10+ ideja za poklone koji nisu igračka

Igračke.

Ne znam za vas, ali kap koja je meni prelila čašu je, u stvari, zvuk – Pile je šetao kroz igračke kao kroz opalo lišće. Zvuk je bio jedinstven – krc, šuš, šut, škrlj a ja zakucano sedim u kuhinji i otkrivam koja to igračka ide u smeće … Onda se i mozak ubacio u priču i dok sam doskočila do njega, puno igračaka je prešlo u prošlo vreme.

U sledećih nekoliko dana investirali smo u kante za rotaciju – da moram sve iz početka ovo bih uradila opet i opet i opet. Divna solucija za mnoštvo igračaka – podelite ih na dane (mi trenutno imamo 6, od kojih jedna otpada na Lego kocke), jedna tura=jedna kanta=jedan dan i deca dobiju jednu kantu s igračkama svaki dan. Sledeću dobijaju sutra samo ako su pred spavanje vratili sve na mesto. Nema više gomila sa kojima se ne igraju nego ih gaze, nema više nereda posle spavanja i svaki dan se obraduju igračkama koje nisu videli šest dana.

Tada smo i shvatili da planine i planine igračaka nikog ne usrećuju. To ne znači da ne vole da ih dobiju ili da ja ne volim da im kupim nego da je ta radost vrlo kratkotrajna i onda opet završe igrajući se s maramicama ili s nacrtanim Spajdermenom na parčencetu papira, a hvala nebesima oni su deca koja sa starim sunđerom umeju lepo da se zaigraju. Teoriju da kvalitet beats kvantitet svaki put dokazali smo na letovanju kada su se 10 dana divno igrali samo sa igačkama koje su stale u rančić.

I dođe rođendan, pa dođe Nova godina, dani kada je maltene obavezno da dobiju još igračaka koje verovatno neće pogledati. Hajdemo sada malo o Novoj godini – em je tu iza ćoška, em smo svi u istim problemima: nedovoljno ideja i finansija za sve ono što želimo da poklonimo onima najvoljenijima. Za finansije se uvek snađemo, ali za ideje ..

Prvi dan Nove godine kod nas je već predodređen. Taj dan provodimo svi zajedno, u proširenom sastavu, slušamo koncert Bečke filharmonije, otvaramo poklone i uništavamo sve jestivo što smo spremali jedni za druge. Ono, standard prvi januar, i tako koju deceniju unazad. Čudo jedno kako se nikad (kuc-kuc-kuc) ne očerupamo tada a ceo dan provedemo zajedno. To je anomalija – moja kuma je rekla da je bila prilično zabezeknuta kad nas je sve videla u sred rasprave … a onda se priključila, brzo je skopčala da je nama to kao nacionalni sport. Ali eto, preživimo i radujemo se.

Elem, pokloni. Nikad nismo poklanjali skupe stvari, nema mesta tome. Više je to kao …..višemesečno „pecanje“ u čemu oskudevaš da bi mogli da te snabdemo time. Čarape, veš, kuhinjska pomagala … U periodu kad nisam radila svi, ma ama baš svi su dobili homemade šivene pidžame! Kod nas je greh pokloniti nešto što nema upotrebnu vrednost jerbo onda uskraćuješ drugome mogućnost da si sam to nabavi na Najlonu, za svoju dušu. Keva se tu pojavljuje kao greška u sistemu, pošto poklanja ono što misli da ti treba – otud Tetkača poseduje ženski lovački šešir sa sve perjem.

Inače, Tetkin najbliži susret sa lovom je Novosadski sajam, i to dok kupuje kuhinjske noževe i razgleda kamp opremu. Go figure … Ali to je naša maman, njoj je sve oprošteno.

Srećom, i Puž i ja dobijamo vaučere od firmi, te deca ne oskudevaju u novim igračkama, sa kojima se posle nedelju dana ni ne igraju (kažem – srećom, da keširam za igračku kao da kupujem bubreg, a da se oni ne igraju s njom tačno bih se bacila na vile). Sećam se koliko sam se mesecima trudila da budem dobra/fina/sjajna samo da bih dobila Barbiku, koja btw nije bila prava, ali koga briga!! Barbika! Tu Barbiku imam i danas, a bila je u upotrebi godinama – nošena, presvlačena, seljena, vožena, gradila je karijeru, kuću, brak, išla u kupovine, na odmore i putovanja … Barbi je proživela više lepih života.

