Nove tradicije

Jednu stvar odlično pamtim – poslednjih par dana slobode pre početka nove školske godine nije bilo mrdanja od kuće.

Što od obaveza, što od uzbuđenja, jedino što smo smeli je da pregledamo nove knjige i sveske, „zapljunemo“ ih pogodnim nalepnicama sa imenom i sređujemo sobu, kojoj izgled nikako nije zavisio od toga da li je škola ili nije – njoj je svejedno.

I tako smo mi obavili upis, upoznali učiteljicu i učionicu i ostalo je da čekamo.

„Hajdemo na kampovanje!“
„Jesi ti luda, počinje škola sledeće nedelje!“

Jesam JA luda? Pa ne predlažem ja jednonedeljno čekanje kod kuće da se sveta škola desi!

I tako smo u (recimo) ponedeljak bili na rođendanu Piletove simpatije iz vrtića. Umesto da se pozdravim kao svet, ja sam izbrbljala poziv na kampovanje – koji su oni prihvatili.

I tako, eto nas dve porodice na Stražilovu, brojno stanje 9. Tetka nam je obezbedila šatore i podmetače, spakovali smo klopu i rešili da napravimo novu tradiciju – nema više čekanja, vikend pred školu pamtiće se po spavanju u šatoru!

 

Ništa naporno i obavezujuće – družiti se, jesti, piti, spavati – ujutru ponoviti i vratiti se kući.

Sve stavke smo uradili besprekorno.

I – btw – ništa tako ne poveže ljude kao kad se ćućori preko stranica šatora :D

Advertisements

Prolećna to do lista

Danas je prvi dan proleća!

Očekujemo visibabe i narcise (mmmm, narcisi..), radujemo se Uskrsu i zeki, a napravili smo listu šta bi još mogli ovog proleća da uradimo i gde da budemo.

Listu možete odštampati i redovno štiklirati urađeno jer ovog proleća sve je must kad su avanture u pitanju!

Decije prolece - spisak22

Decije prolece download

Još jedan share – kartice za vrtić

Sad malo matematike za osnovce.
Kod nas u grupi ima 35-oro dece (jadne vaspitačice, njih je samo tri, pa i ako ne dodje 20% dece, što je uobičajeno, opet je to mnogo dece na jednom mestu). Kad na jedno dete dodate dvoje roditelja, bar jednog deku i jednu baku sa jednom tetkom, recimo – dodjete do zapanjujućih 175 lica koje tri vaspitačice moraju da upamte i to bez da računamo decu od koje matematika polazi! Znam, uprava vrtića trazi pisanu dozvolu od roditelja da tetka sme da preuzme dete, ali ta dozvola se jednom odnese tamo a vaspitačici na dušu da upamti tetkino lice na tih pet sekundi što ova proviri u sobu.
I još bonus – gužve u gradu. Prisustvovali smo jednom muzičkom festivalu i užasnula sam se kad sam shvatila da je neopisivo lako izgubiti dete u toj gužvi. Kako trogodišnjak da objasni ko/šta/gde je?

I tako .. da potpuno preskočimo onaj grozan razlog za ove kartice (sećate se, „ne dao Bog da ti se desi što ti roditelj pomisli“) pa ćemo da olakšamo vaspitačicama, prolaznicima i detetu ako mu zatrebaju takve informacije.

Kartice možete prepraviti u nekom programu ako ste vični tome. Ako niste, odštampate ih takve kakve jesu pa rukom upišete broj telefona i zalepite fotografiju kome taj telefon pripada. Zatim izbušite rupe tamo gde je predviđeno, plastificirate pa opet izbušite rupe. Ovaj korak nemojte preskočiti, blesavo zvuči ali jeste potreban.
Onda ostaje samo da ih nanižete na prsten za ključeve ili traku/karabin i prikačite detetu za ranac.

Kartice-za-skolicu
Kartice-za-skolicu

Edit

Ovaj post je nastao pre više meseci. Hoću-neću i eto, ostao je u draft folderu da čeka svoj momenat.
Nažalost, dočekao je svojih pet minuta – ovih dana šokiraju nas vesti koje stižu iz naše okoline i kako se bar za nekog sve dobro završilo, nudim vam jednu alatku koja nam može pomoći da se bolje pripremimo i lakše dišemo.

