Crveno – treći dan

Očekujem ovacije ako počnem post sa „Sve je išlo kako sam planirala“. Danas nije taj dan.

Da počnem od sinoć, kad sam valjda od previše uzbuđenja (malo crafting-a u sitne sate, koje ću vam tek posle sledećeg vikenda prepričati) i mnogo komšijske dreke (klinci slave nešto uz otvorene prozore i izlaske na terasu a psi laaaaajuuuuuu) ostala budna do posle 4 ujutru, pa naravno nisam mogla rano da ustanem. Ipak, kroz maglu sam čula dragog kako usmerava „Ne bacaj pirinač!“ pa znam da je pile opet dohvatio i kutiju (mislim da od danas dobija počasno ime – Kutija) i srca, pošto popodne se jedno samoubilo jer nisam uspela da ga nađem. Nadam se da ga mačka nije pojela, počinje da bude zainteresovana za sve što pile čačka jer ga tako natera da se igra sa njom. Svakako mu se aktivnosti sviđaju i nameravam to da iskoristim do maksimuma.

Za danas sam isplanirala Fingerpaintig na praznom papiru kao i bojadisanje nacrtane jabuke, višnje i bubamare pa je sve prebačeno napolje, na terasu. Znam ga, biće i čupavo i prljavo i lakše je ako mu rasprostrem najlon i prestanem da brinem. A i bilo je baš lepo vreme! Iako ni njemu nije bio neki dan, vidim da se trudio da to ostavi iza sebe i dok se aktivnost završila čak je bio i vrlo dobro raspoložen za vožnju biciklovima i sladoled kod Melinde.

Samu boju sam pravila po ovom receptu (žao mi je, ne znam čiji je):

3 šolje ključale vode umešaiti pola šolje gustina rastvorenog sa malo vode. Vratiti na šporet i, uz neprekidno mešanje, kuvati još minut-dva. U masu dodati malo izrendanog sapuna, podeliti masu u šolje i u svaku dodati malo prehrambene boje. Ostavite da se prohladi.
„Na radnu površinu zalepite veliki komad papira za pečenje, jer on manje upija boju, običan papir se raspada. Dodate fingerpaint, ili pustite dete da samo zahvata boju iz posuda, i pustite ga da luduje.“

Prvo naravoučenije – NE MIRIŠLJAVI SAPUN!
Ozbiljno. Ceo dan mi je muka od tog mirisa, a sad mi i nos curi što itekako povezujem sa mirisnom iziritiranosti.
Drugo naravoučenije – Gustin treba doooobro umutiti da ne ostanu grudvice. Ne, neće se kasnije rastopiti. Verujte, proverila sam obe teze.

Sve u svemu, probaćemo neki drugi recept, ovo je previše tanko i gusto. Prdavom piletu se ne sviđa da mu budu umazane ruke pa smo prešli na četkicu. Na kraju se i deda priključio pa su se raspravljali da li deda treba da ignoriše mamu i da mu malo vina.

 

 

 

 

 

 

Sutra … ah, poslednji dan crvenog. Baki je rođendan pa ćemo ceo dan da joj smetamo i kraduckamo kolače, ali ću ipak pokušati i da iskoristim dedu i lepo vreme i ono sklonjeno testo (aa-haa mali krojaču, ubio si tri!) i svo troje pošaljem na terasu da prave nered. U ponedeljak počinjemo sa prvom u nizu, po izboru G-dina Kukuriku – ZELENA!

Drugi dan Crvenog

Uobičajeno, ni ovaj dan nije počeo kao što sam planirala. Od kasnog ustajanja do odbijanja pola doručka. Na kraju ga je uzela moja mama dok ja pripremim ručak da mogu da se posvetim bez žurbe i njemu i Tot školi, i vratila ga sa dijagnozom opstipacije, te smo celo prepodne proveli mučeći se. Jadničak, stvarno mu nije bilo dobro, a kako to nije uobičajeno za njega nije znao kako da se nosi sa svime.
Elem, još jednom je uhvatio srculenca i kalup za led. Sam kalup ga manje interesuje ali ako mu uz srca dam plastičnu času zabavi nikad kraja. Potom je video Crvenu kutiju i posle rasprostrtog čaršava (lekcija naučena!) pustila sam ga da se igra sa bakom. Uz blage smernice počeo je da joj dodaje jabuku, ribu, narukvicu – sve sem lopatice pošto mu je i dalje No. 1 da presipa pirinač. Zabavu smo prebacili na crveno testo za igru kad je baka krenula da se nervira što podmladak razbacuje pirinač po sobi (ok, stvarno je preterao).
Testo je, kao i uvek, zabava bez premca. Tu sam iz prve ruke videla kako je kad se ne prati dete. Baka je pošto-poto htela da on vadi modlama oblike koje mu ona da na testu koje ona želi tako da sam morala da intervenišem. Malo je falilo da podelim testo na 2 gomile i svakom dam po jednu da se zabavljaju.

Nije ga držalo dugo, ali za njegov uzrast 20 minuta je fantastično!

„I spy“ bočicu sam mu davala u više navrata – apsolutno ga ne interesuje, na moju žalost. Iako sam upozorena da se ovo može desiti, maličak mi je žao pošto po meni ta aktivnost pruža dobru i raznovrsnu zabavu. Sa edukativne strane – nisam kvalifikovana ali iskreno mislim da ima potencijala. Ova konkretno sadrži bubamaru, dugme, cvet i jabuku. Baš sam ljubomorna na stranjske „Dollar store“ gde možeš sasvim fino svim i svačim da se opskrbiš, ali eto .. moraće da nauči da živi sa crvenim dugmetom i bubamarom.

Za kraj sam mu sklonila sve autiće i donela i one čuvene „Igračke – razno“ kutije ujakove CRVENE autiće. Odmah je shvatio da ove vidi prvi put, kao i da „Hmmm, ta formula je baš zgodna za rastavljanje“. 4 automobila su direkt išla u garažu, ovo je ono što sam nahvatala.

Sve u svemu – pouke današnjeg dana su:

• ustani ranije – oboje ste mnogo sretniji.
• slušaj svoje dete – ne je ne i možes samo da mu zavidiš na načinu na koji se igra.
• spremi jednu dodatnu aktivnost, u slučaju da prezire tvoju „I spy“ bočicu.

Za sutra treba negde da pronađem štampač i odštampam ta tri papira – nikako nisam mogla da se setim šta je još crveno sem jabuke, bubamare i cveta.