Srećan rodjendan Trtko!

Balavac je od tate dobio novi nadimak – Trtulić, kad već voli da trtlja, onda da se to i ovekoveči.

Sa ovim postom kasnim par meseci, pa reših da je vreme – deca su na raspustu kod bake i ja imam slobodnu nedelju.

Da vidimo …

Tek skoro sam shvatila da Pile nije dobio svoju radosnicu za peti rođendan. Trudiću se da mi se to ne desi opet, stvarno mislim da su to lepi podsetnici, posebno vredni nama koji nemamo naviku da redovno pišemo dečije radosnice.

Elem, Balavac je za rođendan dobio – put u Zoo vrt!

Hteli smo da mu napravimo prvu rođendansku žurku, kao i veliki bata što ima, ali usklađivanje s nama dragim ljudima iz drugih mesta nije moglo pa to ti je. Jel’ jedno dete bolesno, jel’ drugo, jel’ neko otputovao … I tako smo rešili da batalimo sve i umesto toga zajednički otputujemo negde gde nismo bili. Zoo vrt je bilo lepo rešenje, šetnja i piknik pride.

Brzo smo stigli, autoputem je sve za čas. Prvo smo rešili da napravimo piknik na obali jezera – poneli smo iće i piće i parkirali ćebe ispod drveta.

Pravo da vam kažem-ta obala je divna za dečije rođendanske žurke. Ako bi dodali par stolova i klupa, deca bi mogla naširoko da se igraju. Nije tako urbano kao Štrand, a opet je dovoljno sređeno da nemate utisak kako ste u nekoj nedođiji. I opet, deluje tako opuštajuće! Palić nije na kraj sveta, pa je odlična ideja spakovati društvo i napraviti mini-rođendan na tako lepom mestu.

Zoo..

Hm.

Deci je bilo lepo, nama velikima – pa znate gde ste i vidite uslove, to umanjuje draž. U cirkusu, npr, nisam bila od kad sam shvatila šta je kavez, a svojevremeno sam obišla i par tematskih parkova u inostranstvu i itekako znam kako bi to sve moglo da izgleda.
Ahm … idemo dalje, da ne mračim. Zoo vrt je poprilično velik i šetnji treba posvetiti dobar deo dana, pa je bolje možda ići prepodne, da bi oni manji bili odmorniji. U idealnim uslovima treba ići i preko radne nedelje – ekskurzije su vikendom i umeju da budu „gadne“, u par navrata sam morala da se fizički postavim između moje i velike dece da nas ne bi izgazili ili izgurali sa stepeništa. Rešenje je bilo da pričekamo kod lava dok se grupe ne odalje od nas.

Dobili smo mapu na ulazu, pa smo je pratili i po njoj znali na koje ćemo sledeće životinje naići. Ili, uglavnom, bi trebalo da naiđemo – dosta životinja jednostavno nema. Ne, nisu skrivene nego ih nema. Opet, puno njih smo i videli – žirafe, zebru, emue, bodljikave prasiće i šumske prasiće, bivo, konji, koze… Konje smo čak i hranili, a oni su izgleda navikli na to, samo što nas nisu izgurali do trave da im načupkamo ručak.

Ne znam šta je najviše ostavilo utisak na decu. Verujem da su zmije, one su bile skoro poslednje na putu a i deca su oduševljena reptilima. Majmuni su bili najaktivniji, tu smo se najviše i zadržali. Mislim da je Balavac pokušao jednog da namami, pa da ga ponesemo kući – samo što nije preplivao onaj šanac da dođe do njih.

Povratak je protekao vrlo tiho – do izlaza sa Palića obojica su bila onesveštena od umora – imam i par fotki kao dokaz :)
Sve u svemu, lep rođendanski izlet. Drago mi je što nismo pošto-poto forsirali proslavu koja bi nas najviše koštala živaca. Ovako smo proveli lep porodični dan svi zajedno.

Sledeća poseta zoo vrtu će biti u Segedinu – Marija sa „Mama, hoćemo nešto da pravimo“ nam je predložila i tamo da odemo, kao fantastičnu avanturu – ona nam je dala ideju i za ovu, tako da joj verujemo.

Advertisements

Radosnica u malom – retrospektiva godine

Noć pre sam odmarala i radovala se lovu na Najlonu.

Ovu noć pre sam sa velikim (i pomalo zaboravljenim) uživanjem dekorisala terasu i molila bilo koje bogove koji slušaju da nam daju lep dan. Posebno sam nabavila kapice, zastavice, lampione i balone, ma šarenilo svake vrste, i sad mi tamo neko preti s kišom ..

Taj dan pre sam provela u lovu, pa kuvanju, čišćenju i spremanju uz kontrakcije koje su bivale jače.

Ovaj dan sam provela u tortama i salatama i razmeštanju cvetnog aranžmana zbog kojeg sam ustala poprilično rano, a koji je vetar uporno rušio – nismo odustajali od terase i porodičnog ručka na suncu.

Oba dana sam u  21:46 zagrlila moj komadić. Dug put smo prešli – još duži je pred nama, ali znam da ćemo da uživamo u svakom koraku.

Prve rođendane obeležavamo u malom porodičnom krugu. Ni muž ni ja nismo ljubitelji zabave za široke narodne mase, pa ovo ostaje striktno između baka, deke, strica, ujke, tetke i nas. Kad se sve sabere, nas 10, lepa klopa, od svake mame po jedna torta i ništa nam više ne treba.

A Balavac, kao drugo dete.. mislim da je malo zapostavljen, iako on to ne zna. Stariji bata ima pre i ima novo, ovaj mali mi se nekad čini kao Gile, pa se trudim da mu to nadoknadim na druge načine. Otud i kićenje terase u sitne sate, kad već ima tu prednost da je rođen u najlepšem mesecu u godini.  A kako nam je radosnica problematična, pokupih sa raznih sajtova ideje za ove table i reših da mu napravim jednu, ali prava „gurka“ je dosla sa bloga I am DuoMama – pogledajte, daće vam divnu ideju!

Uradila sam je tako da mogu da napravim i lepu fotografiju, pa ću nju, zajedno sa svećicom i kapicom da uramim i okačim u njegovoj novoj sobi.

Fontove i pozadine možete preuzeti ovde, ovde i ovde, kao i na mnogim drugim sajtovima. Ostalo je sve na vama.

P.S. A od bate za rođendan je dobio – boginje!

divider