Jesen u slikama (i ponekoj reči)

Dvoje male dece u šetnju je krenulo,
Pod nogom (i guzicom) lišće je šuštalo.

Živuljke su gledali,
Zečevima smejali,
Konje jahali,
Vukova se plašili.

Kupusa su gazili, 

DSC_5972

Bubamari kuću pravili,

Kestenja pojeli,
Cimet pomirisali,
Lišće narisali

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Sve u svemu
u Jeseni uživali!

Advertisements

Polako i redom!

Apsolutno ne valja kad ne radim stvari po redu. Znam ja to, samo ponekad moram da ponovim gradivo.

Da sam prebacila fotografije sa kartice u komp, ne bih provela veče praveći reda u haosu.

Da sam složila fotografije u njihove foldere, videla bih da sam preskočila jedan deo Malih Jesenjih Radionica.

Da nisam preskočila deo, u decembru mesecu bi bilo više za čitanje i više za pisanje.

Ajde, ništa to nije strašno, ali ja volim red i sad ovaj post ima da iskače i bode oči. Bar će da mi služi kao podsetnik da ne dozvolim da mi se bespotrebno gomila posao.

Znači – zaista moram da pogledam datume, i dalje ne verujem da sam zaboravila šta smo sve radili, pa nije prošla godina nego mesec dana!

Složila sam mu jednu senzornu kutiju, pošto i dalje voli da sipa i presipa. Ovaj put smo se fokusirali na jesenje plodove. Sve mu je to već poznato sem informacija da ove plodove možemo naći isključivo u jesen, da služe za ishranu i da kukuruza ima više vrsta, pa sam ga pustila duuuugo da se samo zanima sa kamionskim tovarom.
Posle smo zajedno krunili kukuruz i kokali kokice. Ceo ovaj proces je, za njega, bio zapanjujuć – prvo krunjenje, pa kokanje pa kusanje, do sada nije jeo kokice i iako jeste pravio kolače samnom, šporet je za njega uvek bio no-no oblast. Vrhunac je bio kad ga je prva kokica lupila u čelo, toliko je bio zapanjen da je hteo da pobegne samo da ga nije lupkanje toliko privlačilo!

Ipak, krajnja nagrada je bila i više nego zadovoljavajuća!
Hoćemo li kokati kokice opet?

divider

Jesenji drugari

I ove godine, Dedine slanine sa terase hrane čitava mala jata senica. Dolaze nam negde sa severa, pošto im ova naša zima ne deluje tako hladno kao ona odakle dolaze i kod nas provedu samo par meseci i vraćaju se nazad (negde sam našla podatak da dolaze iz Švedske, pa ako su lagali mene …). Nažalost, sve je manje drveća u okolini tako da me neće iznenaditi što ih jedne zime samo nećemo videti, ali do tada ćemo nastaviti da im pravimo hranilice i da se pravimo da ne vidimo kada ćopaju slaninu (Deda je, u stvari, meka srca, znamo da ima još mesta da se slanina okači a da nije na dohvat pticama!).

Postoji više tipova hranilica – senice su lake za „održavanje“ po tom pitanju. Ovaj put ćemo se okrenuti domaćoj radinosti, pošto kupovne hranilice možete uzeti skoro u svakoj prodavnici opreme za domove, međutim sama ideja hranilice je došla kao poručena za kraj Malih Jesenjih Radionica.

Najjednostavniji način je da kroz okrenutu plastičnu flašu proturite dva štapa (varjače su sasvim ok), probušite proreze za zrnevlje i okačite je o granu.

pticisce-640x352

Foto: preuzeto sa lifepressmagazin.com

 

Ovako možete hraniti i druge ptice, ne samo senice (senice mogu da se zakače naopačke za granu ili mrežu i tako da se hrane, što dosta drugih ptica ne može).