A Pajda prošeta kroz sobu, poleti, sleti i ostane zaboravljen gde je aterirao.

Zato vam sada nudim 10+ ideja za poklone koje ne uključuju igračke – znam da od Deda Mraza mora biti igračaka, tako da nešto sa liste možete ponuditi rodbini kad vas pitaju šta da im kupe. Ne sumnjajte da im fali ideja.

1. Karte za pozorište/Dino park/Zoo vrt

Decembar mesec je rezervisan za Krcka Oraščića – da li na daskama koje život znače ili na ledu, birajte sami. Provod je zagarantovan i to je nešto što možete raditi porodično ili 1na1, kao izlazak (Pile i ja imamo karte za sredinu meseca, a posle toga idemo u „život“) pošto mislim da im je jako bitno da imaju vreme samo sa jednim roditeljem. Oboma nam znači da se malo osamimo, na miru popričamo i povežemo se malo bolje.

2. Sezonska karta za klizanje

Uja, Tetka, Banda … ko god ih bude vodio, sigurno će im se dopasti! Plus – to je poklon i roditeljima, dva sata zagarantovanog ne-skakanja na svako „maaamaaaa“ i tišine, a pod svojim krovom!

3. U stvari, sve što će ih držati napolju i aktivne: roleri, bajs, skejt, krede, baloni od sapunice, hula-hop, veštačka stena …

4. Knjige

Pa sjajno! Znate moju ljubav prema knjigama, ne moram da detaljišem. Trenutno smo porodično zaluđeni sa Larousse edicijom, konkretno „Reci mi zašto?“ koja je poput one stare „1000 zašto, 1000 zato“ i bili bi oduševljeni da imamo i ostale.

5. Karta za muzej

Ako mislite da će vam biti dosadno – verujte da neće. Još uvek  mi je pred očima Puževa faca kad je ugledao sliku Uroša Predića (ma mene nije tako oduševljeno gledao!). Ako mislite da će deci biti dosadno – opet ste pogrešili. Oni sve vide drugačijim očima.

6. Vaučer za planetarijum

A šta vam više treba od očiju punih zvezda?

7. Art&Craft supply

Napravite busy box – lepu kutiju napunite svim i svačim: velikim dugmićima, ukrasnim žiama, deko ornamentima, nalepnicama, onim blesavim očima što se lepe, pampuri, kuglice vate i pom-ponima, pa da im date kad vam treba 10 minuta ili zajedno možete da pravite ukrase za sva godišnja doba… odlučite sami ali definitivno je zabava zagarantovana.

8. Izlet u Muzej vazduhoplovstva

Divan porodični izlet, a deca obožavaju sve što leti.

9. Bioskop/crtaći

Bioskop je uvek IN, ali ako imate dete kao što je Balavac koji ne voli glasno, kućni bioskop je odlična opcija – kupite im vanvremenske crtaće poput „Pepeljuge“ ili „Pačije priče: Duh iz lampe“ (DuckTales the Movie: Treasure of the Lost Lamp), nedeljom ujutru se svi ušuškajte ispred TV-a i uživajte. Ta ne morate svaki vikend provesti u spremanju kuće!

10. Vreća za spavanje

Kao obećanje letnjeg kampovanja … A i deca vole svoje vreće, ali zaista!

11. Kostimi

Policajci, vatrogasci, superheroji, lekari, kuvari, građevinci .. Kostimi sada nisu skupi a koriste se i koriste i koriste. Na netu imate čak i super DIY varijante, za malo vremena i malo novaca.

12. Odeća/čarape/veš

Deca uglavnom ne vole kad dobiju odeću, ali mame i tate vole – kad već rastu kao iz vode, odeća je nešto što uvek treba.

13.Obuća

Ista stvar – ovo je baš postala stavka za kućni budžet.

14. Kutija za užinu

Smatram da je pravilna ishrana nešto što se nosi od kuće i baš sam tužna kad vidim grickalice koje deca nose kao užinu – nit je ukusno, nit je zdravo, niti hranjivo. Kutija za užinu će im itekako pomoći u prvom koraku ka pravilnijoj ishrani a pritom su baš slatke.

15. Društvene igre ili puzzle

Prava porodična zanimacija. Topla preporuka za Jenga igru – razvija motoriku, koncetraciju, pažnju, oko-ruka koordinaciju, preciznost i strategiju. SVI je odreda obožavamo, a pošto uspe da smiri pundravce u ova moja dva deteta, ja sam do neba zahvalna!

