Srećan rodjendan Trtko!

Balavac je od tate dobio novi nadimak – Trtulić, kad već voli da trtlja, onda da se to i ovekoveči.

Sa ovim postom kasnim par meseci, pa reših da je vreme – deca su na raspustu kod bake i ja imam slobodnu nedelju.

Da vidimo …

Tek skoro sam shvatila da Pile nije dobio svoju radosnicu za peti rođendan. Trudiću se da mi se to ne desi opet, stvarno mislim da su to lepi podsetnici, posebno vredni nama koji nemamo naviku da redovno pišemo dečije radosnice.

Elem, Balavac je za rođendan dobio – put u Zoo vrt!

Hteli smo da mu napravimo prvu rođendansku žurku, kao i veliki bata što ima, ali usklađivanje s nama dragim ljudima iz drugih mesta nije moglo pa to ti je. Jel’ jedno dete bolesno, jel’ drugo, jel’ neko otputovao … I tako smo rešili da batalimo sve i umesto toga zajednički otputujemo negde gde nismo bili. Zoo vrt je bilo lepo rešenje, šetnja i piknik pride.

Brzo smo stigli, autoputem je sve za čas. Prvo smo rešili da napravimo piknik na obali jezera – poneli smo iće i piće i parkirali ćebe ispod drveta.

Pravo da vam kažem-ta obala je divna za dečije rođendanske žurke. Ako bi dodali par stolova i klupa, deca bi mogla naširoko da se igraju. Nije tako urbano kao Štrand, a opet je dovoljno sređeno da nemate utisak kako ste u nekoj nedođiji. I opet, deluje tako opuštajuće! Palić nije na kraj sveta, pa je odlična ideja spakovati društvo i napraviti mini-rođendan na tako lepom mestu.

Zoo..

Hm.

Deci je bilo lepo, nama velikima – pa znate gde ste i vidite uslove, to umanjuje draž. U cirkusu, npr, nisam bila od kad sam shvatila šta je kavez, a svojevremeno sam obišla i par tematskih parkova u inostranstvu i itekako znam kako bi to sve moglo da izgleda.
Ahm … idemo dalje, da ne mračim. Zoo vrt je poprilično velik i šetnji treba posvetiti dobar deo dana, pa je bolje možda ići prepodne, da bi oni manji bili odmorniji. U idealnim uslovima treba ići i preko radne nedelje – ekskurzije su vikendom i umeju da budu „gadne“, u par navrata sam morala da se fizički postavim između moje i velike dece da nas ne bi izgazili ili izgurali sa stepeništa. Rešenje je bilo da pričekamo kod lava dok se grupe ne odalje od nas.

Dobili smo mapu na ulazu, pa smo je pratili i po njoj znali na koje ćemo sledeće životinje naići. Ili, uglavnom, bi trebalo da naiđemo – dosta životinja jednostavno nema. Ne, nisu skrivene nego ih nema. Opet, puno njih smo i videli – žirafe, zebru, emue, bodljikave prasiće i šumske prasiće, bivo, konji, koze… Konje smo čak i hranili, a oni su izgleda navikli na to, samo što nas nisu izgurali do trave da im načupkamo ručak.

Ne znam šta je najviše ostavilo utisak na decu. Verujem da su zmije, one su bile skoro poslednje na putu a i deca su oduševljena reptilima. Majmuni su bili najaktivniji, tu smo se najviše i zadržali. Mislim da je Balavac pokušao jednog da namami, pa da ga ponesemo kući – samo što nije preplivao onaj šanac da dođe do njih.

Povratak je protekao vrlo tiho – do izlaza sa Palića obojica su bila onesveštena od umora – imam i par fotki kao dokaz :)
Sve u svemu, lep rođendanski izlet. Drago mi je što nismo pošto-poto forsirali proslavu koja bi nas najviše koštala živaca. Ovako smo proveli lep porodični dan svi zajedno.

Sledeća poseta zoo vrtu će biti u Segedinu – Marija sa „Mama, hoćemo nešto da pravimo“ nam je predložila i tamo da odemo, kao fantastičnu avanturu – ona nam je dala ideju i za ovu, tako da joj verujemo.

Advertisements

Prolećna to do lista

Danas je prvi dan proleća!

Očekujemo visibabe i narcise (mmmm, narcisi..), radujemo se Uskrsu i zeki, a napravili smo listu šta bi još mogli ovog proleća da uradimo i gde da budemo.

Listu možete odštampati i redovno štiklirati urađeno jer ovog proleća sve je must kad su avanture u pitanju!

