Osmomartovski super poklon za super Bake!

I jednu Tetku!

Možete praviti priveske za narukvice, lančiće, ključeve, obeleživače za knjige … Ma šta vam padne na pamet! I definitivno nije samo za osmi mart, ali sada je prilika kao poručena.

Od materijala vam treba:

: plastična kutija za hranu…
… ona koju dobijete u poslastičarnici kad kupujete baklavu. Vrlo je bitno da ima oznaku 6 na dnu u trouglu (neki pametni su isprobali i ostale brojeve i samo 6 radi posao).

:: permanentni markeri…
…preporučuje se Sharpie, mada bilo koji permanentni marker radi posao. Crni je obavezan, ali što veći kolorit imate, imate i veću slobodu.

::: Makaze

:::: Zumba..
…ili nešto čime bi mogli da izbušite rupu

::::: Papir za pečenje…
… i rerna uz njega.

Prvo isecite poklopac ili dno sa kutije. Neka vas ne brine žig sa donje strane, ne smeta.

U prvom slučaju, deca su nacrtala bake i tetku na papiru, a onda sam ja prenela markerima na isečenu plastiku. Crna je stavljena kao kontur, prosto se lepše vidi kad ima ivice. Praštajte zelenu boju, nismo imali žuti marker.

Posle crtkanja i bojenja, isecite crtež – ali pazite da ne ostavljate oštre ivice. Što je oblik obliji, to je prijatniji za nositi. Ostavite i dovoljno mesta da ubušite rupu, da ne bi morali po sred čela nacrtane tetke da buškate.

Rernu zagrejete na 160 stepeni, zajedno sa plehom. Pola minute pre „pečenja“ stavite i papir za pečenje u pleh. Pokušala sam i da stavljam crteže u hladan pleh, ama svaki bi se izvitoperio, od kad sam počela sve da zagrevam ranije, svaki je uspeo.

Dakle, ubacite plastiku u rernu (ne bojte se, neće se zapaliti) i-i-i-i-i – „Magijaaaa“ što je Pile rekao. Plastika se uvila i skupila i savila, a onda počela da se ispravlja i vi završite sa 3x umanjenom verzijom crteža koji ste stavili u rernu. Pritom, plastika se zadeblja, pa ama baš stvarno podseća na pravi privezak a boje postanu intezivnije. Ceo proces ne traje duže od 2 minuta, čim vidite da se sve vratilo u prvobitan oblik (minus veličina), vadite iz rerne.

Eto, oni su crtali na papirima A5, i vidi se koliko su se smanjili. Tu su i dva neuspela pokušaja, dok nisam otkrila caku sa zagrejanim plehom.

Ne moram da vas podsećam da za vađenje koristite špatulu, ne prste. Vrlo je bitno da privezak ne dodirujete dok se ne ohladi skroz – em ćete se opeći, em će se boja skinuti.

U drugom slučaju, kad smo već obezbedili poklone, deca su sama sebi pravila priveske – Pile je pravio svoju Lego zastavu, a Balavac crtao cveće komšinici za narukvicu.

Za kraj vam trebaju privesci ili narukvica na koji ćete ih zakačiti. Naši izgledaju ovako.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Volela bih da sam imala akrilnu boju i dovoljno veliku foliju da im otisnem dlanove. Na stranu bake i tetka, ovo bih JA volela da imam:

Ali, veću kutiju od ovih nisam mogla da nađem (ili bar sa većim dnom), a naći tu foliju uopšte kod nas je domen fantastike, tako da smo se zadržali na ovome. Nadam se ovome jednog dana, bar dok im šake ne porastu tolike da mi ni folija ne može pomoći.

Advertisements

Crnobradi pirat – kostim na ponoćni način

Pred kraj svake školske (predškolske) godine, vrtići prave maskenbal. A mi smo uvek nespremni za njega, koliko god ga oni ranije najavili. Nesrećno, oni ga uvek najave u petak posle tog doba kad roditelji dovedu decu, pa da bude za ponedeljak, utorak, pa tako nas dva roditelja postanemo kampanjci, sa radnom subotom ostane nam dva ipo dana u najboljem slučaju. Vremena je, jednostavno, premalo pa kostim se sklapa noću, kad sav pošten svet spava – sećate li se prošlogodišnjeg akcijašenja?

Tako je i ponedeljak noć bila rezervisana za kostim. Dva dana smo bistrili šta je lako&brzo&efikasno, probrali među indijancima, kaubojima, vitezovima, banditima i ratnicima svih vrsta i veličina – i odlučili se za Strašnog Pirata Crnobradog.

Ako ste hrčak, kao ja, sav materijal ćete imati kod kuće. Ako niste, potrebno je da dopunite zalihe.

Mač, povez za oko i kuburu smo imali od prošlogodišnjeg Zeke, kad je doneo svakom detetu po jedan komplet za pirate („Bajkolino“, vrlo povoljno, ali trudite se da izbegnete onaj komplet sa plastičnom kukom, niko ne želi krvave  igrarije po kući).

Majicu je dobio za rođendan, ali bilo koja crna ili bela majica će uraditi posao. Ako vam je nije žao, dovršite je ovako:

Nažalost, nije nam preostala nijedna bela majica, a i kratki rukavi su upitni u decembru, tako da je piratska crna došla kao poručena.

Marama za glavu i pojas oko struka je, u stvari, crveni materijal preostao posle pravljenja ogrtača za Superheroje, za glavu kvadratnog oblika, za pojas pravougaoni.