Malo komplikovanije (ali i neuporedivo bolje) je ako u semenje ubacite i loj (najbolje neslan, goveđi-ali i svinjska mast dobro dođe). U šerpici otopite loj, ubacite semenje, suncokret, suvo voće i kikiriki i sipajte u plastičnu čašu u koju ste prethodno stavili parče kanapa da viri. Sve stavite u zamrzivač da se stegne, zatim poparite čašu vrelom vodom da smesa sa kanapom može lakše da izađe i sve zajedno okačite na granu. Istom smesom možete i napuniti džak od krompira, prorezi su dovoljno veliki da ptice mogu da kljucaju a pritom mogu i da se kače na njega.

Maloj radionici je prethodila jedna šetnja po dvorištu i okolini. Sjajna uvertira je bila svraka koja je pokušala da razbije divlji orah pred našim nogama, a potom i prve senice koje su još početkom decembra krenule da izviđaju teren po našem dvorištu. Pričali smo o pticama uopšteno, imenovali one koje smo sretali usput (svraka, vrana, vrabac i golub), čime se hrane i zašto ptice lete na jug – ostadoh mu dužna objašnjenje za jug!

Pošto Deda časti slaninu, naša hranilica sadrži samo proso, žito i suvo voće – neko je pojeo kikiriki – a pravili smo je od tanjirića od saksija i plastične flaše (ok, i prateći program u vidu platni, šrafova, žice i bušilica za izbušiti – ovo nikako nije one man music show). Pretprošle godine sam umesto flaše upotrebila plastičnu četvrtastu teglu, koju je mnogo lakše zavrnuti za tanjirić, ali ove godine smo rešili da recikliramo pa nam je pričvršćivanje tanjirića za flašu malo zadalo problema.

Tata je izbušio sve što treba izbušiti (ponešto i dva puta), ja sam napravila prevelike proreze koje sam smanjila uz pomoć stare, dobre lepljive trake a Pile je dobio prve lekcije o zavrtanju/odvrtanju. Zatim je sa najvećim mogućim uživanjem izmešao proso, ječam i kukuruzni griz i uz pomoću levka usuo u flašu.

Onda je  poklopac zavrnut, provukao je kanap (prva i neuspela lekcija o čvorovima, znam da je rano al’ ajde da pokušam) i Tata i on su to zajedno okačili o lešnik u dvorištu gde senice vole da dođu. Namerno smo ostali unutar dvorišta pošto moja mačka ne izlazi napolje zimi a psi ne dozvoljavaju komšijskim mačkama da dolaze kod nas – što znači da smo se maksimalno potrudili da ne serviramo doručak u vidu velike senice.

Naravno, iako je zima i ima snega, bitno je da ptice imaju i pristup vodi koja nije zamrznuta.

Više o pticama, navikama i prehrani možete naći OVDE i OVDE.

Nadam se da smo vas makar malo pogurali da sledeće zime napravite bar jednu hranilicu, a na proleće (što da ne!) bar jednu kućicu. Ptice su ne samo korisne nego umekšavaju sivilo grada i prave divno društvo tokom godine.

divider

„Jesen je najbudalastija tuga među tugama.“ M. Antić

Što sam starija, to se lakše odričem dečijih emocija prema godišnjim dobima. Znate već, sve se vezuje za školu (jel’, oko čega drugog detetu da se vrti život), pa je sve tako tmurno i sivo i kišno i ono društvo sa letovanja je tako daleko, a leto je u stvari super jer je toplo i more i svaštanešto, a zimi je još bolje kad miriše na sneg posle kog ide proleće kad sav Život prosto vrišti.. Pa ko bi me krivio?

I tako ja ostadoh prilicno zatečena kad sam shvatila da ja jesen, u stvari – volim. Na stranu što me sad podseća na detinjstvo, jesen u Banatu (i prateće krvave radinosti tamo potkraj Novembra) nego što je Pile novembarsko dete i što je jesen u stvari užurbana a ne uspavana i ima toliko iščekujućih osećanja u sebi da mi je krivo kako to nisam ranije primetila.

