Osmomartovski super poklon za super Bake!

I jednu Tetku!

Možete praviti priveske za narukvice, lančiće, ključeve, obeleživače za knjige … Ma šta vam padne na pamet! I definitivno nije samo za osmi mart, ali sada je prilika kao poručena.

Od materijala vam treba:

: plastična kutija za hranu…
… ona koju dobijete u poslastičarnici kad kupujete baklavu. Vrlo je bitno da ima oznaku 6 na dnu u trouglu (neki pametni su isprobali i ostale brojeve i samo 6 radi posao).

:: permanentni markeri…
…preporučuje se Sharpie, mada bilo koji permanentni marker radi posao. Crni je obavezan, ali što veći kolorit imate, imate i veću slobodu.

::: Makaze

:::: Zumba..
…ili nešto čime bi mogli da izbušite rupu

::::: Papir za pečenje…
… i rerna uz njega.

Prvo isecite poklopac ili dno sa kutije. Neka vas ne brine žig sa donje strane, ne smeta.

U prvom slučaju, deca su nacrtala bake i tetku na papiru, a onda sam ja prenela markerima na isečenu plastiku. Crna je stavljena kao kontur, prosto se lepše vidi kad ima ivice. Praštajte zelenu boju, nismo imali žuti marker.

Posle crtkanja i bojenja, isecite crtež – ali pazite da ne ostavljate oštre ivice. Što je oblik obliji, to je prijatniji za nositi. Ostavite i dovoljno mesta da ubušite rupu, da ne bi morali po sred čela nacrtane tetke da buškate.

Rernu zagrejete na 160 stepeni, zajedno sa plehom. Pola minute pre „pečenja“ stavite i papir za pečenje u pleh. Pokušala sam i da stavljam crteže u hladan pleh, ama svaki bi se izvitoperio, od kad sam počela sve da zagrevam ranije, svaki je uspeo.

Dakle, ubacite plastiku u rernu (ne bojte se, neće se zapaliti) i-i-i-i-i – „Magijaaaa“ što je Pile rekao. Plastika se uvila i skupila i savila, a onda počela da se ispravlja i vi završite sa 3x umanjenom verzijom crteža koji ste stavili u rernu. Pritom, plastika se zadeblja, pa ama baš stvarno podseća na pravi privezak a boje postanu intezivnije. Ceo proces ne traje duže od 2 minuta, čim vidite da se sve vratilo u prvobitan oblik (minus veličina), vadite iz rerne.

Eto, oni su crtali na papirima A5, i vidi se koliko su se smanjili. Tu su i dva neuspela pokušaja, dok nisam otkrila caku sa zagrejanim plehom.

Ne moram da vas podsećam da za vađenje koristite špatulu, ne prste. Vrlo je bitno da privezak ne dodirujete dok se ne ohladi skroz – em ćete se opeći, em će se boja skinuti.

U drugom slučaju, kad smo već obezbedili poklone, deca su sama sebi pravila priveske – Pile je pravio svoju Lego zastavu, a Balavac crtao cveće komšinici za narukvicu.

Za kraj vam trebaju privesci ili narukvica na koji ćete ih zakačiti. Naši izgledaju ovako.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Volela bih da sam imala akrilnu boju i dovoljno veliku foliju da im otisnem dlanove. Na stranu bake i tetka, ovo bih JA volela da imam:

Ali, veću kutiju od ovih nisam mogla da nađem (ili bar sa većim dnom), a naći tu foliju uopšte kod nas je domen fantastike, tako da smo se zadržali na ovome. Nadam se ovome jednog dana, bar dok im šake ne porastu tolike da mi ni folija ne može pomoći.

Advertisements

10+ ideja za poklone koji nisu igračka

Igračke.

Ne znam za vas, ali kap koja je meni prelila čašu je, u stvari, zvuk – Pile je šetao kroz igračke kao kroz opalo lišće. Zvuk je bio jedinstven – krc, šuš, šut, škrlj a ja zakucano sedim u kuhinji i otkrivam koja to igračka ide u smeće … Onda se i mozak ubacio u priču i dok sam doskočila do njega, puno igračaka je prešlo u prošlo vreme.

