Plava tro-nedelja

Kako naslov kaže – duuuuga plava boja. Prvo sam shvatila da sam se zanela sa rokom koji sam nam dala, pa posle malo otezanja stigao me i honorarni posao i sad stvarno razumem zašto su Homeschooling mame samo za to – detetu ćeš ili dati sve ili nećeš, oni ne priznaju manje i slabije.

Počeli smo sa još par stvarčica, naravno neplanirano bar za sada – brojanje do 5 (ili deset, zavisi od situacije) i znakovni jezik.

Brojanje je krenulo spontano – prstići dok se oblači duks, autići u rancu kod bake, loptice i pufnice … ma znate, svakodnevno i uobičajeno. Možda ja malo češće brojim na glas nego prosečna osoba ali tako se lakše skoncetrišem na ono što radim ili mislim. Prdavo Pile broji na prste samnom, ali treći prst se odjednom broji i kao 4 i kao 5 i kao svi ostali tako da nema tu mnogo matematike, međutim vidim da shvata koncept (samo se nadam da neće biti „jedan, dva, tri, mnogo, mnogo-mnogo, gomila!“).

Znakovni jezik je nameran –  ja sam uvek želela da ga znam a verujem da će mu znanje samo pomoći a ne odmoći, iliti što naš prijatelj kaže „Biće još jedan čovek“. Nakon maličak istraživanja po netu, odlučila sam se za Američki osnovni znakovni jezik, pošto se isti koristi kao univerzalni jezik (kako zgodno, ne?) i to iz dva razloga – defetistički ne verujem da će moje dete ostati u ovoj zemlji bez perspektive (takva je sada a dno se ne vidi) pa mu srpski znakovni neće mnogo koristiti i ne manje bitno – srpski ne mogu da ga nađem u formi reči a ne slova, kao što i fali upustvo kako to sve ide. Mislim, da se razumemo – baš sam voljna i ja da naučim ali kako to sve kod nas ide komplikovano je dovoljno i za novi tom „Autostoperskog vodiča kroz Galaksiju“.
Baby Sign Language je mesto na kome možete dobiti korak-po-korak uputstva, video uputstva, kartice za štampanje, postere i svu moguću pomoć koja vam zatreba. Ja sam odabrala za početak 5 reči sa kojima radimo – mleko, mama, tata, baka, riba (u duhu plave nedelje). To su najčešće reči koje on čuje pa mi je bilo najlakše sa njima da počnem. Pokreti koji prate reči su neverovatno logični i često ih koristimo a i da ne znamo da se koriste u znakovnom jeziku, i drago mi je što je tako. Volim da vidim sličnosti, a ne razlike.
Rešila sam nedeljno da ubacujem po 5 novih reči, pa ćemo videti koliko se to brzo vezuje za nas. Po njima, najbolje je početi već sa 6 meseci i sad kad vratim film – dete je više neposredne pažnje meni poklanjalo tada nego sada kad mu je pažnja kao u zlatne ribice, ne traje duže od 5 sekundi!

U ponedeljak ujutru su ga dočekale tri (čak 3!) Tacne! Prva je sadržala pufnice, pincetu, kalup za led i kutiju sa rupom u koju pufnice idu. Pufnice su homemade pa ih ima svih debljina, stanja i veličina i jako ih skrivamo od mačke koja se unezveri kad ih vidi. Tri pune nedelje ih bar jednom dnevno ubacuje i prazni, uz moje brojanje (Pile, ne mačka. Ona ih ganja po sobi dok se ne onesvesti od umora).

DSC_1568

Druga opet omraženu ribu na pertlanje – mama nikako da ukopča da ribi ne trebaju pertle!

DSC_1569

Treća (moj ponos i dika) mini lavirint! Poklopac od kutije i par rolni od toalet-papira, sa plastičnom čašom i klikerom. Ubacuješ kliker sa strane u prorez a on puuuutuuuujeeee i upada u koš i onda ga vijaš po sobi pošto je koš bušan!! Jao zabave! Sledeći ću da napravim malo komplikovaniji i sa malim lopticama a ne klikerom (tišina se ceni i u kući, ne samo u stanu).

DSC_1570

Možda nema neku edukativnu vrednost ali je taaako prokleto zabavno da uopšte nije bitno!

