Srećan rodjendan Trtko!

Balavac je od tate dobio novi nadimak – Trtulić, kad već voli da trtlja, onda da se to i ovekoveči.

Sa ovim postom kasnim par meseci, pa reših da je vreme – deca su na raspustu kod bake i ja imam slobodnu nedelju.

Da vidimo …

Tek skoro sam shvatila da Pile nije dobio svoju radosnicu za peti rođendan. Trudiću se da mi se to ne desi opet, stvarno mislim da su to lepi podsetnici, posebno vredni nama koji nemamo naviku da redovno pišemo dečije radosnice.

Elem, Balavac je za rođendan dobio – put u Zoo vrt!

Hteli smo da mu napravimo prvu rođendansku žurku, kao i veliki bata što ima, ali usklađivanje s nama dragim ljudima iz drugih mesta nije moglo pa to ti je. Jel’ jedno dete bolesno, jel’ drugo, jel’ neko otputovao … I tako smo rešili da batalimo sve i umesto toga zajednički otputujemo negde gde nismo bili. Zoo vrt je bilo lepo rešenje, šetnja i piknik pride.

Brzo smo stigli, autoputem je sve za čas. Prvo smo rešili da napravimo piknik na obali jezera – poneli smo iće i piće i parkirali ćebe ispod drveta.

Pravo da vam kažem-ta obala je divna za dečije rođendanske žurke. Ako bi dodali par stolova i klupa, deca bi mogla naširoko da se igraju. Nije tako urbano kao Štrand, a opet je dovoljno sređeno da nemate utisak kako ste u nekoj nedođiji. I opet, deluje tako opuštajuće! Palić nije na kraj sveta, pa je odlična ideja spakovati društvo i napraviti mini-rođendan na tako lepom mestu.

Zoo..

Hm.

Deci je bilo lepo, nama velikima – pa znate gde ste i vidite uslove, to umanjuje draž. U cirkusu, npr, nisam bila od kad sam shvatila šta je kavez, a svojevremeno sam obišla i par tematskih parkova u inostranstvu i itekako znam kako bi to sve moglo da izgleda.
Ahm … idemo dalje, da ne mračim. Zoo vrt je poprilično velik i šetnji treba posvetiti dobar deo dana, pa je bolje možda ići prepodne, da bi oni manji bili odmorniji. U idealnim uslovima treba ići i preko radne nedelje – ekskurzije su vikendom i umeju da budu „gadne“, u par navrata sam morala da se fizički postavim između moje i velike dece da nas ne bi izgazili ili izgurali sa stepeništa. Rešenje je bilo da pričekamo kod lava dok se grupe ne odalje od nas.

Dobili smo mapu na ulazu, pa smo je pratili i po njoj znali na koje ćemo sledeće životinje naići. Ili, uglavnom, bi trebalo da naiđemo – dosta životinja jednostavno nema. Ne, nisu skrivene nego ih nema. Opet, puno njih smo i videli – žirafe, zebru, emue, bodljikave prasiće i šumske prasiće, bivo, konji, koze… Konje smo čak i hranili, a oni su izgleda navikli na to, samo što nas nisu izgurali do trave da im načupkamo ručak.

Ne znam šta je najviše ostavilo utisak na decu. Verujem da su zmije, one su bile skoro poslednje na putu a i deca su oduševljena reptilima. Majmuni su bili najaktivniji, tu smo se najviše i zadržali. Mislim da je Balavac pokušao jednog da namami, pa da ga ponesemo kući – samo što nije preplivao onaj šanac da dođe do njih.

Povratak je protekao vrlo tiho – do izlaza sa Palića obojica su bila onesveštena od umora – imam i par fotki kao dokaz :)
Sve u svemu, lep rođendanski izlet. Drago mi je što nismo pošto-poto forsirali proslavu koja bi nas najviše koštala živaca. Ovako smo proveli lep porodični dan svi zajedno.