U sledećih nekoliko dana investirali smo u kante za rotaciju – da moram sve iz početka ovo bih uradila opet i opet i opet. Divna solucija za mnoštvo igračaka – podelite ih na dane (mi trenutno imamo 6, od kojih jedna otpada na Lego kocke), jedna tura=jedna kanta=jedan dan i deca dobiju jednu kantu s igračkama svaki dan. Sledeću dobijaju sutra samo ako su pred spavanje vratili sve na mesto. Nema više gomila sa kojima se ne igraju nego ih gaze, nema više nereda posle spavanja i svaki dan se obraduju igračkama koje nisu videli šest dana.

Tada smo i shvatili da planine i planine igračaka nikog ne usrećuju. To ne znači da ne vole da ih dobiju ili da ja ne volim da im kupim nego da je ta radost vrlo kratkotrajna i onda opet završe igrajući se s maramicama ili s nacrtanim Spajdermenom na parčencetu papira, a hvala nebesima oni su deca koja sa starim sunđerom umeju lepo da se zaigraju. Teoriju da kvalitet beats kvantitet svaki put dokazali smo na letovanju kada su se 10 dana divno igrali samo sa igačkama koje su stale u rančić.

I dođe rođendan, pa dođe Nova godina, dani kada je maltene obavezno da dobiju još igračaka koje verovatno neće pogledati. Hajdemo sada malo o Novoj godini – em je tu iza ćoška, em smo svi u istim problemima: nedovoljno ideja i finansija za sve ono što želimo da poklonimo onima najvoljenijima. Za finansije se uvek snađemo, ali za ideje ..

Prvi dan Nove godine kod nas je već predodređen. Taj dan provodimo svi zajedno, u proširenom sastavu, slušamo koncert Bečke filharmonije, otvaramo poklone i uništavamo sve jestivo što smo spremali jedni za druge. Ono, standard prvi januar, i tako koju deceniju unazad. Čudo jedno kako se nikad (kuc-kuc-kuc) ne očerupamo tada a ceo dan provedemo zajedno. To je anomalija – moja kuma je rekla da je bila prilično zabezeknuta kad nas je sve videla u sred rasprave … a onda se priključila, brzo je skopčala da je nama to kao nacionalni sport. Ali eto, preživimo i radujemo se.

Elem, pokloni. Nikad nismo poklanjali skupe stvari, nema mesta tome. Više je to kao …..višemesečno „pecanje“ u čemu oskudevaš da bi mogli da te snabdemo time. Čarape, veš, kuhinjska pomagala … U periodu kad nisam radila svi, ma ama baš svi su dobili homemade šivene pidžame! Kod nas je greh pokloniti nešto što nema upotrebnu vrednost jerbo onda uskraćuješ drugome mogućnost da si sam to nabavi na Najlonu, za svoju dušu. Keva se tu pojavljuje kao greška u sistemu, pošto poklanja ono što misli da ti treba – otud Tetkača poseduje ženski lovački šešir sa sve perjem.

Inače, Tetkin najbliži susret sa lovom je Novosadski sajam, i to dok kupuje kuhinjske noževe i razgleda kamp opremu. Go figure … Ali to je naša maman, njoj je sve oprošteno.

Srećom, i Puž i ja dobijamo vaučere od firmi, te deca ne oskudevaju u novim igračkama, sa kojima se posle nedelju dana ni ne igraju (kažem – srećom, da keširam za igračku kao da kupujem bubreg, a da se oni ne igraju s njom tačno bih se bacila na vile). Sećam se koliko sam se mesecima trudila da budem dobra/fina/sjajna samo da bih dobila Barbiku, koja btw nije bila prava, ali koga briga!! Barbika! Tu Barbiku imam i danas, a bila je u upotrebi godinama – nošena, presvlačena, seljena, vožena, gradila je karijeru, kuću, brak, išla u kupovine, na odmore i putovanja … Barbi je proživela više lepih života.

A Pajda prošeta kroz sobu, poleti, sleti i ostane zaboravljen gde je aterirao.