Bonus su ribice, patkice, krave, ovce i svinjčići od deko gume koja se na mokrom ponaša kao magnet. Jednostavno ih ubacite u kadu sa detetom i kad malo navlaže lepite po kadi, pločicama i čelepenkama. Ribice sam sama isekla, a ostale živuljke sam kupila na najlonu po ceni od 50 dinara kesicu – ima 6 vrsta životinja u 2 boje i 2 veličine, znači mnogo zabave!

DSC_1573

Za voljenu senzornu kutiju sam spremila (u duhu plavog) deo plaže. Namerno sam izostavila more pošto mislim da takav jedan ekosistem zaslužuje našu punu pažnju i pažljivo osmišljen plan „nastave“.  Pesak sam kupila u prodavnici akvaristike (80 dinara/kg) i to je fin, čist, sitan pesak i mnogo bolja odluka od „pozajmljivanja“ dunavskog peska sa komšijskog gradilišta. Dovoljne su mi bile 2 kese od po kile za ono što nama treba. Pokušala sam da ga obojim po receptu sa neta pa baš i nije uspelo pošto sam opet smetla sa uma da su naše boje … pa, loše – da ne psujem sada … Recept je da se pesak potopi u vodu samo da „ogrezne“, pa se tu doda boja, ostavi da prenoći pa sutradan ta voda sa bojom odlije i smesa se preruči na foliju u pleh i suši sat-dva na 150 stepeni. Nije da pesak nije obojen, ali nije i da jeste. Kao da nije mogao da odluči…. Super je izgledalo dok je bilo mokro, ali negde na relaciji lavor – rerna boja je odlučila da odustane.

DSC_1722
Elem, kutija je sadržala pesak, figure kornjače, raka, raka koji izlazi iz školjke (Najlon, puno dece prodaje svoje igračke i zaista ne vidim nijedan razlog zašto bi kupila nove kad su ove prosto sjajne-a i deca zarade za nove igračke), veeelika školjka, par malih školjki (prave su, hvala mami što ih je sačuvala), klešta od pravog raka (!?), morska zvezda, foka, grabuljice i par kašičica i merica za presipanje te divote od peska. O, i karticu oktopoda, pošto se meni jako dopada.

DSC_1729

DSC_1739

DSC_1762

Od srca preporučujem senzorne kutije. Moje dete ih baš obožava i sve i da ništa ne nauči od njih i mene – lepo se zabavio i proveo dan na pesku, žitu, kukuruzu. Samo to je vredno svega.

DSC_1809

Kao Art project – vodene boje! Na svog oca je, pa je potrajalo dok se nije zagrejao za ideju ali posle je to sve što mu je trebalo da bi dan bio kompletan! Boje su još od moje škole a akvarel-papir smo našli na Najlonu kod momka koji donosi školski pribor iz Nemačke za sitne pare, u formi bloka za pisanje. Moj sledeći project je da mu napravim keceljicu za slikanje jerbo se vodene boje baš i ne skidaju sa odeće. A ni voštane. Ni hemijska i prosto je neverovatno kako ti mali đavoli samo iskaču u njegovom prisustvu!!

Za vikend vam sledi osvrt na reci-reci-reci-reciklaža i najava iduće nedelje. Sad imam osećaj kao da tkam ćilim sa puno boja a oči su mi vezane – to nije problem, samo treba upamtiti redosled boja i koja leži u kojoj ruci. Čim to shvatim – eto me!

Advertisements

Žuta dvo-nedelja

Kako nas je tokom Žute nedelje zakačio onaj čuveni „prozor“ u kom se očekuje reakcija na MMR, jedna nedelja Žutog se pretvorila u dve. Iako je reakcija bila blaga temperatura u trajanju od jednog dana, ja sam provela jos četiri posle toga očekujući eksploziju – koja nije došla. Njemu izgleda nije smetalo, i dalje se raduje senzornoj kutiji (koja se sad pretvorila u dve kutije, pa mogu unapred da spremam) i vidim da jedva čeka posebna iznenađenja.

