Busy bag na delu – era „Dosadno mi je!“ počinje

Eto! Dočekah i ovo!

Kakav je, nadala sam se da se to neće desiti, ali ipak je to izgovorio. A ja se pokunjila. Tek mnogo kasnije mi je palo na pamet da je željan društva svog uzrasta a ne da ne ume da se zabavi.

Tako je.

Opet smo(su) bolesni. Od danas imamo i zvaničan naziv, ali nije bitno, nije neka egzotična bolest. Jedina egzotika je koliko mama i tata mogu da izdrže dok ne prošetaju kroz zid, pošto je bolesno 5 od 8 duša pod ovim krovom.

I slobodno me etiketirajte kao nemajku, ali juče sam ušla u kupatilo i zatvorila vrata, vrlo, vrlo, vrlo tiho dok je s druge strane dvoglas uvežbavao najnoviji nastup „neću ni kako ja hoću“. Pustila sam ih da se njare dok nisam bila sigurna da sam dobro ukotvila živce, jer je malo falilo da umesto vrata od kupatila otvorim vrata od kuće, izađem i samo nastavim da hodam. Nakupilo se svega a još nisam našla finansijsko-zdravstveno prihvatljiv način da se otarasim pritiska.

Razmišljam o trčanju. Nije mi primamljivo, ali mogla bih da probam – milioni to rade, valjda prija.

Elemkakoonobeše, iz zmajeve pećine (stari sekreter gde skladištim ulov sa Najlona, prim. prev.) izvukoh plastičnu torbicu i napunih je sa:
1. Panovom frulom;
2. Drvenom balans poluloptom;
3. Slagalicom;
4. Kartonskom 3d slagalicom;
5. Bojankom;
6. Bojicama.

Sve u mini-izdanju. Moglo je tu još štošta da stane, ali bar za moje dete važi deviza „manje je više“.

Običnu slagalicu nije ni iz kese izvadio, ali zato je onu 3d urnisao do neprepoznatljivosti. Taktično sam izabrala motor, takve slagalice dolaze po 3 ili 5 u pakovanju i ima ih kod kineza. Tematika je prilično šarenolika, iako se svodi na automobile, motore i dinosauruse.

3d

Bojanka je bila propast, ali stvarno nisam od nje nista ni očekivala. Frulica je, naravno, bila pun pogodak. Pogađate, sad smo u fazi glasnog i vikanja i tandrkanja i svega ostalog od čega poželim nov set ušiju.

Sve u svemu – pola sata sam dobila, taman za neke sitne kućanske poslove, ali sledeći put je vadim dok budem pila kafu.

Pa i mame imaju dušu.

divider

Advertisements

Naše prvo more – deo I

Na plavome morskom žalu
gdje ćarlija vjetrić mio,
plavušu sam bajnu snio:
o kako sam sretan bio!

 

E cele nedelje sam mu ovo pevala.

Nažalost, situejšn je takva da moja deca neće skoro videti more. A to me dovodi do problema – aman kako da trogodišnjaku objasnim šta je more??!
Dala sam sve od sebe, pa ako ikada bude ronio bar će znati kako se koji stanovnik mora zove :)

Kao najlakše i najlepše – morska kutija.

DSC_5140

Školjke smo dobili prošle godine od drugara Franeta – i veliko mu hvala na ovome. Morska zvezda, nažalost, nije preživela putovanje iz Splita ali snašli smo se i sa kopijom iz pet-shopa. Dete prosto obožava zvezde pa je tu palo objašnjavanje da zvezde ima na nebu ali i u moru i da se one zovu Morske Zvezde, pa da i ježeva ima u moru i da se zovu Morski Ježevi .. i shvatate. Vidim da ga je malko zbunilo, posebno kad sam uzela jednu lepu malu školjkicu.
„Jel’ ti liči na uvo? E, ona se zove Petrovo uvo!“
„Nije!!“ (sad smo i u Nije fazi).
„Kako nije? Vidiš, baš ima oblik uveta, jel’ da liči na moje uvo?“
„Nije!“
Dobro. Ajd, ostavila sam ga sa tim ubeđenjem, ali vidim da ju je upadljivo izbegavao do kraja igranja.
Pokazala sam mu da školjka ima ponekad dva dela i da se otvara i zatvara, da u nekim školjkicama žive mali račići i da je to njihova kuća, pa kad je prerastu neki odu da traže drugu kuću a da neke školjke žive na stenju i kamenju .. I da Morski Jež ima jako puno bodlji da se brani! Ma ama baš sve što sam mogla da se setim o moru i njegovim stanovnicima.