Sledeća poseta zoo vrtu će biti u Segedinu – Marija sa „Mama, hoćemo nešto da pravimo“ nam je predložila i tamo da odemo, kao fantastičnu avanturu – ona nam je dala ideju i za ovu, tako da joj verujemo.

Advertisements

Rastemo.

Rastemo svi zajedno.

Bila sam sama, pa nas je bilo dvoje, pa sad četvoro.

Rastemo.

Imali smo dve sobice koje bi pospremali za sat vremena, a sad nam treba ceo jedan dan.

Rastemo i u kvadratima.

U pospremanju naletimo na neke stare fotografije, gde smo mnooogo mlađi i mnogo luđi nego što smo danas, u društvu sa nekim dragim prijateljima s kojima se sad retko čujemo a još ređe i vidimo.

Neko je porastao za celu godinu. Tačnije, na pragu je okrugle cifre i da ne koristim prste pri brojanju ne bih verovala. Meni je on isti poslednjih 15 godina, iako sede u bradi sve glasnije negoduju na tu tvrdnju.

Ovoga puta nije bilo iznenađenja. Dogovorili smo se – zajedno – da za temu ove godine uzmemo Grčku, iako (ruku na srce) znam da je hteo bez pompe i bez gnjavaže da provede dan. Verujem da je, meni za ljubav, pristao na svo mučenje oko spremanja, nabavke i organizacije. Grčka na sve strane – planiramo i na more da odemo, pa ovo dođe kao prelud u veliko dešavanje: Pile i Balavac će da se osole!!

Elem, recepti su davno iskopani iz internetskog mora, i ostalo je samo da se pripreme. Odmah da se ogradim – jednom sam bila u Grčkoj i mogu slobodno da se ovesim ako kažem da znam kakva im je kuhinja. Nemam pojma. Mislim, pojedoh jedan giros ali ne sećam se ukusa, sem odsustva ukusa, ali jedan giros ne čini proleće pa se suzdržavam od konačne ocene o ukusnosti kuhinje. Kad vidim spisak namirnica na papiru mogu da predpostavim, ali blago nemam pojma da li je to to ili nije. U jednom razgovoru sa drugom sam napomenula da bih volela, eto, da probam i indonežansku hranu, ali bojim se da odem u lokalni indonežanski restoran, pošto mislim da ću se razočarati, a u stvari je hrana sjajna, samo ne kako je mi pripremamo.
Dobro je, rekao je, što nisi otišla. Tačno tako bi i bilo.

Ali, sad sam se usudila. U svakom slučaju ne može da bude grozno, a mi smo dobre svinje i nije nas teško nahraniti.

Za predjelo – Tiropita i Spanakopita.

Od juče – tiropita nam je broj jedan nad pitama. Najozbiljnije. Recept ćete naći ovde, i sem što se dugo peče sve ostalo potpada pod laku pripremu. I laku konzumaciju, nestaje brzinom svetlosti. Za doručak, za večeru, za predjelo, za kad vam dođe društvo – samo napred, odlična je!

wp_20160730_15_06_07_pro

Spanakopita … Pah .. Nije loše. Mislim da bi se svidela ljubiteljima zeljanica, ali kako ja to nisam, nećemo se družiti. Ukusna jeste, ali nije mi omiljena. Tiropita može, uvek i svuda – živeo sir, ali spanać ostavljam za subotnje ručkove.

wp_20160730_15_06_45_pro

Glavno jelo – Giros i Souvlaki.

Mislim da ovde ne može mnogo da se pogreši. Meso je meso, malo šta može da mu se uradi da bude nejjestivo. Giros i tzatziki smo pravili po ovom receptu, souvlaki po ovom, pita hleb koji se koristi i za jedno i za drugo ispratite ovde. Pita hlebom smo oduševljeni, uskoro će se pojaviti u ulozi „pizza u tiganju“, samo da se ponovo uželim kuhinje i kuvanja.