Zato vam sada nudim 10+ ideja za poklone koje ne uključuju igračke – znam da od Deda Mraza mora biti igračaka, tako da nešto sa liste možete ponuditi rodbini kad vas pitaju šta da im kupe. Ne sumnjajte da im fali ideja.

1. Karte za pozorište/Dino park/Zoo vrt

Decembar mesec je rezervisan za Krcka Oraščića – da li na daskama koje život znače ili na ledu, birajte sami. Provod je zagarantovan i to je nešto što možete raditi porodično ili 1na1, kao izlazak (Pile i ja imamo karte za sredinu meseca, a posle toga idemo u „život“) pošto mislim da im je jako bitno da imaju vreme samo sa jednim roditeljem. Oboma nam znači da se malo osamimo, na miru popričamo i povežemo se malo bolje.

2. Sezonska karta za klizanje

Uja, Tetka, Banda … ko god ih bude vodio, sigurno će im se dopasti! Plus – to je poklon i roditeljima, dva sata zagarantovanog ne-skakanja na svako „maaamaaaa“ i tišine, a pod svojim krovom!

3. U stvari, sve što će ih držati napolju i aktivne: roleri, bajs, skejt, krede, baloni od sapunice, hula-hop, veštačka stena …

4. Knjige

Pa sjajno! Znate moju ljubav prema knjigama, ne moram da detaljišem. Trenutno smo porodično zaluđeni sa Larousse edicijom, konkretno „Reci mi zašto?“ koja je poput one stare „1000 zašto, 1000 zato“ i bili bi oduševljeni da imamo i ostale.

5. Karta za muzej

Ako mislite da će vam biti dosadno – verujte da neće. Još uvek  mi je pred očima Puževa faca kad je ugledao sliku Uroša Predića (ma mene nije tako oduševljeno gledao!). Ako mislite da će deci biti dosadno – opet ste pogrešili. Oni sve vide drugačijim očima.

6. Vaučer za planetarijum

A šta vam više treba od očiju punih zvezda?

7. Art&Craft supply

Napravite busy box – lepu kutiju napunite svim i svačim: velikim dugmićima, ukrasnim žiama, deko ornamentima, nalepnicama, onim blesavim očima što se lepe, pampuri, kuglice vate i pom-ponima, pa da im date kad vam treba 10 minuta ili zajedno možete da pravite ukrase za sva godišnja doba… odlučite sami ali definitivno je zabava zagarantovana.

8. Izlet u Muzej vazduhoplovstva

Divan porodični izlet, a deca obožavaju sve što leti.

9. Bioskop/crtaći

Bioskop je uvek IN, ali ako imate dete kao što je Balavac koji ne voli glasno, kućni bioskop je odlična opcija – kupite im vanvremenske crtaće poput „Pepeljuge“ ili „Pačije priče: Duh iz lampe“ (DuckTales the Movie: Treasure of the Lost Lamp), nedeljom ujutru se svi ušuškajte ispred TV-a i uživajte. Ta ne morate svaki vikend provesti u spremanju kuće!

10. Vreća za spavanje

Kao obećanje letnjeg kampovanja … A i deca vole svoje vreće, ali zaista!

11. Kostimi

Policajci, vatrogasci, superheroji, lekari, kuvari, građevinci .. Kostimi sada nisu skupi a koriste se i koriste i koriste. Na netu imate čak i super DIY varijante, za malo vremena i malo novaca.

12. Odeća/čarape/veš

Deca uglavnom ne vole kad dobiju odeću, ali mame i tate vole – kad već rastu kao iz vode, odeća je nešto što uvek treba.

13.Obuća

Ista stvar – ovo je baš postala stavka za kućni budžet.

14. Kutija za užinu

Smatram da je pravilna ishrana nešto što se nosi od kuće i baš sam tužna kad vidim grickalice koje deca nose kao užinu – nit je ukusno, nit je zdravo, niti hranjivo. Kutija za užinu će im itekako pomoći u prvom koraku ka pravilnijoj ishrani a pritom su baš slatke.