Naravno, njemu je gušt bio da sipa i presipa sitan pesak, pa su se u „moru“ uskoro našli i autići pored kašika, činijica i poklopaca.

DSC_5145

Odlučila sam da više sličnih aktivnosti uobličim na kraju u jedno delo (o njemu na kraju) tako da smo za prvo umetničko delo izabrali – Meduzu. Ja sam nacrtala na papiru telo i isekla tako da on gleda kako se seče (prvi blizak susret s makazama), zatim ih je bojio prstima i lepio pipke  koje sam isekla od kese. Ovo mu je drugi kontakt s lepkom i pošto je providan, vidim da dete ne shvata gde i šta se radi, pa ako znate za lepak za papir u boji – javite mi. Ovaj i nije dovoljno lepljiv da bi Pile shvatio šta-ko-i-gde ili me opet zeza. Kod njega je sve moguće.

meduze

DSC_5148  Onda smo malo pecali. Ribice i štap su mojih ruku delo i on stvarno uživa u njima. Čak smo ih napravili u dve varijante pa poklonili drugarima – i njima se dopadaju, pa sam odlučila da ih napravim i za naš prvi giveaway ali otom-potom, kad dodje na red.

 

 

 

 

DSC_5272Sledeći dan smo crtali, bojili i sekli ribe. Dobio je dečije makaze i bio strašno uvređen jer su dečije – on bi velike! Na kraju je Baka izvukla odnekud male ali oštre makazice koje idu u kompletu za šivenje (ono što se kod kineza kupuje za džabaka i makaze traju dok neko ne kine u njih) pa je seckao, seckao, seckao .. I seckao. Tu smo skrenuli s teme mora pošto sam morala da mu objasnim da papir je previše dragocen da bi mogao da ga zasečeš jednom i baciš u kantu (neke sklonosti, tipa spremanja za sobom, je pokupio od mene. Ne voli neuredno ali se trudi da nered napravi.).

Sa neta sam pokupila dosta morskih tema. Između ostalog, crtež na kojoj se nalazi sve ono o čemu smo pričali proteklih dana i ono o čemu ćemo pričati ili se igrati. Odnela sam je u obližnju štampariju i tamo su je odštampali na muflonu. Isekla sam je i zalepila na štapiće, one što dr koristi za pregled grla. Sve u svemu, baš ga je zaintrigirala – prvo ima sve te živuljke po sebi (a koje nisu sa farme!) a drugo ima i brojeve po sebi! Već neko vreme brojimo sve i svašta, od stepenica koje pređemo xxxx puta u toku dana do omiljenih pesmica s brojevima. I tako je on slagao prvo kao slagalicu a onda po brojevima .. I zna, neke brojeve bolje a neke lošije, ali zna.

DSC_5415

U istoj štampariji su mi uradili i Memori kartice sa morskom tematikom, samo što su je odštampali na 300 gramskom papiru, tako da su otpornije na dečije habanje.

DSC_5524

Počeli smo sa tri para a završili sa šest parova. Ovu igru se trudim da ne forsiram, čim pokaže znake zamora ja je pokupim. Btw – tata i on su došli do nerešenog rezultata :o)

Spremila sam mu još igrica, ali to ostavljamo za narednu nedelju. Za sada neka gustira ovo.