16. Radionice/časovi

Danas maltene postoje radionice i časovi svega i za svakoga. Vajanje, crtanje i slikanje, engleski, lego… odaberite prema senzibilitetu deteta i pustite ga da uživa.

17. Kuhinja

„Bašta“ ima odličan izbor falš hrane: voće, povrće, riba, hlebovi – napravljene od papira, stiropora ili od gume dovoljno verodostojno da vam pođe voda na usta. Uz neku šerpicu i varjaču, klinci će provesti sate zabavljajući se (vi baš i nećete, moraćete „pojesti“ sve to). Ako ste voljni da se zabavite, možete i sami da napravite skoro pa sve, fotke pogledajte u kobajagi prodanici i u našoj kuhinjici a slobodno pitajte ako ste negde zapeli.

18. Kasica-prasica

Deca vole samostalnost, a raspolaganje novcem je bitan učitelj u toj samostalnosti. Svrha džeparca od malih nogu jeste da dete nauči da raspolaže novcem, što znači ako prvog dana potroši sve, onda ništa neće imati do sledećeg džeparca. Tako se dete uči samostalnosti, odgovornosti i štednji, ali i odlaganju trenutnog zadovoljenja. Oni razumeju koncept novca i pre nego što nauče da sabiraju i oduzimaju, tako da će kasica biti velika pomoć u odrastanju.

19. Audio-knjige

U vrtiću su im puštali audio priče – ne mora da se spava, ali mora da se ćuti i sluša i zato znam da ih obožavaju, pa to je neko ko im priča priče!!

Moja omiljena – Branko Kockica i pozorištance „Puž“, audio kaseta na kojoj se nalazila „Uspavanka“, gde Branko i društvo pevaju hlebu da naraste. Naravno, on naraste i razbije staklo pekare … Nažalost, ne mogu da je nađem (iako – čudno – imam na šta da je pustim), ali sasvim moguće da se izlizala od upotrebe.

20. Za avanturiste – akvarijum

Ako ste spremni i vi i dete, uradili ste domaći (kugla NIJE dobra za ribicu, nazad na domaći) i imate ideju šta vas čeka, onda je to to. Akvarijum ima pozitivno delovanje na… pa, na sve. Snižava pritisak, relaksira, smanjuje napetost, umiruje. Nekad sam znala satima da ih posmatram i jedva čekam Puž da se odvaži na novu postavku u uglu sobe.

Mislim da je lepo, za promenu, potrošnju svesti na minimum, pa stvarati uspomene umesto gomila. Ove ideje će vam dobro doći – podelite i vi sa nama koju!

Advertisements

6-ti divan, 6-ti sjajan!

Eto, došao je i taj dan.

Neko je napunio 6 godina.

Ceo dan mi je prošao u prisećanjima. Nerado, pošto iskustvo u Betaniji ne svrstavam u omiljene, ali opet .. Nisam se branila. Znam šta je bilo posle svega, ko je bio posle svega, pa sam polagano prelazila po njima – svaki pogled na sat je vukao po jedno sećanje.

U ovo doba sam „pojasnila“ doktorki s kandžama kako je neumesna njena primedba, i da ne postoji normalna osoba odvojena od svega šta zna i pri tom da je zadovoljna što leži u bolnici.

Pola sata kasnije sam šokirala sestru na odeljenju kad sam sama tražila da mi spremi taj ricinus – nije kao da mogu da pobegnem od njega, pa daj da to završimo.

Sledeći pogled je prizvao disanje, plakanje i smeh, moj i nepoznate žene u kupatilu kojoj su kontrakcije išle u paru s mojima.

Onda svetlo koje žiga, gomile nepoznatih ljudi koji ne primećuju tvoj strah a svi prolaze na metar od tebe, ljudi koji rade svoj posao a ničeg prijaznog u pogledima i pokretima, i digitalni sat sa crvenim brojkama – grozota jedna koja te samo podseća na beskonačnost.

Nikada mi topla reč nije tako nedostajala kao tamo.

A onda on… Više ništa nije bilo bitno.

Moj mali zamotuljak, moja toplota tamo, moja osoba. Moje brbotavo dete da me nasmeje, podrži, voli, toplo pogleda i uteši.