15. Društvene igre ili puzzle

Prava porodična zanimacija. Topla preporuka za Jenga igru – razvija motoriku, koncetraciju, pažnju, oko-ruka koordinaciju, preciznost i strategiju. SVI je odreda obožavamo, a pošto uspe da smiri pundravce u ova moja dva deteta, ja sam do neba zahvalna!

16. Radionice/časovi

Danas maltene postoje radionice i časovi svega i za svakoga. Vajanje, crtanje i slikanje, engleski, lego… odaberite prema senzibilitetu deteta i pustite ga da uživa.

17. Kuhinja

„Bašta“ ima odličan izbor falš hrane: voće, povrće, riba, hlebovi – napravljene od papira, stiropora ili od gume dovoljno verodostojno da vam pođe voda na usta. Uz neku šerpicu i varjaču, klinci će provesti sate zabavljajući se (vi baš i nećete, moraćete „pojesti“ sve to). Ako ste voljni da se zabavite, možete i sami da napravite skoro pa sve, fotke pogledajte u kobajagi prodanici i u našoj kuhinjici a slobodno pitajte ako ste negde zapeli.

18. Kasica-prasica

Deca vole samostalnost, a raspolaganje novcem je bitan učitelj u toj samostalnosti. Svrha džeparca od malih nogu jeste da dete nauči da raspolaže novcem, što znači ako prvog dana potroši sve, onda ništa neće imati do sledećeg džeparca. Tako se dete uči samostalnosti, odgovornosti i štednji, ali i odlaganju trenutnog zadovoljenja. Oni razumeju koncept novca i pre nego što nauče da sabiraju i oduzimaju, tako da će kasica biti velika pomoć u odrastanju.

19. Audio-knjige

U vrtiću su im puštali audio priče – ne mora da se spava, ali mora da se ćuti i sluša i zato znam da ih obožavaju, pa to je neko ko im priča priče!!

Moja omiljena – Branko Kockica i pozorištance „Puž“, audio kaseta na kojoj se nalazila „Uspavanka“, gde Branko i društvo pevaju hlebu da naraste. Naravno, on naraste i razbije staklo pekare … Nažalost, ne mogu da je nađem (iako – čudno – imam na šta da je pustim), ali sasvim moguće da se izlizala od upotrebe.

20. Za avanturiste – akvarijum

Ako ste spremni i vi i dete, uradili ste domaći (kugla NIJE dobra za ribicu, nazad na domaći) i imate ideju šta vas čeka, onda je to to. Akvarijum ima pozitivno delovanje na… pa, na sve. Snižava pritisak, relaksira, smanjuje napetost, umiruje. Nekad sam znala satima da ih posmatram i jedva čekam Puž da se odvaži na novu postavku u uglu sobe.

Mislim da je lepo, za promenu, potrošnju svesti na minimum, pa stvarati uspomene umesto gomila. Ove ideje će vam dobro doći – podelite i vi sa nama koju!

Dream team 8-og marta

Ove godine smo se bacili na posao, ono za ozbiljno. Prosle godine je tata podbacio, pa dok ne odkleči svojih 15 godina na kukuruzu u ćošku ja sam preuzela realizaciju.

Elem … Pile i Balavac su imali čas art inspiracije. Uzmete lepo jedan karton od rolne papira, zasečete makazama do pola rolne u krug, tako da dobijete havajsku suknjicu. U tanjiriće sipate boju i .. Čvak-čvak-čvak boje, švisss na list, da se suknjica malo raširi kad je pritisnete. Pa druga boja, pa treća .. Bolje je da se boja između švisa osuši, al’ sad je lako biti general posle bitke …

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ondak tu ide roditeljski deo, iako sve to u početku nije tako trebalo biti. Ali – sve evoluira, pa nećemo valjda mi biti izuzetak?

Sašijete (ili kupite) divne torbe – naše su od platna i nisu čisto bele. Tetkinu i Bakinu sam namerno napravila da mogu da se nose na ramenu, pošto znam da tako vole. Obe tašne imaju iznutra ušivenu petlju kroz koju je provučen karabin (Kinezi su čudo!), tako da pri šopingu imaju gde ključeve da ostave i da ih ne pecaju po torbi posle.