Pored tzatziki salate, pravili smo i Horiatiki salatu, koja je slična salatama koje inače pravimo ali ipak dovoljno različita da se pojede sva količina koja je spremljena!

E dessert! Ehhh, desert …
Izgleda da se slični sličnima privlače, tako da je Puž upao u okruženje koje voli baklave (ču vole! obožavaju!!) i iako znam da baklavu svojataju i Turci, ipak sam odlučila da je napravim. Recep je sa coolinarke, nama se dopada iako bih ja tu dodala i pistaće i smokve i svašta nešto.

wp_20160730_19_44_34_pro

Recept za Karidopitu je preuzet sa bloga Prstohvat soli. Jedino u ovaj recept nisam imala ni trunke sumnje, ne sećam se da sam išta pravila odatle što mi se nije jako dopalo. Definitivno ću je praviti opet, iako je izvrsna kad je iz frižidera, nekako mi miriše zimski, verujem da će odlično da ide uz kuvano vino.

Beše tu i jedna torta, ali davno prošlo vreme joj pravedno pripada – horda se vratila, umazana kremom :) pa odoh da im se pridružim u igri.

I za kraj – sretan rođendan Pužu moj!

Drugi divan, drugi sjajan!

Proslavismo i taj drugi!

Baš onako kako mi znamo, u krugu porodice (tu i tamo proširene), i pride smo proslavili i Dedinih 70, pa naravno da je sve potaman!

Slavljenik je dobio guralicu motorčić (sa koga se sada ne skida), Spajdermena („Pajdu“) na razne načine i duvao je sveće na tri torte, tako da mu je dan bio baš ispunjen!

[ File # csp8921184, License # 2546864 ] Licensed through http://www.canstockphoto.com in accordance with the End User License Agreement (http://www.canstockphoto.com/legal.php) (c) Can Stock Photo Inc. / SOMATUSCANI

Srećan rođendan mali Tabaniću!

Zato što svetu trebaju SUPERHEROJI!

Napunio je 4!

Moje Pile, moja ljubičasta mrva koja je ćeretala pod grejalicom u porođajnoj sali je sada četvorogodišnji dečarac, a ja skoro pa ne verujem.

Povremeno mi iskoči na FB onaj čuveni „memories“ pa mi blesne fotka sa prvog rođendana – a ja opet skoro da ne verujem. Mala, okrugla glava, put kakve princeze na zrnu graška i tek blaga naznaka lica koje sad gledam, i osećaj da sam negde nešto ispustila. Valjda retko kad zastanem da ga zaista posmatram, od silne trke i frke koja nas okružuje.

Nažalost, primetim kakav je on u stvari tek kad mi drugi ukažu na to – pažljiv, fin, lepih manira, nasmejan i radostan. Da se pohvalim – bili smo na drugarevom rođendanu danas, dobio je specijalnu diplomu od animatorke jer je tako fantastičan a ona je oduševljena njime (popularna igraonica, tamo smo već treći put za mesec ipo pa su se i upoznali). Izgleda da će sledeći zadatak da mi bude „Umerenost u svemu“, fokus na mene samu i od mene same, makar da se lišim tog osećaja da propuštam njihove živote.

Znači, napunio je 4! Mašala!!

Proslavu rođendana smo zakazali dan ranije, zbog drugara iz drugih mesta, a porodično smo pravi dan obeležili kako mi znamo – na gomili i sa fantastičnim ručkom.

Par nedelja ranije sam počela sa pripremom – i pravo da vam kažem, jest da nije bilo lako ali dobra organizacija je ključ svega. I delegiranje, to ne zaboravite. Obe bake su pravile torte, Puž se pobrinuo za piće i zajedno samnom je pravio peciva, salate i maske, tako da je sve išlo glatko, ako već ne brzo.

