Polako i redom!

Apsolutno ne valja kad ne radim stvari po redu. Znam ja to, samo ponekad moram da ponovim gradivo.

Da sam prebacila fotografije sa kartice u komp, ne bih provela veče praveći reda u haosu.

Da sam složila fotografije u njihove foldere, videla bih da sam preskočila jedan deo Malih Jesenjih Radionica.

Da nisam preskočila deo, u decembru mesecu bi bilo više za čitanje i više za pisanje.

Ajde, ništa to nije strašno, ali ja volim red i sad ovaj post ima da iskače i bode oči. Bar će da mi služi kao podsetnik da ne dozvolim da mi se bespotrebno gomila posao.

Znači – zaista moram da pogledam datume, i dalje ne verujem da sam zaboravila šta smo sve radili, pa nije prošla godina nego mesec dana!

Složila sam mu jednu senzornu kutiju, pošto i dalje voli da sipa i presipa. Ovaj put smo se fokusirali na jesenje plodove. Sve mu je to već poznato sem informacija da ove plodove možemo naći isključivo u jesen, da služe za ishranu i da kukuruza ima više vrsta, pa sam ga pustila duuuugo da se samo zanima sa kamionskim tovarom.
Posle smo zajedno krunili kukuruz i kokali kokice. Ceo ovaj proces je, za njega, bio zapanjujuć – prvo krunjenje, pa kokanje pa kusanje, do sada nije jeo kokice i iako jeste pravio kolače samnom, šporet je za njega uvek bio no-no oblast. Vrhunac je bio kad ga je prva kokica lupila u čelo, toliko je bio zapanjen da je hteo da pobegne samo da ga nije lupkanje toliko privlačilo!

Ipak, krajnja nagrada je bila i više nego zadovoljavajuća!
Hoćemo li kokati kokice opet?

divider

Advertisements

Homeschooling 101

Čituckajući ponovo postove koje sam napisala sinulo mi je koliko sam ostala nedorečena, bar ljudima koji nisu proveli sate/dane/nedelje iščitavajući razne stranice o Tot školi. Ukratko, ja sam G-dina Kukuriku pridobila sa rečenicom „Hoću da mu (detetu) dam šansu da bude nesputan, da odmalena ZNA da ne postoje ograničenja u učenju“. Vama će to malo značiti pošto malo ili nimalo mene ne poznajete, moje školovanje ili proces učenja (priznajem, nekada je to moralo ići težim putem, volim da komplikujem).

Moje dete se NEĆE školovati kod kuće – to svakako kod nas i nije moguće, ali isto tako neću da prepustim onaj inicijalni deo učenja i spoznaje slučajnosti ili vaspitačicama – ja iz školice nosim sećanja na lutke koje su za gledanje a ne za igranje, bojice samo za 8. Mart i jedan set kocaka na Snežanu i 7 patuljaka. Danas to verovatno nije tako, ali ne volim da grešim ako ne moram i nije mi teško da svom detetu pružim još malo extra vremena. Zato sve ovo. Ne stremim da on bude Hirurg-Bog ili Advokat Bez Premca, ali hoću da zna da može ako želi. Mada bi mi sad najviše trebao kao Stolar.

Only Passionate Curiosity je napisala mama troje dece školovane kod kuće. Tu možete čitati i o počecima i o problemima sa kojima se susreće. Ali moja preporuka je da pročitate Meet the Teacher (That’s YOU) & Homeschooling Methods. Vrlo lepo objašnjava razne metode koje roditelji koriste kao i što će Vas približiti ideji kakvo je Vaše dete – tj. samo da imenuje kojem tipu Vaše dete pripada: vizuelnom, aktivnom, istraživačkom … Po meni ovo je bitno – tako nećete terati dete da sedi i crta ako mu je guzica voljna da trči po parku, ne? I to sve nevezano da li pratite neki Tot school program ili ne, smatram da će svako dete biti sretnije i zadovoljnije ako se prati njegov tempo i stil pre nego da mu se nametne Mamin, Tatin ili Tetkin.

Po netu imate svega i svačega, ova tri što imate pod tabom Blogs I Follow su mi nekako najupečatljivija. Nadam se da će se naći još neko skim bih mogla da razmenjujem utiske i ideje – iskreno, malo mojih prijatelja i zna za ovo, nekako se osećam kao freak.
Elem, sad odoh da ispratim tempo mog deteta. Vuče me za prst i mislim da mi poručuje ili da rodim još jedno dete ili da se izveštim u pravljenju brmmm-brmmm zvukova dok vozim autiće.