Druga Baka je dobila torbu sa kratkom ručkom, jerbo znamo da ona to tako nosi.

Obe Bake su dobile specijalni print – skenirala sam Piletove cvetove i list sa drškom, te obrisala pozadinu u Photoshop-u. U sredinu cveta stavila sam njihove fotografije i sve odnela (posle ne biste mi verovali koliko peripetija i jedno 800 telefonskih poziva koji su vodili od jednog ka drugom) kod Velibora koji je bio više nego divan da se stvarno potrudi da ova ideja uspe – odštampao je sve to na transfer foliji koju sam sama mogla da prepeglam kod kuće na torbe koje sam želela.

Finale izgleda ovako:

Tetka je još dobila i torbicu za užinu, da joj se slaže uz torbu, kad smo je već lišili „cvetne dece“ kao ukrasa, iako sam ubeđena da joj nije mnogo žao. Ona se vrlo ponosi što je tetkača.

Druga Baka će svoj poklon dobiti sutra pa ćemo videti reakcije, ali prva je oduševljena. Nadam se ne toliko da je ne koristi uopšte. Tetki se dopada, sigurni smo u to, nestandardna veličina ju je „kupila“.
U trećem delu „umetnikovanja“ (prvi je tražio da bude za njegovu „dušu“, drugi za Bake i Tetku, a treći je meni prepustio) pokazivala sam mu „magiju“ – šta se dešava kad pomešaš žutu i plavu, plavu i crvenu, crvenu i žutu.Nisam ulazila u definiciju tercijalnih boja, mada je i sam shvatio kad je dobijao braon već osmi put, pošto meša sve boje koje se nađu ispred njega.

Priznajem, dobila sam bar 10 bambija što znam takvu magiju, to mu niko nije pokazao. Imam sjajan trik sa bojom i kesicom, oduševiće se – ali otom-potom. Sad imamo druge stvari na umu, a nadam se da sam vam dala dobru ideju za buduće poklone.

divider

 

Najveći hitovi – jesenja play lista

1. Posetiti gradilište

Istina, ovo zaista nije bilo teško – već mesecima (a i sledećih par meseci) gradilište nam je pod prozorima. Grad je, nekim čudom, rešio da popravlja ulice ovde u mojoj okolini i to po dve odjednom, tako da smo se nagledali i naslušali svačega. I neko je sklopio nova poznanstva – „Čika Bagerista“, „Čika Majstor“ i „Čika Valjak“ se sad redovno javljaju kad se vraćamo iz vrtića.

Photo-0062

2. Otići na koncert

Prvi koncert sa kojim će moći da se pohvali je „Harlem Gospel Choire“ (ne računamo „Let3“ dok je bio u stomaku, a kakvi su rekviziti bili i dobro je što se neće sećati). Ujedno, ovo je bila retka prilika da ostane malo duže budan, i iako to u udobnosti doma ima svoju draž – na ulici nema, čak i pored zaista pojačanog razglasa i šarene rasvete koja je dobacila čak i do našeg ćoška skoro je spavao stojeći. Nadam se da ću moći uskoro da mu pokažem i vatromet, pa da zaokružimo tu temu „javnih“ slavlja.

Photo-0054

3. Luna-park

E, kad tata radi posle podne, nas troje se zabavljamo sa raznoraznim vožnjama.

Photo-0077

Manijački se cerio tri (3!!!!) vožnje u istom autiću – pa on vozi formulu!!

4. LORIS

Moje – a sigurna sam i skoro svako detinjstvo malih novosađana koji sad imaju 30+ – obeležio je LORIS. Verovatno se onda drugačije zvao, čak do nedavno je imao i T u nazivu, ali je turizam dobio sopstveni „termin“. Sećam se fontane na Sajmu, Soldatovićevih „Razigranih konja“ (čak jedno vreme je išla reklama za Novosadski Sajam gde je u špici bio snimak tih konja, i podno njihovih nogu devojčica u crvenoj jakni – niko nije znao da se snima, a tata je hteo da me slika baš tamo!), ogromnih traktora i puno sitnih životinja.