Nažalost, jedna duša nije imala bogove na svojoj strani. Njoj mogu da ponudim samo svoje molitve.
Lepo spavaj malena.

Najveći hitovi – jesenja play lista

1. Posetiti gradilište

Istina, ovo zaista nije bilo teško – već mesecima (a i sledećih par meseci) gradilište nam je pod prozorima. Grad je, nekim čudom, rešio da popravlja ulice ovde u mojoj okolini i to po dve odjednom, tako da smo se nagledali i naslušali svačega. I neko je sklopio nova poznanstva – „Čika Bagerista“, „Čika Majstor“ i „Čika Valjak“ se sad redovno javljaju kad se vraćamo iz vrtića.

Photo-0062

2. Otići na koncert

Prvi koncert sa kojim će moći da se pohvali je „Harlem Gospel Choire“ (ne računamo „Let3“ dok je bio u stomaku, a kakvi su rekviziti bili i dobro je što se neće sećati). Ujedno, ovo je bila retka prilika da ostane malo duže budan, i iako to u udobnosti doma ima svoju draž – na ulici nema, čak i pored zaista pojačanog razglasa i šarene rasvete koja je dobacila čak i do našeg ćoška skoro je spavao stojeći. Nadam se da ću moći uskoro da mu pokažem i vatromet, pa da zaokružimo tu temu „javnih“ slavlja.

Photo-0054

3. Luna-park

E, kad tata radi posle podne, nas troje se zabavljamo sa raznoraznim vožnjama.

Photo-0077

Manijački se cerio tri (3!!!!) vožnje u istom autiću – pa on vozi formulu!!

4. LORIS

Moje – a sigurna sam i skoro svako detinjstvo malih novosađana koji sad imaju 30+ – obeležio je LORIS. Verovatno se onda drugačije zvao, čak do nedavno je imao i T u nazivu, ali je turizam dobio sopstveni „termin“. Sećam se fontane na Sajmu, Soldatovićevih „Razigranih konja“ (čak jedno vreme je išla reklama za Novosadski Sajam gde je u špici bio snimak tih konja, i podno njihovih nogu devojčica u crvenoj jakni – niko nije znao da se snima, a tata je hteo da me slika baš tamo!), ogromnih traktora i puno sitnih životinja.

Pile je bio očaran. Trčao je od kaveza do kaveza, pokušavajući da uhvati koji se to petao „dernja“, pokušavao da pomazi patke i golubove, hranio zečeve, stideo se od konja do te mere da je odbio jahanje ponija i kad mu je bilo previše svega na sred hale puštao autić ljudima ispod nogu.

Obišli smo i onaj lovački deo Sajma .. Još prepariranih životinja – ostaviću mu traume ako ne pripazim!

Vuk i medved su mu bili hit hitova, ali mislim da mu se bizon, tigar i divokoze nisu nešto dopali, mada je moguće da je bio umoran. Ipak smo se svi sjajno proveli, iako smo se napešačili za ceo mesec! Novo naučeno – Sajam ima bar 6 ulaza-izlaza (verovatno i više, ali mi smo samo ove „overili“).

5. Otići na piknik

DSC_6636

Piknik je , u stvari bio već opisan kao Jedan delić Fruške gore. Volela bih da smo to uradili još koji put dok nije zahladnelo.

Mada, to nam sad ostavlja otvorenu opciju za zimski piknik!! A-haaa!!

6. Šetati po kiši

I to sa sopstvenim kišobranom!! Pa šta ima lepše?! Sav je bitan dok štrapacira ulicama jer je sad „velik“, dok sa tačke gledišta prolaznika, jedan mali, šareni kišobran SAM šeta na pola metra od zemlje – bar ih lepo nasmejemo.