Pozivnica u stilu heroja napravljena je ranije (svaka čast rođendaonicama što pružaju potpunu uslugu koja se širi i na taj domen, ali volim da bar pozivnice budu malo ličnije) i izvol’te je za ličnu upotrebu.

pozivnica za blog

Klopu fotkanu nemam. Sledeće godine ću unajmiti fotografa ili ketering, pošto oba ne mogu da radim a tetka je opet zakazala.
Salatu smo služili u čašicama za cupcake i to je odlična ideja – !zamislite.
Opet smo podržali male proizvođače, pa umesto komercijalnih sokića Puž je doneo poslastičarsku limunadu (oduševljena sam što su je radije birali od drugih sokova, čak i matorci) – i to zamislite.
Svu decu na gomili, maskiranu u heroje i superheroje – zamislite. To moram i ja da zamislim, najmanje sam stala da uživam u svemu.

Pre ića i pića, bacili smo se na dekor. Bilo mi je baš bezveze da samo Pile ima masku, pa sam pravila i za svako dete po jednu. A onda, kako to kod mene evoluira, svako je dobio masku za lice, herojski plašt i specijalnu narukvicu sa „supermoćima“, kao poklončiće malenim gostima što su nam ulepšali dan.

Betmen i njegov pomoćnik Robin (pogađajte ko je ko), Wonder Woman, Supermen, Ironman, Spiderman, Spidergirl, Catwoman ..uff.. Svi na broju!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Kad su svi krenuli kućama, drug Kosta (koji baš ne obraća pažnju na odrasle) je prišao i sa ogromnim očima pitao „A jel’ stvarno mogu da je nosim kući?!“
E, Kosta, zbog ovog nosi šta ti duša ište, jer svetu trebaju superheroji!

 

 

Slavljenje porodice

Ne smatram sebe sentimentalistom, mada jesam tu i tamo sklona klišeima (pa od nečeg mora da se boluje, ne?), međutim, neopisivo sam njanjava kad se radi o porodičnim slavljima. Ma, tada mi ni Hallmark-ove čestitke nisu ravne! Tu, naravno, ubrajam i Novu godinu, Božić i Uskrs, pošto ih ne vezujem za crkvene običaje nego za odnose između ljudi.

Božiće i Uskrse (množina, pošto se kod nas obeležavaju i pravoslavni i katolički) još uvek lepo proslavimo, uz dekoracije i dobru klopu, u porodičnom krugu. Nažalost, Novu godinu je neko uspeo da mi u*ere, da prostite moj Klačanski. Nadam se da će me to defetističko osećanje proći do sledeće, ali kako gorak ukus razočarenja teško spada s duše, male su nade. Volela bih, zbog njih dvojice. Pile se sada toliko oduševljava svačijim rođendanom i svakim slavljem da bih bila baš loša osoba kad mu ne bih još par godina održavala taj duh.

Da ne mračim – leto je kod nas rezervisano za rođendane. Od aprila do septembra smo bukirani i to sa po dva u istom mesecu – šta da mu radimo kad nas ima mnogo! Prosek kvarimo ujak, Pile i ja kao zimska deca, ali to su samo izazovi više, ne i nepremostive prepreke. Volim sve oko rođendana, volim što se posebno obeležava dan kada je jedna osoba došla na svet, a u stvari slave ga svi oko nje iz zahvalnosti što je rođena. Zar ima lepši način da se zahvališ nebesima što je neko ušao u tvoj život?

I onda, za tu posebnu osobu se potrudiš. Oko dekoracije koju svi vide samo kad dođu, cveća koje se skoro odmah skrajne jer smeta na malim stolovima i na kraju klope, koja nestane brzinom svetlosti. Ali znate šta? Drugačije i ne treba da bude.

Da, ovo će biti post o receptima. Ispravka – isprobanim i visokoocenjenim receptima, ali namenski birani za zabave. Za dve godine mog bitisanja na WordPress-u, virtuelno vas častim sjajnom žurkom.