Decije prolece - spisak22

Decije prolece download

Najveći hitovi – jesenja play lista

1. Posetiti gradilište

Istina, ovo zaista nije bilo teško – već mesecima (a i sledećih par meseci) gradilište nam je pod prozorima. Grad je, nekim čudom, rešio da popravlja ulice ovde u mojoj okolini i to po dve odjednom, tako da smo se nagledali i naslušali svačega. I neko je sklopio nova poznanstva – „Čika Bagerista“, „Čika Majstor“ i „Čika Valjak“ se sad redovno javljaju kad se vraćamo iz vrtića.

Photo-0062

2. Otići na koncert

Prvi koncert sa kojim će moći da se pohvali je „Harlem Gospel Choire“ (ne računamo „Let3“ dok je bio u stomaku, a kakvi su rekviziti bili i dobro je što se neće sećati). Ujedno, ovo je bila retka prilika da ostane malo duže budan, i iako to u udobnosti doma ima svoju draž – na ulici nema, čak i pored zaista pojačanog razglasa i šarene rasvete koja je dobacila čak i do našeg ćoška skoro je spavao stojeći. Nadam se da ću moći uskoro da mu pokažem i vatromet, pa da zaokružimo tu temu „javnih“ slavlja.

Photo-0054

3. Luna-park

E, kad tata radi posle podne, nas troje se zabavljamo sa raznoraznim vožnjama.

Photo-0077

Manijački se cerio tri (3!!!!) vožnje u istom autiću – pa on vozi formulu!!

4. LORIS

Moje – a sigurna sam i skoro svako detinjstvo malih novosađana koji sad imaju 30+ – obeležio je LORIS. Verovatno se onda drugačije zvao, čak do nedavno je imao i T u nazivu, ali je turizam dobio sopstveni „termin“. Sećam se fontane na Sajmu, Soldatovićevih „Razigranih konja“ (čak jedno vreme je išla reklama za Novosadski Sajam gde je u špici bio snimak tih konja, i podno njihovih nogu devojčica u crvenoj jakni – niko nije znao da se snima, a tata je hteo da me slika baš tamo!), ogromnih traktora i puno sitnih životinja.

Pile je bio očaran. Trčao je od kaveza do kaveza, pokušavajući da uhvati koji se to petao „dernja“, pokušavao da pomazi patke i golubove, hranio zečeve, stideo se od konja do te mere da je odbio jahanje ponija i kad mu je bilo previše svega na sred hale puštao autić ljudima ispod nogu.

Obišli smo i onaj lovački deo Sajma .. Još prepariranih životinja – ostaviću mu traume ako ne pripazim!

Vuk i medved su mu bili hit hitova, ali mislim da mu se bizon, tigar i divokoze nisu nešto dopali, mada je moguće da je bio umoran. Ipak smo se svi sjajno proveli, iako smo se napešačili za ceo mesec! Novo naučeno – Sajam ima bar 6 ulaza-izlaza (verovatno i više, ali mi smo samo ove „overili“).

5. Otići na piknik

DSC_6636

Piknik je , u stvari bio već opisan kao Jedan delić Fruške gore. Volela bih da smo to uradili još koji put dok nije zahladnelo.

Mada, to nam sad ostavlja otvorenu opciju za zimski piknik!! A-haaa!!

6. Šetati po kiši

I to sa sopstvenim kišobranom!! Pa šta ima lepše?! Sav je bitan dok štrapacira ulicama jer je sad „velik“, dok sa tačke gledišta prolaznika, jedan mali, šareni kišobran SAM šeta na pola metra od zemlje – bar ih lepo nasmejemo.

7. Otkriti čari mljeskave bundeve

Volim to uzbuđenje na njegovom licu – ne zna da li da vrišti ili da se smeje. Još da sam mu dala da je sam iseče .. (aha, kako da ne!). Ipak, uspešno je bundevi odstranio semenke a na kraju smo se zasladili i pitom.

8. Hranilica za ptice

Mislim da je jako bitno da od malena shvati da nije sam – ima brata, roditelje, rodbinu, postoji mnogo nepoznatih ljudi na svetu ali ima i mačku, psa… ptice. Mala bića, skoro nevidljiva ali koja dele životni prostor sa njim. Voleli bi kad bi od malena obraćao pažnju na svet oko sebe i da shvati koliko on može tom svetu da doprinese.

Mali, ali bitan doprinos je i Zimski Ptičiji Snack-And-Go!

9. Rođendan

Sad zvanično koračamo četvrtom godinom! O, kako će divna biti!

Prvi put smo slavili u igraonici i sa vršnjacima. Tema je bila – vatrogasci!