Brbljao je još tamo, umotan i ostavljen ispod grejalice, dovoljno blizu da mogu da ga vidim ako se napregnem a opet previše daleko da ga uzmem. Dugo je bio tamo. Sat je deljao svoje minute, otpratili smo pola smene na spavanje i dočekali još porodilja, i dalje razdvojeni. Telefon dobiješ ako tražiš, ali dete ne. A on ćarlija kao ptičica, priča sa zvukom mašine za kucanje i odgovara na moje šuškanje, neumoran i oduševljen svime novim što oseća. I tada je osetio da mi je potrebniji nego ja njemu.

Takav je i dan-danas – pričljiva dušica oduševljena svetom. Najčeće ćete ga videti glasnog i nasmejanog. Svašta radi preko dana, ali najviše voli da pomogne, da nasmeje, da uživa.

I tako .. Mojoj brbotavoj ptičici koja me je naučila šta je bezgranično – srećan rođendan!

 

Srećan rodjendan Trtko!

Balavac je od tate dobio novi nadimak – Trtulić, kad već voli da trtlja, onda da se to i ovekoveči.

Sa ovim postom kasnim par meseci, pa reših da je vreme – deca su na raspustu kod bake i ja imam slobodnu nedelju.

Da vidimo …

Tek skoro sam shvatila da Pile nije dobio svoju radosnicu za peti rođendan. Trudiću se da mi se to ne desi opet, stvarno mislim da su to lepi podsetnici, posebno vredni nama koji nemamo naviku da redovno pišemo dečije radosnice.

Elem, Balavac je za rođendan dobio – put u Zoo vrt!

Hteli smo da mu napravimo prvu rođendansku žurku, kao i veliki bata što ima, ali usklađivanje s nama dragim ljudima iz drugih mesta nije moglo pa to ti je. Jel’ jedno dete bolesno, jel’ drugo, jel’ neko otputovao … I tako smo rešili da batalimo sve i umesto toga zajednički otputujemo negde gde nismo bili. Zoo vrt je bilo lepo rešenje, šetnja i piknik pride.

Brzo smo stigli, autoputem je sve za čas. Prvo smo rešili da napravimo piknik na obali jezera – poneli smo iće i piće i parkirali ćebe ispod drveta.

Pravo da vam kažem-ta obala je divna za dečije rođendanske žurke. Ako bi dodali par stolova i klupa, deca bi mogla naširoko da se igraju. Nije tako urbano kao Štrand, a opet je dovoljno sređeno da nemate utisak kako ste u nekoj nedođiji. I opet, deluje tako opuštajuće! Palić nije na kraj sveta, pa je odlična ideja spakovati društvo i napraviti mini-rođendan na tako lepom mestu.

Zoo..

Hm.

Deci je bilo lepo, nama velikima – pa znate gde ste i vidite uslove, to umanjuje draž. U cirkusu, npr, nisam bila od kad sam shvatila šta je kavez, a svojevremeno sam obišla i par tematskih parkova u inostranstvu i itekako znam kako bi to sve moglo da izgleda.
Ahm … idemo dalje, da ne mračim. Zoo vrt je poprilično velik i šetnji treba posvetiti dobar deo dana, pa je bolje možda ići prepodne, da bi oni manji bili odmorniji. U idealnim uslovima treba ići i preko radne nedelje – ekskurzije su vikendom i umeju da budu „gadne“, u par navrata sam morala da se fizički postavim između moje i velike dece da nas ne bi izgazili ili izgurali sa stepeništa. Rešenje je bilo da pričekamo kod lava dok se grupe ne odalje od nas.

Dobili smo mapu na ulazu, pa smo je pratili i po njoj znali na koje ćemo sledeće životinje naići. Ili, uglavnom, bi trebalo da naiđemo – dosta životinja jednostavno nema. Ne, nisu skrivene nego ih nema. Opet, puno njih smo i videli – žirafe, zebru, emue, bodljikave prasiće i šumske prasiće, bivo, konji, koze… Konje smo čak i hranili, a oni su izgleda navikli na to, samo što nas nisu izgurali do trave da im načupkamo ručak.

Ne znam šta je najviše ostavilo utisak na decu. Verujem da su zmije, one su bile skoro poslednje na putu a i deca su oduševljena reptilima. Majmuni su bili najaktivniji, tu smo se najviše i zadržali. Mislim da je Balavac pokušao jednog da namami, pa da ga ponesemo kući – samo što nije preplivao onaj šanac da dođe do njih.