Prvi na udaru je Mille Feuille – mozak na godišnjem ga je nazvao Mile Fijori, a inače se čita Mil Fej. Deda je imao tu čast da ga ponudi svojim gostima.

strawberrymillefeuille_460x260
Prvo predstavljanje je bilo od strane Maje i restorana „Zak“ – ona je neumorno pričala o njemu kao o savršenstvu, tako da nije bilo reči o tome da se proba nešto drugo! Sumnjam da krišom dolazi u NS samo zbog njega. Eh, šta je ljubav …
Recept sam uzela sa ovog sajta i neznatno sam ga izmenila – dodala sam malko blago umućene slatke pavlake i pravila sam individualne porcije, pošto sam na više mesta našla informaciju da ne podnosi najbolje sečenje.

Moje fotografije, naravno, nećete videti, nije stiglo do fotkanja – gosti su navalili svim snagama, ali mogu vam reći da – bez lažne skromnosti – izgleda kao na ovoj fotogafiji, toliko je lagan za baratanje. Ukus je božanstven, skoro kao najkremastija krempita sa osvežavajućim naletima jagoda! Pravi se superbrzo i kako sam već tri puta prosledila recept, veoma visoko se kotira i kod drugih.
Pošto jagoda skoro da nema više, isprobaćemo i malinastu varijantu, kad već imam prinos od skoro pola kilograma dnevno (moram da se hvalim, obožavam naše maline)!

Drugo i treće na listi su, u stvari, pića. Tačnije limunada.

Treba vam dva limuna i dve limete, sa dve kašike šećera i nepunom litrom vode. Naravno, unutra dodajete par listića mente (u slučaju da nije dovoljno osvežavajuće) i par kolutova i limete i limuna. Zaista prija na ove skoro-pa-tropske temperature, pogotovo ako je dobro rashlađeno.

limunada

Breskvasta limunada je baš to što joj ime kaže, nema iznenađenja, sem ukusa koji vam prosto eksplodira u ustima!
Treba vam litra vode, 90 gr šećera, 3 breskve, 3 veća limuna i sveža menta.
Stavite vodu i šećer da prokuvaju, pa dodajte mentu i oguljene i na kockice isečene breskve. Neka kuvaju taman dok ne omekane. Ohladite sve tako što ćete serpu staviti u hladnu vodu, pa kad se ohladi procedite i proceđeno izmiksajte štapnim mikserom. Dodajte sok od limuna, sve promešajte pa spojite sa vodom u kojoj se kuvalo. Dodajte breskve isečene na kriške i listove mente.

Obe limunade sam sipala u flaše širokog grla – izgleda zaista primamljivo, ne?

(psssst, iako su sjajne ovakve, obe limunade prosto vape za votkom ili džinom)

Sledeće vam nudim predjelo – obrnula sam redosled, iako su za bruskete gosti izjavili da sam mogla samo njih i da ponudim.

Bruskete sa piletinom pravite tako što belo meso isecete na pola po debljini, svako parče istanjite tučkom, pobiberite, posolite i pospete origanom. Pržite na maslinovom ulju dok blago ne porumeni sa obe strane. Meso ostavite sa strane da odmori.
U istom tiganju izdinstate crvenu papriku sečenu na trake, dok ne bude mekana i ne pusti svoje ulje. Zatim nju izvadite i u istom tiganju (koja ušteda, jel?) dinstate luk sečen na rebarca ili kolutove, ali na baš tihoj vatri. Kad se zastakli, dodajte prstohvat soli, pa kašičicu šecera. Nastavite da dinstate bar 20 minuta povremeno mešajući, tako da se luk karmelizira.

Meso isecite na tanke i male trakice ili na kockice, spojite jen’+dva+tri, dodajte origano i mrvljenu fetu.

Baget isecite na parčice, svaku stranu premažite maslinovim uljem i izgrilujte obe strane. Na svako parče stavite malo smese i služite – toplo, hladno, kako vam je volja. Dok ne probate nećete mi verovati koliko je dobro.