7. Otkriti čari mljeskave bundeve

Volim to uzbuđenje na njegovom licu – ne zna da li da vrišti ili da se smeje. Još da sam mu dala da je sam iseče .. (aha, kako da ne!). Ipak, uspešno je bundevi odstranio semenke a na kraju smo se zasladili i pitom.

8. Hranilica za ptice

Mislim da je jako bitno da od malena shvati da nije sam – ima brata, roditelje, rodbinu, postoji mnogo nepoznatih ljudi na svetu ali ima i mačku, psa… ptice. Mala bića, skoro nevidljiva ali koja dele životni prostor sa njim. Voleli bi kad bi od malena obraćao pažnju na svet oko sebe i da shvati koliko on može tom svetu da doprinese.

Mali, ali bitan doprinos je i Zimski Ptičiji Snack-And-Go!

9. Rođendan

Sad zvanično koračamo četvrtom godinom! O, kako će divna biti!

Prvi put smo slavili u igraonici i sa vršnjacima. Tema je bila – vatrogasci!

IMG_1994

Napravili smo puno poslastica (meni apsolutni hit – šibice od bobi-štapića!), naravno i torta je morala biti u vatrogasno-crvenom tonu pa je izbor pao na Red Velvet, i još pride napravili smo gostima mali poklon: svaka kesica je bila napunjena čokoladicama i bombonama, stikerima sa vatrogasnom tematikom, i još mala igra memorije sa temom vatrogasaca, duvalicu sa slikom vatrogasnog creva a kesicu smo zatvorili bedžom sa imenom za svakog gosta-vatrogasca.

resize

Doviđenja jeseni – dobrodošla zimo!

Znam da kasnim sa ovim postom, i to da se ne lažemo bar mesec dana, a najmanje još toliko leži u delovima i draft folderima po kompjuteru. Apsolutno sam bila lenja – previše zagrizla, morala sam da obratim pažnju na neke druge delove života i bila neopisivo umorna non-stop. Mnogo mi je trebalo da shvatim da je Balavac sa mlekom uzeo i sve ostalo korisno, a kad padne gvožđe umor ne odlazi sa gostovanja i tako sam jedva iz mozga koji je utonuo u pamuk izvukla informaciju da pod hitno pojačam dopunu ishrani. Pet dana kasnije – ma kao nova sam, čak sam uspela i da, od proste želje, pravim poslastice i šetam po zimoći.

Tako da mame sa sisom na dnevnom meniju – kontrolišite krvnu sliku! Ma kontrolišite sebe, malo odmora i nerada nikog nije ubilo. Ovih dana ću čak da isprobam i onu davno kupljenu kesicu soli za kupanje (eee, što sam ja najgora od sve dece pa za mene da nema?!)

divider

Jesenje avanture – pokreni se!

Ehhh, ovo je bilo planirano za prvi dan jeseni, ali pošto sam u fazi da ne znam koji je danas datum pa da znam koliko sam zakasnila – neću da se sekiram.

Napravila sam nam i jesenji spisak avantura. Naravno da ga možete preuzeti, odlično će izgledati na svakom frižideru pogotovo ako ima dečijim rukama napravljene magnete sa motivom jeseni.

Decija jesen - spisak

Decija jesen – spisak

Koje ideje vi imate za jesenje avanture?

divider

Dečije leto – naš spisak avantura

1. Otići na vašar

Vašar je, ovaj put, seoska slava u Čereviću. Moj muž me „vodi“ tamo od kad smo se upoznali (wooohoooo! provod!!). Tamo su mu tetka i baka, a oni seosku slavu slave kao svoju pa odemo i na ručak i obavezno donesemo liciderska srca kući. Ove godine Pile je prvi put jeo šećernu vunu (kakav je to vašar bez šećerne vune?!!), vozio se na karuselu i skakao na trambolini.

2. Provozati se vozom

Ako mu iko sada spomene avanturu, on pita „Idemo da se vozimo vozom?“. Toliko ga je držalo uzbuđenje da se uveče izduvao kao balon i pao za slobodu mnogo pre svog vremena za spavanje.

