Još jedna jesen

… Milioni zvezda i milioni sunčevih sistema su mrtvi, jedino na ovoj maloj planeti zemlji – ništavnoj po svojoj veličini, proporcionalnoj najsitnijem delu prašine – život se dogodio. Ovo je najsretnije mesto u celom planetarnom sistemu.

                                                                                                                    Osho

A mi slavimo jesen, šarenu i šuškavu.

Ove godine imamo sreće – Miholjsko leto je dugo, pa nismo zarobljeni u kući. Kao nuzprodukt – Pile je sad zvanično biciklista!

Desilo se brže nego što smo mislili: sam je rekao „A sad me pusti“, na šta sam ja rekla“Ko te, bre, drži?! Ja sam te pustila odavno!“

Suprotno očekivanju, umesto da se spetlja, i možda i padne – on je počeo da se smeje i dao „gas“!! Dete koje izmišlja nestašicu sapuna da bi neko išao s njim u kupatilo dok pere ruke! U sred dana!!!

Još uvek me zapanjuje – taman kad pomisliš da ga znaš u dušu, on se nasmeje i uradi nešto drugo.

I eto ti ga sad. Em je predškolac, em vozi kao Fanđo, Tetka sopće što joj je dete odraslo, i pride nas čeka škola sledeće godine u ovo doba!

Gde, bre, to rastu!! Kao da će da im pobegne!

Ove godine temu jeseni smo malo razvukli. Počeli smo prvog dana jeseni, skupljajući kestenje i razglabajući o pticama selicama i pticama stanaricama, bojama i zašto u stvari lišće žuti. Tačnije, neplanirano pratimo vrtićki raspored, Piletove vaspitačice su krenule ozbiljno da ih pripremaju za školu, a Balavac je dobio nove, super kreativne vaspitačice. Bar dva puta nedeljno donese nešto s temom jeseni – da li je to jabuka od papira po kojoj su crtali, ili list koji su bojili, a pošto pokušava ravnopravno da učestvuje u razgovorima, itekako se vidi da neko radi s njima.

Njemu smo napravili jesenji mix sa bojama, uz dašak matematike.

 

Ovo spada i u „2 minuta strke, 10 minuta zabave“ – na parče kartona sam mu ponudila od filca isečeno drveće i krošnje u bojama. Listiće imamo od ranije, kad smo pravili jesenju kuglu, tako da su ovaj put samo dobila novu svrhu.

Plastična pinceta i malo truda da se lišće rasporedi i boje krošnji sa lišćem potrefe. Onda smo brojali lišće i … isteklo deset minuta. Toliko ga je interesovalo.

Inspiraciju za dioramu šume sam dobila od jednog ulova sa Najlona – pronašla sam divne girlande sa jesenjim motivima, ježevima, pečurkama i vevericama, pravljene od filca ali tako slatke da im nisam odolela – iako potrebu za takvim ukrasima nemam.

„Dioramu“ (ako mogu da budem toliko slobodna, a budite i vi dok zamišljate) šume smo počeli pravljenjem pečuraka.

Treba vam karton od jaja, makaze, lepak, tempere i malo snage da se karton preseče. Od „vrhova“ kartona od jaja dobijete stabljike, od dna tog istog kartona dobijete šeširiće. Malo lepka, odgovarajuće boje i eto pečuraka. Mnooogo pečuraka.

Zatim smo se bacili na gusenice.

Za to vam trebaju štipaljke, lepak, one šarene kuglice i blesave oči. Napravili smo pet-šest komada, svako je pravio sve šareniju od šarenije.

Par dana kasnije smo nastavili, ovaj put s konačnim formiranjem šume. Šišarke su obojene u zeleno, po principu „Pola pije, pola Šarcu daje“ ljuske od oraha su postale miševi dok su klinci užinali delove koje miševima ne trebaju, a lešnik i ukrasne žice su se pretvorili u veverice.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Veveričke, ipak, nisu dugotrajne bez lepka, mada se stvarno lako prave.

Onda su njih dvojica napravili sopstvenu šumu, postavljenu na zelenu deko-gumu.

Pronašli smo i bušač papira u obliku žabica, pa su i one našle svoje mesto na pečurkama, a verujem da sam donela i robota i njega bi negde uglavili. Ipak, kako se mimo kuće i u vrtiću radi sa njima, mislim da imaju lepe i korisne informacije o godišnjim dobima.