Povratak je protekao vrlo tiho – do izlaza sa Palića obojica su bila onesveštena od umora – imam i par fotki kao dokaz :)
Sve u svemu, lep rođendanski izlet. Drago mi je što nismo pošto-poto forsirali proslavu koja bi nas najviše koštala živaca. Ovako smo proveli lep porodični dan svi zajedno.

Sledeća poseta zoo vrtu će biti u Segedinu – Marija sa „Mama, hoćemo nešto da pravimo“ nam je predložila i tamo da odemo, kao fantastičnu avanturu – ona nam je dala ideju i za ovu, tako da joj verujemo.

Rastemo.

Rastemo svi zajedno.

Bila sam sama, pa nas je bilo dvoje, pa sad četvoro.

Rastemo.

Imali smo dve sobice koje bi pospremali za sat vremena, a sad nam treba ceo jedan dan.

Rastemo i u kvadratima.

U pospremanju naletimo na neke stare fotografije, gde smo mnooogo mlađi i mnogo luđi nego što smo danas, u društvu sa nekim dragim prijateljima s kojima se sad retko čujemo a još ređe i vidimo.

Neko je porastao za celu godinu. Tačnije, na pragu je okrugle cifre i da ne koristim prste pri brojanju ne bih verovala. Meni je on isti poslednjih 15 godina, iako sede u bradi sve glasnije negoduju na tu tvrdnju.

Ovoga puta nije bilo iznenađenja. Dogovorili smo se – zajedno – da za temu ove godine uzmemo Grčku, iako (ruku na srce) znam da je hteo bez pompe i bez gnjavaže da provede dan. Verujem da je, meni za ljubav, pristao na svo mučenje oko spremanja, nabavke i organizacije. Grčka na sve strane – planiramo i na more da odemo, pa ovo dođe kao prelud u veliko dešavanje: Pile i Balavac će da se osole!!

Elem, recepti su davno iskopani iz internetskog mora, i ostalo je samo da se pripreme. Odmah da se ogradim – jednom sam bila u Grčkoj i mogu slobodno da se ovesim ako kažem da znam kakva im je kuhinja. Nemam pojma. Mislim, pojedoh jedan giros ali ne sećam se ukusa, sem odsustva ukusa, ali jedan giros ne čini proleće pa se suzdržavam od konačne ocene o ukusnosti kuhinje. Kad vidim spisak namirnica na papiru mogu da predpostavim, ali blago nemam pojma da li je to to ili nije. U jednom razgovoru sa drugom sam napomenula da bih volela, eto, da probam i indonežansku hranu, ali bojim se da odem u lokalni indonežanski restoran, pošto mislim da ću se razočarati, a u stvari je hrana sjajna, samo ne kako je mi pripremamo.
Dobro je, rekao je, što nisi otišla. Tačno tako bi i bilo.

Ali, sad sam se usudila. U svakom slučaju ne može da bude grozno, a mi smo dobre svinje i nije nas teško nahraniti.

Za predjelo – Tiropita i Spanakopita.

Od juče – tiropita nam je broj jedan nad pitama. Najozbiljnije. Recept ćete naći ovde, i sem što se dugo peče sve ostalo potpada pod laku pripremu. I laku konzumaciju, nestaje brzinom svetlosti. Za doručak, za večeru, za predjelo, za kad vam dođe društvo – samo napred, odlična je!

wp_20160730_15_06_07_pro

Spanakopita … Pah .. Nije loše. Mislim da bi se svidela ljubiteljima zeljanica, ali kako ja to nisam, nećemo se družiti. Ukusna jeste, ali nije mi omiljena. Tiropita može, uvek i svuda – živeo sir, ali spanać ostavljam za subotnje ručkove.

wp_20160730_15_06_45_pro

Glavno jelo – Giros i Souvlaki.

Mislim da ovde ne može mnogo da se pogreši. Meso je meso, malo šta može da mu se uradi da bude nejjestivo. Giros i tzatziki smo pravili po ovom receptu, souvlaki po ovom, pita hleb koji se koristi i za jedno i za drugo ispratite ovde. Pita hlebom smo oduševljeni, uskoro će se pojaviti u ulozi „pizza u tiganju“, samo da se ponovo uželim kuhinje i kuvanja.

Pored tzatziki salate, pravili smo i Horiatiki salatu, koja je slična salatama koje inače pravimo ali ipak dovoljno različita da se pojede sva količina koja je spremljena!