Nismo mu rekli gde idemo i šta radimo, samo da „idemo u Avanturu!“
Spakovali smo sve što nam je potrebno u auto i tatu i batu poslali autom put Karlovaca a mi smo uskočili u jedini voz koji je stajao u stanici. Nažalost bili smo knap s vremenom pa nije video kad voz ulazi u stanicu, ali to ćemo da ostavimo za drugi put. Karta je koliko i jedan sladoled na štapiću tako da se do Sremskih Karlovaca ne isplati putovati drugačije. Prvo je bio ushićen kolonom vozila koja čekaju na početku mosta da mi prođemo, pa rampom, pa Dunavom, pa mostom, pa opet rampom.. Voz se nije čestito ni zahuktao kad je stao, a ja sam stvarno imala utisak da će Pile da se rasplače.
A onda je voz ubrzao. Jao bre … Onda je došao kondukter, Pile mu je dao kartu (jedva! morala sam da obećam da će mu je vratiti) i na moje ne malo razočarenje – pečatirao je! Pečatirao!! Nema više buškanja! Kondukter se nasmešio pošto je iz prve „pročitao“ moju facu, te je pojasnio da su se modernizovali a Pile je presedeo ostatak puta sa dragocenom kartom u rukama.
Po silasku ispratili smo voz, mahali mu, pregledali šine i pozdravili se s otpravnikom pa otišli na zaslužen sokić.

DSC_5788

3. Posmatrati gradilište u radu

Gradilišta su mu omiljena. Voli kamione, buldožere, cisterne, mešalice i ostalu mašineriju. Baka mu je čak za rođendan kupila čitav set građevinskih vozila koja arči kao da sutra ne postoji.
Nažalost, naš deo grada se menja i kuće se svakodnevno ruše a zgrade niču skoro preko noći i to niču toliko gusto zbijene da ove godine skoro i da nemamo cveća u dvorištu – zgrade su ukrale sunce. Sada su i naše komšije došle na red, pa sad ta vozila može da posmatra iz prvog reda – nakratko makar će neko da se ovajdi iz ovog urbanističkog haosa.

4. Posetiti prirodnjački muzej

Uprkos informacijama koje smo mi imali da muzej ne radi samo ponedeljkom,  ne radi ni subotom, osim za organizovane posete. Ipak nas je čika-čuvar pustio, mislim da mu je čak i bilo drago da je neko došao.
S Piletove tačke gledišta – mislim da je zapanjen kako u stvari izgleda vuk, divlja svinja, orao, jelen .. Oni stvarno postoje, nije to samo u knjigama. Svakim minutom je bio sve užurbaniji i zadivljeniji i sa sve više pundravaca u dupetu.

DSC_6171

S moje tačke gledišta .. Slagaću vas ako kažem da jedan deo mene nije vrištao. Prvo preparirane životinje su mi samo drc iznad na skali užasa od životinja u kavezima. Živuljke u ovom muzeju su potpuno novi vid pakla – kad ste ih već preparirali bar ponekad obrišite prašinu!
I ne stavljajte čudne oči na žabe!!!

DSC_6194

Definitivno ne bih vodila starije dete, ovako malo još nije u stanju da vidi popucale šavove na srni (pametno maskirane granom bresta) i „Šta to orao radi zecu?“ i veveričije zube koji izgledaju kao vampirski .. Brrhhh..

5. Otići na piknik

DSC_6232

Opet smo put počeli sa „Idemo u Avanturu!“. On se samo široko nasmejao.
Sve što vam treba je ćebe (ogromno, sa vodonepropusnim materijalom sa donje strane a veličine tašne kad se sklopi, ima da se kupi u Idea prodavnicama), kod kuće već iseckano voće, kafa za roditelje i sok za dete.
Petrovaradinska tvrđava je idealna za ovakve stvari – povremeno piknikujemo tamo, pogotovu u delu oko i iza Akademije umetnosti gde nema toliko posetilaca i taman duva vetar da bi mogli ..

