6-ti divan, 6-ti sjajan!

Eto, došao je i taj dan.

Neko je napunio 6 godina.

Ceo dan mi je prošao u prisećanjima. Nerado, pošto iskustvo u Betaniji ne svrstavam u omiljene, ali opet .. Nisam se branila. Znam šta je bilo posle svega, ko je bio posle svega, pa sam polagano prelazila po njima – svaki pogled na sat je vukao po jedno sećanje.

U ovo doba sam „pojasnila“ doktorki s kandžama kako je neumesna njena primedba, i da ne postoji normalna osoba odvojena od svega šta zna i pri tom da je zadovoljna što leži u bolnici.

Pola sata kasnije sam šokirala sestru na odeljenju kad sam sama tražila da mi spremi taj ricinus – nije kao da mogu da pobegnem od njega, pa daj da to završimo.

Sledeći pogled je prizvao disanje, plakanje i smeh, moj i nepoznate žene u kupatilu kojoj su kontrakcije išle u paru s mojima.

Onda svetlo koje žiga, gomile nepoznatih ljudi koji ne primećuju tvoj strah a svi prolaze na metar od tebe, ljudi koji rade svoj posao a ničeg prijaznog u pogledima i pokretima, i digitalni sat sa crvenim brojkama – grozota jedna koja te samo podseća na beskonačnost.

Nikada mi topla reč nije tako nedostajala kao tamo.

A onda on… Više ništa nije bilo bitno.

Moj mali zamotuljak, moja toplota tamo, moja osoba. Moje brbotavo dete da me nasmeje, podrži, voli, toplo pogleda i uteši.

Brbljao je još tamo, umotan i ostavljen ispod grejalice, dovoljno blizu da mogu da ga vidim ako se napregnem a opet previše daleko da ga uzmem. Dugo je bio tamo. Sat je deljao svoje minute, otpratili smo pola smene na spavanje i dočekali još porodilja, i dalje razdvojeni. Telefon dobiješ ako tražiš, ali dete ne. A on ćarlija kao ptičica, priča sa zvukom mašine za kucanje i odgovara na moje šuškanje, neumoran i oduševljen svime novim što oseća. I tada je osetio da mi je potrebniji nego ja njemu.

Takav je i dan-danas – pričljiva dušica oduševljena svetom. Najčeće ćete ga videti glasnog i nasmejanog. Svašta radi preko dana, ali najviše voli da pomogne, da nasmeje, da uživa.

I tako .. Mojoj brbotavoj ptičici koja me je naučila šta je bezgranično – srećan rođendan!

 

Advertisements

Radosnica u malom – retrospektiva godine

Noć pre sam odmarala i radovala se lovu na Najlonu.

Ovu noć pre sam sa velikim (i pomalo zaboravljenim) uživanjem dekorisala terasu i molila bilo koje bogove koji slušaju da nam daju lep dan. Posebno sam nabavila kapice, zastavice, lampione i balone, ma šarenilo svake vrste, i sad mi tamo neko preti s kišom ..

Taj dan pre sam provela u lovu, pa kuvanju, čišćenju i spremanju uz kontrakcije koje su bivale jače.

Ovaj dan sam provela u tortama i salatama i razmeštanju cvetnog aranžmana zbog kojeg sam ustala poprilično rano, a koji je vetar uporno rušio – nismo odustajali od terase i porodičnog ručka na suncu.

Oba dana sam u  21:46 zagrlila moj komadić. Dug put smo prešli – još duži je pred nama, ali znam da ćemo da uživamo u svakom koraku.

Prve rođendane obeležavamo u malom porodičnom krugu. Ni muž ni ja nismo ljubitelji zabave za široke narodne mase, pa ovo ostaje striktno između baka, deke, strica, ujke, tetke i nas. Kad se sve sabere, nas 10, lepa klopa, od svake mame po jedna torta i ništa nam više ne treba.

A Balavac, kao drugo dete.. mislim da je malo zapostavljen, iako on to ne zna. Stariji bata ima pre i ima novo, ovaj mali mi se nekad čini kao Gile, pa se trudim da mu to nadoknadim na druge načine. Otud i kićenje terase u sitne sate, kad već ima tu prednost da je rođen u najlepšem mesecu u godini.  A kako nam je radosnica problematična, pokupih sa raznih sajtova ideje za ove table i reših da mu napravim jednu, ali prava „gurka“ je dosla sa bloga I am DuoMama – pogledajte, daće vam divnu ideju!

Uradila sam je tako da mogu da napravim i lepu fotografiju, pa ću nju, zajedno sa svećicom i kapicom da uramim i okačim u njegovoj novoj sobi.

Fontove i pozadine možete preuzeti ovde, ovde i ovde, kao i na mnogim drugim sajtovima. Ostalo je sve na vama.

P.S. A od bate za rođendan je dobio – boginje!

divider