Jesen, dugmad i svašta ponešto

Senzorne kutije strikes back!

Iako sam na umu imala zabavu za Balavca, bata je odlučio da mu se pridruži. I dalje voli da sipa i presipa, iako zna da ga posle zabave čeka „težak“ zadatak skupljanja i čišćenja.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Napravila sam mešavinu žita i kukuruza, kao predstavnika jeseni, kestenje koje smo skupljali u dvorištu gimnazije „Laza Kostić“, šišarke, plastičnu vevericu koja ćereta kad joj se pomeri rep i nešto zanimljivo savijenog suvog lišća – prava jesen u kutiji! Obojica uživaju u tim kutijama, jedina razlika je što Pile svoje nikad nije probao da pojede. Balavac, s druge strane, neprestano pokušava nadajući se da je kukuruz postao jestiv u međuvremenu. Tako da je to napomena vredna pažnje – paziti na veličinu onoga što stavljamo u kutije.

Voli prstićima da kupi zrno po zrno, i uglavnom završe van kutije. Jako ne voli kad se mešaju male i velike stvari, tako da vadi sve sem kukuruza, pa tek onda počinje da se igra.

Kestenje je postalo zabava samo za sebe. Kad je shvatio da ne može da ga pojede, počeo je da ga ređa, sipa, presipa i baca pa ga ima svuda po kući, i arčimo ga svakodnevno već par nedelja! Sasvim je moguće da se jednog dana probudim sa mladicom kestena izraslom negde u ćošku, verovatno pored izdanka žita i kukuruza.

Vrlo pažljivo ga sortira u odeljke i teži da u svim ima jednak broj plodova. Za sada me pušta da se mešam u igru, ali mislim da neće još dugo biti tolerantan.

Inače, desetak kestenova i kutija od jaja je sve što vam treba da dobijete dovoljno vremena za spremanje ručka!
O-b-o-ž-a-v-a-m kesten!

Vežbali smo finu motoriku! Ovu ideju sam pokupila odnekud i nekako nisam upisala odakle (i jako mi je žao!). U originalu, dugmad su u jesenjim bojama i drvce izgleda prelepo! Dok ne iskopam gde sam to zaturila, slično drvo možete videti ovde.

Naša dugmad su šarena i pomalo starinska, ali sva su dala svoj doprinos! Balavca su naročito privlačila ona falš-metalna, kao svraka je – sve što sija mora da se proba! Moram priznati da je drvo baš lepo izgledalo samo sa tim sjajnim dugmićima, tako da pravim sebi zabelešku da se napravi nešto slično za zimske zanimacije.

Naravno, i dugmad su dobila novu svrhu – kutija sa prorezom u koje je ubacivao dugmiće ga je okupirala dobrih 20 minuta, i to više dana zaredom. Kao i kod senzornih kutija, budite oprezni – birala sam dugmad dovoljno veliku da ne može da ih proguta. A nije da nije probao.

Otkrivalica po Balavcu

Da li je to ptica?! Da li je to avion?! Ne, to je Balavac!
Brži od metka, jači od lokomotive, neverovatni stranac sa planete Kripton,
koji može da preskoči visoke zgrade u jednom skoku
i prevuče ventilator kroz celu kuću!!

Mislim da sam pomalo zaboravila šta im sve može biti zabavno u ovom uzrastu, iako je nama besmisleno. Trenutno voli da premešta nameštaj. Oduševljava me njegov izraz lica kad odgura stočić gde mu mesto nije.

I kod njega praktikujem da se mešam tek kada mi je zaista važno da me posluša, ali on nije kao Pile, nema želju da mi udovolji pa se nas dva rogata prilično „bodemo“. Zaista se nadam da mu samo još nisam našla dugme, da ćemo vremenom da naučimo jedno s drugim. Tako da – on vuče i gura, ja vraćam i eto nas dva srećna.

Dane provodimo svak u svom poslu – ja do guše u vešu i obrocima, a on vežba prstiće pomoću štipaljki i sudova. Moram priznati, brže od Pileta je pohvatao neke radnje – kako se penje i silazi, kako se koristi konjić za ljuljanje, kako da zaobiđe prepreke koje mu postavljamo da bi ga sprečili u nedozvoljenim radnjama… Znate već, sve što vam digne pritisak a njima je neodoljivo zabavno.

Nedavno je dobio dozvolu i za pesak, pošto je prestao da ga jede (ne pitajte, setite se da je brži od metka). Deda je kupio kubik peska za stazu u dvorištu, i naravno da je dovoljno preostalo da napravimo sopstvenu plažu. Pa, bar kad izbacim iz kuće ono što unesu u čarapama i peleni.

Sipa, presipa, voza i nosa – uživanje za sve pare!

Veliki bata se pravi da pomaže, u stvari mu samo otima sve za šta pokazuje interesovanje, pa smo uveli novo pravilo – ako se svađaju oko igračke, igračku ćemo skloniti. Tako nema svađe, a i obojica će naučiti da dele.