E dessert! Ehhh, desert …
Izgleda da se slični sličnima privlače, tako da je Puž upao u okruženje koje voli baklave (ču vole! obožavaju!!) i iako znam da baklavu svojataju i Turci, ipak sam odlučila da je napravim. Recep je sa coolinarke, nama se dopada iako bih ja tu dodala i pistaće i smokve i svašta nešto.

wp_20160730_19_44_34_pro

Recept za Karidopitu je preuzet sa bloga Prstohvat soli. Jedino u ovaj recept nisam imala ni trunke sumnje, ne sećam se da sam išta pravila odatle što mi se nije jako dopalo. Definitivno ću je praviti opet, iako je izvrsna kad je iz frižidera, nekako mi miriše zimski, verujem da će odlično da ide uz kuvano vino.

Beše tu i jedna torta, ali davno prošlo vreme joj pravedno pripada – horda se vratila, umazana kremom :) pa odoh da im se pridružim u igri.

I za kraj – sretan rođendan Pužu moj!

Drugi divan, drugi sjajan!

Proslavismo i taj drugi!

Baš onako kako mi znamo, u krugu porodice (tu i tamo proširene), i pride smo proslavili i Dedinih 70, pa naravno da je sve potaman!

Slavljenik je dobio guralicu motorčić (sa koga se sada ne skida), Spajdermena („Pajdu“) na razne načine i duvao je sveće na tri torte, tako da mu je dan bio baš ispunjen!

[ File # csp8921184, License # 2546864 ] Licensed through http://www.canstockphoto.com in accordance with the End User License Agreement (http://www.canstockphoto.com/legal.php) (c) Can Stock Photo Inc. / SOMATUSCANI

Srećan rođendan mali Tabaniću!

Zato što svetu trebaju SUPERHEROJI!

Napunio je 4!

Moje Pile, moja ljubičasta mrva koja je ćeretala pod grejalicom u porođajnoj sali je sada četvorogodišnji dečarac, a ja skoro pa ne verujem.

Povremeno mi iskoči na FB onaj čuveni „memories“ pa mi blesne fotka sa prvog rođendana – a ja opet skoro da ne verujem. Mala, okrugla glava, put kakve princeze na zrnu graška i tek blaga naznaka lica koje sad gledam, i osećaj da sam negde nešto ispustila. Valjda retko kad zastanem da ga zaista posmatram, od silne trke i frke koja nas okružuje.

Nažalost, primetim kakav je on u stvari tek kad mi drugi ukažu na to – pažljiv, fin, lepih manira, nasmejan i radostan. Da se pohvalim – bili smo na drugarevom rođendanu danas, dobio je specijalnu diplomu od animatorke jer je tako fantastičan a ona je oduševljena njime (popularna igraonica, tamo smo već treći put za mesec ipo pa su se i upoznali). Izgleda da će sledeći zadatak da mi bude „Umerenost u svemu“, fokus na mene samu i od mene same, makar da se lišim tog osećaja da propuštam njihove živote.

Znači, napunio je 4! Mašala!!

Proslavu rođendana smo zakazali dan ranije, zbog drugara iz drugih mesta, a porodično smo pravi dan obeležili kako mi znamo – na gomili i sa fantastičnim ručkom.

Par nedelja ranije sam počela sa pripremom – i pravo da vam kažem, jest da nije bilo lako ali dobra organizacija je ključ svega. I delegiranje, to ne zaboravite. Obe bake su pravile torte, Puž se pobrinuo za piće i zajedno samnom je pravio peciva, salate i maske, tako da je sve išlo glatko, ako već ne brzo.

Pozivnica u stilu heroja napravljena je ranije (svaka čast rođendaonicama što pružaju potpunu uslugu koja se širi i na taj domen, ali volim da bar pozivnice budu malo ličnije) i izvol’te je za ličnu upotrebu.

pozivnica za blog

Klopu fotkanu nemam. Sledeće godine ću unajmiti fotografa ili ketering, pošto oba ne mogu da radim a tetka je opet zakazala.
Salatu smo služili u čašicama za cupcake i to je odlična ideja – !zamislite.
Opet smo podržali male proizvođače, pa umesto komercijalnih sokića Puž je doneo poslastičarsku limunadu (oduševljena sam što su je radije birali od drugih sokova, čak i matorci) – i to zamislite.
Svu decu na gomili, maskiranu u heroje i superheroje – zamislite. To moram i ja da zamislim, najmanje sam stala da uživam u svemu.