IMG_1994

Napravili smo puno poslastica (meni apsolutni hit – šibice od bobi-štapića!), naravno i torta je morala biti u vatrogasno-crvenom tonu pa je izbor pao na Red Velvet, i još pride napravili smo gostima mali poklon: svaka kesica je bila napunjena čokoladicama i bombonama, stikerima sa vatrogasnom tematikom, i još mala igra memorije sa temom vatrogasaca, duvalicu sa slikom vatrogasnog creva a kesicu smo zatvorili bedžom sa imenom za svakog gosta-vatrogasca.

resize

Doviđenja jeseni – dobrodošla zimo!

Znam da kasnim sa ovim postom, i to da se ne lažemo bar mesec dana, a najmanje još toliko leži u delovima i draft folderima po kompjuteru. Apsolutno sam bila lenja – previše zagrizla, morala sam da obratim pažnju na neke druge delove života i bila neopisivo umorna non-stop. Mnogo mi je trebalo da shvatim da je Balavac sa mlekom uzeo i sve ostalo korisno, a kad padne gvožđe umor ne odlazi sa gostovanja i tako sam jedva iz mozga koji je utonuo u pamuk izvukla informaciju da pod hitno pojačam dopunu ishrani. Pet dana kasnije – ma kao nova sam, čak sam uspela i da, od proste želje, pravim poslastice i šetam po zimoći.

Tako da mame sa sisom na dnevnom meniju – kontrolišite krvnu sliku! Ma kontrolišite sebe, malo odmora i nerada nikog nije ubilo. Ovih dana ću čak da isprobam i onu davno kupljenu kesicu soli za kupanje (eee, što sam ja najgora od sve dece pa za mene da nema?!)

divider

Dečije leto – naš spisak avantura

1. Otići na vašar

Vašar je, ovaj put, seoska slava u Čereviću. Moj muž me „vodi“ tamo od kad smo se upoznali (wooohoooo! provod!!). Tamo su mu tetka i baka, a oni seosku slavu slave kao svoju pa odemo i na ručak i obavezno donesemo liciderska srca kući. Ove godine Pile je prvi put jeo šećernu vunu (kakav je to vašar bez šećerne vune?!!), vozio se na karuselu i skakao na trambolini.

2. Provozati se vozom

Ako mu iko sada spomene avanturu, on pita „Idemo da se vozimo vozom?“. Toliko ga je držalo uzbuđenje da se uveče izduvao kao balon i pao za slobodu mnogo pre svog vremena za spavanje.

Nismo mu rekli gde idemo i šta radimo, samo da „idemo u Avanturu!“
Spakovali smo sve što nam je potrebno u auto i tatu i batu poslali autom put Karlovaca a mi smo uskočili u jedini voz koji je stajao u stanici. Nažalost bili smo knap s vremenom pa nije video kad voz ulazi u stanicu, ali to ćemo da ostavimo za drugi put. Karta je koliko i jedan sladoled na štapiću tako da se do Sremskih Karlovaca ne isplati putovati drugačije. Prvo je bio ushićen kolonom vozila koja čekaju na početku mosta da mi prođemo, pa rampom, pa Dunavom, pa mostom, pa opet rampom.. Voz se nije čestito ni zahuktao kad je stao, a ja sam stvarno imala utisak da će Pile da se rasplače.
A onda je voz ubrzao. Jao bre … Onda je došao kondukter, Pile mu je dao kartu (jedva! morala sam da obećam da će mu je vratiti) i na moje ne malo razočarenje – pečatirao je! Pečatirao!! Nema više buškanja! Kondukter se nasmešio pošto je iz prve „pročitao“ moju facu, te je pojasnio da su se modernizovali a Pile je presedeo ostatak puta sa dragocenom kartom u rukama.
Po silasku ispratili smo voz, mahali mu, pregledali šine i pozdravili se s otpravnikom pa otišli na zaslužen sokić.

DSC_5788

3. Posmatrati gradilište u radu

Gradilišta su mu omiljena. Voli kamione, buldožere, cisterne, mešalice i ostalu mašineriju. Baka mu je čak za rođendan kupila čitav set građevinskih vozila koja arči kao da sutra ne postoji.
Nažalost, naš deo grada se menja i kuće se svakodnevno ruše a zgrade niču skoro preko noći i to niču toliko gusto zbijene da ove godine skoro i da nemamo cveća u dvorištu – zgrade su ukrale sunce. Sada su i naše komšije došle na red, pa sad ta vozila može da posmatra iz prvog reda – nakratko makar će neko da se ovajdi iz ovog urbanističkog haosa.

4. Posetiti prirodnjački muzej

Uprkos informacijama koje smo mi imali da muzej ne radi samo ponedeljkom,  ne radi ni subotom, osim za organizovane posete. Ipak nas je čika-čuvar pustio, mislim da mu je čak i bilo drago da je neko došao.
S Piletove tačke gledišta – mislim da je zapanjen kako u stvari izgleda vuk, divlja svinja, orao, jelen .. Oni stvarno postoje, nije to samo u knjigama. Svakim minutom je bio sve užurbaniji i zadivljeniji i sa sve više pundravaca u dupetu.