Baš je najbudalastija tuga medu tugama.

Pile nije primetio. Njemu je smena godišnjih doba nešto što se dešava, nema tu mesta žaljenju ili bistrenju. U stvari, on je jedna mala pametnica, a mala pametnica vec par dana ima pune tri godine i referat sa rođendana ćemo podneti kad budu fotografije u našem posedu. Samo ću reći da nam je svima bilo divno.

U međuvremenu smo se zatvarali u kuću samo kad je napolju bilo ružno vreme – što je ove jeseni počelo baš za njegov rođendan i to kišicom. Do sada je bilo poprilično suvo i toplo, a sad se već primećuje da smo dobro zagazili u deo jeseni bliži zimi, tako da je već vreme da pripremam i zimske aktivnosti. Za sada, u jesenjim, neće biti puno pisanja iako aktivnosti hoće.

Šta možeš uraditi sa ljuskom od oraha? ljuska

 

 

Napraviti brodice!! Malo hot glue gun – rada, jedna čačkalica i papirić u boji.

Još ih nismo porinuli, ali ne brinem se da će biti zaboravljeni.

Šta još može da posluži da dočara jesen?

Majina novootkrivena ljubav prema pečatima mi je dala ideju da konačno iskoristim plutane čepove – skalpelom sam obradila jedan kraj tako da liči na list pa sve to puta tri, pa je Pile dobio tri nove igračke i tempere da pravi jesenje drvo.

pecati1

pecati2

DSC_6980

(njegova jesen ima i zeleno lišće i kakva je ova naša, ajd ti sad njemu protivreči da nema zelenog lišća?!!)

DSC_6973

Na kraju je na drugom listu crtao ježa i pojašnjavao nam da ima bodlje na sve strane, što samo znači da nam treba nova četkica za slikanje.

Šta još može od lišća da se napravi?

Lepljenju (o, radosti!) je prethodilo malo predavanje čemu to sve služi lišće i šumski plodovi raznim živuljkama u šumi (što je dobrodošlo i kao uvod u treći deo Malih Jesenjih Radionica). Za sada smo uradili sovu i ježa, za vevericu i ptice imam posebne planove.

Iz nekog razloga, sova ima žireve ispod očiju,  ali verujte mi da nisam htela da čujem zašto sova ima podočnjake. Ali jesam bila fascinirana što ih je zalepio ispod oba oka, i to simetrično (neee, nije simetrično dete, ja jesam ali on ne – on to ne primećuje), što meni samo kaže da je to uradio s nekom namerom, a ne eto tako. Obe podloge za živuljke su od kartonskih tanjira, koji su se pokazali kao sjajni za raznorazne aktivnosti (kojih je kod nas sad toliko da ću morati da napravim neko mesto za izlaganje u njegovoj sobi, čisto da ima pred očima šta je sve u stanju da uradi).

Mislim da ovime završavamo drugi segment Malih jesenjih radionica. Spisak aktivnosti trećeg dela postoji kao niz crtica u mojoj glavi, još samo da im odredim redosled pošto volim kada se prirodno nastavi  u nešto drugo, odnosno ovde u Zimske radosti, iako nam se smeši mala digresija u vidu Communal helpers (za koje do #$%& nemam odgovarajući prevod, pa ako iko ima ideju slobodno nek javi!).

divider

… kad je jesen okačila svoje žute značke..