Isti baget će vam poslužiti i za ovo – tu je original recept. U mojoj izvedbi, našla sam u lokalnoj prodavnici mlečnih proizvoda mladi, kremasti sir koji je bio predivan u kombinaciji sa hrskavim bagetom i slatkim breskvama i on je zamenio riccotu koju svi spominju u svim receptima.

bruskete

 

Na kraju vam ostaje dekoracija.

Misli globalno, deluj lokalno – makar koliko si u mogućnosti.
Volim male domaće proizvođače, i proizvodi su sjajni i drago mi je što dajem svoj doprinos da ne izumru u korist hiper-mega-giga-supermarketa. U to spada i cveće – moj najnoviji „drug“ ima oko 70 godina i izgleda kao deda Deda Mraza. Neverovatno je ljubazan i ne, neću se zavaravati da iz ljubavi prodaje ruže na pijaci u sedmoj deceniji života.
Ruže su baštenske – to znači sa svim trnjem, ponekom laticom koje je gricnula neka gusenica i u svim stadijumima otvorenosti cveta. Ali to samo znači da ćete moći sami sebi napraviti buket po želji – što kod mene znači domaću cottage-french-opuštenu varijantu.

Naravno, tu je bila i torta (za koju smo ustanovili da je pravim punih 20 godina i obavezno za bakin rođendan), ali i sladoled sa wannabe kornetima, čiji recept ćete dobiti sledećom prilikom, iako sam zaista nadmašila sve ranije pokušaje.

Sledeće porodično okupljanje je za mesec ipo dana – u glavi mi se vrzma tema Meksikana. Slobodno dajte ideje i recepte, fiesta čeka!

Najveći hitovi – jesenja play lista

1. Posetiti gradilište

Istina, ovo zaista nije bilo teško – već mesecima (a i sledećih par meseci) gradilište nam je pod prozorima. Grad je, nekim čudom, rešio da popravlja ulice ovde u mojoj okolini i to po dve odjednom, tako da smo se nagledali i naslušali svačega. I neko je sklopio nova poznanstva – „Čika Bagerista“, „Čika Majstor“ i „Čika Valjak“ se sad redovno javljaju kad se vraćamo iz vrtića.

Photo-0062

2. Otići na koncert

Prvi koncert sa kojim će moći da se pohvali je „Harlem Gospel Choire“ (ne računamo „Let3“ dok je bio u stomaku, a kakvi su rekviziti bili i dobro je što se neće sećati). Ujedno, ovo je bila retka prilika da ostane malo duže budan, i iako to u udobnosti doma ima svoju draž – na ulici nema, čak i pored zaista pojačanog razglasa i šarene rasvete koja je dobacila čak i do našeg ćoška skoro je spavao stojeći. Nadam se da ću moći uskoro da mu pokažem i vatromet, pa da zaokružimo tu temu „javnih“ slavlja.

Photo-0054

3. Luna-park

E, kad tata radi posle podne, nas troje se zabavljamo sa raznoraznim vožnjama.

Photo-0077

Manijački se cerio tri (3!!!!) vožnje u istom autiću – pa on vozi formulu!!

4. LORIS

Moje – a sigurna sam i skoro svako detinjstvo malih novosađana koji sad imaju 30+ – obeležio je LORIS. Verovatno se onda drugačije zvao, čak do nedavno je imao i T u nazivu, ali je turizam dobio sopstveni „termin“. Sećam se fontane na Sajmu, Soldatovićevih „Razigranih konja“ (čak jedno vreme je išla reklama za Novosadski Sajam gde je u špici bio snimak tih konja, i podno njihovih nogu devojčica u crvenoj jakni – niko nije znao da se snima, a tata je hteo da me slika baš tamo!), ogromnih traktora i puno sitnih životinja.

Pile je bio očaran. Trčao je od kaveza do kaveza, pokušavajući da uhvati koji se to petao „dernja“, pokušavao da pomazi patke i golubove, hranio zečeve, stideo se od konja do te mere da je odbio jahanje ponija i kad mu je bilo previše svega na sred hale puštao autić ljudima ispod nogu.