Za kraj, malo smo ukrasili njihova vrata girlandama sa početka priče, tako da imamo mnogo jeseni i unutra, a sa vama delimo i fotke sa neta, kako napraviti pečurke i miševe na drugačiji način.

 

„Jesen je najbudalastija tuga među tugama.“ M. Antić

Što sam starija, to se lakše odričem dečijih emocija prema godišnjim dobima. Znate već, sve se vezuje za školu (jel’, oko čega drugog detetu da se vrti život), pa je sve tako tmurno i sivo i kišno i ono društvo sa letovanja je tako daleko, a leto je u stvari super jer je toplo i more i svaštanešto, a zimi je još bolje kad miriše na sneg posle kog ide proleće kad sav Život prosto vrišti.. Pa ko bi me krivio?

I tako ja ostadoh prilicno zatečena kad sam shvatila da ja jesen, u stvari – volim. Na stranu što me sad podseća na detinjstvo, jesen u Banatu (i prateće krvave radinosti tamo potkraj Novembra) nego što je Pile novembarsko dete i što je jesen u stvari užurbana a ne uspavana i ima toliko iščekujućih osećanja u sebi da mi je krivo kako to nisam ranije primetila.

Baš je najbudalastija tuga medu tugama.

Pile nije primetio. Njemu je smena godišnjih doba nešto što se dešava, nema tu mesta žaljenju ili bistrenju. U stvari, on je jedna mala pametnica, a mala pametnica vec par dana ima pune tri godine i referat sa rođendana ćemo podneti kad budu fotografije u našem posedu. Samo ću reći da nam je svima bilo divno.

U međuvremenu smo se zatvarali u kuću samo kad je napolju bilo ružno vreme – što je ove jeseni počelo baš za njegov rođendan i to kišicom. Do sada je bilo poprilično suvo i toplo, a sad se već primećuje da smo dobro zagazili u deo jeseni bliži zimi, tako da je već vreme da pripremam i zimske aktivnosti. Za sada, u jesenjim, neće biti puno pisanja iako aktivnosti hoće.

Šta možeš uraditi sa ljuskom od oraha? 

 

 

Napraviti brodice!! Malo hot glue gun – rada, jedna čačkalica i papirić u boji.

Još ih nismo porinuli, ali ne brinem se da će biti zaboravljeni.

Šta još može da posluži da dočara jesen?

Majina novootkrivena ljubav prema pečatima mi je dala ideju da konačno iskoristim plutane čepove – skalpelom sam obradila jedan kraj tako da liči na list pa sve to puta tri, pa je Pile dobio tri nove igračke i tempere da pravi jesenje drvo.

(njegova jesen ima i zeleno lišće i kakva je ova naša, ajd ti sad njemu protivreči da nema zelenog lišća?!!)

Na kraju je na drugom listu crtao ježa i pojašnjavao nam da ima bodlje na sve strane, što samo znači da nam treba nova četkica za slikanje.

Šta još može od lišća da se napravi?

Lepljenju (o, radosti!) je prethodilo malo predavanje čemu to sve služi lišće i šumski plodovi raznim živuljkama u šumi (što je dobrodošlo i kao uvod u treći deo Malih Jesenjih Radionica). Za sada smo uradili sovu i ježa, za vevericu i ptice imam posebne planove.

Iz nekog razloga, sova ima žireve ispod očiju,  ali verujte mi da nisam htela da čujem zašto sova ima podočnjake. Ali jesam bila fascinirana što ih je zalepio ispod oba oka, i to simetrično (neee, nije simetrično dete, ja jesam ali on ne – on to ne primećuje), što meni samo kaže da je to uradio s nekom namerom, a ne eto tako. Obe podloge za živuljke su od kartonskih tanjira, koji su se pokazali kao sjajni za raznorazne aktivnosti (kojih je kod nas sad toliko da ću morati da napravim neko mesto za izlaganje u njegovoj sobi, čisto da ima pred očima šta je sve u stanju da uradi).

Mislim da ovime završavamo drugi segment Malih jesenjih radionica. Spisak aktivnosti trećeg dela postoji kao niz crtica u mojoj glavi, još samo da im odredim redosled pošto volim kada se prirodno nastavi  u nešto drugo, odnosno ovde u Zimske radosti, iako nam se smeši mala digresija u vidu Communal helpers (za koje do #$%& nemam odgovarajući prevod, pa ako iko ima ideju slobodno nek javi!).