Za bradu vam treba filc, vunica, tanka guma, makaze i silikonski lepak. Ideju sam videla ovde, slobodno pratite sve do lepljenja vunice – brži način je da namotate vunicu na dva prsta, pa kad je solidno namotate, presečete i odvojite pramenove ili slojeve, a onda lepite te slojeve – ne jednu po jednu, zaboga, gde će vam duša …

Lepite čak i preko usta, lako ćete iseći višak. Pokušajte da ne nanosite lepak velikodušno, cela maska može biti preteška da se nosi – tanko i fino je sasvim u redu. Na kraju zalepite tanki lastiš sa zadnje strane i gotovo. Mislim da mi nije trebalo više od pola sata za sve.

Onda mi se učinilo siroto, pa sam šnjurajući po netu shvatila da nedostaje – papagaj!! Pa naravno! Pogledajte ovde kako je napravljen, ja sam morala napraviti manje izmene – manje korekcije perja i kljuna i na stomaku sam ubacila još jedan deo, da bi papagaj mogao normalno da sedi. Veličinu sam sama odredila, kroj ću postaviti jednog dana (baš sam ga namenski sačuvala).

Sve je lepljeno silikonskim pištoljem, sem stomaka koji je zašiven – mogao bi i on da se lepi ali prosto sam znala da će ovo biti mnogo urednije. Šav je prilčno postojan, mada da ga pokrpite bilo kako biće super.

Znači treba vam crveni, plavi, žuti, crni i beli filc, koflin za punjenje, pištolj za silikon, makaze, igla i konac.

I zihernadla, da papagaj ne odleti sa ramena.

Strašni pirat Crnobradi

Bio je O-D-U-Š-E-V-LJ-E-N, ali stvarno! Papagaj je postao deo redovne menažerije u krevetu, pozajmila sam ga za fotkanje i samo što se nije rasplakao kad nije mogao da ga nađe.

Vaspitačica se smejala, papagaju najviše. Drugari iz vrtića su rekli da su se uplašili od brade, pa otpada Frankeštajnov zombi sledeće godine …. Ali maska je definitivno pun pogodak!

Zauzeti decembar

Primetili ste već do sada da puštam zakasnele postove.
Elem, da operem obraz – baš mnogo radim. Gomila poslova, puta šest radnih dana+ sat ipo koji otpadnu na putovanje, pa fitnes na koji sam se naterala da budem i više nego redovna i voljna .. Recimo samo da mi spavanje u sedećem položaju, potpuno obučena (nekad i sa keceljom preko odeće za posao) uopšte nije nepoznato. Dobro, Puž to zove spavanje, ja to zovem onesvešćivanje s potpunim prekidom filma.

Bonus je da sam smanjila FB na minimum (što je sjajno, kad se već umem ožučiti zbog raznoraznih kojekakvih pametovanja), pročitala sam knjige koje volim i sredila zmajsko telo da manje liči na zmaja a više na telo. Iako sam haotična više nego ranije, dobro je podsetiti se da i na sebi treba da radiš, to što sam mama je loš izgovor da se zapustim.

Danas je Veliki Petak. Ne radim do utorka (do utorka!!! Jeeeeej!! Dva uzastopna slobodna nisam imala … od septembra!!) Deca su kod bake, jaja se tiho kuvaju i ja imam vremena za sve zaostale postove.

Elem… Ahem… Da se vratim u kolosek – jedan od zaostalih postova je i vrtićki decembarski maskenbal, koji je prethodio Šešir-danu.

Pile je izabrao Nindžu. Naravno da smo čekali noć pre da počnemo s maskom (uz sve što se događa, ja sam zaboravna a Puž se koristi mojom glavom koja nije u funkciji pa je i on zaboravan).

Ono što ide na glavu – nazovimo ga kapuljačom – je sašiveno od stare majice, a uzorak je preuzet sa zetove skijaške kape. Za to isecite donji deo majice. Pojas i traka preko glave su, recimo, trake isečene od druge majice.

Puž se zaista iskazao sa šurikenima i nunčakama – šurikeni su isečeni od kartona, a zatim oblepljeni sivom selotejp trakom da dobiju boju metala i zaštite nečije oči od baš-oštroće. Nunčake su pravljene od sunđera za izolaciju koje su isto tako oblepljene trakom i međusobno povezane istom tom trakom koja je samo uvijena.

Od gornjeg dela majice smo napravili mali kimono (da ne morate šiti rukave), kad već Pile ima konstituciju četvorogodišnjaka. Kao model za veličinu nam je poslužila druga majica.

I eto ga. Brzinski kostim, skoro bez ulaganja. Sve ovo imate i kod kuće, iako smo za nunčake našli još dva načina kako da ih napravimo – od slamčica i od rolni toalet papira. Bio je jedini nindža u grupi, a kostim se koristi i sada, skoro pet meseci kasnije. Balavac uporno pokušava da nas sredi, iako se lupi nunčakama skoro svaki put kad ih uzme.

TV je, za sada, živ, iako često stane ispred njega da vežba.

Nažalost, noć pre Šešir-dana Pile je zapatio neki virus. Nismo rizikovali, pa je ostao kod kuće, mada mu je bilo žao što niko od drugara nije video njegov šešir Ludog Šeširdžije. Puž i ja smo pravili a Pile je dekorisao.

Link kako se pravi naći ćete ovde. Radite s čime imate po kući, lov za potrebštinama je pola zadovoljstva u pravljenju.

I još jedan bonus – Puž i ja ovoliko vremena nasamo a zajedno nismo imali baš baš baš dugo.

Vredelo je svake minute.