Pile je bio očaran. Trčao je od kaveza do kaveza, pokušavajući da uhvati koji se to petao „dernja“, pokušavao da pomazi patke i golubove, hranio zečeve, stideo se od konja do te mere da je odbio jahanje ponija i kad mu je bilo previše svega na sred hale puštao autić ljudima ispod nogu.

Obišli smo i onaj lovački deo Sajma .. Još prepariranih životinja – ostaviću mu traume ako ne pripazim!

Vuk i medved su mu bili hit hitova, ali mislim da mu se bizon, tigar i divokoze nisu nešto dopali, mada je moguće da je bio umoran. Ipak smo se svi sjajno proveli, iako smo se napešačili za ceo mesec! Novo naučeno – Sajam ima bar 6 ulaza-izlaza (verovatno i više, ali mi smo samo ove „overili“).

5. Otići na piknik

DSC_6636

Piknik je , u stvari bio već opisan kao Jedan delić Fruške gore. Volela bih da smo to uradili još koji put dok nije zahladnelo.

Mada, to nam sad ostavlja otvorenu opciju za zimski piknik!! A-haaa!!

6. Šetati po kiši

I to sa sopstvenim kišobranom!! Pa šta ima lepše?! Sav je bitan dok štrapacira ulicama jer je sad „velik“, dok sa tačke gledišta prolaznika, jedan mali, šareni kišobran SAM šeta na pola metra od zemlje – bar ih lepo nasmejemo.

7. Otkriti čari mljeskave bundeve

Volim to uzbuđenje na njegovom licu – ne zna da li da vrišti ili da se smeje. Još da sam mu dala da je sam iseče .. (aha, kako da ne!). Ipak, uspešno je bundevi odstranio semenke a na kraju smo se zasladili i pitom.

8. Hranilica za ptice

Mislim da je jako bitno da od malena shvati da nije sam – ima brata, roditelje, rodbinu, postoji mnogo nepoznatih ljudi na svetu ali ima i mačku, psa… ptice. Mala bića, skoro nevidljiva ali koja dele životni prostor sa njim. Voleli bi kad bi od malena obraćao pažnju na svet oko sebe i da shvati koliko on može tom svetu da doprinese.

Mali, ali bitan doprinos je i Zimski Ptičiji Snack-And-Go!

9. Rođendan

Sad zvanično koračamo četvrtom godinom! O, kako će divna biti!

Prvi put smo slavili u igraonici i sa vršnjacima. Tema je bila – vatrogasci!

IMG_1994

Napravili smo puno poslastica (meni apsolutni hit – šibice od bobi-štapića!), naravno i torta je morala biti u vatrogasno-crvenom tonu pa je izbor pao na Red Velvet, i još pride napravili smo gostima mali poklon: svaka kesica je bila napunjena čokoladicama i bombonama, stikerima sa vatrogasnom tematikom, i još mala igra memorije sa temom vatrogasaca, duvalicu sa slikom vatrogasnog creva a kesicu smo zatvorili bedžom sa imenom za svakog gosta-vatrogasca.

resize

Doviđenja jeseni – dobrodošla zimo!

Znam da kasnim sa ovim postom, i to da se ne lažemo bar mesec dana, a najmanje još toliko leži u delovima i draft folderima po kompjuteru. Apsolutno sam bila lenja – previše zagrizla, morala sam da obratim pažnju na neke druge delove života i bila neopisivo umorna non-stop. Mnogo mi je trebalo da shvatim da je Balavac sa mlekom uzeo i sve ostalo korisno, a kad padne gvožđe umor ne odlazi sa gostovanja i tako sam jedva iz mozga koji je utonuo u pamuk izvukla informaciju da pod hitno pojačam dopunu ishrani. Pet dana kasnije – ma kao nova sam, čak sam uspela i da, od proste želje, pravim poslastice i šetam po zimoći.

Tako da mame sa sisom na dnevnom meniju – kontrolišite krvnu sliku! Ma kontrolišite sebe, malo odmora i nerada nikog nije ubilo. Ovih dana ću čak da isprobam i onu davno kupljenu kesicu soli za kupanje (eee, što sam ja najgora od sve dece pa za mene da nema?!)

divider