DSC_6171

S moje tačke gledišta .. Slagaću vas ako kažem da jedan deo mene nije vrištao. Prvo preparirane životinje su mi samo drc iznad na skali užasa od životinja u kavezima. Živuljke u ovom muzeju su potpuno novi vid pakla – kad ste ih već preparirali bar ponekad obrišite prašinu!
I ne stavljajte čudne oči na žabe!!!

DSC_6194

Definitivno ne bih vodila starije dete, ovako malo još nije u stanju da vidi popucale šavove na srni (pametno maskirane granom bresta) i „Šta to orao radi zecu?“ i veveričije zube koji izgledaju kao vampirski .. Brrhhh..

5. Otići na piknik

DSC_6232

Opet smo put počeli sa „Idemo u Avanturu!“. On se samo široko nasmejao.
Sve što vam treba je ćebe (ogromno, sa vodonepropusnim materijalom sa donje strane a veličine tašne kad se sklopi, ima da se kupi u Idea prodavnicama), kod kuće već iseckano voće, kafa za roditelje i sok za dete.
Petrovaradinska tvrđava je idealna za ovakve stvari – povremeno piknikujemo tamo, pogotovu u delu oko i iza Akademije umetnosti gde nema toliko posetilaca i taman duva vetar da bi mogli ..

6. Puštati zmaja

.. što je doživljaj i dok postoji samo kao ideja! Potraga za zmajevima (ta-na-na-NAAAA! ovo stvarno traži fanfare!) se završila kod kineza preko puta Merkatora. A breeee tamo svašta ima .. Elem, ne kupujte one od 100 dinara pošto im nešto fali, ili imaju rupe viška zbog kojih zmaj uglavnom šeta po zemlji umesto da leti. Oni od 200 (ha-ha-ha) su super, veći su i življih boja i imaju najlon za puštanje i stvarno su sjajni!

Pile, naprotiv, nije delio naše oduševljenje. Takav mu je bio dan. Morao je da hoda kroz traaaaavu, a onda je zapeo o crtuuuuu i pao i čak se pomaljala „Neću“ faza i nismo mu dali da pojede kilu bananaaaaa i eto .. Nije da nije uživao, ali nije baš to hteo da podeli sa nama. A i hteo je da mazi zmaja i prokletinja nije htela sama da leti nego je on morao da ga vuče..
Rekoh, nije mu baš dan.
Ali je zato bacao frizbi kao veliki, i video Dunav i brodove i posle kad je prepričavao Dedi to ipak nije ispao tako loš dan.

DSC_6252DSC_6242

7. Otići na pijacu

Nedeljna kupovina sa tatom. Obavezno dobije „kiplju“ i vrati se sa šargarepom koju dobije na poklon.

8. Kampovati

Ovo je (zasluženo) već bilo u zasebnom postu. Moraćemo za sledeće leto da isplaniramo jedno ozbiljnije kampovanje, makar samo na vikend.

9. Gledati zvezde

Iako smo ovo radili u sklopu kampovanja, mi zvezde i mesec gledamo svako veče. Kada je vedro vidimo ih kroz krovni prozor, kada je oblačno imamo ih na desetine zalepljene po plafonu. Pevamo im i obožavamo ih.

fa4abd754f505668d83058c72e21c28d
What was that boy doing on the chair?
Making sure I have enough space to sleep in…
(Mr. Magorium’s Wonder Emporium)

10. Otići u auto-perionicu

Leto je bilo perionica, ma ne moram ni da vam pričam! Ipak, na početku leta smo ugrabili par dana kad je bilo suvo i prašnjavo i kad je baš mogao auto da se opere.
Kasnije smo prali i tricikl i guralicu, ali prvi je bio tatin veeeeliki auto!
Jeste da je voda bila hladna i da je pene bilo svuda po cveću, ali mislim da je bio dovoljno uzbuđen da je zaboravio da se prehladi, na moje veliko zadovoljstvo!

DSC_4430

 

Poslednja stavka bi, u stvari, trebala biti prva. Porodica nam se proširila za još jednog člana koji je s nama, ravnopravno, podelio sve letnje avanture! Sledi jesen i trudićemo se da je iskoristimo maksimalno, a novi spisak avantura će pomoći u tome – nekako mi se čini da je mnogo lakše organizovati odlazak ili izlazak ili obilazak ako već znam koje su mi opcije i samo treba da izaberem onu koja nam se tada čini prijatnom.

divider