Lov na uskrsnjeg Zeku 2018

Nekako se ovaj post potkrao i sakrio prošle godine, pa mu je sad sigurno vreme da izađe na sunce.

Ovogodišnja avantura nam tek sledi, ali vama prošlogodišnja možda može pomoći (Zeki, ne vama) da deci priuštite događaj za pamćenje.

E, pa ove godine sam bila pripremljena – i to dosta ranije! Malo šnjuranja po internetu, malo po Najlonu – i završih sa 30-tak plastičnih jaja svih veličina i boja!

Kratkim usaglašavanjem, lego kocke – one najobičnije za gradnju kuće, su izabrane kao bullseye poklon. Naime, imaju ovih i onih setova, ali običnih kocaka u tim setovima skoro i da nema, pa su baš razočarani što nemaju čime da sagrade kuću – pardon, sklonište od zombija koji ih napadaju.

Da, sad smo u fazi zombija. Ne, ne gledaju „Walking Dead“, nemam blage veze odakle im ideje, pokreti i zvukovi.

I da, zvukovi. Balavac je vrlo dobar u oponašanju zombija.

Elem, slatkiše smo skoro izbegli. Računam na ostatak familije koji će ih snabdeti za do sledećeg Uskrsa, pa sam rešila da u po jedno manje jaje stavim mini kesicu sa mini gumenim bombonama, jednu onu žvaćkavu narukvicu i neko Avengers kinder-jaje (i iskreno se nadam da će unutra biti neka takva tema, ambalaža obećava). U ostala jaja sam posložila – jedno opušteno Lego popodne je iza mene – pola kilograma kocaka.

Zvuči puno, ali nije, to su samo dve kesice veličine sendviča, ali njima će biti dosta.

I da, svaki je dobio po nove kupaćke gaćke. Krenuli smo na „treninge“ plivanja i stare imaju nameru da plivaju same  na površini kad se vežba zaranjanje.

U isto vreme, komšinici sam spremila malo gnezdašce, da je čeka kad krene kod svog dede u posetu. Jedan Trolz kaiš, nešto slatkiša i privezak za ključeve koji su joj deca napravila – malo, ali od srca, sve je čekalo ispred kapije. Korpicu sam isplela od starih novina, stvarno je lako a baš lepo deluje.

Naš Deda je opet nabavio dva zeca. Ona spooky, sa crvenim očima, ali to izgleda smeta samo meni, klinci vide zečeve. Za lov sam smislila da ih pustim u dvorište, a po dvorištu – prilježnošću jednog Sun Tzea – posakrivam jaja, po dva u skupini, i dam im mapu za pronalaženje u vidu papirića koji su ih čekali kod svakog gnezda, a zadatak bi ih vodio do sledećeg, ma prava Uskršnja idila!

Naravno, prvo su videli zečeve – „Marko“ i „Filip“ (tako su se zvali prošle godine, klinci misle da su to isti zercovi) su dobili puno „ooohhhh“ i „aaaahhhh“ još sa kapije, pa kako bi ih sprečili da ih ugnjave u nastupu radosti, dali smo im prvi zadatak već tu, u dvorištu.

Zadatak 1 – videli smo zeca kod Dede u pećini (da prevedem, Dedin walk-in orman koji oni zovu pećina). Da ne lažem, tu brzinu nisam nikad videla. Usein Bolt bi im pozavideo na startu – u stilu ptice trkačice stuštili su se u Dedin orman, i u korpice (zgodno ostavljene tu, tako, slučajno pored vrata) postavili svaki po jedno jaje i Pile je naglas pročitao drugi clue.

Trag broj 2 – „Zeka je skočio iza bakinog kauča“.
Uz povik „Idemo!!“, već su bili tamo dok je O još odzvanjalo.

……

Petnaestak tragova kasnije, koji su vodili do narcisa u dvorištu, stepenica, bureta s kišnicom, jelke i slično, zečevi su bili srećno skrajnuti s uma dok su klinci otvarali jaja.

I da – „Mama, ovo je najbolji zec ikada! Kako je samo znao šta želimo?“

Advertisements

2 minuta strke – 10 minuta zabave

Nastavljamo serijal 2 minuta strke – 10 minuta zabave – koristan je, posebno ako cela porodica zaradi neku od varijacija gripa pa hoće grupno da pobegne kroz zatvoren prozor.

1 – Senka Petra Pana

Za ovo vam treba veliki papir i bojice.

Veoma koristan papir u rolni može da se uzme u „Ikei“, fantastičnih 30 metara za sitne pare. Nešto se ne guraju baš da crtaju po njemu, ali se i ne bune mnogo kad ga dobiju. Iako je na slici beo, u stvari ima žućkast ton, ali nije valjda da im to smeta!!

Papir odmotate na patos, odabrano dete se udobno smesti i kad ga opcrtate, može samo da dodaje detalje: kosu, oči, usta… odeću i dekoracije.

Onda sledi adaptacija filma „Edvard Makazoruki“

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Mi smo ga na kraju zalepili na vrata, pa svako malo po neko doda još nešto na crtež, onako u prolazu.

2 – Magneto u Akciji

Pravo da vam kažem, ove magnete imam već odavno, kad sam počela da kujem grand planove. Uzela sam ih kod Kineza i vidim da ih ima još uvek u ponudi. Jači su od onih frižiderskih, a opet nisu toliko jaki da sa njima ne može da se upravlja (da, ima toliko jakih magneta da nit mogu da ih odvojim niti da ih pomerim – baš volim moj posao, kad me dovodi u dodir sa ovakvim iskustvima).