Pre ića i pića, bacili smo se na dekor. Bilo mi je baš bezveze da samo Pile ima masku, pa sam pravila i za svako dete po jednu. A onda, kako to kod mene evoluira, svako je dobio masku za lice, herojski plašt i specijalnu narukvicu sa „supermoćima“, kao poklončiće malenim gostima što su nam ulepšali dan.

Betmen i njegov pomoćnik Robin (pogađajte ko je ko), Wonder Woman, Supermen, Ironman, Spiderman, Spidergirl, Catwoman ..uff.. Svi na broju!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Kad su svi krenuli kućama, drug Kosta (koji baš ne obraća pažnju na odrasle) je prišao i sa ogromnim očima pitao „A jel’ stvarno mogu da je nosim kući?!“
E, Kosta, zbog ovog nosi šta ti duša ište, jer svetu trebaju superheroji!

 

 

Slavljenje porodice

Ne smatram sebe sentimentalistom, mada jesam tu i tamo sklona klišeima (pa od nečeg mora da se boluje, ne?), međutim, neopisivo sam njanjava kad se radi o porodičnim slavljima. Ma, tada mi ni Hallmark-ove čestitke nisu ravne! Tu, naravno, ubrajam i Novu godinu, Božić i Uskrs, pošto ih ne vezujem za crkvene običaje nego za odnose između ljudi.

Božiće i Uskrse (množina, pošto se kod nas obeležavaju i pravoslavni i katolički) još uvek lepo proslavimo, uz dekoracije i dobru klopu, u porodičnom krugu. Nažalost, Novu godinu je neko uspeo da mi u*ere, da prostite moj Klačanski. Nadam se da će me to defetističko osećanje proći do sledeće, ali kako gorak ukus razočarenja teško spada s duše, male su nade. Volela bih, zbog njih dvojice. Pile se sada toliko oduševljava svačijim rođendanom i svakim slavljem da bih bila baš loša osoba kad mu ne bih još par godina održavala taj duh.

Da ne mračim – leto je kod nas rezervisano za rođendane. Od aprila do septembra smo bukirani i to sa po dva u istom mesecu – šta da mu radimo kad nas ima mnogo! Prosek kvarimo ujak, Pile i ja kao zimska deca, ali to su samo izazovi više, ne i nepremostive prepreke. Volim sve oko rođendana, volim što se posebno obeležava dan kada je jedna osoba došla na svet, a u stvari slave ga svi oko nje iz zahvalnosti što je rođena. Zar ima lepši način da se zahvališ nebesima što je neko ušao u tvoj život?

I onda, za tu posebnu osobu se potrudiš. Oko dekoracije koju svi vide samo kad dođu, cveća koje se skoro odmah skrajne jer smeta na malim stolovima i na kraju klope, koja nestane brzinom svetlosti. Ali znate šta? Drugačije i ne treba da bude.

Da, ovo će biti post o receptima. Ispravka – isprobanim i visokoocenjenim receptima, ali namenski birani za zabave. Za dve godine mog bitisanja na WordPress-u, virtuelno vas častim sjajnom žurkom.

Prvi na udaru je Mille Feuille – mozak na godišnjem ga je nazvao Mile Fijori, a inače se čita Mil Fej. Deda je imao tu čast da ga ponudi svojim gostima.

strawberrymillefeuille_460x260
Prvo predstavljanje je bilo od strane Maje i restorana „Zak“ – ona je neumorno pričala o njemu kao o savršenstvu, tako da nije bilo reči o tome da se proba nešto drugo! Sumnjam da krišom dolazi u NS samo zbog njega. Eh, šta je ljubav …
Recept sam uzela sa ovog sajta i neznatno sam ga izmenila – dodala sam malko blago umućene slatke pavlake i pravila sam individualne porcije, pošto sam na više mesta našla informaciju da ne podnosi najbolje sečenje.

Moje fotografije, naravno, nećete videti, nije stiglo do fotkanja – gosti su navalili svim snagama, ali mogu vam reći da – bez lažne skromnosti – izgleda kao na ovoj fotogafiji, toliko je lagan za baratanje. Ukus je božanstven, skoro kao najkremastija krempita sa osvežavajućim naletima jagoda! Pravi se superbrzo i kako sam već tri puta prosledila recept, veoma visoko se kotira i kod drugih.
Pošto jagoda skoro da nema više, isprobaćemo i malinastu varijantu, kad već imam prinos od skoro pola kilograma dnevno (moram da se hvalim, obožavam naše maline)!