6. Puštati zmaja

.. što je doživljaj i dok postoji samo kao ideja! Potraga za zmajevima (ta-na-na-NAAAA! ovo stvarno traži fanfare!) se završila kod kineza preko puta Merkatora. A breeee tamo svašta ima .. Elem, ne kupujte one od 100 dinara pošto im nešto fali, ili imaju rupe viška zbog kojih zmaj uglavnom šeta po zemlji umesto da leti. Oni od 200 (ha-ha-ha) su super, veći su i življih boja i imaju najlon za puštanje i stvarno su sjajni!

Pile, naprotiv, nije delio naše oduševljenje. Takav mu je bio dan. Morao je da hoda kroz traaaaavu, a onda je zapeo o crtuuuuu i pao i čak se pomaljala „Neću“ faza i nismo mu dali da pojede kilu bananaaaaa i eto .. Nije da nije uživao, ali nije baš to hteo da podeli sa nama. A i hteo je da mazi zmaja i prokletinja nije htela sama da leti nego je on morao da ga vuče..
Rekoh, nije mu baš dan.
Ali je zato bacao frizbi kao veliki, i video Dunav i brodove i posle kad je prepričavao Dedi to ipak nije ispao tako loš dan.

DSC_6252DSC_6242

7. Otići na pijacu

Nedeljna kupovina sa tatom. Obavezno dobije „kiplju“ i vrati se sa šargarepom koju dobije na poklon.

8. Kampovati

Ovo je (zasluženo) već bilo u zasebnom postu. Moraćemo za sledeće leto da isplaniramo jedno ozbiljnije kampovanje, makar samo na vikend.

9. Gledati zvezde

Iako smo ovo radili u sklopu kampovanja, mi zvezde i mesec gledamo svako veče. Kada je vedro vidimo ih kroz krovni prozor, kada je oblačno imamo ih na desetine zalepljene po plafonu. Pevamo im i obožavamo ih.

fa4abd754f505668d83058c72e21c28d
What was that boy doing on the chair?
Making sure I have enough space to sleep in…
(Mr. Magorium’s Wonder Emporium)

10. Otići u auto-perionicu

Leto je bilo perionica, ma ne moram ni da vam pričam! Ipak, na početku leta smo ugrabili par dana kad je bilo suvo i prašnjavo i kad je baš mogao auto da se opere.
Kasnije smo prali i tricikl i guralicu, ali prvi je bio tatin veeeeliki auto!
Jeste da je voda bila hladna i da je pene bilo svuda po cveću, ali mislim da je bio dovoljno uzbuđen da je zaboravio da se prehladi, na moje veliko zadovoljstvo!

DSC_4430

 

Poslednja stavka bi, u stvari, trebala biti prva. Porodica nam se proširila za još jednog člana koji je s nama, ravnopravno, podelio sve letnje avanture! Sledi jesen i trudićemo se da je iskoristimo maksimalno, a novi spisak avantura će pomoći u tome – nekako mi se čini da je mnogo lakše organizovati odlazak ili izlazak ili obilazak ako već znam koje su mi opcije i samo treba da izaberem onu koja nam se tada čini prijatnom.

divider

Kućna apoteka kod nas control frikova

Eto, ja dete medicinske sestre pa nikad nismo imali poštenu kućnu apoteku. Ono, bilo je zavoja i zavoja, i poneka kremica i naravno zavoja. Lekovi su se kupovali po potrebi, što je uvek značilo da ako se neko razboli, mora bar jedna osoba da brine o njemu i ide u nabavku. Vremenom smo silne Palitrexe i Pentreksile zamenili Fluimucilom i Fervex-om (kao, ma sad ću ja to, s nogu da prešišam) ali ama baš nikad nismo imali tu prvu pomoć bez presabiranja po džepovima u potrazi za novcima ili po kojekakvim neseserima u lovu na zalutali Fervex, čak ni kad sam počela da živim sa sadašnjim mužem van roditeljske kuće.