Obišli smo i onaj lovački deo Sajma .. Još prepariranih životinja – ostaviću mu traume ako ne pripazim!

Vuk i medved su mu bili hit hitova, ali mislim da mu se bizon, tigar i divokoze nisu nešto dopali, mada je moguće da je bio umoran. Ipak smo se svi sjajno proveli, iako smo se napešačili za ceo mesec! Novo naučeno – Sajam ima bar 6 ulaza-izlaza (verovatno i više, ali mi smo samo ove „overili“).

5. Otići na piknik

DSC_6636

Piknik je , u stvari bio već opisan kao Jedan delić Fruške gore. Volela bih da smo to uradili još koji put dok nije zahladnelo.

Mada, to nam sad ostavlja otvorenu opciju za zimski piknik!! A-haaa!!

6. Šetati po kiši

I to sa sopstvenim kišobranom!! Pa šta ima lepše?! Sav je bitan dok štrapacira ulicama jer je sad „velik“, dok sa tačke gledišta prolaznika, jedan mali, šareni kišobran SAM šeta na pola metra od zemlje – bar ih lepo nasmejemo.

7. Otkriti čari mljeskave bundeve

Volim to uzbuđenje na njegovom licu – ne zna da li da vrišti ili da se smeje. Još da sam mu dala da je sam iseče .. (aha, kako da ne!). Ipak, uspešno je bundevi odstranio semenke a na kraju smo se zasladili i pitom.

8. Hranilica za ptice

Mislim da je jako bitno da od malena shvati da nije sam – ima brata, roditelje, rodbinu, postoji mnogo nepoznatih ljudi na svetu ali ima i mačku, psa… ptice. Mala bića, skoro nevidljiva ali koja dele životni prostor sa njim. Voleli bi kad bi od malena obraćao pažnju na svet oko sebe i da shvati koliko on može tom svetu da doprinese.

Mali, ali bitan doprinos je i Zimski Ptičiji Snack-And-Go!

9. Rođendan

Sad zvanično koračamo četvrtom godinom! O, kako će divna biti!

Prvi put smo slavili u igraonici i sa vršnjacima. Tema je bila – vatrogasci!

IMG_1994

Napravili smo puno poslastica (meni apsolutni hit – šibice od bobi-štapića!), naravno i torta je morala biti u vatrogasno-crvenom tonu pa je izbor pao na Red Velvet, i još pride napravili smo gostima mali poklon: svaka kesica je bila napunjena čokoladicama i bombonama, stikerima sa vatrogasnom tematikom, i još mala igra memorije sa temom vatrogasaca, duvalicu sa slikom vatrogasnog creva a kesicu smo zatvorili bedžom sa imenom za svakog gosta-vatrogasca.

resize

Doviđenja jeseni – dobrodošla zimo!

Znam da kasnim sa ovim postom, i to da se ne lažemo bar mesec dana, a najmanje još toliko leži u delovima i draft folderima po kompjuteru. Apsolutno sam bila lenja – previše zagrizla, morala sam da obratim pažnju na neke druge delove života i bila neopisivo umorna non-stop. Mnogo mi je trebalo da shvatim da je Balavac sa mlekom uzeo i sve ostalo korisno, a kad padne gvožđe umor ne odlazi sa gostovanja i tako sam jedva iz mozga koji je utonuo u pamuk izvukla informaciju da pod hitno pojačam dopunu ishrani. Pet dana kasnije – ma kao nova sam, čak sam uspela i da, od proste želje, pravim poslastice i šetam po zimoći.

Tako da mame sa sisom na dnevnom meniju – kontrolišite krvnu sliku! Ma kontrolišite sebe, malo odmora i nerada nikog nije ubilo. Ovih dana ću čak da isprobam i onu davno kupljenu kesicu soli za kupanje (eee, što sam ja najgora od sve dece pa za mene da nema?!)

divider