Uzeli smo (sada) Balavčev stočić, nacrtali stazu i vozikanje je krenulo.

Ukratko, s donje strane stola/ploče povlačite magnet, a metalni delovi sa gornje strane se vozaju. Ako ste vični i voljni, pojasnite im magnetizam.

3 – Lego sto

Ovo je greška koja je lepo ispala: poručili smo s Alija lego trake, koje se lepe na zid, a greškom su nam poslali tanke ploče koje su se vukle po kući nedeljama. Stvarno je nezgodno igrati se tako, lagane su i podižu se i pomeraju sa svakim klikom.

Jedan vikend deca nisu bila tu, a ja sam uspela da iskoristim i stari stočić, onaj što nam je izigravao šporet kad smo pravili kuhinjicu. Lepila sam ih duplofan trakom, i, sem ploča, trebaju vam i Lego kocke, da budete sigurni pri spajanju ploča da se nešto nije pomerilo.

Na donjoj polici sad stoje velike kutije s kockama, tako da im je sve pri ruci. Obožavaju ga, ako je moguće da još više obožavaju Lego nego do sada. Tu količinu uvlačenja vazduha u pluća, sa propratnim „Hiiiiiii“ zvukovima nisam očekivala. Vredelo je trpeti taj krivi stočić deset godina, za ovako nešto.

4- Na slovo, na slovo

Pile je i dalje fasciniran slovima. Nadam se da će ga to držati, prvi razred je tu iza ćoška, i ponosna sam što čita i to latinicu i ćirilicu, i piše oba pisma, mada latinica nije voljna radnja – meša slova. Na moje iznenađenje, iako čita slovo po slovo, ZNA šta je pročitao, što obično nije slučaj – dok dete stigne do poslednjeg slova u reči, zaboravi šta je bilo pre toga, ali Pile ne.  Ipak, mislim da bi mu bilo lakše da „peva“ dok čita, samo što nikako ne mogu da ga ubedim da počne da sriče. Nadam se da to neće predstavljati problem, moraćemo pitati nekog stručnijeg.

Pa smo, pod jedan – izvadili naše vrećice sa slovima i vežbali azbuku…

… i, pod dva – napravili „Idi pecaj“ karte sa slovima.

Na svakoj karti je jedno slovo azbuke i odgovarajući pojam. Ima 30 karata sa velikim i 30 sa malim slovima, ali pojmovi su isti i boje su iste na kartama. Mislim da je to dobro za početno povezivanje, iako je Pile to odavno prešao.

Pravila igre su sledeća: svaki igrač (a može ih biti i dvoje) dobije po pet karata, ostale stoje na talonu, licem na dole. Igrač A pogadja da li igrač B ima određenu kartu. Ako je odgovor potvrdan, igrač B daje tu kartu suigraču, i te karte igrač sklanja u štek. Ako nije, povlači kartu sa talona i igra prelazi na drugog igrača. Caka je da se sakupi što više karata u šteku.

Kartama sam prezadovoljna (čak sam ih i išćoškarila, kao prave karte), i Pile voli da ih razgleda i da ih slaže iako odbija da se karta. Nisam još provalila razlog, ali iščačkaću još (sledeći na spisku je tablić, neće valjda da mrzi kartanje! Pa ko će da igra Mexico samnom?!!)

5 – Slikovita poslastica

Zabava za sve. Ko pere, ko jede, ko (se) maže …

Neki američki recept jeste, znam da ga nisam čitala nego gledala slike, pa nek bude Slikovita poslastica. Taj keks što po receptu koriste kod nas nema, ali meni se stvorio Munchmallow u glavi, i ostao tu.

Trebaju vam male činijice, puding od crne čokolade, munchmallow i šlag. Slobodno izmislite zdravu opciju, moguće je ali baš nisam htela da se zamajavam.

Skuvate puding od crne čokolade (Dr. Oetker, ima ga recimo u „Univeru“), sipate malko u činijicu još dok je vruć, pa preko iscepkate munchmallow na tri dela i porazbacate, pa sve to ponovite još koji put. Odozgo ide šlag.

To je sve.

Ukusno je, brzo i ne baš zdravo, ali nekad mora i to. Probali smo i sa plazma keksom, i sa jafom i ostaje nam da probamo sa Oreo keksom. Munchmallow se istopi, ja puding ionako volim vruć … a treba mi 10 minuta da sve zgotovim, tako da postaće nam redovan na meniju.

Lego matematika

Već viđeno ali i kod nas oprobano.

Za sada, Pile više voli svet brojeva nego svet slova – brojevima je skoro opsednut. Iako zapinje oko devetke (npr. šta sledi posle trideset devet ili devedeset devet), ako mu neko pomogne oko te stepenice, dalje nastavlja sam da broji do hiljadu. Dalje nismo prešli, pošto vidim da su mu i stotine malo nejasne.

Sam je počeo da broji unazad – fasciniran je brojevima, pa mora da ih posloži na njihovo mesto. Mislim da bi dalje bilo pametno da radimo na memoriji i pažnji, ali prvo sama moram da se potkujem na tom polju.

Elem, pozvali smo Lego kocke u pomoć…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

… mada mislim da bi on ovo radio i bez njih!