A onda je došla beba i bilo mi je nezamislivo da u pola noći jurcam po gradu u potrazi za apotekom koja radi dok mi dete šiba temperatura. U stvari muž bi išao po lek dok bi ja imala slomživ kod kuće čekajući ga jer je i pet minuta čekanja – pet minuta previše. I – iskrena da budem, sklona sam opekotinskim nesrećama. Trenutno me krasi 10 cm ožiljka „Topli pozdravi od Pegle“. Ja uporno tvrdim da je to od samopregornog rada, ali u stvari pomalo sam smotana. I šta sad, cičati po kući od bolova i osujećenosti ili lepo napraviti spisak?

Napraviti spisak, naravno. I to kakav!

Mala napomena

Ovo je MOJ spisak, što bi značilo da ništa nije obavezno nego da je pravljeno po mom razumu. Većinu toga ne iskoristim, ali pošto nas je osmoro u kući, imali smo veliki spektar nezgoda pa su se ove stavke iskristalisale kao potrebne za živalj od 0 do 70 godina koji pritom vode vrlo aktivan život (a to uključuje biciklove, paru, cirkulare, stepenice, hemiju i neviđenu smotanost).

Šta bi trebalo imati u kućnoj apoteci?

 2 toplomera – živin i na baterije (za svaki slučaj, ako jedan „umre“)
Flavamed šumeće tablete – za odrasle za bolno grlo, i ovo zaista toplo preporučujem
Bactigras 5x5cm – antiseptične male gaze
Bactigras 10x10cm– antiseptične velike gaze
Sterilna gaza 5x5cm – 5 komada
Hanzaplast – u koturu
Hanzaplast za male rane – dečiji najbolje šaren, da budu oduševljeni
Mali zavoj
Veliki zavoj
Elastični zavoj
2 bočice za urin
1 bocica za urinokulturu
1 bočica za koprokulturu
Septolete
– za grlo
Eferalgan/Paracetamol – za skidanje temperature, posebno za decu a posebno za odrasle
Nurofen – za skidanje temperature kao ispomoć za Eferalganu
Orosal x 3 – za rehidrataciju kod povraćanja
Probiotik za dete – za obnavljanje crevne flore kod terapije antibioticima i kod proliva
Probiotik za odrasle – za obnavljanje crevne flore kod terapije antibioticima i kod proliva
Acidi borici/3% hidrogen – za spoljnu dezinfekciju
Octanisept – za spoljnu dezinfekciju i brže zarastanje rana
Panadol/Kafetin/Brufen/Rapten K – za bolove, glavobolju
Nystatin mast – za žvale i groznice
Sterilne rukavice
Špricevi i igle
u 3 velicine
Rupurut – za bolove u želucu
Šaljicev Melop G – za opekotine
Marisol – fiziološki za nos
Male makazice sa tupim vrhom
Gripostad c/Fervex/Tylol HOT – za stanja slična gripu
Rivanol – za dezinfekciju otvorene rane, vrlo blag
Fiziološki u ampulama x 3 – za ispiranje, a ako ste česti sa inhalacijama i veliku bocu fiziološkog, tu one igle i špricevi dobro dođu
Fluimucil – za iskašljavanje
Synopen/kamagel/hiperhamagel/aloe vera gel – za ujede i ubode insekata
Aerius – ublažava simptome alergijskog rinitisa, kao što su kijanje, curenje iz nosa, svrab nepca, suzenje očiju… koristi se i za ublažavanje promena nastalih na koži usled alergije (koprivnjača, svrab).
Pinceta – svašta nešto može da se iščeprka

Šta dalje sa tim?

To sve kod nas trenutno izgleda ovako:

kucna apoteka 2

Sve je spakovano u plastičnu kutiju od 10 litara koja ima kopče sa strane (bilo koja plastičara, koštaju oko 300 dinara), i iako sam planirala da je prebacim u veću kutiju jer bočice zauzimaju dosta mesta pa ne mogu da je zatvorim a to je prioritet kad imate malog istraživača, od toga se odustalo kad su me mama i sestra iznenadile sa metalnim First Aid kutijama sa Najlona. Deo medikamenata koji se ne koriste često ću ostaviti u toj kutiji i skloniti je na sigurno, a deo kao što su hanzaplasti, toplomer, melem za opekotine .. stvari koje redovno koristimo planiram da prebacim u tu metalnu kutiju i montiram negde u kuhinji, gde nam je svima pri ruci. Primetili ste buduće vreme u pasusu – e, čeka se Mister Majstor da kutiju dovede u red.
Ko čeka taj dočeka, samo da vam kažem.

