8. Mart

Dok sam bila bas mala značio mi je toliko što sam znala da arts&craft koji donesem iz vrtića/škole će izuzetno da je obraduju – i dan-danas čuva moje crteže i cveće na tanjirićima sa kojih je tu-i-tamo pored sve brige otpalo semenje od kojih je napravljeno.

Onda sam malo porasla i nekako je taj praznik kao i svi ostali dobio na reklami a izgubio na značenju, prošao kroz sve pubertetske promene kad i ja (od etiketa „seksistički“ do „feministički“ praznik) i nije bio primamljiv niti poseban niti .. vredan, da tako kažem.

Prošle godine mi je prvi put sinulo šta je to mogla moja mama da oseća. Ove godine znam – prvi put sam dobila i ja čestitku od svog deteta, nadam se prvu od mnogih. I ako zanemarim istoriju i dopustim onu romantičnu notu (koju čak i ja imam) – danas ćemo proslaviti Majku i Ženu i to baš tim redom, ne borbu i razlike nego lepotu koju bi ovaj praznik trebao da nosi.

Elem .. Kako su čudna vremena došla, imamo malo prijateljica VAN grada, mnogo poznanica U gradu pa smo rešili da si olakšamo Pile i ja i da napravimo nešto samo onim najvažnijim ženama u našim životima – Baka Sidi, Baka Emi i Tetka Mijici. Bake su bake, ali tetka je druga najvažnija žena u njegovom životu i niko tu ništa ne može. Mislim da je on njena prva prava ljubav i to sam primetila kod svih tetaka koje nemaju svoju decu – sestrići ili bratanci su NJIHOVA deca i slobodno mogu da kažem da ih vole kao da su stvarno njihova (čak mi je ne jednom i rekla „Ti sebi rodi drugo a meni daj ovo“. Mi se zezamo da će, kad se rodi No. 2, da kaže „Jaaaaoo dođi Pile, idemo ti i ja da se igramo… Možeš i ti mali da pođeš“).

I tako sam ja još daaavno izgooglala šta ćemo da radimo. Nažalost, nisam računala da će ova trudnoća da bude komplikovanija, te pošto mi nije dozvoljeno da idem bilo kuda, morali smo i tatu da ubacimo u mašinu. Ama baš nije bio sretan, ali kako to usrećuje mene – obišao je i plastičaru i apoteku i DM i prodavnicu zdrave hrane. Na moje veliko čuđenje, izgleda da mu je DM bio najmanja prepreka i najveće zadovoljstvo.

Moj deo posla je uključivao slaganje, pravljenje i dekoraciju, Pile je zadužen za čestitke – svakom po malo. Tema je bila SPA IN A JAR. Recepte za homemade preparate možete naći svuda po netu. Ja sam izdvojila desetak i dok ne pronađem negde Magnezijum sulfat (aka. Epsom salt/gorku so) a da me apotekarka ne pogleda sa dignutom obrvom moraću da se zadovoljim sa ova tri:

Svaki je stavljen u zasebnu čašicu, poklopljen, obeležen i postao je deo Tegle, u kojoj se našla još i višestrana turpija, za Bake Anti-wrinkle peeling mask a za Tetku neka na bazi gline, maramica za skidanje šminke, lufa za kupanje, regenerator za kosu, vlažne maramice. Tu je trebalo da bude i mini-set za manikir, lak za nokte, hranjiva krema za ruke/noge/lice, one mini sveće .. Ma svašta nešto. Tata je mislio da je ovo dovoljno, pa kao ‘ajde … Generalno možete staviti šta vam džep dozvoli. DM ima ona savršena Baleina mini-putna pakovanja svega i svačega što je dušu dalo za ove stvari.

Prdavo Pile je pravio čestitke – oduševljeno je dozvolio da mu ofarbam dlan da ostavi otisak (ranije je dobijao slomživ kad vidi da su mu umazani prsti), kako-tako je pratio uputstva gde se farba lišće. Onda je to mama lepo isekla, zalepila i ispisala..

Sve lepo popakujete u teglu (u plastičarama imaju sjajne tegle za ovo dok ova crna rupa od zemlje ne dosegne estetiku Zapada, konkretno ova  naša je od 3 litre), stavite ukrasnu nalepnicu, traku i prigodnu cedulju ili čestitku vašeg podmlatka i, i, i, i …  Taaa-daaaa!!!

I to je to. Malo truda, malo novaca .. I mnogo pažnje i ljubavi, kao što i treba da bude. Zaista mislim da je ovo poklon koji može mnogo da obraduje i da se uvek prilagodi i mamama i deci i drugaricama .. po netu cete naci razne ideje, samo potražite GIFT IN A JAR.