Mislim da malo nije fer prema Piletu, pošto Balavac ne zna šta znači deliti a i mali je da razume, međutim kao ravnotežu, Pile je taj koji otima igračke, tako da je nauk uglavnom za njega. Za sad deluje, mada verovatno samo dok ne nauči da kaže „To nije fer!“

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Pošto sam planirala da počnem sa senzornim kutijama, ovo mi dođe savršeno – recimo da pesak ne unosim unutra, a opet ima priliku da uživa i toj teksturi pod prstima.

Otkrili smo i krede – posle početnog glockanja, shvatio je da ostavljaju trag tako da sad imamo mala umetnička dela. Nažalost, još uvek pokušava da ih pojede pa ih retko dobije u ruke.

I, za sada poslednje, otkrio je gomile. Iako ovo spada u zanimacije za 2 minuta strke-10 minuta zabave, Balavac je lepo vežbao hvatanje i bacanje.
Izvukli smo loptice iz skrovišta, i naš sjajni kauč je uz pomoć dva jastuka postao divna igraonica.

Savršeno za ove pretople letnje dane, kad se napolje ne može. Terasa, kadica sa peskom i koji kamiončić stvarno mogu biti spas i razonoda.

 

Polako i redom!

Apsolutno ne valja kad ne radim stvari po redu. Znam ja to, samo ponekad moram da ponovim gradivo.

Da sam prebacila fotografije sa kartice u komp, ne bih provela veče praveći reda u haosu.

Da sam složila fotografije u njihove foldere, videla bih da sam preskočila jedan deo Malih Jesenjih Radionica.

Da nisam preskočila deo, u decembru mesecu bi bilo više za čitanje i više za pisanje.

Ajde, ništa to nije strašno, ali ja volim red i sad ovaj post ima da iskače i bode oči. Bar će da mi služi kao podsetnik da ne dozvolim da mi se bespotrebno gomila posao.

Znači – zaista moram da pogledam datume, i dalje ne verujem da sam zaboravila šta smo sve radili, pa nije prošla godina nego mesec dana!

Složila sam mu jednu senzornu kutiju, pošto i dalje voli da sipa i presipa. Ovaj put smo se fokusirali na jesenje plodove. Sve mu je to već poznato sem informacija da ove plodove možemo naći isključivo u jesen, da služe za ishranu i da kukuruza ima više vrsta, pa sam ga pustila duuuugo da se samo zanima sa kamionskim tovarom.
Posle smo zajedno krunili kukuruz i kokali kokice. Ceo ovaj proces je, za njega, bio zapanjujuć – prvo krunjenje, pa kokanje pa kusanje, do sada nije jeo kokice i iako jeste pravio kolače samnom, šporet je za njega uvek bio no-no oblast. Vrhunac je bio kad ga je prva kokica lupila u čelo, toliko je bio zapanjen da je hteo da pobegne samo da ga nije lupkanje toliko privlačilo!

Ipak, krajnja nagrada je bila i više nego zadovoljavajuća!
„Hoćemo li kokati kokice opet?“

Njeno Veličanstvo – bundeva!

Kao poručeno – ujna i ujak su selidbom u Nadalj oformili i malu bašticu pa smo ove godine od njih dobili i bundeve. Kažem kao poručeno, pošto Balavac počinje sa nemlečnom ishranom i baš volim što mogu da mu ponudim i domaće i neprskano.

I tako sam već dva dana u narandžastom ribežu. Bundeva kod nas ide u čorbe, pite i poslastice, ali sem finalnog oblika mislim da je Prdavo Pile nije video u izvornom obliku, pa sam rešila da mu spremim gnjecavo iznenađenje – ja sam rendala onaj deo bez semenki a njemu sam dala semenkasti deo, da ih izvadi i spremi poslasticu za dedu.

Bundeva se baš teško čisti, ali njemu je ionako bila poenta da gnjacka a meni da mu objasnim kako sve raste iz semena (ok, finese tog „sve“ će i sam dokučiti kasnije), kako se seme posadi u zemlju i iz nje naraste biljka a biljka daje plod u kome je seme i ponovo počne sve ispočetka, da ćemo na proleće da zasadimo seme i gledamo kako raste , ali za sada će bundeva morati da se zadovolji da bude slatko pečena za dedu, sa sve cimetom odozgo!

hmmm

..semenka!!

Pritom, cela bundeva se ponašala kao senzorna kutija – osećaj je neobičan, na granici da bude neprijatno ali mali hrabriša nije ustuknuo od bundeve! Pa, kasnije nije, u početku je delovao baš kao da radije ne bi stavio ruku unutra – što se ne da videti po kasnijim fotkama

Naše prvo more – deo I

Na plavome morskom žalu
gdje ćarlija vjetrić mio,
plavušu sam bajnu snio:
o kako sam sretan bio!