Što se tiče njega samog – i dalje ne govori, mada sad već mislim da je lenj. „Mamu“ je majmun, „Niiiiiii“ je konj a „papapa“ je papagaj, i to smo izvukli samo uz pomoć knjige i 4x na dan upiranja prstićem u životinju koju mama mora da oponaša. Kad je već toliko zapeo za životinje – e, onda neka se spremi. Na Najlonu i Limundu sam kupila toliko plastično/gumenih životinjica da sad svaka grupacija ima svoju kesu – domaće životinje (ok, tu malo oskudevamo, bitno da imam 4 kokoške), insekti, vodene životinje, dinosaurusi, životinje savane i prašume. Sad, pošto je plava sledeća, možda bih mogla da uklopim vodene životinje i plavu boju u sledeću nedelju … Hmmmm …

Žuta nedelja je počela sa malim iznenađencetom – u obliku žutih vodenih perlica (Basta doo). Male su, pomalo ljigave i fantastične za prenošenje i presipanje. Mana im je sto moram noć pre da ih potopim u vodu. Sa njima je bio i neki mali žuti zglavkar, a kako ga je Pile uporno ignorisalo nema ga ni na fotkama.
Kako je  dan bio izuzetno topao, perlice su došle kao super osveženje!

ImageImage

Na kraju ih je bilo posvuda – nezgodno je što se razmljeckaju kad staneš na njih pa ih je malo teže pokupiti, ali jedan veeeliki čaršav rešava problem. Opet.

Na prvom poslužavniku su ga dočekale žute pufnice od vunice, ali fotografija neeeema … I to sam tek sada shvatila. Elem, same po sebi ga nešto ne interesuju, ali igrao se njima taman toliko da ih dobacuje mački koja je dobila blag moždani udar od duple sreće – em se neko igra sa njom (jesam pomenula da je Sijamska mačka u pitanju? Da je jako zahtevna, mazna i da voli ljude? A glasna? A zahtevna?) em je dobila novu igračku! Sad moram da sklanjam pufnice od nje pošto mu ‘ladno ukrade i pobegne.

Senzorna kutija ga je opet oduševila. Ovaj put je to bila mešavina pšenice i nekuvane testenine i voli obe teksture ali zasebno, ovako mu valjda smetaju dodiru – veliki komadi testenine budu kao kamenčić u cipeli među svom onom pšenicom. Cvece, žito, suncokreti, nosorog, čamac, trake, jabuka, kokoška, patka, jež, limun, kartice sa patkom i piletom i štipaljke sa lalom i leptirom ga nisu mnogo dojmili. Osim žute ping-pong loptice. Nju je danima vijao po kući, uživajući i u zvuku koji pravi na pločicama i u skakutanju. senzorna

Predpostavljam da će mi dete biti zahvalno za igračke, kartonska kutija i ping-pong loptica će biti sasvim ok za njega. Naravno, to ćemo shvatiti tek posle potrošene godišnje plate na igračke. Tako nas je i mačka za…vrnula, na kraju smo shvatili da kupovne igračkice ne ferma ali da uživa u zgužvanim maramicama. Sad imamo odbačene miševe, loptice i perje i hroničan nedostatak maramica.

senzorna u igri

Druga tacna je sadržavala Slime, odnosno Ljiga kako ga ja zovem. To je burence male ljigave smese koja se ne lepi za ruke i površine ali se lepi – tj ne ostavlja trag iako je hladno i vlažno u ruci. Fantastično se tegli, sipa, presipa, mesi, baca, mrda, ljulja … ma strava i užas! Čak imam i fine fotke na kojima mu faca ide od blagog ushićenja do potpunog užasa i to u sekundama! Mislim da je imao želju da se smeje i da vrišti istovremeno – ne voli da isprlja ruke osim ako to ne radi SAMO on. Sem teksturalne, nema nikakvu drugu edukativnu vrednost, ali mislim da dete treba da upozna i takve osećaje.

Ljiga

 ljiga2

Onda smo gnjavili testo. Sam je shvatio da modle daju oblike i da može sam da ih napravi. I bio je skroz oduševljen time. Oklagiju još nije pokopčao ali ima početnu i krajnju tačku, još mu samo malo fali pa da poveže sve, kako i ta naprava funkcioniše!

testo

Naravno, otac mu se mešao u posao. Stalno. Morala sam da obavim još jedan „Znaš za koga je sve to spremljeno?“ govor koji nije baš oduševljeno primljen ali mislim da je urodio plodom. Bar za neko vreme, al’ ću ipak da spremim i za njega neku aktivnost od nedelje :o)

Zelena nedelja

Uprkos Nadi, Želji i Trudu – nisam uspela da se javim nedelju za nedelju. Prosto, previše sam sebi nabacala posla pa je nešto moralo da bude zakinuto. Zelena nedelja je išla odmah posle Crvene, a za njom Žuta. Znači kasnim sa pisanjem (malo) ali nadoknadiću, obećavam.

