Pozornica za Pisca!

Volela bih da moji dragi budu pisci. Pa dobro, ako ne pisci, onda pasionirani ljubitelji pisane reči. Kad sam počela da „gutam“ knjige, nije mi dugo trebalo da shvatim zašto glad biva sve veća – samo knjige su devedesetih mogle tinejdžerki da ponude letovanje na Karibima, jahanje konja stepom ili uzbuđenje koje nema veze sa sankcijama. Svašta sam čitala. Svašta još uvek čitam.

Moja deca vole knjige – Pile da mu se čitaju, Balavac da ih žvaće. Ludom srećom smo kod Pileta usadili strah od nesreće svetskih razmera ako ošteti knjigu. Sreća do sada nije upalila kod mlađeg deteta, kao što je i za predpostaviti (puž počinje tužno da grli svaku otetu i pocepanu knjigu, dok Balavac odraste neće ostati mnogo korica tamo gde ih treba biti).

Nismo namerno počeli s pisanjem, iako bih volela da nauči i bude vunderkid. Počeo je s pisanjem vodom po mermernoj fontani ispred Hotela Park. Bilo je pretoplo, a on oduševljen kako tamni mermer menja boju kad se pokvasi. Pisali smo slovo A do besvesti, sve sam zverala da na vreme šmugnemo ako nas hotelsko obezbeđenje potera kad im plavimo okolinu.

Onda smo zamrznuli led u raznim posudicama da Balavac ima da se igra – jeste da nije pokušao da ga pojede, ali mu se apsolutno nije dopalo sto voda postaje hladnija, te ga je izbacivao napolje (podsetnik – led puca kad se stavi u toplu vodu!). Ipak je bio zainteresovan zašto ga sad ima, sad ne, zašto se smanjuje, i oduševljen kako klizi kad pokuša da ga uhvati.

Tada se i veliki bata priključio, otkrivši da led moze da se koristi i za pisanje!

Sledeća proba je bila za stolom – par kišnih dana smo proveli zajedno u kuhinji. Na scenu stupa playdough + razni pomagači (pritom ne mislim samo na Puža).

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Kad je pravljenje slova postalo dosadno (mislim da ne sanja da slova ima mnogo više od tih par koje zna) testo je iskoristio za ostavljanje otisaka patkica, majmuna, raznih papkara i čačkalica, ma svega što je mogao da otisne u testu.

A ovo je bio i nečiji prvi susret sa testom :)

Ma neko mu je dao nešto namerno da gnjavi!! Vau!!!

Međutim, izgleda da se pisanje „primilo“ kod Pileta – jedan dan smo ga zatekli u sred posla.

Štapici (kojih je sad sve manje pošto Balavac voli da ih zvaće) su se vratili u modu! Ne voli kad mu sufliramo sa strane, tako da sad uglavnom posmatramo dok se on bavi ozbiljnim poslom.

Odrasta, sad je zauzet!

Kad je jesen – sve se oko lišća vrti!

Polako i kod nas dolaze krafterski alati i potrepštine, na moju neopisivu sreću. Svaki put kad čitam blogove mama iz drugih država padnem u očajanje – one mogu na mnogo mesta za male pare da kupe sitnice o kojima ja mogu samo da sanjam! A kakva sam, većinu tih stvarčica bih verovatno radije skladištila nego upotrebila, iako baš uvek kupujem s jasnom namerom šta ću sa tim da radim.

To što se namera malo promeni, nije mnogo bitno.

Kesicu sa lišćem sam kupila („Univerzal“, tu ima da se uzme i googly eyes) jer sam znala da ću sigurno da je upotrebim negde kad budemo radili jesenju temu, i nije dugo stajala neotvorena – prosto savršeno lišće za našu jesenju kuglu.

Treba vam:
: lišće
:: pogodna grančica koja ima formu drveta
::: tegla
:::: silikonski lepak
::::: voda
:::::: glicerin (ima u apotekama za sitne novce)

Pile i ja smo se bacili u potragu za lepom grančicom po dvorištu, koju smo iseckali tako da „upada“ u teglu. Naravno da je morao i on da secka, pa je tu palo i prvo preznojavanje hoćemo li se izvući sa svim prstima. Uz moju pomoć, to je obavio kako je hteo pa smo prešli na lepljenje. Ja sam toplim silikonom nanosila tačkice na mesta na koja je pokazivao prstom, a on je u te tačkice ubadao lišće. Na kraju smo sipali vodu pa je on dodao još lišća unutra, bez lepljenja.

Pokušali smo da zalepimo i kamenje na dno, ali to nije bila dobra ideja – brzo se odlepilo i landaralo tako unutra i pravilo još veću guzvu, tako da smo ih povadili i dodali još lišća i dve kašike glicerina. Zatvorite teglu, protresete, okrenete i – voilà!

Jesenja kugla – Jesen u tegli!

Zbog glicerina voda je malo gušća, pa lišće lepo leluja do dna. Predpostavljam da smo uzeli veću teglu a da je drvo zauzimalo 2/3, lelujanje bi bilo još uočljivije. Bez obzira na veličinu, zaista je upečatljivo!

Međutim, od svega mu se najviše dopalo lepljenje, pa smo odabrali još jednu grančicu na kojoj smo lepkali lišće da ukrasi bakin prozor.

Sledeći dan smo prešli na crtanje – tempere obožava, a štapići su mu samo pojačali doživljaj.
Ja sam nacrtala drvo, usput smo odabrali boje za lišće („Jeste, lišće je zeleno, u jesen je žuto i braon i crveno.. ne, nije plavo“) i dala sam mu štapiće u ruke.

Vrlo pametno ih je stavio i pri korenu drveta („Vidi tata, lišće pada!“). Mislim da ćemo ovo ponoviti u proleće ili na leto, mogu baš lepe slike da nastanu ovako.