Drugo i treće na listi su, u stvari, pića. Tačnije limunada.

Treba vam dva limuna i dve limete, sa dve kašike šećera i nepunom litrom vode. Naravno, unutra dodajete par listića mente (u slučaju da nije dovoljno osvežavajuće) i par kolutova i limete i limuna. Zaista prija na ove skoro-pa-tropske temperature, pogotovo ako je dobro rashlađeno.

limunada

Breskvasta limunada je baš to što joj ime kaže, nema iznenađenja, sem ukusa koji vam prosto eksplodira u ustima!
Treba vam litra vode, 90 gr šećera, 3 breskve, 3 veća limuna i sveža menta.
Stavite vodu i šećer da prokuvaju, pa dodajte mentu i oguljene i na kockice isečene breskve. Neka kuvaju taman dok ne omekane. Ohladite sve tako što ćete serpu staviti u hladnu vodu, pa kad se ohladi procedite i proceđeno izmiksajte štapnim mikserom. Dodajte sok od limuna, sve promešajte pa spojite sa vodom u kojoj se kuvalo. Dodajte breskve isečene na kriške i listove mente.

Obe limunade sam sipala u flaše širokog grla – izgleda zaista primamljivo, ne?

(psssst, iako su sjajne ovakve, obe limunade prosto vape za votkom ili džinom)

Sledeće vam nudim predjelo – obrnula sam redosled, iako su za bruskete gosti izjavili da sam mogla samo njih i da ponudim.

Bruskete sa piletinom pravite tako što belo meso isecete na pola po debljini, svako parče istanjite tučkom, pobiberite, posolite i pospete origanom. Pržite na maslinovom ulju dok blago ne porumeni sa obe strane. Meso ostavite sa strane da odmori.
U istom tiganju izdinstate crvenu papriku sečenu na trake, dok ne bude mekana i ne pusti svoje ulje. Zatim nju izvadite i u istom tiganju (koja ušteda, jel?) dinstate luk sečen na rebarca ili kolutove, ali na baš tihoj vatri. Kad se zastakli, dodajte prstohvat soli, pa kašičicu šecera. Nastavite da dinstate bar 20 minuta povremeno mešajući, tako da se luk karmelizira.

Meso isecite na tanke i male trakice ili na kockice, spojite jen’+dva+tri, dodajte origano i mrvljenu fetu.

Baget isecite na parčice, svaku stranu premažite maslinovim uljem i izgrilujte obe strane. Na svako parče stavite malo smese i služite – toplo, hladno, kako vam je volja. Dok ne probate nećete mi verovati koliko je dobro.

Isti baget će vam poslužiti i za ovo – tu je original recept. U mojoj izvedbi, našla sam u lokalnoj prodavnici mlečnih proizvoda mladi, kremasti sir koji je bio predivan u kombinaciji sa hrskavim bagetom i slatkim breskvama i on je zamenio riccotu koju svi spominju u svim receptima.

bruskete

 

Na kraju vam ostaje dekoracija.

Misli globalno, deluj lokalno – makar koliko si u mogućnosti.
Volim male domaće proizvođače, i proizvodi su sjajni i drago mi je što dajem svoj doprinos da ne izumru u korist hiper-mega-giga-supermarketa. U to spada i cveće – moj najnoviji „drug“ ima oko 70 godina i izgleda kao deda Deda Mraza. Neverovatno je ljubazan i ne, neću se zavaravati da iz ljubavi prodaje ruže na pijaci u sedmoj deceniji života.
Ruže su baštenske – to znači sa svim trnjem, ponekom laticom koje je gricnula neka gusenica i u svim stadijumima otvorenosti cveta. Ali to samo znači da ćete moći sami sebi napraviti buket po želji – što kod mene znači domaću cottage-french-opuštenu varijantu.

Naravno, tu je bila i torta (za koju smo ustanovili da je pravim punih 20 godina i obavezno za bakin rođendan), ali i sladoled sa wannabe kornetima, čiji recept ćete dobiti sledećom prilikom, iako sam zaista nadmašila sve ranije pokušaje.

Sledeće porodično okupljanje je za mesec ipo dana – u glavi mi se vrzma tema Meksikana. Slobodno dajte ideje i recepte, fiesta čeka!