Što sam starija, to se lakše odričem dečijih emocija prema godišnjim dobima. Znate već, sve se vezuje za školu (jel’, oko čega drugog detetu da se vrti život), pa je sve tako tmurno i sivo i kišno i ono društvo sa letovanja je tako daleko, a leto je u stvari super jer je toplo i more i svaštanešto, a zimi je još bolje kad miriše na sneg posle kog ide proleće kad sav Život prosto vrišti.. Pa ko bi me krivio?
I tako ja ostadoh prilicno zatečena kad sam shvatila da ja jesen, u stvari – volim. Na stranu što me sad podseća na detinjstvo, jesen u Banatu (i prateće krvave radinosti tamo potkraj Novembra) nego što je Pile novembarsko dete i što je jesen u stvari užurbana a ne uspavana i ima toliko iščekujućih osećanja u sebi da mi je krivo kako to nisam ranije primetila.
Baš je najbudalastija tuga medu tugama.
Pile nije primetio. Njemu je smena godišnjih doba nešto što se dešava, nema tu mesta žaljenju ili bistrenju. U stvari, on je jedna mala pametnica, a mala pametnica vec par dana ima pune tri godine i referat sa rođendana ćemo podneti kad budu fotografije u našem posedu. Samo ću reći da nam je svima bilo divno.
U međuvremenu smo se zatvarali u kuću samo kad je napolju bilo ružno vreme – što je ove jeseni počelo baš za njegov rođendan i to kišicom. Do sada je bilo poprilično suvo i toplo, a sad se već primećuje da smo dobro zagazili u deo jeseni bliži zimi, tako da je već vreme da pripremam i zimske aktivnosti. Za sada, u jesenjim, neće biti puno pisanja iako aktivnosti hoće.
Šta možeš uraditi sa ljuskom od oraha? 
Napraviti brodice!! Malo hot glue gun – rada, jedna čačkalica i papirić u boji.
Još ih nismo porinuli, ali ne brinem se da će biti zaboravljeni.
Šta još može da posluži da dočara jesen?
Majina novootkrivena ljubav prema pečatima mi je dala ideju da konačno iskoristim plutane čepove – skalpelom sam obradila jedan kraj tako da liči na list pa sve to puta tri, pa je Pile dobio tri nove igračke i tempere da pravi jesenje drvo.
(njegova jesen ima i zeleno lišće i kakva je ova naša, ajd ti sad njemu protivreči da nema zelenog lišća?!!)
Na kraju je na drugom listu crtao ježa i pojašnjavao nam da ima bodlje na sve strane, što samo znači da nam treba nova četkica za slikanje.
Šta još može od lišća da se napravi?
Lepljenju (o, radosti!) je prethodilo malo predavanje čemu to sve služi lišće i šumski plodovi raznim živuljkama u šumi (što je dobrodošlo i kao uvod u treći deo Malih Jesenjih Radionica). Za sada smo uradili sovu i ježa, za vevericu i ptice imam posebne planove.
Iz nekog razloga, sova ima žireve ispod očiju, ali verujte mi da nisam htela da čujem zašto sova ima podočnjake. Ali jesam bila fascinirana što ih je zalepio ispod oba oka, i to simetrično (neee, nije simetrično dete, ja jesam ali on ne – on to ne primećuje), što meni samo kaže da je to uradio s nekom namerom, a ne eto tako. Obe podloge za živuljke su od kartonskih tanjira, koji su se pokazali kao sjajni za raznorazne aktivnosti (kojih je kod nas sad toliko da ću morati da napravim neko mesto za izlaganje u njegovoj sobi, čisto da ima pred očima šta je sve u stanju da uradi).
Mislim da ovime završavamo drugi segment Malih jesenjih radionica. Spisak aktivnosti trećeg dela postoji kao niz crtica u mojoj glavi, još samo da im odredim redosled pošto volim kada se prirodno nastavi u nešto drugo, odnosno ovde u Zimske radosti, iako nam se smeši mala digresija u vidu Communal helpers (za koje do #$%& nemam odgovarajući prevod, pa ako iko ima ideju slobodno nek javi!).
Like this:
Sviđa mi se Učitavanje...
Kriminal Koka 