Kako sad već imam tri nedelje iskustva sa ovim (wow. strava.) počela sam da primećujem stvari koje sad već ne mogu biti slučajnosti – meni najdraža je sto Prdavo Pile prepoznaje kadicu koju koristim za senzornu kutiju i baš je uzbuđen kad je vidi. Tapka nogicama iza mene i brblja kroz dudu u ustima sve dok ja ne raširim čaršav i spustim je kod njega. Onda brzo sedne i polako razgleda šta ima unutra – čitavih 15 sekundi, a za dete od 19 meseci to je čitava večnost!! Onda krene vađenje, presipanje, sipanje i sveopšte rasulo. I dalje mu je omiljena zabava da presipa i sipa, da li je to voda, perlice ili pirinač – sasvim nebitno. Mislim da ću malo bolje da se pozabavim ovim, ako je to već ono što on želi.

Zelena nedelja je počela sa plastičnim kamenčićima („Bašta“ d.o.o. 100,00 i neki dinar) i posudom za led. Posuda za led ga ne interesuje mnogo, ali kamenčići su obožavani! Sa njima smo brojali, ubacivali ih u svakakve posude, presipali ih i sakrivali u Ruske lutkice (poklon od bake, on prosto mora da ih pootvara). Na tacni su ga još dočekale pufnice od vunice (sama sam ih pravila dok sam gledala film uz pomoć viljuške i napravila po 12 komada u 5 različitih boja – brzo to ide), i Žaba lutka za ruku (i to sam sama šila, zato ima jedan krak naopačke).

Image

Žabu ne voli osim ako je njegov tata ne koristi da mu krade dude i ako može da je hrani (sa pufnicama)

Image

Isekla sam još i žabu od deko-gume i izbušila zumbom pa prezentovala sa sve ljubičastom pertlom, ali sem par prezrivih pogleda nije zadobila neku pažnju. Pa, šta sad da mu radim. Možda jednog dana .. Inače, ova žaba služi za razvoj fine motorike gde dete treba da provlači pertle kroz rupice, međutim on ne vidi svrhu u tome pošto pertle provlači jedino kroz patike (zaboga, što bi pertla išla kroz žabu??!)

Image

Na zelenu senzornu kutiju sam ponosna – još više zato što me je on danima posle vukao ka njoj. Pirinač mu se dopada, obojila sam ga tako što sam razmutila dosta zelene prehrambene boje u vrlo malo vode i nasula pirinač u to. Promešala malo i ostavila na novinama da se osuši preko noći. Kasnije sam našla recept za bojenje gde se u kesicu sipa pirinač i boja i sve se mulja, bez vode i bude isto tako lepo. Mada, intezitet boje zavisi i od vrste boje, a pošto je ovo Majka Srbija … Znate i kakav je kvalitet. Sreća moja da mi dete nije cepidlaka, ne bi primetio i da ga nisam obojila.

Image

Daklem, zeleni pirinač, zelena trava od papira (uskršnja trava), plastični listovi od biljaka, jastučić u obliku deteline, žaba, kornjača, slike žabe i krokodila iz memo-igrice, drveni jež, štipaljke, konac i plastične jelke. I naravno mala kutlača (to je ono neidentifikovano belo) za presipanje pirinča. I ništa ga nije dugo interesovalo sem pirinča!
Kao bonus, uklonila sam sve autiće sem zelenih i ostavila samo zelene loptice u sobi. Ne vidim još da prepoznaje zelenu boju ali vidim da je shvatio da ima razlike i da sada malo pomnije posmatra predmet ako pitam za njega („Dodaj mi zelenu lopticu. Ne, to je crvena, treba mi zelena“ – onda zagleda obe loptice dok ne donese odluku koju da mi da.)

Nisam sigurna da nešto kao uči iz ovoga, ali definitivno se susreće sa predmetima, ukusima i rečima za koje ranije nije znao tako da svakako ima napretka. Ako progovori u sledećih mesec dana biće to da mi kaže „Mama, smaraš više sa tim bojama“. Sledeća je žuta, pa plava i mogli bi malo da promenimo i pređemo na životinje, ali još moram da promozgam o toj ideji.