 

 

Kad je doktorica na prvom ultrazvuku rekla da Pile stiže u novembru, ova pesma je počela da se vrti u mojoj glavi maltene istog momenta (Balavac takođe ima svoju pesmu, ali otom-potom).
Od onda, često je pevana i ne retko je on uspavljivan s njom, a kako novembar počne da se šunja tako mi svaki put postane malo više draga. Eto i naš uvod u jesen …

Pre nekog vremena sam pozvana da radim „Male jesenje radionice“. Mame blogerke su se udružile u ovaj mali projekat jer, naposletku, zajedno je lakše. Zaista prija kad te neko malo pogura i da ideju šta i kako dalje, ali i potvrdu da nisi sasvim luda što googlaš i čitaš i radiš i pišeš i šta sve još ne. Pa, ili bar nisam sama u tom ludilu :) što je opet olakšanje.
Svakako je došlo kao poručeno pošto jesam planirala da posvetimo malo više pažnje jeseni i godišnjim dobima. Njihove radionice možete ispratiti kod Mame iz magareće klupe, Pčelice Relice i Kasijo Bebe.

Osmišljena su tri ciklusa:
Prvi ciklus je trajao do 23. oktobra i tema mu je bila Karakteristike jeseni (godišnje doba, boje, vreme, šta se menja…) koji smo mi propustili – nisam bila sigurna da ćemo uspeti da uradimo išta i radije se ne obavezujem nego da „ispalim“ ljude – vrlo ružna osobina koja se odomaćila u svima pa se uvek trudim da maksimalno ispoštujem ono šta sam rekla i Piletu primerom da pokažem da se uvek može s poštovanjem raditi (neee, ne stojim u stavu mirno sa rukom na srcu :p)
Drugi ciklus traje do 23. novembra a tema je Jesenja flora (lišće, biljke, plodovi).
Treći ciklus je dok ne zazimi, uz temu Jesenja fauna (ptice selice, zimski san, skladištenje hrane…).

I tako smo, kao uvod, šetnje, vožnje biciklom i svaku drugu priliku koju smo proveli napolju iskoristili da popričamo o godišnjim dobima, šta kad ide, šta se dešava iliti po čemu uglavnom možemo prepoznati koje godišnje doba, pritom smo skupljali lišće, žireve, šišarke, grančice, gledali bube, pčele i ptice.

Za prvi rad sam izabrala jesenju svetiljku (iskreno – jedva sam čekala da dođemo do ovog „projekta“), a od materijala vam treba:
: lišće – veliko, malo, suvo, sveže, u raznim bojama;
:: papir za pečenje – bolje ako je jeftiniji, ima slabiji premaz voska, ali bilo koji će poslužiti;
::: okrugla kutija od sira – što čvršća to bolja, ali mi smo imali samo „Vojvođanku“ na raspolaganju (Tetka je horder, pa čuva svakakve kutije ispod radnog stola i u ovakvim momentima je obožavam);
:::: lepak, makaze, čajna sveća, upaljač. Duplofan traka nije potrebna, ali bas sam htela da smanjim upotrebu Oho lepka, kad već se nisam snašla da nabavim onaj koji želim (previd koji sam već sutradan ispravila)

DSC_6755

Ceo proces ide baš lako – na papir za pečenje lepite lišće kako i gde želite, ali da ostane mesta između njih. Pile je lepkao gde je stigao i kako je želeo, pritom smo imenovali svaki list kom drvetu pripada (čudo jedno šta sve imam u glavi).

DSC_6754

Zatim je šarao lepkom po celom listu i preko listova pa smo preko svega stavili drugi sloj papira za pečenje. Preko svega toga smo stavili dve kuhinjske daske, da pritisnu papir i lišće dok se ne zalepi a mi smo otvorili prozore i otišli u šetnju.
Po povratku smo izmerili dužinu papira u odnosu na kutiju, odredili koliko visoku želimo da je napravimo i višak prosto odsekli. Gornju polovinu kutije smo isekli tako da ima rupu u sredini a do oboda da ostane oko santimetar – dno ostaje ucelo. Papir lepite oko dna lepkom ili duplofan trakom (tako da lampa ima dno) a poklopac pri vrhu. Unutra stavite čajnu sveću i …

Na kraju smo je poklonili Tetki, koja se propisno obradovala iako nije u tom fazonu (smekšaćemo je mi, osmi mart nije daleko!).
A i lampa je baš efektna, zar ne?

divider