Našla sam još dva rešenja koja su prosto genijalna:

Emily sa Abide With Me koristi pecarošku kutiju koja ima mnoštvo manjih pregradica u koje stavlja i esencijalna ulja, ako ste u toj priči.

pecaroska prva pomoc

Sarah with an H predlaže kutiju za alat – mala, kompaktna i vrlo uredna.

first

I džepna varijanta – pošto mi učimo na greškama a naša je bila pad na parkingu koji je bio posut kamenčićima i staklom – u kutijicu (metalnu od bombona, plastičnu od sapuna..) staviti hanzaplast, dezinfekcioni gel, alkoholne maramice, štapiće za uši u zip-lock kesici, mini Octanisept, fiziološki u ampulama, pincetu… a sve to nositi u tašni ili već sa ostalim dečijim stvarima. Tako nešto treba imati pri ruci, ili bar investirati u dobre patike u kojima ćete jurcati do najbliže apoteke. I ne zaboravite lizalicu! Male „bolesnike“ treba nagraditi što su bili hrabri.
Ovu kutijicu možete imati i u kolima, rancu, tašni, na poslu, u kolicima.. Mogućnosti, mogućnosti!

png sve tri

Jedan „za put“ za velike

Suprug nema samo jednu obavezu na poslu, nego radi šta i gde stigne, pa kući neretko donese i po koju posekotinu i opekotinu. Iako bi trebao, na poslu nema kutiju za prvu pomoć, a kako pritom ima loš odnos sa polenskim travama i rasejanost zbog koje donese opekotine i sutradan – dobio je i on svoju torbicu. Njegova sadrži maramice, kapi za oči, tablete za alergiju u mini kutijici, sprej za nos, Jekoderm, sterlinu gazu, 3% hidrogen, lizu (jer su, u stvari, oni samo velika deca) i malo više hanzaplasta nego dečija kutija.

davor

I šta dalje sa tim?!

Ništa. Zaista se nadam da vam neće trebati, ali ako vam je dete nasledilo recimo sklonost ka smotanosti, upalama ušiju i začepljenim sinusima, treba da vam je pri ruci pa kutiju nećete držati u kupatilu – toplota i para znaju da nepovoljno utiču na lekove. Nećete je držati ni na svetlu, pošto neki lekovi ne rade svoj posao posle sunčanja. Bilo bi dobro da na svakoj kutijici napišete za šta služi, i to po naški da ceo svet razume (a to uključuje i ostale članove porodice koji će možda morati nešto da iskoriste dok vas nema), kao i datum otvaranja i rok trajanja – neki lekovi imaju iznenađujuće kratak rok po otvaranju, a rok trajanja obično morate da „vijate“ na svih 6 strana kutijice.
Svaka 3 meseca pretresite kutiju – lekove sa isteklim rokom trajanja treba odneti u apoteke koje će ga uništiti u skladu s propisima. NEMOJTE lekove bacati u toalet ili u đubre, prvo zagađuje okolinu na nezamislive načine, a drugo dovodi u opasnost ljude koje ne poznajete.

I za kraj

Ja sam tipičan primer izreke „Ne dao Bog da ti se desi što ti roditelj pomisli!“. Imam bujnu maštu ali i deca su mi prirasla za srce pa volim da sam na sve spremna. Na kraju, takva organizacija mi štedi dosta vremena i živaca, recimo gorepomenuta nezgoda na parkingu je bila prva nezgoda koja nam se desila, prva pa krvava! On uplašen i plače jer je i uplašen i boli ga a ja umesto da ga smirim i budem tu za njega jurcam po ulicama tražeći apoteku da kupim hanzaplast i nešto da mu isperem staklo i ulje iz rane. Ovako smo uvek spremni pa makar nikad ne zatrebalo.

divider