 

E cele nedelje sam mu ovo pevala.

Nažalost, situejšn je takva da moja deca neće skoro videti more. A to me dovodi do problema – aman kako da trogodišnjaku objasnim šta je more??!
Dala sam sve od sebe, pa ako ikada bude ronio bar će znati kako se koji stanovnik mora zove :)

Kao najlakše i najlepše – morska kutija.

Školjke smo dobili prošle godine od drugara Franeta – i veliko mu hvala na ovome. Morska zvezda, nažalost, nije preživela putovanje iz Splita ali snašli smo se i sa kopijom iz pet-shopa. Dete prosto obožava zvezde pa je tu palo objašnjavanje da zvezde ima na nebu ali i u moru i da se one zovu Morske Zvezde, pa da i ježeva ima u moru i da se zovu Morski Ježevi .. i shvatate. Vidim da ga je malko zbunilo, posebno kad sam uzela jednu lepu malu školjkicu.
„Jel’ ti liči na uvo? E, ona se zove Petrovo uvo!“
„Nije!!“ (sad smo i u Nije fazi).
„Kako nije? Vidiš, baš ima oblik uveta, jel’ da liči na moje uvo?“
„Nije!“
Dobro. Ajd, ostavila sam ga sa tim ubeđenjem, ali vidim da ju je upadljivo izbegavao do kraja igranja.
Pokazala sam mu da školjka ima ponekad dva dela i da se otvara i zatvara, da u nekim školjkicama žive mali račići i da je to njihova kuća, pa kad je prerastu neki odu da traže drugu kuću a da neke školjke žive na stenju i kamenju .. I da Morski Jež ima jako puno bodlji da se brani! Ma ama baš sve što sam mogla da se setim o moru i njegovim stanovnicima.

Naravno, njemu je gušt bio da sipa i presipa sitan pesak, pa su se u „moru“ uskoro našli i autići pored kašika, činijica i poklopaca.

Odlučila sam da više sličnih aktivnosti uobličim na kraju u jedno delo (o njemu na kraju) tako da smo za prvo umetničko delo izabrali – Meduzu. Ja sam nacrtala na papiru telo i isekla tako da on gleda kako se seče (prvi blizak susret s makazama), zatim ih je bojio prstima i lepio pipke  koje sam isekla od kese. Ovo mu je drugi kontakt s lepkom i pošto je providan, vidim da dete ne shvata gde i šta se radi, pa ako znate za lepak za papir u boji – javite mi. Ovaj i nije dovoljno lepljiv da bi Pile shvatio šta-ko-i-gde ili me opet zeza. Kod njega je sve moguće.

  Onda smo malo pecali. Ribice i štap su mojih ruku delo i on stvarno uživa u njima. Čak smo ih napravili u dve varijante pa poklonili drugarima – i njima se dopadaju, pa sam odlučila da ih napravim i za naš prvi giveaway ali otom-potom, kad dodje na red.

 

 

 

 

Sledeći dan smo crtali, bojili i sekli ribe. Dobio je dečije makaze i bio strašno uvređen jer su dečije – on bi velike! Na kraju je Baka izvukla odnekud male ali oštre makazice koje idu u kompletu za šivenje (ono što se kod kineza kupuje za džabaka i makaze traju dok neko ne kine u njih) pa je seckao, seckao, seckao .. I seckao. Tu smo skrenuli s teme mora pošto sam morala da mu objasnim da papir je previše dragocen da bi mogao da ga zasečeš jednom i baciš u kantu (neke sklonosti, tipa spremanja za sobom, je pokupio od mene. Ne voli neuredno ali se trudi da nered napravi.).

Sa neta sam pokupila dosta morskih tema. Između ostalog, crtež na kojoj se nalazi sve ono o čemu smo pričali proteklih dana i ono o čemu ćemo pričati ili se igrati. Odnela sam je u obližnju štampariju i tamo su je odštampali na muflonu. Isekla sam je i zalepila na štapiće, one što dr koristi za pregled grla. Sve u svemu, baš ga je zaintrigirala – prvo ima sve te živuljke po sebi (a koje nisu sa farme!) a drugo ima i brojeve po sebi! Već neko vreme brojimo sve i svašta, od stepenica koje pređemo xxxx puta u toku dana do omiljenih pesmica s brojevima. I tako je on slagao prvo kao slagalicu a onda po brojevima .. I zna, neke brojeve bolje a neke lošije, ali zna.

U istoj štampariji su mi uradili i Memori kartice sa morskom tematikom, samo što su je odštampali na 300 gramskom papiru, tako da su otpornije na dečije habanje.

Počeli smo sa tri para a završili sa šest parova. Ovu igru se trudim da ne forsiram, čim pokaže znake zamora ja je pokupim. Btw – tata i on su došli do nerešenog rezultata :o)

Spremila sam mu još igrica, ali to ostavljamo za narednu nedelju. Za sada neka gustira ovo.